их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва г |
осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом |
тић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добр |
ади, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкер |
њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају |
ском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обуч |
кицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи |
имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угл |
челима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, |
ало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни г |
вакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p |
дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празн |
ка се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ће |
а Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, с |
Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио сре |
ема више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових. |
ила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље |
која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпу |
ало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и |
коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се |
то друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Мил |
етар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p |
они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, |
>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, п |
кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ |
ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући |
едничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити |
ално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> |
" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби |
ни цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, ка |
војев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја з |
зила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао си |
<p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа |
даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је о |
липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики |
понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако ј |
жај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и об |
вету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом и |
учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онд |
о навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему |
и.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста при |
им столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривај |
м да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, д |
век, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не приме |
о!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чека |
исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.< |
еме.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час заја |
не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писци |
потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједин |
S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сам |
на.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав |
јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону оди |
се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „ |
инско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само |
анас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p |
у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година. |
амо што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораш |
заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само |
Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом де |
о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се од |
рисније на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb |
е стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, к |
н онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и б |
осина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину дина |
је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као |
, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом |
вно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, |
дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљ |
ланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао |
Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је |
има љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним наз |
његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на |
ира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и |
да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим д |
е остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је |
вори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њи |
/p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине |
.“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме |
тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и виш |
ст у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска в |
то ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди ч |
ругог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и |
она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било |
ао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округ |
ашира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Тр |
оје се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свог |
ше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена |
у, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је с |
има, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове м |
претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.< |
гу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске |
е теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најбл |
ју се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154 |
е страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својо |
нога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њ |
право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да п |
бља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> < |
и причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад |
Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, гд |
еби разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве с |
ампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, вра |
ма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих |
готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Кос |
аљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по ј |
Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести |
оја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p> |
, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му С |
мо на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га |
салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и |
дуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, чов |
та на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, |
о неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се |
дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, |
о.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milest |
а понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57 |
огатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсм |
вина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави г |
старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „ |
елепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога тас |
опис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пев |
аше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељков |
поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова ко |
ата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је па |
S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Н |
ву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p |
а у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме р |
породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев дин |
, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</ |
ићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак н |
, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине |
ом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отва |
опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или ст |
има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да ни |
Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњ |
Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p |
о кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и мин |
јала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је ве |
лаве се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојево |
.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антит |
ма, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} |
Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не б |
у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за р |
ћаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили |
ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем! |
р показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад чове |
p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, доп |
више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном |
Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Прија |
разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p> |
у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то при |
ревучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге прос |
<pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за профе |
"56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа |
шени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџ |
од сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевност |
да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, |
њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, |
Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и д |
сматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи. |
— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, де |
> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њ |
е, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гла |
ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> н |
ин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као |
јевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на |
а су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се |
пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{ |
отовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позај |
мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге груп |
— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилинд |
ете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам. |
слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су пар |
размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се |
ер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет |
миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина |
лази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд п |
ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да |
ложење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Изме |
То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, |
<p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p |
ајбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад |
нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим |
великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> |
године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће |
па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и |
бе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Ми |
почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је |
, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли г |
еђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети ње |
бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њи |
Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љу |
отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што в |
оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку м |
срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог |
на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, |
не.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, |
ам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад |
адава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> < |
у вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, |
м давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> |
стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веом |
рна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселиј |
да.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да б |
љковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, |
пуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињ |
{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало дру |
огата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати К |
ивојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пре |
онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p> |
као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и |
ција“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он д |
<pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађ |
арији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу |
нети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје тргов |
еквест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова |
тарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црн |
беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила |
село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је про |
спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади |
/p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p |
естише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади гост |
На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он |
кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застр |
а Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из с |
је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се г |
вече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене |
изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно зна |
ене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сир |
> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више крев |
и гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво т |
кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик |
оћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времен |
Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> |
на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гос |
роклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш В |
се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава |
о, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је чов |
евине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала доб |
лосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвал |
ајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно о |
ко неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово |
ицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница п |
овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, из |
Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нароч |
е су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисава |
све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш ис |
несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава |
!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са ж |
ан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, д |
им му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громо |
која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који прес |
уда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању |
а!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му |
епо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико друг |
ака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфин |
и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при |
ају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као шт |
одли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао |
човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, |
осад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“. |
је.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није |
улативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" |
три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> |
S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је |
е непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, |
ла зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, |
а са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и на |
сечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад |
у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обој |
Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се б |
о да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се н |
о, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се п |
талност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препрода |
n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а |
цну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum ome |
тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а |
о као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњав |
порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини нос |
а, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, |
ка пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, т |
е учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давн |
ма, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.< |
рни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> < |
а пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз |
није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толи |
</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница |
ник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром по |
, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокна |
еца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпу |
Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од им |
пских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванред |
> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој |
а свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад |
ужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> |
могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна |
мом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које |
е повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом бог |
да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље к |
кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> |
и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обма |
<p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише |
, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Муз |
асположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него д |
ваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате |
е.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на р |
У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, кој |
p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају свој |
личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а |
, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „т |
равно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли са |
n </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, ник |
Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже |
ратко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p |
својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даљ |
ом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не |
гу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На посл |
уше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо М |
е вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.< |
пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељкови |
се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељков |
опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што |
плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог с |
врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио |
сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тог |
г укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку |
<p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је минис |
, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</ |
, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што |
лији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, |
као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао и |
ако се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зо |
има код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Ми |
ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалил |
авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногам |
, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и вес |
нула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да ј |
, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприл |
ун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад |
ризнат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он |
ад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, |
а Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућ |
сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да |
лули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удов |
неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима поје |
ити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који |
моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на |
а.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, |
бију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије |
тић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, |
стао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Неде |
исивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том |
окотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да |
може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову прост |
док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад |
баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промен |
тно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш годин |
једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описат |
га маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад оста |
ратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па зати |
и нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје бо |
зао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живо |
на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па д |
— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с т |
ти, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити офи |
ј задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“ |
у, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, по |
а је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да |
бопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, |
сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, ш |
учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се |
са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпођ |
ру хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога твр |
ра?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са |
огинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара |
ом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, |
обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слу |
омисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и |
чини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је |
беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попу |
} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Госп |
ораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га с |
брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се |
ја досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш ни |
и.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кис |
едно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даниц |
вог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да |
/> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби ве |
зи на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд про |
нда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Им |
че, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене ј |
гу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, |
по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не в |
ет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме |
а зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} |
нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити |
ољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S |
Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно с |
м, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каж |
овог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p |
књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека на |
елики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам |
гаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Д |
вица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје ми |
х се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на |
је друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уго |
био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико ј |
је веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S |
бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цари |
лим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <p |
а њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни |
</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем н |
ом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, |
ато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра |
арија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обаз |
ше никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} П |
и, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав п |
по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам оти |
е тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопит |
на била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиниц |
Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> |
и непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да |
о стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђи |
се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница |
лико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се |
вему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није |
и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх о |
у је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подига |
г српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дуж |
нђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више |
равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда |
Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација ил |
а, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи док |
олазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све доб |
/p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на |
немагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после |
а пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак |
налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследн |
ри казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било |
, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено |
ељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поуч |
детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је науч |
т, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> < |
агор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, ра |
одно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и |
о не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет годин |
едничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем |
ивоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у општ |
т.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавост |
мала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> ж |
тво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога |
ир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више сте |
Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, з |
и <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати н |
што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним |
е, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала |
ше ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим |
ечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба |
и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет |
</p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господа |
ди продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ак |
су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, |
што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немил |
цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав |
све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, |
Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p |
ође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила |
м.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли |
тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав |
н да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замо |
е све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах |
, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиро |
отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да |
са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ов |
раз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у |
оје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафон |
чину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенито |
дња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у |
смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, су |
оћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благор |
е онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељ |
би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на |
} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се ч |
ци, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за исти |
ајзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ни |
ну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гости |
На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, с |
о, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идуће |
свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомир |
pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађен |
е су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</ |
ђу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шес |
де опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл |
е се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се |
овац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлу |
на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који |
оалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дуга |
љеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност поб |
unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковиће |
дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила |
арширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, гд |
што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рат |
ега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима |
ојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> |
гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ак |
и, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још |
то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој о |
ног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само |
начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад ј |
p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, |
та.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг нај |
све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна |
ти спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Н |
њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богати |
ви наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им |
којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад упис |
напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли |
почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше завар |
у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенаст |
да, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{ |
октор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послу |
ш од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Бог |
не, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p |
.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на т |
{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су |
у се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави нер |
овац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радил |
су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове |
аска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од мо |
ог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>О |
p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, |
че, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови нас |
ного већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити |
е морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина ко |
у то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.< |
учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="2 |
аздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то к |
ах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто с |
ника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова гра |
богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из |
надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и уте |
у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно |
бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па |
их обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе |
:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капит |
оложење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Н |
ове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септембра 1885. годи |
ћи се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>Н |
, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је |
рац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико к |
не.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непреста |
и, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко |
ошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица н |
ку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и |
очиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са твр |
па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси |
огатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали д |
при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је пово |
покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна леп |
велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајал |
је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика |
по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво |
, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им пр |
"55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клуп |
ском накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не пи |
о земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, |
окрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог к |
носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n |
је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.< |
но за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничк |
одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> |
нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније доч |
тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш н |
, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече ук |
слом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, кој |
се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилости |
иносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у |
рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих с |
а својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пош |
оз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу ко |
омир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да зави |
за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љу |
а.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству о |
оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје |
а, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина |
ш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, |
не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је |
ју.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућан |
с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на ко |
foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </foreign>. |
чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, о |
head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, |
јим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног |
престано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Не |
ња кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, |
ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и |
тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> |
ородичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно |
аредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међути |
</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом М |
шавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да |
о и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p |
ћа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више ни |
авали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим |
ако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то д |
друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају ч |
ви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од сил |
ске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно од |
а ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, |
цером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трг |
се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Мил |
су имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевал |
уда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас је |
и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће упр |
и и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговач |
учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда |
се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, ј |
пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случ |
је:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се ова |
ства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, |
дат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јак |
ро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ве |
а видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на |
јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Пе |
како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и |
..{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом св |
машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се |
и мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећ |
оћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је ма |
кшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкц |
почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих тв |
него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, |
био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не |
Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако д |
<p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се |
можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код |
дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type=" |
p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанс |
рно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, т |
е места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од ње |
о доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да |
ом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се. |
аборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он |
тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> |
а не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но д |
мах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању р |
поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурн |
на, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на ле |
атеринство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубо |
ушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби јед |
побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII п |
вар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успет |
ива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се спо |
p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са с |
рено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно |
то је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно ув |
p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шам |
може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанст |
ао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети |
насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у св |
<p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула |
тво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог нач |
пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је |
унце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гро |
могнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поре |
а мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати. |
послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака и |
место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то кр |
њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... |
о јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер |
завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p |
да као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој |
ао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећ |
дом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори |
угима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао ча |
јбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих |
ену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се |
сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, |
а будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} |
> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне |
са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га про |
} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у вели |
n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини све |
њаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </ |
м по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>— |
јући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml: |
а, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а н |
пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила ш |
век, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста |
тње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходн |
уком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним |
во захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се увери |
кроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онак |
ив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи |
а, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена |
месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се |
p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, |
живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} |
смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт |
сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, |
јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</ |
ратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, гд |
д је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више п |
па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </ |
сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> |
богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, ел |
то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде |
еша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буков |
Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, |
> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а о |
мак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класи |
>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од с |
бинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јач |
акад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди |
Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао |
десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно р |
ли венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S |
{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случа |
шом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностим |
<p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> |
о нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља же |
утра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и |
Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побр |
побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела гол |
ик и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У лок |
атови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а с |
Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са |
ицама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће сп |
синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо р |
page"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића< |
p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даниц |
вно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло |
тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створила је с |
.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а г |
коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.< |
не, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдес |
, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у |
анице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови дв |
се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, пос |
нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, |
="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да |
то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе |
накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Је |
младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаств |
орије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате |
тишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је |
ивотињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвиш |
оповски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање тру |
!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестан |
лност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју |
описне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случ |
, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе ду |
Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај |
миром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породич |
гли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> |
у од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше |
</p> <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да |
вићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, |
е учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако ниј |
о срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на д |
неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила |
љни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Једа |
и нови познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начел |
уга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливој |
дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ реч |
јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се |
, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које ро |
сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са ци |
бини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљен |
ојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе |
у имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ру |
љао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо зате |
задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, |
ах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе |
повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима ко |
ршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са ве |
у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори |
т.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочит |
том омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена м |
вораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше |
, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву р |
селе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица б |
ке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љ |
груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гл |
уцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад |
јући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му ј |
а су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као |
ла, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле вид |
и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опе |
ођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових ле |
гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом |
ца кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и кра |
у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола |
ковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути |
ивоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Беог |
аш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се |
а веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те |
варала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде |
из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> |
противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхт |
гледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред ови |
<p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљ |
м столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи |
га мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џан |
људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у сво |
p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод но |
обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Ми |
</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше дец |
ао нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у и |
о дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао |
изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што ниј |
гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод рук |
он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:< |
есма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друшт |
исма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом в |
Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед њ |
није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима глав |
жен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог |
и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права сре |
ебу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цел |
којако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном сми |
ао што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У ост |
вели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и |
ребало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје |
жницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд м |
p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није |
севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеш |
ба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити б |
ам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изн |
b n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осети |
без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој |
ши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само посл |
ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стол |
ад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно |
е је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана |
ад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила |
пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Д |
лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па з |
рало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се |
ега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, |
дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца сво |
мену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — |
овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И |
ста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није м |
твен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као шт |
<p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сад |
онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срц |
, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> |
би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, б |
во писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је |
не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не |
ку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени |
како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Свет |
> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио и |
.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У к |
осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мисли |
не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад прис |
S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дук |
роспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пож |
с му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p> |
приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао |
ви, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатић |
и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S |
, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада |
так ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту наш |
<p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страхови |
, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати |
ле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напрот |
вог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: |
ву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Со |
м погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома |
влији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снег |
ма.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте |
х:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна |
њао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мен |
ем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим то |
не на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, |
прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно |
се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливој |
уће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сам |
ије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи д |
а.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Јед |
деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне леп |
ише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав |
загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, |
исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутн |
ико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љуб |
ема друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрал |
онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би с |
није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених |
а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то |
е не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам |
постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно дру |
приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстра |
/p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да с |
ио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек |
неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахил |
и окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце |
ивоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни зајед |
о.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусм |
ти сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољ |
своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметит |
е није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="1 |
у играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да ни |
, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се |
уће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.< |
отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису би |
ава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, р |
па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> < |
оје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код ко |
био нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зј |
кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш к |
е са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог друг |
<p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се |
за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у |
се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто |
је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз суз |
ремишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је в |
ги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуња |
ажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду оч |
коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Ова |
га стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети |
о без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ |
тих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио б |
именој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, к |
ко заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не поз |
<p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био оби |
евољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p> |
ца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе |
друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћер |
а газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди с |
он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху и |
да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у |
и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, |
окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да |
</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више |
нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</ |
атић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начин |
своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције. |
говорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на о |
цу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то |
о бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњиво |
оле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер |
јом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње весел |
Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случ |
вој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и ср |
помињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих с |
остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати т |
ти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељ |
n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, ј |
е пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се ул |
ај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за |
о би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште |
играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упути |
и оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или д |
шњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и а |
и имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљот |
ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из К |
се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па г |
е сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...< |
сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединиц |
ла га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се не |
аситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћут |
ла, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њено |
о.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бом |
тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе |
је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Ал |
о у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над њ |
и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се с |
ва веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине ду |
, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније |
с сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позва |
<p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим |
тојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искр |
</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Пр |
су.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и |
о карактеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била |
р.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала пр |
ао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута об |
е узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице прат |
</p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, ж |
окица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира ка |
овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S |
бе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушуј |
много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оск |
ом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала з |
човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део |
за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијс |
ивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала |
p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У |
, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало! |
их господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, |
и цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку |
а, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У исто |
Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети пон |
више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су с |
елике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, |
ме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, |
између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио ги |
зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" |
ругу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су баб |
ојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је |
се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, |
тле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису ба |
а нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само |
ак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и |
о за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Милив |
овао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две ж |
није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро |
у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе с |
ана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо |
је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обич |
рошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у веч |
лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спо |
обар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промен |
p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, |
првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слаг |
жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два д |
мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите мате |
6" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на њего |
ј, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се |
и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада |
рукције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} |
смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „ |
естанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велик |
је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно |
м.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, |
ла је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уме |
у тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучен |
<p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске |
n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупроси |
па.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спада |
о најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга |
д се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори нас |
а љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној кл |
, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми |
, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком |
укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а нек |
узе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </text> </TEI> |
овест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код дани |
, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковиће |
би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> < |
сним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријат |
> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћи |
танује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог |
<pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег пр |
милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почи |
их никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на |
е су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни г |
гоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, к |
дркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Мил |
p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда про |
олом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, кру |
и госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали |
ав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У деве |
рећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заве |
атељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наст |
ахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка |
е“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичи |
а види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и п |
Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом св |
ити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се ос |
пуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника |
и.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме зан |
о тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла ра |
е могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ ос |
у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врат |
, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном прогр |
о, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу |
убав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </bod |
, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би |
положења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасви |
јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због ко |
штавано душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао |
изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Кос |
певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака с |
као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други бу |
м само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“ |
ше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љ |
оже се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих љу |
куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" / |
</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у н |
се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола |
довољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим |
цу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по |
су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој |
о, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњо |
се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да |
цније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} О |
свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са |
иливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатић |
теља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је би |
се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утв |
еној клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико |
рви вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налази |
е било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно д |
атре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне вели |
ђени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена прелива |
ери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући |
он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према другов |
својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, гл |
авали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје д |
јумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</ |
збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би т |
и ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног |
и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против |
ељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној ст |
пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, до |
својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за ме |
ом не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако призн |
нде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са п |
ваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично ок |
. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без |
ристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењи |
ло, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одриц |
> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима |
ање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да пок |
га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље ш |
ву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p |
према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="1 |
особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили |
код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика паж |
ије одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће с |
ећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Дан |
ао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>З |
а у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би ну |
јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад |
рбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па с |
.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је н |
Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом |
, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан з |
/p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опрост |
<p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> |
а искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је М |
а страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове с |
је подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе ос |
пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био су |
вде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезл |
ризор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресл |
да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у т |
воме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете вели |
има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкр |
Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомага |
о ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова |
ма обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени |
<p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано од |
матра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а с |
е с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па |
су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог велико |
, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао са |
овом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb |
ато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако |
вих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а |
ело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде |
сподин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитан |
би потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада |
н беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S |
имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је |
гарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за про |
На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с кој |
њаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гост |
смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре о |
, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом |
о око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до ку |
занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из ње |
ђусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би |
имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му |
е и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у |
тића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum omen </fore |
ужи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је ј |
ра на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забав |
к, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио |
рочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n |
убомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу проме |
а ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер ј |
еко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као да |
у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Милив |
урно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки си |
а њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је н |
као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпо |
рка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој |
илица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први |
у.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни |
/p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље ре |
>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилич |
ћ у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој |
е чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се |
ле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упл |
и ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде |
развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан |
здравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се |
упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, |
му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добија |
стојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису |
нако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трго |
стао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говор |
ти.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми |
, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их |
у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја |
боке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе ра |
испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај |
он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, |
оша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам са |
а у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора д |
удо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о |
.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час |
ане, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има |
им добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p |
ни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а |
а и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са |
од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То с |
м путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрет |
кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, |
има као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је |
е госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, |
па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне |
бивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без м |
говорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже ми |
а Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њен |
о дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, |
p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p |
има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ће |
ни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер |
викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше |
ставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стр |
онео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић |
ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш сп |
елела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим млад |
ле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости засит |
.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, |
еба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје дол |
/p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је под |
во на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у |
ирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу цр |
саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, |
етежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одво |
па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем т |
х ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад |
а једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p> |
p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељкови |
мрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та о |
пазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут |
ра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми с |
вање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, проти |
в, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p |
они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ћ |
уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним по |
неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... забор |
Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} А |
ложен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није |
ионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, ком |
вољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у |
ивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораш |
ијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{ |
је, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на |
ог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу! |
не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, |
ем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он |
на, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на |
он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав |
чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступ |
некле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су |
емо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле виш |
грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Д |
II пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се т |
ких кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари |
да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад о |
ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он по |
сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта на |
ико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече |
а више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда са |
е промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутриј |
нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрањ |
ече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да |
па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти |
ен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неко |
смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика бор |
ишта.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим чове |
момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, |
срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала на |
.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скуп |
а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Пе |
ам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се |
ст, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако |
води на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабљ |
отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомир |
зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да |
во сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ |
и.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скр |
поди обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов |
чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше |
и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питома |
} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, |
више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена |
да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њи |
је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Ко |
е, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало |
д људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца |
звишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој м |
почне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и |
орао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...< |
јев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, н |
, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> < |
арога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он изно |
ог позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахир |
па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турск |
ило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет |
чи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p |
ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <p |
румени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванре |
ио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петров |
Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог са |
ра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од ра |
до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарски |
/p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближи |
зи данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писа |
а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше |
непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, |
авист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих р |
у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, н |
штву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хте |
се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне поглед |
гаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари н |
вадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да ј |
задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаес |
в говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заист |
едстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично |
понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону |
<p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је шир |
ма поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са |
<p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, |
крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, |
е, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак |
ај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја |
и на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренут |
његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот с |
деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“ |
ер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </ |
ке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неб |
сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, |
с.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим прим |
сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да а |
авду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благосл |
их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају |
о ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме |
гога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ств |
ма чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образова |
крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему |
прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на после |
јих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар! |
је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Сл |
а једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена |
истичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На |
но.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Бо |
</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је |
и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне ми |
ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> |
и, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само |
аест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету |
е Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старој |
му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> < |
утра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се |
ридаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{ |
бе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...< |
и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно |
твари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се тит |
м су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција |
обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на |
и, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“ |
смо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер м |
ше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили |
хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љу |
а, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се б |
За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ |
извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са ова |
првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радова |
{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник |
/p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Да |
врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих м |
ићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До |
а само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он |
то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог |
одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S |
а више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам |
ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин но |
а, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој. |
но богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он ману |
ва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> |
то, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом п |
за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврш |
ателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Н |
може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитиј |
apter" xml:id="SRP18911_C9"> <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, ка |
омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у к |
Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље д |
узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна! |
к банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се п |
кију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и |
је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На |
је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила |
>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, |
оградског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још ниј |
један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити ов |
колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Б |
га мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газ |
дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањ |
е то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било |
ом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чу |
послетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ п |
p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао |
мерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и м |
ћ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико |
толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цен |
и слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао |
е то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослет |
учај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколе |
авити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p |
ливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија б |
који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога |
пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео |
ледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: |
но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за |
изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па ј |
а соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без оп |
тимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео |
м пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор, па докле јо |
оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није |
в мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њи |
а насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом |
оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако |
, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још за |
ш само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размиш |
евно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање под |
киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нем |
због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са |
Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је |
> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју |
редни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности п |
p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемага |
братно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката |
ивидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска |
ума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу сво |
опада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није ви |
сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим тво |
ви млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините |
епрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем велики |
ку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69 |
се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетрен |
а испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан |
н од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакоја |
је, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово по |
сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се пом |
ила је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединости |
, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ М |
сигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети |
ганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непр |
xml:lang="la"> malum omen </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шама |
Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре |
ра.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић ж |
се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они |
су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да |
ечи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспет |
сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је |
од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето |
кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око |
м тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен |
то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало за |
да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богат |
авала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ з |
за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но |
цу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Б |
гов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној |
ало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са с |
и сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишље |
беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, д |
ги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се ч |
глашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљс |
ежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом поро |
у, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за |
н је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, ба |
у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је ин |
какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но |
авао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону |
права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораш |
во сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а де |
и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овака |
лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на збо |
амо за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осме |
је тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари |
олази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства |
а изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, |
да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи дос |
је чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време п |
ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, наврал |
узела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљуски |
ов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb |
Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој |
ица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано мил |
аним називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине |
до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може по |
а лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати пору |
дну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и ме |
и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак |
них неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, |
м постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве бо |
а у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да кр |
однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица |
биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но нар |
био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p |
/p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе са |
дилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња ј |
у да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> |
опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, п |
.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле |
е онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалос |
око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се увери |
ос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се |
да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг инта |
се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У ку |
плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:< |
љковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се п |
новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он |
сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S |
илице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како |
дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то о |
Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске бо |
о у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она пла |
азда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, |
, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи сто |
жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> |
, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пу |
оличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао та |
оја је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно |
јева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о т |
њен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о неср |
<p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир |
же и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И |
ло.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му |
„На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ пр |
еко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом мела |
>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} |
шно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогут |
добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се вид |
ти и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним ук |
еговим трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгуби |
ако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и |
ако си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољн |
, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно је |
ко високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живота, |
то о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13 |
аницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, з |
е код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан н |
ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме |
прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш к |
има Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте |
.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим бр |
де вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Од |
Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те |
дмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети |
ој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима тр |
амењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ниш |
вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, т |
што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из и |
н, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахат |
оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад |
ас извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, |
из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови |
што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић |
И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој н |
ији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчаг |
ушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, св |
ја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до |
ривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала |
а са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани за |
ињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би |
д наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била |
манама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница о |
м искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим |
осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. < |
а се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ |
Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четир |
то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, згр |
се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор из |
римао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одр |
т тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, бе |
пак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми ј |
га бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да прет |
арској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S |
ао и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугар |
рних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријат |
гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Пер |
ма прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је |
и би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове неж |
шују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома ко |
ивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве |
</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитај |
вац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место к |
се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на |
овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би уч |
трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, |
дали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....< |
/p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спрема |
о одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} До |
гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доб |
он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; ни |
но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, как |
диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> |
е до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не |
вају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада |
ове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске |
облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као |
ко је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је б |
а је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла с |
четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад с |
. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војни |
већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвој |
да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу на |
неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом бл |
ић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и м |
оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше ј |
а у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" / |
ање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што |
као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране н |
т не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!.. |
> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p |
, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на вра |
су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје б |
иве у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјо |
размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја там |
веној.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја б |
азговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демокра |
и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју |
репоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} |
то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много пола |
бучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женс |
настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопст |
и је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још |
један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n |
Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</ |
мељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само зб |
је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} К |
ег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост |
материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово |
животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру |
бав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај све |
ног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Милив |
е њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, |
Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а бил |
подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па |
га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они |
во брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разго |
гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми в |
тством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, |
исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p> |
руги људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит ни |
зове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба |
да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да |
ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока б |
до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, |
а су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме |
о је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно |
мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама |
аница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки в |
године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у |
е Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, |
гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без |
т!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један стра |
долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће на |
цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мал |
трању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повла |
па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија |
а људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се |
а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се с |
леко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с је |
висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме |
</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара. |
рцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херц |
ве су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S |
:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији п |
рбија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> < |
ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> < |
Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Он |
дну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангаж |
ви данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и њ |
ар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та о |
је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у |
можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“< |
за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се и |
S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме |
иливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало. |
не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, |
Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све та |
примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог при |
<p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то к |
...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас дво |
сао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништа |
, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спр |
његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са с |
најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима |
о очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и |
ми се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим од |
осестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити |
.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогн |
и, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбен |
се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се и |
исте мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> |
асположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но |
, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за |
ава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми |
, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се п |
довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па |
је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. |
у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања чит |
ну још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно за |
ла на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Пе |
једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При раста |
</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени с |
ште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на до |
љковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи ј |
„гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло. |
у!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p |
ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске |
ло лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, |
руго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност |
мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино к |
шом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао |
Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до |
њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показуј |
стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} |
пуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени |
парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Т |
проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански жи |
у се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас |
четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметни |
иће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту к |
и да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, |
ead>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Бео |
су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спрем |
крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем гл |
ћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервоз |
следили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад |
гру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована |
ли се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац |
танете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу |
лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно |
е моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазв |
ласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгуби |
познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> |
снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и слива |
чавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев |
док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут с |
џане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми |
на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима љ |
не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељки |
е, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што ј |
мљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Срб |
р предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и |
челник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да б |
е, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изг |
у, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај |
као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског п |
epage"> <p>НИШ</p> <p>Штамаарија Душана Валожића</p> <p>1891</p> </div> </front> <body> <pb n=" |
ЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n="2" /> <div type |
десет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} |
се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „ |
купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> < |
злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Ма |
ом прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разго |
ом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за |
отрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прил |
ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су н |
чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три |
ца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која и |
значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, н |
вничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на |
ршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо колон |
у, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, |
љени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливој |
p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши с |
ом дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако ла |
к намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено |
лу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто |
име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> < |
Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу. |
ут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради пле |
главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну не |
ој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напом |
“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варо |
ари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по сав |
з њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} |
.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији н |
а!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исп |
матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш т |
ђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори: |
воје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја |
{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа |
гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније |
а намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на пр |
ачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта |
ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас |
Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувиш |
ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућан |
жем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, не |
ни газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их |
како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је |
ишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ тол |
ванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене гла |
посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, п |
в, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А |
мејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним |
у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим |
би није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је са |
утила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити |
ијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно пот |
ања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни љу |
тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сас |
вце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије |
обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху |
скретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове |
, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> |
градског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није бил |
ма Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање |
оје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њи |
чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве сум |
клињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим по |
е донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекн |
ћи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас из |
ујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији |
се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло! |
се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом при |
Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а |
још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливој |
да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. окт |
и овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех |
питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави |
нама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив |
p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом |
ш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако |
код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то |
најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим тру |
ј живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да с |
чија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> осно |
д су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само јед |
штву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда |
скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње н |
ако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових засп |
ио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћи |
, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загре |
чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се призна |
асположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су |
близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље |
шње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се |
“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на |
не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је мо |
<p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да |
падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скр |
српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p |
ић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— |
кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, т |
Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</hi>, трговац“ |
кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Дани |
те ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу |
} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да |
младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ |
да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро |
тима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спас |
војих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам дав |
твујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједн |
твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не ј |
лиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Соки |
и у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када ј |
бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, |
"98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе |
једног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, ко |
веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим т |
иливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно |
а је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је |
о затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако разм |
{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам |
pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са |
би.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође М |
ћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није |
аница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги с |
погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима |
е узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио з |
удемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и |
а се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, ко |
свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило с |
за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала |
воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под |
очила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито ј |
х писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово ј |
миру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на гла |
век.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена по |
о набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешт |
забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга |
> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она п |
учава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помо |
ство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува |
да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> |
е ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" |
а.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и л |
и се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћ |
ила твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу |
> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизи |
жалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за |
, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они члан |
е свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши |
11_C9"> <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ст |
ало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, |
су.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане м |
, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мен |
брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> |
пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи |
вље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њ |
а и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> < |
је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је зап |
е, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> |
ужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде ц |
овек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими |
ће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо |
подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" |
из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, к |
о, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле |
руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салон |
веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда |
е и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад игр |
се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако |
стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и д |
прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке |
ло више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на |
г свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијах |
тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се ба |
брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је ј |
ић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа |
бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите да |
снијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Не |
на, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна |
} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколик |
де се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну |
ем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по |
коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан |
/p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитез |
због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све |
то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад с |
лики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На |
лици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, |
м елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од с |
који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погр |
то ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико |
е сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела |
војих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних |
само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „С |
влијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који стан |
млађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 18 |
> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика |
о Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се |
е матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ов |
олике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот |
ђи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и н |
аничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћу |
лизини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало изме |
гата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да |
огатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када |
бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата |
врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесе |
днијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста па |
узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда ц |
оја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби с |
бе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер ј |
среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристик |
</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n="2" /> |
ћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите |
укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се р |
ик немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад с |
коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тре |
и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе ру |
д гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за с |
енце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бе |
велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, о |
и, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина |
/p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он |
иливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бе |
сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико тр |
управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гос |
јно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима |
атови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама б |
но лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у ње |
је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно распо |
Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за с |
<pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на кр |
48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у с |
и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на неб |
жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од с |
ад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропа |
, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи љ |
овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаш |
осављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p |
а столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, как |
дина.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада |
а, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код д |
и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“ |
бомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеп |
јица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онд |
ивот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средст |
дожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим |
> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву к |
адатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена |
или.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесн |
мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи |
</p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још |
обу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, т |
исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим |
дно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког споља.< |
о јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у |
вом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и крастава |
о од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> < |
мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никак |
како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p |
за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему ше |
те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пр |
таје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трго |
е браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да у |
м младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира |
и. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је на |
потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме |
>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељко |
му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти м |
да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако ис |
само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у |
а често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут |
ве речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливис |
н размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло |
веће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по дола |
педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнак |
професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— |
ко би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома приз |
чни туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију г |
ри су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узори |
не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био |
<pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њ |
ко исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{ |
ажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз |
који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје пошт |
овом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по по |
="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм |
воје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуд |
оручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће |
но спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том |
редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, |
аинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој |
ђе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је св |
из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он прит |
ало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком |
Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Ст |
ено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељ |
у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или |
о.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и |
е, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад |
дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати |
ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зо |
шта ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштењ |
олико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих |
јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћ |
нети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, п |
не Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда н |
чка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио |
рти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може д |
ерницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношаји |
справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, |
у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит м |
сположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је прес |
ас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба п |
</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="ch |
мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, |
господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора |
м столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} В |
рата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој п |
етне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде |
ује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју п |
огао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу з |
д руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутр |
на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан ка |
општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочи |
лазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неоп |
а.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и |
није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим ј |
главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Бога |
м су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унап |
бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да с |
во било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену |
ери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> |
е могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десно |
, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> |
застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топ |
зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, |
а одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијо |
па девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико позна |
о и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни |
сподара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да ј |
рата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ва |
.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још на |
озна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, |
а поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мен |
pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови теле |
/p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гла |
асио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p |
нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ |
оје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много ј |
био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад вид |
се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили |
н отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се |
p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Тр |
о у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивал |
кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове |
му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више р |
и се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, |
чак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.< |
а“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се оп |
</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу |
непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свак |
ици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу |
ели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не |
е публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара |
ило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно |
ињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p |
а то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љу |
ection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.< |
учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је М |
ту, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забав |
>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није с |
отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет |
с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p |
Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још |
који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душе |
д Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ства |
може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом |
матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у с |
у, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, |
аху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један |
ђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме у |
морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У |
ж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који там |
ачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то |
е популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но ш |
прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ј |
нцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта харм |
инглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу о |
је никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје м |
да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ства |
.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, |
на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но р |
но.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро об |
Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер |
мо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љуб |
и богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослуш |
{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о живо |
боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и |
подар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба н |
мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n=" |
о прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што |
аните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, |
тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она в |
је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се С |
ен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах |
излечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељкови |
испаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p |
о више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родите |
анео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је |
ржала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мо |
и се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> |
духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно р |
а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски |
згоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ов |
а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну зашти |
ко обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи бех |
и си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница т |
ло би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" |
его дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се |
шило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким ч |
љда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (о |
, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакањ |
д и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="2 |
се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су усл |
b n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица зау |
номе тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огр |
а, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини |
p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио ј |
авнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу |
ковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Св |
вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми |
черас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са п |
ме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спа |
сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, н |
ј кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог д |
кудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, д |
е и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном |
то не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке |
посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n=" |
вољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпа |
ас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој сп |
табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица пору |
а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, ш |
ању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија |
ори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу |
девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уд |
подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је че |
нтнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Нед |
вучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просто |
неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово са |
листе, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> |
лазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изража |
ани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак раз |
аби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или |
је, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам мл |
ар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом по |
амо онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредн |
це, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе ц |
м речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако |
е је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле не |
е.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{ |
тастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Оче |
ти прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пр |
столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни нек |
вај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин |
ј се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сут |
уби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</ |
ио већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика |
ло се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог |
з јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра од |
р 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близи |
рба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све с |
ом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше |
он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по рефера |
b n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понаш |
о дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, |
ој, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није |
p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике про |
ни су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред |
утру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> < |
рока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро позн |
веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љ |
тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по |
он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних распол |
/p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог |
сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија е |
видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни пог |
ореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћино |
је никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједнич |
тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато им |
за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} |
ји, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, т |
ead>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љуб |
су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио ј |
.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на по |
дне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глув |
ћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.< |
да опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају с |
цу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, д |
ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то |
само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог |
бав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија |
се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истин |
, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, г |
анства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација ду |
ова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалит |
побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} |
е се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но коли |
е породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле с |
обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете к |
„Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мор |
/p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У ког |
анствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао ми |
ену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из в |
обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} |
шњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат |
као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је |
траховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корак |
, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>Н |
израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, |
„Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, пла |
о куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није |
ко лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао |
p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, |
Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склоп |
овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, кој |
загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, испл |
> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече |
ољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> |
и, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врат |
авицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њ |
детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са |
Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине |
оз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је уста |
</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој заба |
p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено |
вљевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је |
м обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сад |
епа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p> |
вот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе еф |
кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.< |
</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписа |
ивоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са |
ер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада др |
си, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, |
арактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа |
ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?. |
, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се |
ли она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин |
<p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација |
нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је и |
>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је д |
о.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на |
аје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном ке |
ло је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се п |
о јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са |
, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду |
јски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред |
, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> |
ом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Ни |
ући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укр |
агање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на |
у прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, |
арица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за |
ома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене |
.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато |
>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светск |
по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освој |
ере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не н |
„У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Ка |
вори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема |
крену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове |
азвеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отиша |
ручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“. |
колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметни |
аш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две |
/p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После |
реје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> |
прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би |
као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти та |
а, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Жи |
ме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда рас |
ак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом с |
лико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div |
ата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га |
Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро- |
чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збо |
те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости |
.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> |
ан из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш |
е полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући пол |
ајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ д |
ико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз |
е.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра пр |
и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома ле |
арказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши |
да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дош |
чно говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад |
стао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у сало |
м.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се он |
тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско цр |
то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у |
ари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, |
} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два |
био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, т |
н наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе |
ава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газда |
еки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија |
вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку |
куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сирот |
прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе |
са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћи |
гијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и па |
варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, |
воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ |
адемију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечер |
штен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкурен |
наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</ |
човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!. |
; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као |
на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.< |
названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пу |
ас зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху |
се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он п |
може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе |
се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливо |
је са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сл |
је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“ |
ти.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је у |
од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливој |
погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих св |
о на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осам |
дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није |
шао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса |
иливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео |
и.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>К |
потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала пра |
о је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центр |
или на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну |
о је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} |
ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <p |
тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изг |
тири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Ј |
грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази д |
скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чу |
ајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе |
понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаш |
лило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која |
ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш |
Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p |
о сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји ве |
се таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мен |
</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жерави |
то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити |
вог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је |
признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да опстан |
се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто |
аше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали |
и родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb |
е напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, |
пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина уче |
век гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео |
је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту |
и није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске с |
им хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше |
о се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S |
е обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле |
непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октоб |
увала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су С |
сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакш |
им мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је п |
ећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста г |
у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге да |
</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, |
ка освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски |
као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад поче |
з своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после |
жи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даље |
S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један о |
p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p |
у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да |
е.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остај |
сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него г |
<p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим |
лицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја на |
са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах |
штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија |
ајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху |
омиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засв |
лико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (о |
нија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фриш |
разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, ка |
ћ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић |
имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type="cha |
мој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је ова |
<p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, |
врђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпиј |
што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а к |
а клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усе |
а ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан пос |
а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада |
/p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> |
беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима |
назију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друг |
Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је |
, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се испл |
сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више |
стојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па |
у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Ми |
ничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као шт |
адава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „П |
а видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајза |
!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и |
>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамешта |
мутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред г |
p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, н |
одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби |
ико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени госпо |
Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— О |
сана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мат |
чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је пр |
Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:< |
Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је |
потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада ра |
p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје. |
у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удеси |
ead> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовн |
у представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да чо |
за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме с |
свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> |
p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, |
ену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практи |
даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распростирала је само у толик |
а љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да |
вај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим п |
каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дне |
вој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> |
неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду |
то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео |
е пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Зб |
ку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но ка |
олицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љ |
имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом пропи |
издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У |
и, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези |
ко Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетв |
положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине. |
јној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, ка |
ис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, |
се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше |
онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трго |
“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро |
н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари нач |
вор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се ниј |
ичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једин |
ник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и тем |
>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак д |
ле овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По пре |
.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се нес |
и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи жив |
не загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и п |
несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја |
...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што ј |
је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је с |
.</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу |
ије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, при |
а је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукош |
ршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.< |
ане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће о |
се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> < |
нице.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су |
и, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко |
тили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у ово |
ре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>В |
<p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи де |
управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Ш |
дијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Гл |
љаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна |
дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше В |
у већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за п |
неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући |
ељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране |
ето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је је |
цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, к |
је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпати |
Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај |
а је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да |
ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Бог |
<p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, |
наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то |
ути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему |
="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, |
оси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. |
ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу вра |
г оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомор |
сле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми |
ити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па |
ивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да |
е самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатић |
{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбо |
— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Да |
злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Дан |
, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</ |
т у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби в |
а је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж |
а само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим |
је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен |
ница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац |
оме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов о |
тајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто |
такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је |
:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „ |
ивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прело |
од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> < |
каква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалос |
ела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Каши |
ло је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се |
овић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење |
ђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на приста |
ахтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан си |
дрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она веза |
огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих |
н, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћу |
дмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну |
а тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да |
Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливо |
сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштв |
упло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били по |
ицу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Он |
на пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са р |
</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Он |
џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за |
а су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку з |
се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радоса |
обе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао н |
па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око ра |
њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, еле |
</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.< |
је, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, |
, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је л |
две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нест |
на уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p |
.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако проду |
ала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пу |
ри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, м |
Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле |
то расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написан |
старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцим |
ужену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> < |
ните дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам |
оје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па |
потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући |
припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиг |
се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елеган |
с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавица |
уо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да прев |
је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат |
ће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га напа |
</p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла. |
продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па |
пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразит |
и се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу по |
море, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила |
дскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно |
ером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњ |
мо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би |
а чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Милив |
<p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим с |
њати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се св |
м ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло п |
орим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се ј |
ну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, |
осом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако бол |
.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који |
S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудориј |
бијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату |
ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупа |
њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, н |
већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вре |
најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета |
и!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем сл |
но рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код |
ма, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског |
ек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу |
још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплет |
однику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>О |
<p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у сви |
ре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Соки |
упани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> |
<p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p |
богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од |
рца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држа |
ала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није |
омир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опр |
ји дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> |
p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спав |
ивоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он |
, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више |
</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем |
а свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено. |
ристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим |
ић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељков |
тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше |
у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, кој |
ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, б |
ољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?.. |
крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у п |
пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој |
авалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се не |
га нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, ок |
још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу |
помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n=" |
о што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада |
чима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здра |
а се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p |
смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче |
спод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевим |
оме је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До с |
ој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице |
е по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „ |
ољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он вр |
о, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случаје |
ледњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према |
нкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузел |
ућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад с |
а његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ |
ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно |
мена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо с |
р потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба раз |
био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, отк |
S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћ |
ема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p |
своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жи |
даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокиц |
на и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свог |
азноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Ми |
м.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он |
/p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну |
пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна уз |
је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју |
е је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима о |
хов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а ниј |
ња, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — с |
> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између |
ј срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души н |
вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у ов |
иво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи з |
белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља бели |
цне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго |
Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралис |
игде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окаме |
p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p |
До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свр |
слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p |
о могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, |
га не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био з |
ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око ве |
им Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} А |
куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да оп |
"chapter" xml:id="SRP18911_C6"> <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаш |
и по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију ст |
ве жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за |
ек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>С |
главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе с |
зије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако н |
ије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пу |
ецу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих |
оличине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</ |
чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је М |
празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано з |
са.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједн |
свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао |
м: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, |
ко се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема с |
зда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је јед |
а застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешт |
ротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Ра |
ли наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чи |
>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушки |
но изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала |
дио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вул |
.{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да |
рао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, ка |
едали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се |
у се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да |
место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли |
у госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао н |
убомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао |
од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, |
и је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу н |
из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због |
је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски зан |
а пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жа |
прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> < |
девина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су води |
е слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, |
или потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој |
аћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а |
легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да м |
<p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благо |
..“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, |
/p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише |
но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао и |
знамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Т |
к, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p> |
рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због о |
брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Га |
pter" xml:id="SRP18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због |
еба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће от |
е мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на |
ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато оп |
више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само јед |
е, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено |
оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да п |
ека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се |
ћа у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови |
е, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, |
т га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисто |
индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле |
напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љуб |
х Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад би |
дио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене ж |
ом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, |
ругим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски |
.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S |
био на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико |
и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и аванс |
> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину фор |
ада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом в |
/p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе срп |
емо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, |
е приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујем |
акоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господа |
оји је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Бе |
Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да то |
му са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p |
ужиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни јед |
неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је ко |
ицом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} |
осту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, |
да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он |
мир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Соки |
о заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим до |
оју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као ш |
дбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>О |
тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име б |
ајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико ј |
т са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако |
о весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у |
Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро п |
њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по н |
ена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут у |
ом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не |
да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима |
најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо мо |
упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</ |
у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав уло |
.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Т |
са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобо |
евњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p |
а јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у пошт |
ело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, ни |
а.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица |
А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, гос |
антом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он |
о је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар ка |
во тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има ње |
а и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно др |
у, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у |
исмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Да |
јем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити |
<p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар |
тпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је љу |
<p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Г |
</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је |
чевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењен |
ко неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Мил |
а обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одг |
стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепа |
у унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мал |
га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је п |
ушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто |
ије знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" |
учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавал |
у собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно друго |
тнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је |
у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он пола |
о пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај |
је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потреб |
/p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око ку |
, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу |
еду рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо |
је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који |
а се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да |
де у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> < |
а епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</ |
исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, пи |
извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису г |
а, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир |
њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!. |
о, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтил |
грам о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то ов |
p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да ј |
госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га |
није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборав |
о је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко пого |
ули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, то |
у Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше |
извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пла |
товима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да |
је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: ли |
од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му п |
ба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу |
Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да |
то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају |
ују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на с |
оклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја |
је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p |
је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар н |
но, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац |
>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје б |
ију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са С |
често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођен |
оме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, |
b n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, |
ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, |
ј сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се нав |
ришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све |
ојим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вул |
мукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p> |
и однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист ч |
вај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, вољ |
а почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“< |
њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва п |
а овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, |
а да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јак |
вога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају |
посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето по |
д се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпију |
} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са с |
које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу п |
се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима с |
скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторс |
м свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, |
страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога ј |
е даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи |
ла каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.< |
а одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то |
о походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препре |
именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због |
>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и сп |
пут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини. |
ће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ пре |
да Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда |
а до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газ |
ead>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га |
с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који с |
о се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швај |
окицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало у |
ћ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је |
е исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио други |
и се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле |
године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не бр |
у.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те |
........“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно ок |
џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, п |
су била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је так |
јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је |
код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник. |
дити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је м |
постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни |
/p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине |
ласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n=" |
случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго с |
да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p |
ски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</ |
воје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде |
то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> |
пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газ |
ас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које |
поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су ис |
посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда и |
e="chapter" xml:id="SRP18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није ба |
до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од к |
чкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето |
одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} З |
аву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Соки |
воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се са |
он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> |
но купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз пош |
зе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже |
ог човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да |
ељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи |
ало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, |
на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је р |
а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на п |
о и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и |
ла слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и пород |
Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Сим |
, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посмат |
на таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било б |
е за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.< |
ма, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узв |
p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје |
е, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> |
цима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељства и |
је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; |
састи изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и |
ку дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни |
ницу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте |
>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке кап |
ко и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези |
аш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви |
ој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p |
железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене род |
им у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене с |
средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, |
зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник |
p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не п |
ама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скида |
трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на |
у куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају |
мо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано доб |
>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје |
е, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} |
ко су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не дола |
ћана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, к |
вало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гр |
из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми о |
се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо п |
то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде ч |
ао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њ |
.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начин |
нац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и а |
муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сва |
а дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у |
анисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомилано |
но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике ш |
аном граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оже |
оју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се ку |
ба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трај |
Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да |
е онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаш |
г великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, |
шем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма н |
/> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог |
времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} |
исама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па |
ло за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови мл |
оља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису |
на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p |
од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем |
пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> |
убомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остан |
одавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајућ |
њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла |
<p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваљ |
ошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.< |
чку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На |
се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, |
ва!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле |
грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела |
бог тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазил |
е.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић. |
из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, пон |
едном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наст |
чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“. |
овој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су чети |
иче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари |
м и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништ |
p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе |
вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> < |
апред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница |
ицавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на |
ја нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа к |
у руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Какв |
ропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „ж |
отица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад п |
гаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, |
а прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „Т |
нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бац |
еравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које |
ицом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Дан |
а имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим позна |
подин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупк |
тета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић иш |
гатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је |
куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сел |
-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар С |
кна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад |
евета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кис |
одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус на |
би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обич |
и као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напос |
а.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} |
имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Мора |
до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни < |
} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спрем |
>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога му |
</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз о |
ако ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте дома |
је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан |
е и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту |
на и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} |
утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим |
нимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли |
издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам |
>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки |
ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љ |
.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> |
па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне |
довно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи |
на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n |
сли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на |
родане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота |
<p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у |
е госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пре |
билна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много |
p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, т |
воје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто с |
<p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кос |
уру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше |
p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} По |
ку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје |
имски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> < |
онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је |
, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о ст |
а њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да |
околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> |
уђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром |
његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео |
е није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и |
едном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз |
ца и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупн |
о Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n= |
тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава ни |
ска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком |
осиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Нед |
м... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливој |
прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчи |
е сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, д |
ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звез |
извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n= |
еколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, пр |
т пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је об |
те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia incepta porro tr |
споведа у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гос |
битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Дана |
ка и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у бо |
од материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког време |
цу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Бо |
а добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја с |
ма у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који |
о место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи |
то време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац |
ица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би с |
он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не м |
кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје к |
ам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>О |
лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одај |
а господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливој |
а нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату п |
, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ пр |
у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p> |
е љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изнен |
обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз т |
обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: |
ш по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеж |
„Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих оча |
„Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени прино |
„Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} М |
егове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка |
е... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба з |
адржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам |
пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе |
ије никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, |
ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад п |
е затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене са |
Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да о |
.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасн |
, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уште |
нусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро |
д пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често |
колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомо |
рабрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово пит |
} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први ск |
ни гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унуч |
pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као |
гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни сал |
ли крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању |
аво, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пук |
отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, |
ина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видел |
говим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно каза |
х Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се он |
м.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к |
но непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната |
јници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност. |
епа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне |
ћ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилинд |
века, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му ј |
аест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, ка |
повест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и |
> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само |
аљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, |
посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p |
а док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар н |
ар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, |
да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска в |
довина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код теб |
де заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, |
азив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" |
и <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но |
измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и |
покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољст |
у неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним |
хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста сн |
убомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одм |
прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном жи |
х две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оц |
е, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје |
ења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публи |
нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, кој |
жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све |
/p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, са |
на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, к |
.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право |
мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских пис |
сновицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би треб |
ш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да па |
кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта в |
ран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој к |
це од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блажен |
ским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, |
м пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако пот |
е путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључит |
ећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам |
p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жал |
p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима ра |
е с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p> |
<p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе! |
Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој п |
не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На за |
, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" / |
ично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!. |
тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутн |
ри начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву назд |
тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који |
н нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У мест |
иво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њен |
даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке с |
ретуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом ес |
су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим ме |
своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, с |
интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам зн |
јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за о |
згледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки д |
ћу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво |
ом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</h |
х брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> |
ознаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апс |
а год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, |
стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир |
а ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај поса |
вало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он |
е тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, врте |
вршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту |
се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледај |
да цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши св |
залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, к |
иференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигу |
а, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, |
еде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p |
више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погле |
да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином |
ца нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од |
ао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити сре |
у пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у |
Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски |
, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати |
пао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама |
ertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tert |
је ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених по |
иметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрациј |
утра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја. |
сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да ј |
во доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, |
е беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но пр |
<p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Мили |
осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју о |
ију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и збо |
> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке мла |
им неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног обла |
</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{ |
има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са ови |
напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој ш |
ојала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест |
ом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све ш |
лики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, в |
.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, насл |
ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега |
е млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и п |
, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревма |
срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равн |
шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на |
и.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> |
ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Милив |
зи и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом |
.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу нова |
забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радос |
за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада би |
b n="115" /></p> <p>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железн |
домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> < |
<p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју сл |
ма.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да с |
јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му |
xml:id="SRP18911_C3"> <head>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од |
ило и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска ж |
тарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиро |
печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и гос |
ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало |
зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно |
уди, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не с |
трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима |
х зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му пр |
редена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед б |
оворећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отима |
адићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијс |
ју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој |
„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. н |
<p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Мил |
тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није н |
у, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је |
мо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су брод |
грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна п |
не на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „ |
дружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гони |
евину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала с |
адне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше пол |
тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да |
!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— |
о!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни |
о зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати |
овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, п |
ану, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га |
прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се |
свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то |
<p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на у |
лучајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.< |
ио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то ви |
секуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, |
д и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, за |
ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:< |
чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше в |
и писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих приз |
кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> < |
ећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си па |
> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано |
ама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран нова |
вног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердев |
газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисл |
а постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, добро |
марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема |
у им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуци |
и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче. |
а срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света |
био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале о |
ћи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се |
арбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који |
је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господ |
<p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато |
икнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим п |
ри, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p |
иву.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике |
</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p> |
прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његов |
вани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје |
тер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и т |
, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке |
Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле з |
време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> |
године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико ис |
ташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посма |
<p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="3 |
е само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господ |
бично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је дв |
адне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се |
на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, п |
кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво из |
ави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су с |
трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измења |
бочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као не |
Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, |
и повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме неп |
ин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Зв |
н сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Ова |
ав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> < |
итајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази |
м речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веом |
ник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, гд |
то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства прав |
Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста |
иновник министарства правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господ |
ковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији, и го |
ед, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, чов |
еданпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, |
одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства |
однели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и |
<p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен |
ки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, тер |
анпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор |
уна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веом |
ић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова |
врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила муж |
устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p> |
несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем |
плетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и |
је ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Милив |
еп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и |
етири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени о |
у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатиће |
</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку |
<p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од св |
а!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову но |
/p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, моли |
од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештен |
p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{ |
едној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био ве |
томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице |
о је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одуше |
> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</ |
зненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Б |
абе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, млади |
а неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна д |
а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздра |
шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче про |
као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све |
а на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{ |
о чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад |
да Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које |
p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак по |
д прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу соб |
од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо мест |
То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.< |
ци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старц |
а домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад |
икантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте |
а она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади мом |
столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, |
one unit="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па как |
т је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, |
.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад с |
је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере. |
ди, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути стариј |
), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисо |
пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p |
ц троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 18 |
од савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће соб |
</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све тр |
ра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се |
а је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога д |
назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао |
је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с |
то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњ |
обро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они дана |
едаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена |
те љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић |
час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и д |
о да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни сл |
доше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у |
елу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано о |
од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака |
десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах |
е донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и у |
нхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „п |
што пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> |
знесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијо |
ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо |
спођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а |
и велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на |
</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> < |
етљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степ |
<p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њим |
нка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.< |
асне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини з |
еданпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису |
код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају |
ике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комов |
је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио пр |
ај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако |
и, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде |
к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима п |
бичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете |
У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не в |
, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде |
} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љ |
цали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једи |
помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно |
акијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих |
сам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на < |
сто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране н |
као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је п |
/p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, сед |
огаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весе |
момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n |
ха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио |
/p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје |
воју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолут |
поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се ск |
је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради |
ут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јав |
<pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, по |
због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и с |
азлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са |
га дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположе |
ари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, пр |
а никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, |
подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет од |
а свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог |
вим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема |
проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке пр |
дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим своји |
вају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино |
ли седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начин |
д је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним о |
а журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од ку |
а, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, к |
е од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} О |
о не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи о |
ина постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет г |
рсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције |
на два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је |
његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би ве |
великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара |
е се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дан |
чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте |
ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођ |
е за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се б |
ито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи |
16" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне |
.</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им |
ина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупир |
за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и |
и.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прош |
ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...< |
њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За о |
а три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, |
у није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: сп |
да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници леков |
жати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на |
олико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је |
ентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на не |
т дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом м |
е.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са м |
ати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p |
новника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату ни |
то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка |
hapter" xml:id="SRP18911_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда вла |
плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да с |
очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много |
коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једно |
ошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим с |
"108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини ба |
мило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и прав |
арске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску |
е сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе |
умљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила |
ечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, |
наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на |
је погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болни |
" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку н |
“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за |
и је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади гр |
анице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спом |
пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, |
Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> < |
ишта.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, к |
р, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побрат |
пет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањ |
а, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер |
аху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p> |
апуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове |
оби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</ |
S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске пос |
оре прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она дво |
ад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцк |
д новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пар |
их сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Ч |
е и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, пре |
њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели |
="chapter" xml:id="SRP18911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Мили |
роб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше с |
око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном |
</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p |
— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па |
зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умил |
оји је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</ |
згледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војн |
Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> < |
која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — сво |
амен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не саст |
уг, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опре |
нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— |
“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</ |
а врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Пр |
>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— |
он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Друг |
знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, је |
>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано |
„кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у |
н и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, ка |
жешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, |
ачиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубом |
ихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код дру |
сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разго |
ворити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Н |
ако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: |
ски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући с |
бијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, |
ју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика |
на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонил |
уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину |
.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметик |
би.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карта |
вима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари |
љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадал |
ридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад |
паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији |
p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после ки |
а липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници |
е онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, |
кав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он |
парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамур |
ијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом. |
д девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари н |
Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p |
ак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он с |
ак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и |
ослужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.< |
као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је прв |
послетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из њ |
тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једно |
зговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p |
јих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га п |
; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек б |
о, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац чов |
чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> |
учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој |
најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу нес |
Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој |
рећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћ |
градско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се |
ти он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред ре |
ође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје |
о дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг |
не престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридб |
сто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним |
енути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на ко |
сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ћ |
, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек о |
ће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем. |
до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произа |
потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно н |
вате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{ |
једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ан |
винила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим че |
.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ преки |
итом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених к |
лица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милиц |
мишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чини |
ца, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дал |
о одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако п |
телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но н |
главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овом |
>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сно |
а је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов су |
у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку о |
неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као |
цино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам с |
ушевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више |
м на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели |
свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде госп |
је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, н |
ај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све |
би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и бога |
, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, пон |
тио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Ми |
ничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој ре |
рати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје за |
би то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда |
и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и |
тине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљ |
је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, б |
жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то о |
напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако |
доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p |
мајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а бог |
оба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уст |
преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом. |
нутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи сп |
печатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав |
p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна с |
и друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дак |
омајка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве |
> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећ |
, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У |
ачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем |
помагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали |
душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости |
{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривц |
, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве |
устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа |
беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој к |
{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поет |
р пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више |
с целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p> |
вом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо |
т силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га |
живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју |
гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати сво |
о поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју |
и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се с |
а он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати ра |
убомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> |
не чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве |
ао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактерист |
и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, н |
о друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који |
ијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лак |
, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p> |
{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да |
а, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, |
још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, раз |
о ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да |
>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По гл |
м, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи как |
само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после т |
о је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, |
аво очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S |
су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То |
воме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не б |
ним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и |
почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту |
:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича |
са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома пр |
ља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жало |
кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а |
} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најж |
к око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, |
једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфр |
но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније н |
p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима ос |
џији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна леп |
а пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притисну |
то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити она |
вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исто |
це њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су в |
и расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Срб |
жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тач |
базривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколеги |
ко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном |
учаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по |
ћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама во |
ад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p> |
јуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он дав |
дње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не |
осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више |
оз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам нећ |
о сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} |
33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме мож |
на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће |
аница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи ма |
ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њ |
м и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде |
ам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n |
јих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она т |
арад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што. |
тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно д |
још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не мог |
да газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p> |
едном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену дец |
речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу |
изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазиј |
стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане |
послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попус |
е баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, |
иле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излаз |
, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане из |
аборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познава |
, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затраж |
то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с м |
тишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, |
дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а |
ра или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом |
роти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубав |
где и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Слив |
ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у пош |
ај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p> |
жу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иниц |
озволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко |
завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Да |
лазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, |
не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије |
ра, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва |
а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, |
њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> |
ивоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није н |
рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све |
кве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу в |
а разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма |
.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је |
е сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мис |
p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, |
радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети. |
тељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сад |
ред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetit |
своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у |
јпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим друго |
а, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошл |
оћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори д |
само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо |
и су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу оп |
е поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, |
прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се |
на огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.< |
ежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић |
ајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на о |
је скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у |
} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу |
ао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испиј |
нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда |
ја, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, т |
је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето сна |
ругоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје |
оји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном прилико |
но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој наш |
ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душ |
ше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у ц |
вакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска |
не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и |
за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена де |
, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да |
знајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две |
осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, м |
а је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говора |
трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер о |
вати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, п |
д мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближуј |
ако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим в |
спише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p |
вчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа бру |
је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У ово |
више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте ни |
ога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мил |
ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница са |
ио је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ о |
провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћи |
вршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љу |
а уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{ |
о па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку ни |
рализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде |
е овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има по |
оју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, |
и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни |
p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> < |
оме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ |
ебе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.< |
родице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Дан |
о за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Б |
} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитељ |
дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање |
имила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена |
д произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега с |
години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један о |
ла посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не мо |
ао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је |
лату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што нас |
т месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} |
о требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом тво |
обедити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даниц |
То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти прин |
, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају пра |
па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам з |
то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад |
цу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твој |
зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадн |
ајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе |
Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то |
, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и вас |
ао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повеч |
се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Пет |
ти Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а д |
ележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла неку |
је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како |
смо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно |
тупи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти |
ошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачува |
испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпо |
ба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и |
послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лека |
е време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, |
ку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је |
сео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично по |
апротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим |
ас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта |
Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није. |
остао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда про |
ата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="10 |
пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са |
двокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах н |
због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја с |
оме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или па |
ак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је и |
јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће ба |
оју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у |
трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак |
д госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпу |
.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, он |
ало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> |
ко случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога |
луцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристај |
у.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери |
већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица ј |
ије.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb |
тпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада бори |
} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није |
и се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није |
сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам |
њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је та |
бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу прим |
гиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако н |
га је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзакта |
летао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Д |
а, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекут |
ахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступи |
свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано |
и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb |
убазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужник |
ост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, и |
е затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па св |
> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао н |
чи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога нас |
сом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> |
> <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за |
свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај страна |
тим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеган |
же од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и С |
љене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даљ |
ај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да |
м биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је |
} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају св |
ке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p> |
уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио |
рено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу |
" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које |
сала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, |
игде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све |
тији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у свом |
био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног |
ју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је |
ему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто у |
анат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, з |
Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, ј |
главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесце |
раво од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу др |
цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то |
p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> < |
мо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и изв |
о труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам |
и и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због кој |
е; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле |
Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад |
с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих |
атић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове о |
друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, ж |
је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно удар |
ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</ |
ивоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен |
родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, наш |
сну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</ |
нунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, сва |
осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} |
ује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а о |
иљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>М |
о само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морал |
лава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> |
но, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће |
бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога |
вић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, |
одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који с |
и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаш |
ао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му ј |
скајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштр |
е ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...< |
познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, |
судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се |
ад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда |
то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво има |
ли Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су |
хата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут |
било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цел |
е, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да о |
па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах на |
у, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас |
што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем прес |
м штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке по |
се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и при |
} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Т |
еколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <d |
није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Ми |
гаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше п |
моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље |
је је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост |
као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихв |
послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <p |
о је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забра |
играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седе |
еме овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут о |
отив, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиром |
а ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује с |
> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на |
Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља поб |
о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рач |
огледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произ |
аче посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од |
>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div |
S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра. |
, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p |
пахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај |
у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати св |
.....„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. |
за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела гл |
дну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци лети |
, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бит |
очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа забо |
се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Не |
ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како |
ке тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав в |
, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{ |
..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p |
у за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то в |
је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њ |
треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавит |
на, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, |
, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе |
послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, |
S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити н |
к Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његови |
ојник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>О |
> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече јо |
млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку |
хићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би в |
спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би |
но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није |
<pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје ос |
ити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о сво |
— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима |
а више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S |
аврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само п |
иша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о |
ликих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> < |
шио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имањ |
т...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она |
смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер нема |
ћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти бори |
трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, је |
пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изн |
старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао |
или, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па |
ица ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p> |
, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о |
но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој |
бе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетир |
ре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми ј |
дна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад |
би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада ни |
, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати н |
и свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украс |
да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале |
ад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну стран |
лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца |
убомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је С |
ао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним одн |
етак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, кој |
ужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто |
је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу |
лико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим |
ољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну ка |
јка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, ко |
, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео |
у се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па |
шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју |
ати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не д |
>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас |
причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код |
во му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти |
<pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју пр |
г му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересова |
, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга |
отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу |
ић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Ми |
S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С т |
ако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, |
е коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, ка |
само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прв |
весности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити стра |
се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг. |
и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није јо |
ица гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту ба |
ку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су |
а, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па |
, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да в |
да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>С |
е потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руко |
молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако |
да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, |
е жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да с |
се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливо |
је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао н |
човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер ј |
егдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти |
аху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према дру |
цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених род |
е:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} Пос |
м одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> < |
угом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, кој |
ни.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би |
које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад та |
ако можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај |
, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста узди |
ле почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да |
м начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са свој |
војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> < |
ачин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што же |
гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније |
оскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом |
олико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад |
извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учи |
њи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окру |
арта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то с |
човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би К |
је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколик |
каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дува |
тић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић ј |
шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да пр |
p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Сими |
</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се |
„Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часко |
би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овак |
наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> |
/p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога се |
га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео |
<p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> |
оложи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније из |
шла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави г |
оравимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме ве |
е Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био |
ење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му с |
д свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је |
ви за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног пош |
па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себич |
да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају |
скудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, ра |
а, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начи |
е.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, ов |
еома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и па |
ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не |
ного јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу |
могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао м |
уга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то им |
гачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер |
ког чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан чове |
гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстари |
тиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и так |
е геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може б |
Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола |
о би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута св |
ају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће |
p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгу |
новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџ |
који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што с |
дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви с |
аман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим ст |
оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до први |
а овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за ови |
е учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши: |
о име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега с |
ећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румуниј |
ћа да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{ |
му мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни са |
оје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покуш |
</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим |
асно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путов |
н, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на с |
о.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се н |
гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нис |
х се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрме |
је се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији |
о, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свог |
оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомир |
{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не |
крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук |
да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друг |
знати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па ј |
ут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше |
азије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати |
и Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, к |
премила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, н |
змишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На |
ице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да |
више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његов |
ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушим |
није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p |
ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да с |
т, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само |
орд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда сп |
а кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази |
ко од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди |
вости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она н |
на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, |
</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што |
тим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихва |
разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижев |
велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те об |
крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне |
ти, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде |
заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да изд |
теље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати |
сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а |
им идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље < |
ир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разгов |
ехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мо |
се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, |
која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Н |
То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S |
Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} М |
водити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна зн |
и Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затреба |
а Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његов |
, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливо |
о зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колик |
ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих |
а је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p |
јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати |
то му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену пр |
но оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српс |
уке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врат |
мињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, н |
чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, |
намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваки |
ца опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака |
друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, |
е дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику п |
и овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На з |
вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{ |
ница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да ку |
оту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромаш |
колебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким |
прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је |
живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих |
газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет годи |
ше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“ |
дише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за проду |
!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она в |
, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са |
сти и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је |
забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У о |
ло било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у |
е му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем к |
стају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </text> </TEI> |
а његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> |
ебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где с |
предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше зве |
/p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики ка |
овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запитк |
е ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам |
е друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зара |
од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њ |
тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све |
чивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари н |
„Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле |
м је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем звр |
д ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја |
делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмрт |
о се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо ба |
>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остал |
е је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са својим прот |
Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, из |
“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише |
озор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору д |
ам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми с |
а осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има |
ла је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала |
тио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би би |
тео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим је |
жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензио |
м намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе |
је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од |
упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" |
на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине. |
засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да |
причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не т |
ире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано С |
, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и |
ао да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, ш |
ј ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше |
, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љ |
сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да до |
95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} |
размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су ве |
проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим |
треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, в |
вим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположењ |
p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милиј |
ној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих |
и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, |
риметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према м |
имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана. |
по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити б |
вадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ |
ју у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов |
би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, |
ут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и |
ише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешт |
и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сал |
а, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ни |
отине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљд |
му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког в |
о, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сад |
а се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или п |
у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесом |
љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у н |
баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу н |
ећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очеви |
необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма |
амо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на |
не двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје н |
его чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p |
слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потом |
да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за креч |
тити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неум |
прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „вре |
војим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне |
о уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p |
а нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} |
иру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> < |
> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели |
ји у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на д |
о мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Бога |
ске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико ј |
шик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> < |
и откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај п |
е још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{ |
инама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није ш |
сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напас |
о пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви |
та не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>С |
већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за м |
сад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим св |
ито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је! |
ни и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам м |
зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше п |
<p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако располож |
„Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом ова |
и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше |
ране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> |
жило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занес |
за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, |
Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет |
а овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p> |
сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је М |
супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недо |
да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове д |
четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за |
>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећ |
нали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.< |
је јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S |
S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> < |
у ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> |
упи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или |
па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је |
ковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>С |
и удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање д |
нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бу |
ије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било пр |
тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуст |
стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву н |
је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем |
в њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да |
.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да т |
спође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да |
само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не у |
могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов саст |
и.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири |
, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив с |
, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки |
овић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље |
оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ов |
неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним однош |
види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је ве |
S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добр |
старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је х |
да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но р |
стадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалет |
ли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао о |
ећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другом |
ано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири ре |
>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала |
иливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да обра |
S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p |
испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сир |
не мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чи |
мињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на |
n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини |
сећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни са |
и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливој |
то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p> |
ко се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ д |
{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </ |
је никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни |
и живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одоле |
оме се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: |
не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Н |
сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливој |
мам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добиј |
амеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Срби |
о разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чек |
тварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и слав |
ика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно о |
станемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} |
првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме |
да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово |
не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним рокови |
рва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, к |
кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, п |
дговори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Бога |
к, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о друго |
не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо |
а.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетк |
{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све |
рује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, ко |
алосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој н |
p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но |
.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу за |
ах и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађал |
вета!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја |
отив свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове |
Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па |
роштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни |
развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> < |
е једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благос |
о разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о н |
учавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је |
ила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Милив |
аш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир |
од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем п |
е отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао |
хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да т |
па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде п |
уле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за |
т твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је п |
је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазни |
ме и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p |
то га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може |
ио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} Т |
и посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике |
њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређ |
кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у |
има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{ |
а што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим пре |
га пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> |
оримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжа |
и нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесде |
Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверс |
ајновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на |
о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капитали |
о урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па |
позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред о |
ујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држ |
докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању |
мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима |
против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне |
дети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из |
ојим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се |
<p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на |
ка Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један ти |
а Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опази |
моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са |
стану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно |
очи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам т |
меном тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па |
је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од с |
љубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се М |
раства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо с |
е и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S |
стајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> |
, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је јед |
коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога д |
пут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гра |
ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; |
реко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће с |
због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>С |
гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацуј |
ивоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он |
у, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ |
ши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам |
све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, |
/p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и на |
уди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има |
да нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек |
вори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатић |
то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ ова |
ћала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетк |
већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на |
ного интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин и |
„Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младож |
ји је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још би |
једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поно |
тиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све сврша |
„Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присаједине |
наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца. |
је тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих |
ту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину с |
апита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик с |
кве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у т |
момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, |
естано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојак |
баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати |
чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{ |
} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што м |
то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побиј |
то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је |
а браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи |
искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пр |
а једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије |
шу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај зад |
ређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је |
} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бе |
чио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p |
идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb |
о, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који ј |
јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Д |
што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да |
рема родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} |
ама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје |
им одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех |
на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>М |
ивоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љу |
старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је ве |
Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Об |
а децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у и |
приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место свако |
познатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} |
ивоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И п |
ав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> < |
челнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ |
ета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна ча |
p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} |
те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако чес |
S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о |
ва, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај |
от, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао |
о сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадо |
да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стај |
воји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски леше |
p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је са |
/> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше |
м нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако |
ити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са |
ламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неиско |
словица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад |
тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађи |
аче по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Е |
е крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га нем |
е на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицин |
исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Б |
ом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић с |
ти се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом |
<p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне с |
а зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отв |
а, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио сп |
дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, |
„Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за с |
твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Д |
зимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлина |
мо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што с |
т.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питају |
егод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} |
а.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</ |
х.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> < |
вима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз |
њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде |
нице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Доса |
ђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећ |
учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, пром |
овићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разнов |
одитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испро |
о ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу. |
више јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино |
Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој кар |
лутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој |
се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ п |
..“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од |
огатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно |
, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпо |
бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одба |
лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично |
ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не па |
то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицал |
ни ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве прија |
као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У и |
окицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на вр |
едељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, |
да још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спо |
а помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово б |
уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује |
х мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељк |
одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још |
вије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размиру |
, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, |
са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у |
и, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богати |
ло је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигл |
едини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која по |
девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58 |
споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина |
ече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, по |
, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S |
то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница |
а су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треб |
да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница |
у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле |
а се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била |
ас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песник |
3" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се |
е сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка? |
ицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи при |
иливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одва |
елекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, п |
<p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> |
кала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је б |
ум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S |
о се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су |
и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> |
апа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања п |
незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље |
, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, ка |
ембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише |
0 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту с |
потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио |
стур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана з |
ућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, роди |
к у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, ка |
ховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси |
p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја |
војеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у |
динити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубоми |
ио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за |
а: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p |
опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима |
</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“. |
/p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, врат |
речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно |
ридавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и |
је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. го |
била депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, |
дошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша |
Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пи |
у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване |
, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окрену |
ма није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је неприја |
ве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од п |
<p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p |
ј пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност. |
<p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, |
рај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао |
е он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко. |
не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена |
стављена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек мо |
ешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је пр |
, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутр |
„Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор М |
>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише |
, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелаз |
писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком пи |
ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не пома |
књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, |
ик лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.< |
„И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од |
ре, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског нема |
кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је к |
писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и |
Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој |
кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељ |
анства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p |
„одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих |
и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пре |
а другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске г |
онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се |
ку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра |
а се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, су |
година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у |
ја данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима |
ирско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} О |
то је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свак |
подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угл |
боје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе |
, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему с |
а тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их к |
са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а |
има љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div> <div type="chapter" |
911_C11"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у св |
деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је н |
ило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли чове |
ена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љуба |
цу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи по |
ста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децо |
земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје |
м.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па |
>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је |
— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грањ |
ће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чуј |
јатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са ист |
/p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољн |
амером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе виш |
по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко |
Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њо |
свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, |
за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Нев |
с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Дан |
</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерал |
ни врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао |
„И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла д |
који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назо |
а децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...< |
беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала ј |
ала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Ње |
јаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати |
адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахат |
крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само он |
жо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос. |
неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{ |
а, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ р |
ивота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи т |
енимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она с |
<p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје |
Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, ду |
На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепрод |
то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном |
опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувал |
ња?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана р |
једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, ко |
оре да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сиг |
„Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да |
у реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родит |
оје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна |
> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разум |
авам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја в |
> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ |
.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке |
же и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућнос |
а догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заје |
тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часо |
дом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лам |
>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сес |
ем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то ве |
цом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како |
има, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу пон |
очитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно пра |
и.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као |
/p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим р |
“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода |
<p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „ |
света!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да |
</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише |
> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} Т |
моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче |
њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја н |
т са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су би |
53" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гос |
а није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="1 |
оже да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш т |
трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, нећ |
{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбољ |
енунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да |
ји.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, |
<p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Пе |
е.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас |
— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољ |
ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад |
а ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије |
<p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о |
утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђив |
ај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непре |
, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје пре |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p |
, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно мес |
ије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, |
ретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до |
“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливо |
овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу суз |
ли тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишл |
падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах |
чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најно |
дно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је |
убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за тргов |
лазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретн |
ље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је |
али на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани поз |
ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задов |
истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћ |
му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још |
огатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса |
ома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, н |
„Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љу |
домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих < |
се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p |
м смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја в |
је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а дока |
сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, д |
pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на |
> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.< |
ко то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајава |
ојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) |
ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо |
је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, гос |
смо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S |
што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Ми |
а кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Ово |
, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане |
не над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и |
тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многи |
ли је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, |
џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам мога |
ирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не мо |
м писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад нас |
кренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цеп |
ћи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, д |
ћем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физионом |
<p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница во |
ао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загр |
неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само |
острадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} О |
то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њо |
осматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису |
амо се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одла |
у забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био |
ша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осује |
.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је |
тиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда |
, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p |
ла сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена нап |
не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што |
је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ћ |
.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рек |
бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да |
вника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Шт |
ви га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задрк |
е и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу |
оменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити |
годити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колик |
рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам с |
а свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> < |
.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на |
ивоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „п |
се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије |
<p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Мил |
лед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се го |
г певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била н |
мо толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа го |
за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни М |
ди неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се |
ини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом кос |
х, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p> |
е унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкињ |
овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, |
Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје же |
воје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ов |
, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем све |
Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и |
тежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су |
вог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га |
њено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се м |
ће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, |
ти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки по |
.. све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђе |
p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>М |
Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> |
ивоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са |
ованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згаз |
евој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се |
аљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он л |
ан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихо |
/p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ не |
а истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, наро |
е препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту |
{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <mileston |
де, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда |
зјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са |
</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад |
љковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она нај |
милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Дан |
ена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и о |
о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о |
аширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> |
и није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце матер |
туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељ |
и.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису позна |
Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког д |
су пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска бл |
је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благос |
настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима споји |
н чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> |
врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је са |
бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико |
сет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</ |
нао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о вел |
ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих у |
мљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин жив |
</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни дру |
хнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућ |
едним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће |
рсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно ви |
ција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш ле |
огат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, шт |
ше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, |
ају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умни |
згледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад жен |
Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детет |
пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу шко |
ораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се |
> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p |
реди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вред |
од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо |
но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она же |
за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљишт |
омире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се |
ј пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ реч |
од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и |
интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаств |
" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно |
вори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div typ |
трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенс |
два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њи |
Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумч |
а, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређан |
а мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао ка |
ак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, оп |
уће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали К |
<milestone unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у |
е сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово |
царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зов |
улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје по |
гове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо |
у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељко |
ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, |
на их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> |
у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} |
“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} |
на у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отум |
у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет да |
ове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачко |
били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свем |
сно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p |
куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, |
м.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њи |
e="chapter" xml:id="SRP18911_C1"> <head>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у |
о икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште каза |
му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не д |
града, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, |
за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповеди |
стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „ |
иде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљ |
ни имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, |
Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово суви |
л’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Није |
ке, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а така |
</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа |
сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одгов |
домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описиват |
а уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац |
ричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом |
на другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну саха |
цаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора |
пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у |
и су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећ |
</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на кој |
као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, и |
„дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} |
кици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chapter" |
, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово др |
или.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за кој |
наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове |
вно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патничк |
аничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем наст |
а и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не |
ечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била отвор |
толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са дец |
што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је биста |
о у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породичн |
ни Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прили |
аробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p |
ени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у ст |
смеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S |
е сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други на |
о је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „ |
ј, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву. |
нога девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже |
окица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где |
вени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, |
, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером ов |
а на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb |
њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, |
оњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарци |
ог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p> |
рата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су |
родичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпо |
а продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Беогр |
оже претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жало |
ањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>С |
а одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео по |
, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" / |
ено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако м |
х кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, д |
бљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> |
која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћ |
о затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зим |
кружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> < |
у прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они |
љковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране |
ше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} |
се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркави |
Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је мини |
експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско му |
тано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се с |
<p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли |
, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета б |
ако тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, к |
од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укре |
ичина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељ |
главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не мож |
ој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.< |
ави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, кој |
ли сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Кост |
ово засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и о |
S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму С |
и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Н |
ли покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше |
двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели |
е нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пра |
а дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом ср |
м младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим д |
сматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— |
азмештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности. |
ду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад |
одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ст |
подски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фанта |
година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </ |
"11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворан |
и, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено |
стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те |
/> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би |
че по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонил |
цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибах |
уку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отвори |
ром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чуту |
од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све пр |
уди разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....< |
на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина. |
о очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p |
ојска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војск |
е, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико има |
е.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредме |
е знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</ |
овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића н |
ризнат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије у |
о са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрозни |
b n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: |
и сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминон |
разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само м |
само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични ра |
Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету |
ило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</ |
<p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> < |
ако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет |
је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник |
ла, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици |
је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину |
овима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, |
љена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдес |
ићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њ |
Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што |
д мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке |
је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обве |
сет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, |
лих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда |
и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати |
ницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и |
усур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био дес |
едаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланх |
им браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и |
рао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да п |
убре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би по |
не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни с |
н се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Б |
а њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпо |
пу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са св |
Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још |
подар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с л |
би врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p> |
ада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и |
ом оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен |
у горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари |
ис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се |
а је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} |
е погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила о |
це“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу |
ађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе |
ечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени изв |
изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му |
у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, т |
за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у |
вари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам |
овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати тв |
и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазн |
ић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметн |
лица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, |
ла жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева ма |
сипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје б |
сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n |
са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која с |
ки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје вели |
а Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, |
ете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика |
анем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су |
ве оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад ус |
њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још |
онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мо |
ташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скр |
, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам |
ња Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она |
!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља иза |
окицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељк |
едњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија |
>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Ми |
и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} |
је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, |
з дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином |
а не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслуга |
одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју |
епомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало |
повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} |
е тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да буд |
е рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да |
ити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} |
ао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у живот |
због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још |
тпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиц |
рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} |
сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На пону |
еће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, |
и.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом су |
p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она и |
и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој по |
сеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била пра |
с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, |
постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведр |
ш добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени ј |
римство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде |
ва.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у с |
уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да |
пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових |
вићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље м |
ђе.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило |
.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код |
Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и н |
за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са сво |
је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</ |
бомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико не |
мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „по |
ане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близи |
тити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра |
.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило |
>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређ |
о, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав по |
које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће |
p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{ |
ечима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је то |
су, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем в |
шима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног шт |
граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисан |
убомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зов |
дна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је г |
Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, |
ом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као до |
то Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да |
положен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у све |
анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима |
о Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доб |
у је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје о |
казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу л |
ло више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван с |
јатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици |
твор, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви екс |
на лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарал |
чем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је суд |
томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу свој |
сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради |
оје су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> з |
пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у са |
ромко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; |
ека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</ |
нда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па |
нуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код |
чинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу з |
а.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз М |
, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет |
аник, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу стра |
сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши сам |
ољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При после |
јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор |
платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, |
адио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, |
ј, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p |
је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова |
Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љу |
ужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра |
њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, |
је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стот |
баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук. |
аље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, |
а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џеп |
ћи му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, |
под главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сирома |
одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родит |
пети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог ње |
<p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада |
сприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да из |
људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали и |
н је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискре |
оје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и ин |
је милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p |
ње подржавања Недељковићевих трговачких диференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливој |
ди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету |
м који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није виш |
већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.< |
ара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многа |
разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за с |
дмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ |
p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други т |
чно само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви с |
су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до |
едног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места по |
</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је м |
имају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није |
ај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која ти |
ве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У том |
ржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n |
заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били |
рва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће |
доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говори |
упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Нед |
побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да зал |
оја је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, |
ју бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског |
које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, ниса |
повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богат |
бама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега име |
ме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва позн |
ој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж не |
би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Неде |
ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тад |
великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења |
н, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је кап |
држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина стра |
писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне |
место, па се разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, |
n>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{ |
вечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> |
њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног |
а Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, о |
..</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливо |
ави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала. |
ра, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љуб |
ућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрве |
.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и според |
то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантуј |
поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју с |
ћ се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те напи |
кој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само |
воју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из |
и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше |
блике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а т |
озицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слоб |
за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница |
ка неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести г |
ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, |
јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смр |
а, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигу |
вога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог з |
он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— |
није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ства |
на мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и |
ливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливо |
пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, |
о из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, н |
се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми |
p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима |
ао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на руча |
е водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво заку |
тичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „мн |
ветлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је мо |
а“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше з |
е одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме |
има, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Рукова |
то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљ |
рвина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам |
м најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није |
којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „д |
ник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, д |
или доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на друго |
прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим |
се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница |
дно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пре |
толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад |
пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у |
у, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но |
намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било |
у.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске с |
, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> |
та.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље |
дна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна |
1" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по р |
S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чу |
гатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb |
ца су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе о |
блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лев |
ли за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељков |
те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости |
ет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилости |
вим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то |
ом и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног при |
госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателит |
је, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, к |
ила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар |
ти трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једн |
овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоч |
своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда |
„Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не с |
то било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о данич |
тају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне |
дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи |
опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оже |
ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{ |
, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, даб |
аво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради дец |
аје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, м |
уди.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим |
кином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмањ |
еображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није б |
сплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје |
говачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, |
беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.< |
и сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, кој |
поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен |
<p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друш |
овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе |
држа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа |
о за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом бир |
е у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, глас |
"149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок |
„велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новц |
бро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „кибицова |
Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе в |
изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним |
им и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на |
реко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> |
Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланц |
олико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до |
слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да |
ћи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quo |
аје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, |
кидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно н |
ајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску мас |
тно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила |
ом писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити |
зила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела |
о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби |
е опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, при |
ар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, веза |
подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је њег |
{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Б |
претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни нај |
рзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и |
и комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка |
хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику |
овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Он |
, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chapter" xml |
узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а |
па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који г |
{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, |
добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас |
ре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је |
оји га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посл |
<p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> < |
оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење |
о похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Да |
> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, |
г ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што с |
ну?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступ |
дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развес |
на пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то М |
>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба |
л’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на је |
једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богати |
баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео пош |
само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољ |
морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвал |
јом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину фор |
S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која |
ересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице |
постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматр |
рну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и |
т.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбољ |
је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини ве |
тупио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</ |
иливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији ком |
баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао об |
ле једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да |
опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> |
аше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пре |
ас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој ку |
<p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да |
хињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахат |
професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је она |
а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, |
још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она ц |
, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толик |
.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила |
не по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јас |
д је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>До |
роби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велик |
S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим |
ва, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стеван |
би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему ј |
прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да |
е.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице |
, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је |
рај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки ра |
са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отим |
ете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Д |
се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, |
вди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лич |
гњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара |
Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, |
укун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каван |
> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, |
вему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задр |
о онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви по |
још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићем |
м комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било п |
ким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, |
разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Ко |
урно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у стран |
њем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој |
овеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне ул |
ило.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, п |
Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p |
бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p |
ему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изн |
ло је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојиц |
рбија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помог |
ам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало |
има.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај |
станак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га |
е,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар |
о сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напра |
и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер |
то то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро |
онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас пита |
ако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, |
на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу |
авив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, изво |
зумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена |
е, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, д |
иностима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више |
е ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{ |
тећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он б |
Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса вазду |
а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} |
аницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се |
баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.< |
би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом |
њу слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела |
столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни |
ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, п |
аздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро ва |
жемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним ст |
нда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајност |
ликим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но |
справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раниј |
де се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим к |
у осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било н |
и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, |
од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће |
празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, |
није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоћ |
<pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин п |
толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагд |
све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по |
овничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још |
рикаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта д |
м, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Д |
а глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје |
а познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста дови |
ознајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нис |
реваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју |
...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот ч |
ивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући |
ом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад |
пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p> |
па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} |
жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској |
ени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мат |
тоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n=" |
их језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај п |
Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што |
атић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била |
асовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетк |
е.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица |
отој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, ч |
<p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица оп |
са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!.... |
аши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискре |
ви су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. |
аву на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти |
у му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p |
ивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то |
ин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказал |
животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас н |
аган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупља |
ите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> < |
то овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је |
коловић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић |
а, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са в |
то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} П |
е погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем |
ик, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, гд |
“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> |
на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, |
ење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена |
због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, н |
ковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пут |
њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да |
летка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не мож |
оваћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели к |
броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и бл |
тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву |
а иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је |
чких диференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богати |
де, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде спомен |
и.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практ |
ак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у п |
енин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену јо |
тар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће јо |
и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога |
адић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богат |
им особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на |
их парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти |
а их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по каф |
Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, кој |
.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" |
је већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвије |
е.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио ова |
в појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p |
у, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у мес |
аједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на р |
ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зн |
т неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адв |
оста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> < |
помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим нази |
је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све је |
прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља а |
/p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба |
, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић |
емену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> |
Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога |
до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и о |
али момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла |
ања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, |
ати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо |
очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где |
внатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контрол |
а цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људ |
ачелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, |
вити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животни |
ло, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но к |
народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далек |
ена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је парали |
узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и дава |
ри групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, |
били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и ста |
ки салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћ |
ело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладин |
<p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и |
ерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру пр |
Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те |
аже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} |
и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се з |
че, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Т |
{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам |
није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео |
<p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S |
{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</ |
/p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да н |
лавна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па |
а како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чо |
шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је т |
рма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одр |
> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, к |
комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелни |
где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици трепер |
д шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по |
ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руков |
човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну |
е би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годи |
да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погл |
су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на |
с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим ис |
познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере |
за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, |
домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива |
стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је |
м је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У проч |
истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Н |
алон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечера |
сле саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као шт |
<p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије. |
тпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, н |
ковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, п |
јим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онд |
полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не |
ти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је им |
p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубо |
вељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он мно |
ад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" |
залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића виде |
и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p |
м гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пил |
дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куц |
сту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од |
рана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобични |
ласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ реч |
чима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову з |
де свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он |
да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> < |
био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић |
p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па к |
к испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још |
а знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n=" |
распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да о |
јим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец |
уштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала |
лавуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра |
на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спаса |
е ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти |
а је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољ |
а сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и р |
е, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> < |
љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и век |
"43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од |
тво са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била кувар |
="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило |
ије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} М |
ео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, је |
ије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове сад |
ез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата ко |
вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен про |
рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком ел |
тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толи |
легну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Дво |
решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се диви |
се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која с |
о и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто с |
е да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати |
њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, |
тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} |
долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко пош |
апитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>На |
све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за |
, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује. |
животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики т |
да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушава |
ашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у |
цу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да |
еће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па к |
о што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} |
одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона |
извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове ми |
реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бит |
па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збо |
љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушк |
Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мисли |
осећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзну |
тари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, |
зне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће да |
та радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није |
ни, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су |
кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се |
и жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прили |
није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад јо |
не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ п |
у по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби |
ом, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако ка |
ораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по кава |
Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двој |
че Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, д |
Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на |
ва, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неу |
и дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не ва |
и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу |
говарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове ж |
свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома призн |
, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно пр |
се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, |
Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.< |
рак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен |
же се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на |
еома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</ |
е улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови |
алан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је |
показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућ |
ница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари п |
а својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За ма |
данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем |
нда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић кр |
, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер |
дговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p |
ихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, |
н долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и |
стиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бад |
о когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово род |
о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, изме |
ели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, |
како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна време |
произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њ |
дмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевањ |
по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авл |
вом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врст |
асебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па шт |
еду, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао чит |
раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса з |
а Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер ј |
то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше не |
ети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жар |
прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је ис |
ог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</ |
и у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обуч |
па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и с |
о овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу к |
и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, |
бав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он с |
трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, |
бих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, |
јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а С |
и и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на пос |
је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p> |
о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Неде |
урни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и он |
се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбије |
на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, |
га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> |
<p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две доб |
} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине |
не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и об |
Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због |
нда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у сво |
</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да |
нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не |
и је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћ |
, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несре |
канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> |
ото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће |
пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре мара |
вест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Ста |
х је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb |
</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се |
чунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> |
је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гро |
шћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према роди |
е боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви о |
</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше |
оји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни |
е што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одеве |
месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен вел |
Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима |
на уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при п |
екнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места уста |
онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" / |
е, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривен |
pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и |
ома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговар |
осматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћ |
<p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш |
над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше |
а.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз о |
ор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се |
, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} |
кат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је ка |
у, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, |
лагодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родб |
вао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државн |
чно споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасви |
кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она |
је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрош |
заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту рук |
никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p> |
као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>О |
, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи по |
оја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на ср |
ци, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови пр |
дици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде |
то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле |
има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те ред |
лост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења п |
породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толи |
} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не |
Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Краг |
само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Града |
бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се ба |
ругом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На с |
је:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочк |
ељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењ |
62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се |
јања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и та |
бјашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, |
ца имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професо |
а на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље ј |
амет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од оч |
слом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замол |
у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш б |
дило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни мл |
да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Дан |
, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који с |
сторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> < |
лате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у сп |
/> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког врем |
редњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса п |
а вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком наме |
.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њихов |
омогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочи |
ује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти |
ка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он доб |
д стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интере |
а на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој |
радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Мил |
ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га |
</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело посл |
аница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим слу |
вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да |
т онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи јо |
хиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне |
и бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужев |
и опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле |
а побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Ста |
понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} И |
<p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане п |
ама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p |
твом својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p> |
е само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретк |
о као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p> |
је дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискрет |
мор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непозна |
о приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи |
ране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како |
није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, |
а да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, |
>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г |
ина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, |
ослове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У под |
ата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кос |
, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, д |
оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад зас |
стио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> |
погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад |
Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb |
време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у вр |
момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати г |
атко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде |
ко отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у исти |
} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједн |
ед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра |
и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „П |
ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па је |
> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> |
ог времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његово |
сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и д |
договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахн |
<p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S |
рестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Еп |
вићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бес |
вала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића |
пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом |
разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а к |
фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чу |
Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви |
никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа. |
гли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, им |
иоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и рак |
рећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продуже |
ла, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сиро |
као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, ко |
као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава |
начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и |
а премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер |
да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старос |
и, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, к |
ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, п |
.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић |
њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека с |
ени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева при |
кице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новост |
ало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ра |
Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се са |
.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод |
ријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци |
бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да |
се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде |
шљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Мил |
о види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чи |
досављевић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и |
то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање ка |
Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је т |
да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је |
драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, |
а невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Мили |
ствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се до |
ећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак н |
т не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су у томе слож |
на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвор |
свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> mate |
S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час |
неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за |
к Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола т |
к.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизи |
укавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао п |
још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљи |
се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, |
ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда је |
е начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча |
јене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p> |
има кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрт |
но, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с |
ше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је |
е?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опе |
учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</ |
асвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време |
у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на |
е своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате |
обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</ |
ти!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се |
атече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сок |
о сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни |
а је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако |
транац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући |
љени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи. |
?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим |
се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Жи |
уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развој |
м сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово |
ад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми |
/p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, |
е хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или |
езриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врст |
дмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза |
д последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Нич |
је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију пр |
моћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису п |
и срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, б |
, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била |
пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали |
себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није бил |
во треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске |
за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>И |
каквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта |
но сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> < |
вако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> < |
ом својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока. |
тарешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима дан |
баву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад |
но већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико н |
а позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити распо |
.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је з |
“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као род |
ље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као |
атим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да по |
са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, |
> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</ |
или сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло |
да за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Милив |
д сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за т |
ори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна ом |
Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах |
одитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, н |
којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе |
е људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, |
одине, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћи |
алира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у н |
па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће нач |
буђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S |
ву груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за њего |
о.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освет |
p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је |
још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но п |
пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само јед |
потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а |
чног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијо |
о; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код |
а уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расп |
отињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем |
а друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> |
ву.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да пов |
мо један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p |
} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то зб |
уо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих з |
а пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други п |
баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веом |
родаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ов |
на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се |
дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће д |
Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еу |
овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: о |
пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да п |
, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи испл |
поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отпл |
е то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши. |
згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће ради |
било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити |
, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Н |
но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погле |
чне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди при |
ито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура |
е, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, гд |
би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Ова |
>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од |
по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цига |
адивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како са |
ше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопи |
о, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови о |
оји лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно врем |
крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојиш |
о бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва |
а све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина з |
т тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена |
, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Д |
двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички пови |
p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет |
етање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су |
ови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p |
ажио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дослов |
одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.< |
старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот |
тку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ П |
е му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не |
олико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој |
ји је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, ве |
куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје са |
S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, |
грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при п |
акве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</ |
е већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости |
ај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на она |
е, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за |
х дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по т |
сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова ј |
, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачун |
ако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају |
нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у |
дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико р |
ашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер о |
на је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Нед |
бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> < |
рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак в |
из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску |
авам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за ов |
дне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није |
.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он т |
учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишоб |
ран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по у |
спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила ј |
ар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматр |
.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, к |
ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само је |
му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види |
папу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо и |
>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“ |
тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, д |
уша гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што |
ечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпит |
чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експеримена |
и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искреност |
<p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а м |
анствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања |
p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и ниј |
се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, поји |
отице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља |
У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који ј |
а и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p |
ро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате с |
e="titlepage"> <p>НИШ</p> <p>Штамаарија Душана Валожића</p> <p>1891</p> </div> </front> <body> |
другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде |
о широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" / |
</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а |
ве пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло че |
ајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако с |
вим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо обра |
чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љ |
цију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободн |
неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост |
з њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но д |
ић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n= |
ливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разн |
ома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење Миливојево, било је за Богатића бар |
му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него |
плетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни |
о звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дет |
<p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, |
{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши п |
ије идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов и |
ивојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, с |
моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплета |
огатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на |
ли ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, ве |
а је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од |
а против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, п |
послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одав |
у је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потп |
иновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су |
ду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> |
p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ од |
вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, |
и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, |
нац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешт |
едно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда |
боја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невес |
/p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</ |
амо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше гл |
Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најл |
а га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба пон |
p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p |
се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана дру |
ије оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојан |
Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напред |
дморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се |
> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, п |
а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} |
</foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико |
ени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} |
они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама с |
о другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак |
греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим з |
Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и |
ај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, |
, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равноте |
ом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрва |
а ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да вер |
она отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> |
један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на гл |
десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пру |
очекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брил |
отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина |
стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро у |
.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју |
.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћу |
гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова д |
продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио |
роле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па |
се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се |
и човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело |
а већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето ци |
т.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроно |
успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав |
животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад |
ави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до ми |
Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и по |
а гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због |
љер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубо |
данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, из |
и: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па њ |
— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Дани |
инама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слаг |
а његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уд |
е сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по |
бом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам |
начило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n= |
е; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, п |
њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена |
од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше |
свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачк |
њижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман |
о лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним к |
о ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливој |
вољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради о |
преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила м |
неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам |
жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово св |
далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагал |
</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле |
ање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући на |
и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је и |
било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} З |
споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Бог |
говарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било г |
одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено д |
г друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је им |
спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шесна |
ињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.< |
а, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара |
.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> |
="subSection" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, и |
Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да с |
атила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што ј |
а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.< |
ог тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста |
>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Д |
агрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет |
не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га |
м стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најте |
цније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово мест |
господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује |
требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати к |
о, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му |
о она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и |
раховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p |
настом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се не |
овчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, т |
коб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а |
све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би ч |
свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна н |
на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, за |
омогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од при |
е и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита |
оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је з |
даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко узд |
рави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви с |
је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтел |
д је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кућ |
о тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг х |
м љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесе |
ана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и на |
</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмла |
оје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше к |
Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе у |
покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити ка |
њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напре |
о на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни |
ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер |
ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећал |
, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањуј |
о срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио |
9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на ст |
убио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који г |
.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселост |
ј Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија |
ад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осиг |
<p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал |
карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.< |
пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељко |
е се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p> |
ас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била |
енуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 18 |
гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка |
вам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и |
е била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је ме |
тења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је |
в, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом ње |
дељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и |
само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Ск |
дао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не т |
а!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији |
ка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у |
на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела |
жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Мили |
носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омал |
аде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.< |
Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер |
ваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани |
право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даниц |
тић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{ |
S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпу |
аном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Он |
па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хте |
и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Гос |
и дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како |
и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајст |
ачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у с |
ћином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а |
свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> < |
ко ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, |
ађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у п |
сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су з |
жње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мир |
па, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо С |
ави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је |
} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то |
страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промиш |
ије се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било в |
и твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити кол |
еорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио |
Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једно |
ло му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спрем |
жури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлу |
привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњ |
накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а н |
а томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} |
S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то с |
То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} |
заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње |
случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву по |
и чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу |
ма Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и |
p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ак |
случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога реш |
жесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос |
били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, |
м и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пу |
говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>Н |
са му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на |
еликом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> |
их и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на ис |
ста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} С |
e> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која ј |
реперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се д |
те, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би с |
.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па по |
о то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да одне |
евојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пр |
{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најм |
екој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој |
о тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="1 |
а се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се п |
би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> < |
нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић |
осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31 |
.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није б |
док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара |
ечи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме |
би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гост |
еваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који |
моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображен |
па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излаз |
си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, ш |
н на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро о |
би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би |
е руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може про |
<p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједна |
о са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад |
n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно ос |
ахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаи |
алази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина |
мире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо мој |
ље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила |
а и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и |
стојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо дан |
кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није дос |
престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то бу |
ома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству. |
начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж сви |
имично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре |
еђу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница р |
јчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако пору |
а он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда |
треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даниц |
а Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, |
Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ак |
!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће |
верава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квари |
Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта ве |
, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу |
агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић чес |
да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а |
е, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Кос |
ош у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули бора |
авља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и |
од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њен |
то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па об |
>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала |
/p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине н |
нас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, |
не, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо прот |
најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за мо |
.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја д |
чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за са |
послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувен |
а били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало ту |
ко доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво |
пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „бла |
аш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, п |
тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и к |
{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим дру |
жењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица жи |
и доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> < |
се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Да |
говорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао |
ав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.< |
за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} К |
прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но |
знавала практичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала по |
НИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГР |
ске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савеснос |
амо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Бог |
увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена о |
сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је вео |
S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се д |
ног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само |
> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p> |
, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} |
но.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које |
ам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома бур |
ве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на к |
њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је |
S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да гот |
ше, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот ни |
е, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборав |
којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, |
званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене неш |
нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге |
..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо ово |
ању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на |
дела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим пра |
нутрашњом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључе |
ју робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сир |
н општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је |
господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је |
hapter" xml:id="SRP18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку |
гатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Б |
о са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Дани |
ом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних |
неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, п |
по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по руч |
опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она н |
ремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при ула |
о од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки п |
Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута |
...{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносит |
="chapter" xml:id="SRP18911_C11"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић сваг |
своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да с |
лагословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед тргова |
ати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако |
гичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} |
ајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} |
а чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</ |
а Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" |
омично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке |
добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Не |
ачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се раз |
>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љуба |
о велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћ |
ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да бу |
/p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до С |
ем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као |
е,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да сас |
газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, л |
зда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дуп |
} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, суде |
, код толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба |
хватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— |
надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто |
ланета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје |
ећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но |
, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, и |
дну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</ |
је кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но са |
p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и о |
Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после под |
од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба ј |
гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си |
резати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> |
имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> |
и били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог |
х људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочињ |
ак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p> |
ле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе е |
вих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према то |
gn xml:lang="la"> malum omen </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се ш |
<pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти забо |
ише она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна ду |
опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиро |
рговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне ј |
S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запуша |
раму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћиц |
инско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и |
Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарск |
ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори ј |
а чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте |
је комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има |
срећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{ |
зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у |
="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а п |
аше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се |
ужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремал |
по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, и |
ту од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из |
сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго |
ан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентиме |
нити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој от |
јка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу |
е ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си |
оша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад цр |
ода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се к |
омаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врат |
м, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала ов |
је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из |
е било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти ма |
ао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.< |
<p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних љ |
мах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кос |
преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, ка |
т година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешт |
аку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек глед |
повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло |
ко не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, ш |
своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p> |
о против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског п |
сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева |
ц као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Бо |
афларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака д |
оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ |
е!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} |
а и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти мен |
ће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се |
шко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба с |
се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца и |
аједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Мил |
/> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљ |
ешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се |
винама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се |
асвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, |
луге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књ |
е, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим |
аквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљ |
едиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на |
p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!. |
...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним кап |
ађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом д |
рво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да |
невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p |
о за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер с |
Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ћ |
даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p>У врем |
ко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</ |
затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово оп |
кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упо |
притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Нед |
се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Же |
да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида с |
чићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје им |
гне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да |
од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> |
ашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из заг |
апитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насм |
оведају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот т |
може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не нала |
данпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још |
у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила |
де се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је стр |
м.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ |
се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је |
је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да |
шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у неч |
то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема |
а је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} |
ом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зов |
својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао |
е да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, |
начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, д |
душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање |
ам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, усл |
осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима пр |
ека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га |
е хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо з |
p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, |
отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друш |
престано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако в |
ебало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусре |
шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност њ |
човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан |
је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће |
нију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писа |
д продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p |
виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се вео |
г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но |
и Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живо |
угара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока бо |
им киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„ |
а уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично |
е мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад |
у књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, |
ије никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова |
ј борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног м |
есет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суково |
већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак |
ће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да |
Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку груп |
обија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p> |
се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Перси |
опоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му с |
а, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</ |
отинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се н |
јатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 кр |
тан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је ки |
<p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута |
хотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти м |
.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, |
<p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а чове |
>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув |
Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не д |
вца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам м |
.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливој |
зраз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да ов |
адање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је |
ивоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> |
ару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра |
сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по вазд |
ко неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до |
>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада ј |
/p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбар |
лу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је не |
шли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три |
ницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џ |
Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, проду |
само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, ко |
а!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет г |
је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад |
о никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, но |
оређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњ |
<p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су о |
гледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста |
ци чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке оби |
кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је ов |
> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има д |
p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница |
зимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> з |
сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека |
, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим |
есдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур |
тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тра |
омирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су |
пуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а |
аја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бу |
ело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „ |
чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање пос |
који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладн |
е неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и пр |
какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.< |
о се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај госпо |
Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њ |
ица има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та т |
ити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаш |
p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и н |
јева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са ови |
риликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.< |
>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p> |
она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштв |
ма толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа |
се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је |
г у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а сти |
огледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не по |
матрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елеган |
е проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир с |
сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потре |
мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душ |
кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису по |
им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне в |
простио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</ |
о прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затвори |
} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} |
дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеш |
кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и |
о разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција |
овор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и |
, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао |
пио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и л |
ривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасви |
ивоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју р |
назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена |
ло, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непри |
што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије под |
b n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато води |
прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да ј |
нина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стре |
вио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све по |
на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стиг |
је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Данич |
Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба |
цири, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима |
предују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="2 |
ака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца |
према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на |
дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не |
ма <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим! |
Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и а |
дужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свег |
о зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за |
ма потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било јо |
<p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим вес |
<p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве чети |
звишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију с |
љковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад |
и.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но т |
змеђу стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне о |
најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена прил |
} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месе |
<p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе |
жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек на |
небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости в |
ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без р |
ти, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отић |
иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђ |
ви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је |
b n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи. |
х српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот |
ију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће |
заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон. |
о.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“ |
м обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разн |
су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових су |
настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчи |
о мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила |
азмисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се са |
rro tractatur et caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није се |
од њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће с |
p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S |
n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер |
непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> < |
ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти |
/p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даниц |
од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзго |
анице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у ср |
а меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу паж |
и се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> |
остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом |
атни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Милив |
на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је |
ћа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зат |
на, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још |
а је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случа |
шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још неп |
е цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си |
олико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у к |
у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истин |
бављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе |
шну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки |
мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, д |
о обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, кој |
о, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах пе |
/p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливниц |
оме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељков |
е само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено ј |
p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напр |
исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима |
собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без |
твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSe |
роз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, д |
сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то |
1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека |
жио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и ши |
риметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њо |
, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмур |
ред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, ка |
посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непреста |
огута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богат |
ве године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>О |
ло се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у варо |
зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами |
апослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>О |
гатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо |
је са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они ода |
знала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створ |
“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Мили |
е они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</ |
цином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао |
ојима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, |
ацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовије |
времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „прену |
е овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p |
да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас ис |
кица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула ј |
дао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини |
ети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако |
сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не |
титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да |
о Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела ч |
оје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S |
им салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, |
одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с дес |
неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........< |
мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узро |
о сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени“, |
али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не |
ушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придева |
смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест м |
мо ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће с |
дном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} |
ећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њ |
е многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и буг |
дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас |
кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</ |
!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} |
онице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна |
браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није |
мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чуд |
пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш так |
ко на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нов |
ном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем д |
отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љ |
пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се бо |
ице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро |
е сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад г |
.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на зат |
јмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отп |
јџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва |
њу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p> |
о један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчеви |
е.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То тра |
еком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S |
изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две приј |
гао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чуд |
весницу човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче |
њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што |
ј Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне реч |
тавља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру ц |
гачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближ |
у веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче оч |
и по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе |
асполаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити |
> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди с |
на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приме |
одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он |
узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Г |
а“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и |
са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спрема |
погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота |
а девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечер |
е закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, |
овог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</ |
о.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мал |
рекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало |
и!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и |
се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гл |
</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишља |
ока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до д |
очео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је рав |
то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публ |
не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намешт |
је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису |
е се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из |
то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њис |
ене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, |
дант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији реч |
и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на ж |
е стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Буг |
како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му |
S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као |
да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како с |
е, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> < |
це право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље т |
!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Мили |
и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у |
структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара |
је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило бил |
е жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер |
наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли д |
а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој |
ик, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живо |
ће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, |
што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво че |
S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ |
</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од ње |
>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, вид |
м учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром вод |
ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и |
им на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији |
Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ |
и су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало |
м је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и не |
више добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, ка |
бе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине циг |
је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем |
ем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда с |
овораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак |
како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније |
мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" |
, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја по |
гло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није |
посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарк |
аше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку. |
љаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачи |
ер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p |
пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у |
ше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p |
уж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто при |
е приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, |
рено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био г |
ем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да |
још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће би |
би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па |
но другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу |
.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па к |
преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гле |
жен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на |
велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па |
не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> |
очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни ос |
се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничи |
, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро позн |
p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, пром |
жа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазил |
тву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор |
ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељ |
Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S |
Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p |
непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сах |
нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, |
воје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не |
на развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми с |
им душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који |
ешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и |
ци показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлаз |
ино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се |
ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S |
тер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених |
ли.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако |
се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p |
тављању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи |
сле вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и чети |
се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} |
честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио доб |
ј ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, к |
ива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> < |
е звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире |
једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг |
несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах за |
тским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, пе |
се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па |
ош теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем ра |
се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.< |
добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опрашт |
већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах буди |
и.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} |
били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, |
гова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по ав |
е.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па |
.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, ку |
кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му е |
ад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сре |
аљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, д |
у после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад в |
груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици такв |
арница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће |
>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад ј |
и за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао |
улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Дан |
ад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма д |
дзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако от |
ам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико прос |
ица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточ |
све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после саопшта |
да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богат |
е он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање свој |
међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су ув |
аклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима к |
а.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, н |
а пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива. |
никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива. |
и) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Неб |
} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узмор |
да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа |
умерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је и |
е тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којека |
леганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, ко |
ослужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом прат |
>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што |
ђени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</ |
та Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици неп |
ашне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени к |
дничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе |
="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог на |
га врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан п |
сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носе |
ети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жен |
у Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата |
ти, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.< |
одају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, |
а отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сир |
пак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам из |
, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толик |
, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако |
бу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек |
осле свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогне |
еког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстра |
у га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу врши |
зо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се в |
к ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који ј |
а то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и |
сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, шт |
већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло |
образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш |
ј то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично < |
тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо увере |
ајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада |
воје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кр |
неверила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нуна два |
гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и п |
о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патња |
ила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не им |
вадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним ств |
ма.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и су |
рђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из |
га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на |
рно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Бог |
рпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љуб |
па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине д |
црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер |
отребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком б |
и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописиват |
и мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем ж |
<p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и ку |
" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао си |
ампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Бог |
„А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Д |
брати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одгово |
рави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше. |
ва сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призн |
> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева |
/> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додај |
ољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спада |
“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госп |
ћ, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позв |
је ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушк |
према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало к |
ише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни |
једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} У |
о сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— |
ићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче |
коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> |
У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по |
а другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта ј |
девине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на друг |
ле почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, |
</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпоч |
</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и свр |
овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљно |
се Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збу |
овито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино о |
е забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељкови |
а отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, звр |
то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учин |
<p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и ника |
Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као |
, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља |
му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“ |
ј старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од они |
ста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад |
само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башт |
д освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто пор |
<pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до т |
„Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје на |
ато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немо |
н са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, |
„Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јед |
у когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, |
онио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје пог |
огледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала |
коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он |
та друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар с |
икне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостој |
жне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажн |
беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те та |
државали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сас |
га рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n= |
и тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресуј |
жно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари |
арење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, о |
зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу с |
даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најте |
ђу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њи |
Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, |
ајбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S |
ње смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега ј |
је!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> < |
сетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и |
о само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао |
домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За |
све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „пос |
е Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а команда |
p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети |
p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га |
з јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се ве |
ругих већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложн |
о отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код |
и.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго |
посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на т |
д предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по з |
.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p |
омену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p |
обратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сн |
збуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак о |
ој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво |
да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се о |
одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете, |
То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а о |
м доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:< |
када назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, |
а, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуш |
еста нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Да |
мотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се в |
p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично спореч |
оревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље. |
оју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву |
гим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на |
ицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p |
иром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се |
гла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала |
се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања ст |
и, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да |
ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је |
о сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неко |
она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове. |
е ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири |
е, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају јо |
ан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа |
p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи г |
вом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ п |
</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где |
ахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и уп |
срећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси. |
о је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доб |
дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n= |
35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p |
<p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред г |
е звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковић |
ло Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је проба |
незу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мерде |
е Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви су |
</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу |
езла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и |
мора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужнос |
икне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па од |
но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па |
одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно |
ао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> |
г становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, ш |
да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сиг |
није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе |
сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да |
ће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да |
еком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе ка |
едно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоње |
као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блаже |
савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко |
у динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни |
за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, к |
њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти св |
дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било |
и.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада |
воту, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све! |
тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго |
н је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и т |
воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето |
и, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио |
азати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, ни |
оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како ст |
виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.< |
му сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом на |
Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај д |
би све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но им |
осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој |
а ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном пи |
учком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом |
О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђ |
ове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{ |
ан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље |
измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољу |
иш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у бед |
е не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Срп |
а правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја мор |
и и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично јед |
етензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је |
ан од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубо |
сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, |
.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће рад |
Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је б |
рестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Зај |
е путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да прон |
ше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњи |
очну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у |
ковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов |
пак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> |
е, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Кос |
и и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у по |
много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учи |
спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се нај |
пише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања |
S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова |
ница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било |
строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, |
кадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов |
ђе у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу је |
, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се уч |
кају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ реч |
ружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа с |
да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што |
је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које |
њао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где |
је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навр |
ија.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мо |
пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и |
/p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, |
реде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а |
а, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не |
, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад? |
знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> |
Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, за |
’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, п |
рдевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног |
усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> |
</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пу |
о и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадањ |
хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Б |
> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог гос |
је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" / |
већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p |
кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места |
а заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио. |
ла, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест ова |
неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливој |
еру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; |
, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вул |
гатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до |
где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким чов |
reign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од о |
асветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што |
астумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна п |
ја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Милив |
че да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!. |
љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је ба |
сла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, за |
ко сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и о |
лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико ви |
х зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава |
“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него |
ојнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="11 |
чнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и непри |
и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> < |
и газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле |
враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе неср |
их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливо |
оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирас |
атастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са |
угу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:lang="la |
<p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p> |
ко би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала |
увао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран |
и твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти! |
за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ни |
он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, |
{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ |
друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Милив |
је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и а |
посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може |
Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, |
, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе срећ |
, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но ка |
војци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се |
опао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи |
е нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи н |
ковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ |
еакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он с |
па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу п |
о у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џанд |
дмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда це |
би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић |
њени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</ |
пливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{ |
којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да |
них послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, |
утра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тет |
но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се |
ри, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седо |
о?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p |
{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу плем |
даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, |
станак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p> |
неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спо |
и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Кр |
захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти |
ање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божа |
а већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекат |
> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај |
ви напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шам |
азмишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје да |
воје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиж |
="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, |
>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер |
, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужност |
<p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n= |
ених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су |
не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца |
н исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечег |
на занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година |
убави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни смат |
о што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном к |
ли то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави чов |
ињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име мога |
Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су |
ој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечије |
вичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није мога |
у Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељковићево није се он могао виш |
<p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна о |
ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од ме |
а се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: |
д гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пр |
м и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини |
о је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, |
<p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се |
испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас.. |
а сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим |
це седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудн |
ета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити ки |
лила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу. |
ећ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отвориш |
најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви |
неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} О |
атима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, |
претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што |
S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био |
ћи полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну н |
/p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— От |
, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" |
мешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса |
еговом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p |
гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа |
о поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међу |
а“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опиј |
Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за пре |
>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је |
ема правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хуморо |
и гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да б |
да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаћ |
е.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да |
према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, |
тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у с |
икнут на независни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што |
/p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</ |
побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, т |
они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе |
уцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, |
упус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Ниј |
жи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне с |
ити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врат |
иливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се |
но из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим н |
ви од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестан |
ио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња |
ао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат |
е оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочел |
чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исека |
цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као |
намештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цве |
а, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездиц |
огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, з |
} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двоји |
хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе |
погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин. |
ter" xml:id="SRP18911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје н |
тим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у |
се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То ј |
p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат п |
„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, |
је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, ка |
је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгле |
о ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја |
рака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он позн |
и по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је пос |
к, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје |
на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује |
ршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, |
а наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топли |
0" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да с |
орода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љу |
Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и за |
још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју л |
ежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но н |
он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде кра |
вој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S |
p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади ч |
н би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод |
кивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и роди |
Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити забора |
, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Милице“, узд |
м о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но к |
ли салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столо |
мера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од |
чима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то ј |
pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свог |
аше за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p |
улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дре |
пе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у цр |
ају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> < |
а у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту уб |
ти.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> < |
ати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чу |
штркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у |
тра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пр |
вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поц |
то је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који с |
д са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе и |
о што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!.. |
ах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос |
и, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> |
аследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи |
последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе п |
нике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та остав |
да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сим |
сних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су с |
ка пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не по |
ом јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и |
да, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од |
но је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> |
> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>П |
/> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона? |
наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубо |
тела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је |
ица.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ |
и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да |
ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита |
слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом |
његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ наст |
шти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала. |
.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то ј |
акле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n |
о Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече м |
којако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>К |
ије то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> |
о ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливо |
је тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како |
смо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то |
S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља в |
м обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница |
у баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Н |
је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на с |
мро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се |
ом отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има |
не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћ |
рено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад |
јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно |
вади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} |
мишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим по |
вено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном |
ог тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој жив |
најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са м |
чу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, ш |
осматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је п |
е, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бог |
најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> |
е штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> < |
сина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости |
зика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с ти |
прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и в |
олазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p |
ир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену М |
ењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни |
кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Соки |
еницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво |
су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још јед |
о, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>О |
а, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу П |
његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоме |
е, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p |
а су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би |
иливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбир |
</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац вер |
а, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука |
иш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплак |
сто, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таки |
твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одма |
авала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево ку |
управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити доброт |
и у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, |
жем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила |
Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада наз |
/> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p |
могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд |
ш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си т |
“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за |
не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <p |
.</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими |
е ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је веза |
> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо |
ао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја |
врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захв |
још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мис |
сто.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са вели |
љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака |
вно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему би |
н одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу ј |
није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек |
је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном п |
ода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, ср |
наваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубом |
но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће пре |
ре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се |
ше ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала |
>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се т |
е <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без |
, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били |
правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, |
обено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово |
ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вел |
ан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из варо |
гли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састана |
и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у |
је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје к |
је види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дуж |
асни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даниц |
гог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана с |
и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо |
а се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврд |
иљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у |
ећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С т |
, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио |
ређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би упра |
<p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ |
у је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о све |
има?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва |
/> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак мол |
омни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства |
Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су с |
VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n |
егово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у варош |
б, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само |
, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћ |
чај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично б |
ир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света |
оли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с |
га бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ћ |
година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Ко |
>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, |
ада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташ |
о сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.. |
узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој з |
д је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што |
је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на |
ијатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, је |
ико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отп |
омир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако |
визу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви на |
ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новемба |
1_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на нога |
у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад м |
ом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантн |
ојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина |
т!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих |
а, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> < |
и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нароч |
и сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је |
ва карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе гос |
S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно |
онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић |
ег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb |
ојекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије |
њем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све к |
вим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, |
ро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као кап |
p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти |
.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.< |
девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливој |
„Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирн |
ј Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође приск |
ша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче д |
не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело н |
ни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случај |
која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног |
оје је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су д |
немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратни |
и, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах |
ива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пр |
јно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p> |
ај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели гос |
ну понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, |
о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} К |
нкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о |
Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом |
једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сас |
иним идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље |
имање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледа |
не саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је са |
се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла |
е интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше М |
омир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разг |
дића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико |
па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као |
а жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два |
то Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадес |
на је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једи |
се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским в |
них био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома |
иховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> |
овољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спа |
смехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног |
обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа |
а је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, д |
а се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О |
домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље к |
ла Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даниц |
ру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека |
хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, к |
осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а ок |
— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му |
иливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливој |
уде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Даниц |
ла је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред б |
који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још |
нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ п |
, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пр |
пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септе |
све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати сп |
дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше |
е баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p> |
г тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око |
затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то |
одједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелн |
разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гос |
бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела |
ичине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница |
ла се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку |
p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је им |
а су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што |
велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега са |
њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно |
о се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу ве |
чку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у |
гледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, |
ете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си |
богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по |
је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду |
и, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} |
мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје |
} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не |
та велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој м |
томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са |
јевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам |
је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била |
близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито с |
„Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио |
мир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све ш |
са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Н |
} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати. |
Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до |
осле изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим |
и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече |
их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но н |
убомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно б |
оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте |
закључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Б |
м.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на гру |
о устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више |
, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S |
>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> |
пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, м |
ен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена мест |
се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} |
воје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и у |
е сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милиц |
лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спа |
вцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао з |
>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић |
чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> < |
изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна |
се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку ав |
Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вр |
>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћута |
Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја |
за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се |
} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, |
Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијац |
сао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи |
ије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но |
94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несре |
етра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем с |
стаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У каб |
дан виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда |
е и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку |
убомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим п |
неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног. |
је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико |
атијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласо |
апред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој |
остали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препро |
n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога вре |
боје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то. |
каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типов |
цу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут из |
ије било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би ин |
етку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ |
а бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Ца |
ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се н |
сти Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затре |
са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за њег |
би, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Мили |
/p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p |
тио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, кол |
а мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="9 |
ко како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома |
отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се |
дух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љу |
у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако |
арици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга за |
нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, |
ижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а н |
а којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само |
а је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поно |
ио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруш |
вић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мој |
да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живи |
онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрест |
е, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену |
да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> |
ислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној |
знаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи го |
ста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p> |
о у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.< |
, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко |
но јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога боја |
где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча о |
сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ |
ашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену |
.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је |
<p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Кел |
ахватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лак |
осле тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле з |
шених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе |
усрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из д |
>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај стра |
S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле ну |
е.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем |
озно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по ср |
е морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хв |
очито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и |
рви пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим с |
схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке |
па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" |
а ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> < |
собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни л |
о неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и свој |
ако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Кос |
шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, прим |
сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани г |
агледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улаз |
а се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћ |
вог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране соб |
ошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би мог |
инету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаће |
општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи |
руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они вр |
а сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, мо |
зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било ј |
за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим |
ава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубом |
<p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше |
помогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу по |
хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је |
брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; в |
их мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите ма |
помињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, |
ну само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— |
у обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, |
уди, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска вр |
прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се |
ш анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутци |
а оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није |
обом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио |
пи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад с |
бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шак |
да.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Милив |
дне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако ши |
тетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што |
, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењин |
м, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу ч |
е намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Ова |
убомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво б |
а, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунају |
огато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сест |
гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ |
м, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим р |
ањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из об |
више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} |
се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дуб |
да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место |
ати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав |
, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у |
егу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</ |
децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се ј |
кица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто распла |
па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки |
аћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и к |
нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма |
у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осе |
>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из |
де проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански |
љковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер ок |
тајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближ |
} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> |
о да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша с |
па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порум |
идећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, кој |
м олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инс |
ту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам о |
трашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер |
ну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату |
и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слич |
све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубоп |
ује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнут |
адам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблу |
раја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Бог |
<pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>Посл |
очела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа |
на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијск |
не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити д |
ребало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бо |
вињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа |
лу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је уста |
!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у |
се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шо |
јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{ |
petitio est mater studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној друго |
у остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече |
а она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који пр |
патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ |
на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плат |
{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста прија |
ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди чит |
теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблаг |
ливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> |
о мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> ник |
су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се о |
ређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} |
лага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре |
одине, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће д |
ао што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и н |
ти.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговач |
> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> |
израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да |
Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је т |
ије дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику |
м банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које ј |
славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане |
није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је |
а добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), |
оћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На |
ки и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се |
вке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини је |
ђу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце |
аквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, |
ш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле |
овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свет |
е.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет |
н јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник |
лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не мо |
ић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговор |
ни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на |
Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на |
ачније осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разностран |
ом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске |
укатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао |
у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Н |
<p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћили |
тави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — зад |
чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!. |
овац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велик |
спо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану ви |
е крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша |
у хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>Т |
није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.< |
е трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први |
, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих стар |
ази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад |
лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} По |
е.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пре |
што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, ка |
се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Тре |
летку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ |
н добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стома |
немо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што |
у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљ |
пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да т |
за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То с |
амешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке по |
мишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало |
, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> < |
<p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и посл |
дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кира |
ише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о д |
на кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то |
ђа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису с |
ило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, |
м месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораш |
гово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Кост |
побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последњ |
е попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити |
је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго |
> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринуто |
у, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно |
аспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо |
ада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрање |
и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубо |
јтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па од |
м долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће |
ера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: |
чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано |
о ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" |
ове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На не |
дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да |
ђу осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што |
/p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су |
та, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
е вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и н |
ом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, |
мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га ј |
он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, |
она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити б |
ира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у п |
ота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој веч |
p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе чет |
а бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се |
погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезиј |
асом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човеча |
аше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Не |
да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе оч |
о сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, |
и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубок |
доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово ме |
садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула ј |
е Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њен |
.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је |
ковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусил |
дне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> |
кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те ка |
ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата |
с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлиј |
разно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по угово |
доскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај |
p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по |
о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Соки |
<p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир ослушну.< |
де на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" / |
а му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну |
"118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се |
n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} |
ко мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неко |
губио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколи |
, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не споми |
екне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, д |
и живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огр |
о иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, го |
невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина |
у, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да ме |
аст.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и пита |
а мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елег |
<p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Дани |
сина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегин |
росте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Та |
други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за род |
е бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да ј |
орили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомиња |
ични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Д |
ни заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не бр |
у, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај |
ош Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензи |
да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он |
оспођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четр |
ино раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу |
а беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи г |
о што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле |
је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други стар |
не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да |
следњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашни |
Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим стар |
тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима сед |
азила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима с |
истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су |
ро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљ |
м са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одм |
теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућн |
а за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме |
ли су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот |
.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа. |
>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне оч |
и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, |
, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Вели |
притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко |
вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, |
уни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у год |
е нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, го |
могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм |
емонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, кој |
може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у свој |
еома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образо |
ђе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко |
ју Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p |
емогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради. |
а горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само он |
а закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су в |
да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газд |
етку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аран |
>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та ч |
и код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n= |
шло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена оду |
а одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} |
ога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећ |
код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друг |
} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је |
суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу |
ра аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и м |
ари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо ј |
ђу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— |
, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пит |
Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису |
а, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узи |
моћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жен |
ру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог |
ње, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја |
ће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При |
n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушев |
ше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „з |
испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад |
<p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума |
друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла |
.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из глав |
се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити |
ући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из |
паваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој |
> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздрага |
, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше |
а за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имал |
да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпо |
ве прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и |
а, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изј |
тске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и п |
ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој жи |
лио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> |
ом месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно б |
им штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна стариј |
ина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту ду |
т.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S |
ном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити из |
ји нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, |
са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> < |
кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Б |
цијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину ф |
лато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а вели |
ко двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички по |
pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спа |
је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Д |
Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>М |
ликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но |
крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећа |
рестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те |
озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једн |
рвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да |
а у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и в |
ису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од оста |
.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у каф |
> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацел |
ет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, св |
е и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за |
да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој |
чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, |
тарешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један д |
ма.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни с |
тегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и |
шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету поједина |
тством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> < |
та, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад глед |
ели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигар |
стима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог пре |
лица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На |
твар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац |
у давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери |
ливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је |
дна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пиј |
о неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и |
магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журн |
у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допи |
.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би |
једничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сва |
ме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме те |
помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, наро |
помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се |
тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S |
</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“< |
и пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку св |
оже да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Ста |
прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска б |
о неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неко |
осле овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По п |
, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она с |
Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици пом |
гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S |
неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одм |
је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које освет |
он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако би |
је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „ |
о огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, |
клоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог поро |
им гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хв |
а хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, д |
имети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима |
неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгл |
скретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Пе |
увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати |
једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући |
Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверен |
зи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и |
дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје |
к, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом мате |
иливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p |
, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадо |
ачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она бога |
ним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продр |
ачи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она дв |
— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говори |
спођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпоче |
астави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94 |
де, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он ј |
ко исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот. |
ико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје ку |
ава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су с |
ла!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица ме |
<p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфи |
е имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене. |
у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега |
тра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о за |
ика.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце. |
ре тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико ча |
зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и л |
<p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, с |
ањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то |
ницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и как |
кује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви прем |
ету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живе |
бави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се у |
у свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобр |
ајбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} |
, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушко |
уде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ре |
<p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу бел |
} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их рет |
и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима |
машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавал |
а гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако д |
, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се |
„гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливо |
им плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женс |
кривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људ |
змишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубо |
племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{ |
по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо |
е важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене овак |
служио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то |
{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадн |
по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица |
це, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других ве |
а несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично |
велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде кон |
ња у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и |
је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у |
учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког |
ако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је паж |
ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они |
време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова р |
вост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и |
ату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: |
наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи м |
мех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> |
Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често |
то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што |
ом зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да ј |
.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев с |
сом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Милив |
а: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по д |
ове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су |
лу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишин |
за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што ј |
ањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског офици |
познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="5 |
ђе рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то дожи |
чно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> < |
а има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова ул |
> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 188 |
је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да б |
било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала п |
покојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да |
пе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је н |
ост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено |
; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; |
, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она |
рбији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, |
дном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај и |
а парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немам |
м и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у |
осе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута |
ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом |
<p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p |
писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, |
ћ.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава |
сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак |
е господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећу |
па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја |
оменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар |
ше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема огран |
ром.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи |
кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало пи |
аши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због |
отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила |
ђа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим изр |
закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицери |
у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила поглед |
осева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руко |
су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тига |
во опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срам |
, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но |
н страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то |
сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама |
е, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави |
јаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље |
авде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је |
ковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно уб |
к и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и |
кривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год |
<p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стак |
p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на |
н новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сур |
ова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плак |
престано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забрину |
да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, |
и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе |
расоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у ст |
и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће гени |
а, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни пом |
, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>В |
овске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде. |
а крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свем |
је свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње |
ранама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div |
це и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="6 |
, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебд |
учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било |
дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двад |
тано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачењ |
а Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, уз |
аборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као |
су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио |
једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у по |
друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе извр |
ога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb |
воја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>К |
ме расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливој |
лива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p |
их народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чароб |
њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руко |
онуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић |
" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богат |
и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито у |
.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи пот |
ја цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p |
вања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаро |
о Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје |
црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бриј |
> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, је |
, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да с |
смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> |
е нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око |
дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb |
чуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p |
р одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус |
ом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру ниј |
ио обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу н |
убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка т |
о добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни доб |
ије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мал |
на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па за |
ког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак ил |
тарчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са |
p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у н |
е отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубом |
је у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је |
да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стр |
ба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке б |
: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госп |
родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су по |
абе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад и |
бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па |
авили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим у |
и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> |
ву везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад |
сте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато оде |
ти мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каран |
су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо м |
ма његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дрш |
и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Мил |
е хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем |
да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S |
у слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је по |
асвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Гр |
о их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци с |
алагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњ |
е по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више о |
крстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта |
ила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту |
е то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо з |
х су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даниц |
ика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у |
рива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стев |
анац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да |
товима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако у |
ели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мал |
, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су |
у сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, |
нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и |
иромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ |
о, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. |
твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну неш |
у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овд |
без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дис |
а испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим ра |
неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били с |
а.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за |
мљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја с |
а мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p> |
н пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо мој |
животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укочени |
и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измења |
отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незг |
Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>До |
јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему |
о душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Ву |
могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч па |
м; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана х |
то треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе |
алавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} О |
уку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p |
да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> < |
фесора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури |
акшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, |
сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разбори |
, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати жи |
кад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу |
навање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини |
е сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови с |
иказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од над |
ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику рад |
адовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливо |
у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годи |
о Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој дв |
, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу |
чани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањ |
на тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причај |
ном договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи гл |
размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужност |
ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована |
ва динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је ова |
еђу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас |
чи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда |
лојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, ј |
ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити к |
анашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га |
овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска вој |
, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} |
еких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Он |
првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова с |
вачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p> |
еркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најм |
то му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да ви |
остао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p> |
тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају хо |
би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпост |
нити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један в |
куцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар. |
м.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад веруј |
ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће |
м“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече н |
ћ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о и |
у је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало. |
Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на |
а је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки |
срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубо |
р и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S |
цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а с |
у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А кол |
ницу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, |
, послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе од |
бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омлад |
мбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што |
Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, н |
а.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласни |
олико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскр |
о сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} |
ј књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је |
и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писм |
вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој |
инио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи |
али су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за |
вима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори |
али се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Ист |
је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је ба |
су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико об |
<p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обичн |
/> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у |
јатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за б |
p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Со |
онстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајн |
одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим |
стави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о све |
онитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </d |
сматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p> |
жница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажа |
даха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити мла |
р је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p |
м, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због |
Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети |
ама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} |
о ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних п |
ред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба бил |
ред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са |
амењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осм |
и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она ле |
еној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се о |
кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао |
ади.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа дру |
у, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у |
а пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.< |
>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:< |
онда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити |
оним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз п |
расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили |
добивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без |
у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је |
е стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га ј |
лом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У пр |
раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</ |
код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће с |
луђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад н |
опримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, од |
p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег станов |
ти се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког п |
о српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце |
пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Со |
ти дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.< |
већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, п |
да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржав |
штење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико |
ао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, |
ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао свој |
неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас бл |
наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заг |
удем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванред |
меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном |
г какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним |
ше, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак |
в, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то ошт |
оме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пр |
е за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему |
дука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравн |
места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече |
атим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авли |
од мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми ј |
та изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љ |
са, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку изви |
врдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље |
н беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, м |
даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели |
вечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> ос |
ш комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начел |
, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треп |
сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда п |
се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, |
то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се рук |
препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина. |
едели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилиц |
их принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрв |
о да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири с |
ше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало п |
ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Мил |
измерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!. |
л“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих гр |
ри, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Кост |
ује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљуј |
љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и пра |
ливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p> |
иминој резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад н |
бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како |
добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то |
ском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговин |
чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни с |
очека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p> |
огледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног р |
и на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици по |
кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посет |
стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако м |
р размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја т |
то учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, пр |
Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руко |
душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, < |
уку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стар |
а прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Ко |
буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглаше |
Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да |
рименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.< |
чене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе |
ој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш |
друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи и |
01" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није и |
жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, |
ом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, |
а.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о |
своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све |
е и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста |
о спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз а |
, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо виш |
а је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазна |
вај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене |
једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман на |
чку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</ |
.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ |
ље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <div type= |
легао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах св |
шао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште к |
овници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с |
<p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео ку |
епоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиром |
ан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, зати |
Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно пр |
кама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете |
у шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две |
чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове кав |
есе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто он |
ојих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</ |
есрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради проду |
ле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, |
само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никак |
!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу снос |
е канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p |
се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, |
е месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за о |
"119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило |
ојске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати з |
ав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од по |
едила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не |
ше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> < |
има предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва |
мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда |
бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица |
је у редовним приликама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p |
ме њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржава |
добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим |
дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвока |
а питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски све |
</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дис |
амо онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнут |
несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љуб |
м поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалиј |
њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер |
ан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило |
клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхолич |
рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, |
Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једно |
драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, |
рник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак |
p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија |
о је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на наш |
м младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богас |
купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Н |
ем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион |
.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић бо |
вом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима ни |
Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу п |
ме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још |
, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особит |
ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу дец |
његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овам |
ко и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљи |
мљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жал |
ров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стоти |
назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете м |
најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностра |
према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да прем |
„пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> к |
е каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Да |
животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремиј |
} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n |
ловали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „не |
ште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгом |
о крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва |
у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог госпо |
х и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџан |
улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко о |
{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, |
аше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII актив |
т пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига |
ида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се |
гово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму в |
је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ва |
би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> < |
према Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа |
иливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, |
?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратк |
.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за с |
<p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома |
а домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Мили |
ао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, |
газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и вр |
азди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из |
ла, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељкови |
рању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када |
оме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима |
ихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, он |
у, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1891 |
жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага |
меху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељко |
под руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној уну |
обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они |
чели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претр |
изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{ |
н много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким пр |
анат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимри |
о споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у |
који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— |
ведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S |
езао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сва |
к у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уш |
имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, при |
подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „гл |
се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још неп |
чимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићеви |
нији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово јо |
.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибук |
ринципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове |
даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p> |
олеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и заво |
</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ |
о.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су с |
е овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић сту |
сти, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дам |
p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића пр |
ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћај |
ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном ј |
е више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> |
, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку |
ћа у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељ |
ка са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо |
ако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да |
вић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p |
, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другог |
а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим т |
моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком н |
на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје на |
кренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, |
зије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимо |
ет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узима |
p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, |
вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, |
људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, |
ка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког дет |
љковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разн |
!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој за |
S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја |
начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло по |
дјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Ч |
учку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за та |
о ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код |
но са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе |
ју код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, |
у пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихов |
ливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја |
но у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, кој |
ш чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упок |
="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго м |
приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами |
оја треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика |
стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама би |
крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео |
и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онд |
ојом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се з |
и си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, |
<p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти стра |
ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Су |
ао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших |
у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професо |
будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ |
х амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, |
амо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на |
и у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти |
а, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић |
те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде |
питају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често с |
учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше |
ковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље |
огло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, т |
ута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, |
е загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Да |
а Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, |
<p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји |
и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и в |
само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он |
рњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора б |
} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им |
мота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у а |
рика и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купус |
што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> |
ки остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па т |
езолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни о |
Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би |
зовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, про |
сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и ви |
његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Бога |
врцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због то |
ј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> < |
онстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, ст |
афанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упал |
ичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно пре |
сећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није б |
месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким |
.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, кој |
па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра |
а њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило |
које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, |
ш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају ма |
је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају ко |
је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, је |
родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога исп |
Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" |
ви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија нес |
нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрз |
обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима же |
ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало |
њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог |
је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојал |
као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељ |
трану, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци г |
Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он |
у, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и |
ано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само н |
сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докус |
чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} |
сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једи |
лико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он |
ом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>П |
ао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг н |
це до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше |
већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић |
им се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огр |
и бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога да |
поколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под овак |
м епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао |
што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома |
ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, ко |
ила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још д |
е онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лак |
ан посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине |
По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана ј |
е са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па с |
вца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог |
г пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и о |
"75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ со |
алона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих с |
<p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају ис |
та.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу груп |
гу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скро |
више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри |
су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја з |
, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад с |
га стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде |
ој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматр |
отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, г |
е.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђ |
ер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде |
ђу стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одма |
сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Ос |
интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p |
рописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра виде |
ише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се |
“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кад |
м углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, о |
о гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се пос |
ествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било о |
оране, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадес |
уком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред с |
фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је |
није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и мог |
p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Милив |
с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па |
Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> < |
оварају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n |
једно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S |
бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газд |
је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p |
pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по |
</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда |
своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њој |
ома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођен |
ни што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци |
у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако |
вист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не |
лником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и |
се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Мили |
овином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> |
би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му |
тигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује ко |
ог првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душ |
сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобн |
овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посма |
ком свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима |
ожемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, |
„Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, |
рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, |
ви остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико |
акав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку |
<p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Св |
не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави |
уњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{ |
P18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, |
какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше све |
оме прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње з |
мо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p |
је.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе |
амо за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жа |
вом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <p |
То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз ко |
ељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, |
разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампан |
вета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он |
у, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, д |
ар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>К |
морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би |
а моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно |
за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде |
инуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку и |
“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка и |
е.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} |
ромки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и а |
већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столора |
ђу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог |
на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује порез |
сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јо |
>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</ |
.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да |
tius </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с |
з друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је р |
S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави п |
е неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку |
, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакош |
ли и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехив |
д и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој г |
смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборав |
а леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је пола |
....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са |
ушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само кув |
је нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора |
ад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је пос |
оспођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, |
олико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући |
ика, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша о |
о њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и |
је кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сати |
што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два |
вот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се М |
> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица |
но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> |
едино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасви |
словце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџ |
не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његов |
до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није |
/p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде |
ије никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, |
мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени |
е са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p> |
никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погл |
ком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила |
н свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за ко |
одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у сво |
а.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто |
з јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокиц |
љубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђи |
авном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од к |
за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано з |
тално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фа |
бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се |
тио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасви |
мир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах |
жа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он пре |
познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад ј |
у јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно |
а жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стар |
огатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огле |
> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о рас |
ала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пр |
е пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој н |
нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем ч |
а се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце |
о тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они н |
<p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опаре |
Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стр |
о се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница |
>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску ба |
још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p |
/> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Н |
ретходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва |
а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свр |
из Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за п |
то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмот |
уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жуд |
шобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се нала |
е се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.< |
еда, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћи |
као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорим |
ат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, |
ићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врат |
tlepage"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевти |
њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, |
рњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавит |
м, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељков |
ни и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.< |
дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да |
гаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице |
тку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам |
апут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад ј |
а на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" / |
.“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{ |
аје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што С |
да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера |
p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.< |
шњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> |
хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелни |
<p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остан |
ле тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле зам |
јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису позн |
у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је |
ек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Кост |
им и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред |
.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај |
сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, д |
тварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано у |
д још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао |
ло весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није |
о на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па |
е спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писцима |
сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну иг |
о камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“< |
и једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну |
хових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо |
споде играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају |
еграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>К |
еницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три |
од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шму |
.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и пи |
за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где |
понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</ |
, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да |
његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђе |
ше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све |
ло.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са својим противником.</p |
ћом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је |
Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да м |
а муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} |
днога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија п |
је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачко |
ли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда ко |
да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје |
.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда са |
itigantibus, tertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:l |
о њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не из |
сан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даниц |
о било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.< |
епријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му |
добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то |
да, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше |
p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га ј |
е свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам |
су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све |
> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковић |
Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној |
па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p> |
е за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице? |
риљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети сво |
мах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртв |
ком.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи из |
што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти |
аван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено мол |
т, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{ |
ти само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога при |
изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални |
p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову пон |
ода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p> |
душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету |
јима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Бе |
ујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“ |
ара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Мили |
</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једи |
ога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје |
ри дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одск |
ш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису |
човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начу |
толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити |
је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасви |
сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, к |
еђу хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напом |
а се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника |
, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова |
му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку гор |
лико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене |
pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, в |
оре, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су пост |
а, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, |
а руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редов |
ије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p> |
овима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнад |
јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он т |
с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочи |
е година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он о |
„газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој тео |
правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембр |
ознаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сес |
Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби ви |
Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да |
>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливој |
ив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница |
, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сок |
> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог о |
и гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опш |
а патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је оста |
о данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у да |
истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није разва |
</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о |
гао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достој |
ато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковиће |
окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљен |
аријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате п |
ново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у |
рам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, |
агаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S |
еликог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које |
иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, гово |
n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публико |
па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више |
есор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у к |
емо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке на |
!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{ |
ца запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час |
са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у ју |
мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о зе |
у одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати |
ала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више |
је газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га |
ројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузета |
има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он |
ио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи г |
да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> < |
добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није |
ега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... к |
е је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељков |
погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, |
на.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се |
ан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} |
на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру |
ожно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, |
збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, |
е како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји |
ату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били |
м ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкат |
да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био ј |
да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и н |
у поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом |
себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу к |
о кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не зн |
.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви на |
ог, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен |
да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељк |
о обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, изва |
инарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, |
сутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српск |
, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељко |
положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити. |
собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом |
, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је в |
а је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> |
тери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се |
како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову ус |
ева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љ |
и, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напо |
е даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних роди |
вде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једн |
олностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обма |
као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би |
ћи то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде |
, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расмат |
је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то нача |
> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође ча |
и већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар по |
и не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити. |
увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ов |
е једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у велик |
Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су та |
а друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би в |
овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око |
сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Рад |
како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе |
<p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко |
је одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због |
ерује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове ку |
слу свога статута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена бр |
собног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасви |
е ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да |
ону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, кој |
е пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са о |
а и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, г |
непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико |
ва тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и |
српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољ |
ној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод |
х, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни. |
са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило |
и у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних |
а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па |
ревелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, приз |
Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим |
што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога д |
поведила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила на |
оја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да |
пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што |
а сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав |
Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се го |
мао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верује |
ди чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но |
се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, нем |
!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <m |
сле, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тр |
моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би с |
пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову |
Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица |
где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматр |
<p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим ви |
е у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Дани |
разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља исп |
ји се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узв |
р кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје н |
"109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већ |
ледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао |
тет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њихов |
м указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога |
вету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која |
ухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су |
набе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: |
племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српск |
које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између оста |
е једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше |
у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом мом |
олако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> < |
д му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће |
он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> |
им сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да и |
вци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар с |
ога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га пр |
вила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.< |
и виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде |
оказала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је |
ећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време |
а какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пла |
ољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирењ |
о.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ст |
били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили ч |
се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорб |
о, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio est mater st |
роз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но |
даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспораз |
своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia inc |
истог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</ |
ед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуц |
сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зва |
разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то |
ст и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се |
етака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплетк |
аква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен све |
са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без ње |
су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједн |
ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањ |
душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107 |
јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Т |
нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља т |
беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су |
Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нов |
је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећ |
а на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима |
ј беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пако |
уто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане |
е иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању |
ало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могл |
> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица п |
да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толик |
а Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у |
ди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво |
удба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему |
а Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах ч |
.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцн |
но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су |
ља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> |
а родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у св |
имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била |
ој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преч |
је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срам |
помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него |
е он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Ко |
какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка. |
а добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог |
а цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове |
зетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не |
сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сест |
у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо к |
се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовал |
стаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањ |
е, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него о |
о, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће из |
авала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут |
јој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су б |
рпски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како |
Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразо |
те, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро пос |
д Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о но |
ра, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> < |
својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто |
и случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабави |
е седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, к |
мир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, |
ља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад |
н да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, |
ека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, |
кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигу |
ас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за |
у хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог неп |
бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином |
ознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би нек |
ака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад с |
лила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе изве |
је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се |
е вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрд |
е удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Б |
равила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А н |
ијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верује |
p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј |
Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио ва |
сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да с |
ди рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја |
људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна С |
Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопш |
поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти п |
је то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлаг |
и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вр |
околебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју ми |
и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливниц |
едају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам |
не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви |
раше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих има |
кица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће |
су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, д |
скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p> |
ци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му |
ног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и |
д овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред |
уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца |
све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било |
питал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић и |
с на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе неми |
поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихо |
год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од |
независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање |
ојаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки ми |
одио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упам |
пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно |
е, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, |
ако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, из |
радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубоми |
.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Кос |
, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из ред |
!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњаци |
г пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њ |
овао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје др |
ој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S |
динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кут |
ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богати |
четку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под имено |
закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породиц |
олом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је с |
чуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p |
овече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!... |
{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на руч |
ор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламен |
ежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је ра |
рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у пр |
му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према |
чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> < |
мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине |
вића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— |
ања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручн |
.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема с |
да му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, |
/p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имал |
} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоу |
положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно |
шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који пребол |
ахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, |
ћкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада |
пе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и |
ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се |
<p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици |
еви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и м |
еома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети к |
ају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све ка |
с у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Дани |
оји се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септембра 18 |
че од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову |
тић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количи |
ић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} |
звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће с |
ир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што ј |
фону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има с |
од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, ко |
зима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња |
ујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеј |
ј отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S |
пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због ч |
:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не |
на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино |
ли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, |
аш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?< |
овачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљива |
тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господск |
Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазр |
у.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од ов |
чај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одгово |
н, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случај |
о има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се |
p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на веков |
и.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска б |
двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Го |
опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају |
ше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, |
попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у в |
жавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} |
сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући и |
е год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно |
јмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили. |
<p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, |
Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни за |
ку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је |
цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} |
а реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Ко |
, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма в |
била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх |
је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и |
ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а |
е њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље по |
једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена |
а је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, |
вца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло н |
рис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити |
могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту варош |
ђу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви д |
е, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од |
неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: |
ино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} На |
ш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, |
била, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није |
Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели |
<p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о |
овољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико |
и требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замо |
својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који |
ћ?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, о |
ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Про |
ах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спас |
нда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због то |
ш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме па |
не? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића са |
им, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале |
ађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да |
им као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, |
чити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога |
углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато |
ега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, шт |
вога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често |
није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се |
г тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због |
део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назва |
ило лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p |
свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи |
због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се ма |
, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио |
а у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то |
надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу |
зле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће ве |
је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} |
ницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли ов |
бу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради |
гови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у стариј |
> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм |
пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се |
ек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само крив |
ично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама |
Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="8 |
/> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме жи |
и ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Бо |
пско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе |
пасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре |
ше дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само з |
е учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић |
иктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад |
?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, |
ј који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати какв |
с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствар |
их људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи |
министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено |
ј новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног у |
и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног |
и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и пон |
ло при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко |
из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окр |
„мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из |
огаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и пра |
о је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле ус |
на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави з |
ну стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрога |
е, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.< |
шки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда |
свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изб |
којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана |
писати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према прави |
места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки |
ва улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безимен |
отину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> ј |
каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година пост |
нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посма |
прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино про |
бијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила |
о коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом зава |
појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак |
им оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта ви |
је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица пр |
кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <p |
је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког с |
кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минер |
ска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дот |
ио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште изв |
<p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубо |
чну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалније |
н лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојев |
тали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препрода |
и, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и до |
ту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у |
ној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да с |
, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} |
ву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буд |
о што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га |
на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, бил |
то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, пр |
о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим и |
арица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је гос |
нда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг |
пи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада на |
сије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода |
је но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим х |
а готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала по |
стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливо |
ење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ст |
кост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старог |
p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји ос |
нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо |
"40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу |
на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна р |
атељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима де |
азна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и ње |
собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фа |
гледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, |
губи“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на |
оведио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да |
каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Дани |
поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Нед |
ажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то |
о ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором |
; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p |
ширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која |
ве светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како |
се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Прева |
ко то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најме |
.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</ |
старији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“ |
рисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу о |
утавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је вла |
просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарн |
о погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да д |
а, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то |
е пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са пат |
<p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако |
ледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке |
p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Не |
ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, зати |
хватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимо |
о, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ вик |
полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и |
.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта |
, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је |
а производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спад |
себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији знача |
куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викн |
савеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и је |
се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За о |
Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила |
то, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, |
ом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о ч |
анама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, |
њујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу |
> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме ж |
истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш ср |
а Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је П |
/p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то слас |
Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, п |
срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веом |
ер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај жив |
</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима с |
ежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пак |
, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је пр |
то не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анат |
чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа |
час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој иг |
огао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „вел |
с овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајст |
никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то |
овати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухињ |
до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, кој |
јмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>П |
вора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он |
свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> < |
хтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божан |
х двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учи |
уга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> |
ама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне |
атрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбина |
рођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су |
а врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада пот |
нуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и к |
очи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> |
n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је |
и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренем |
равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са |
већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> |
који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у т |
ст месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да проду |
>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо приста |
помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад |
иске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај |
оњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај |
ницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, |
титу.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Мили |
} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја |
лазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочам |
рнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии |
аман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас |
практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и |
лио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно б |
њи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он п |
ћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје к |
почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост вл |
су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугар |
> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ов |
шкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да |
а, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још |
ад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> |
железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући т |
њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и рас |
и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако |
такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, |
о.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошл |
белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа и |
а овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време |
ма се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вул |
он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропусти |
ему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb |
"154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан чове |
еног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Из |
жи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније изврш |
!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекуп |
<pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У тр |
услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, к |
ш и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, |
/p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, почињући од с |
преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ов |
т!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у срод |
бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме |
оспођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још |
гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебе |
и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним |
у упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— |
, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отвор |
вала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> |
ићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатић |
ти за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда |
"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео ј |
ако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ни |
жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовн |
м, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао пр |
има са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему том |
следње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола |
ја надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Бог |
гурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче |
се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и |
ђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога |
воје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на |
} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђ |
ију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њи |
дно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог |
подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја |
ом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени |
тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео ве |
а оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, |
, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb |
а овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, даб |
рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два с |
икад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новин |
те, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, |
које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, |
милостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско поз |
Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим веселим дру |
ени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као |
ранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од |
о време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> |
от, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много шт |
незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, п |
кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови љу |
и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и с |
ост, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него п |
тпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна |
упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, кој |
ао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као суш |
анили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у по |
сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф. |
по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богат |
са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Х |
ао швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра д |
/p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да |
ује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње |
љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде |
стојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и да |
љубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен |
моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, д |
а одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држин |
им столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића |
ам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то п |
рсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху |
лог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје н |
з очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што |
лавом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па |
ипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> < |
ође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S |
лала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебој |
, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, |
љи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, т |
гда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са |
поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељко |
шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у |
ужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су в |
ујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливој |
ранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик |
</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој |
ше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна друг |
ури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није п |
нији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир по |
им појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом стру |
аре Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стар |
<p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, |
_C1"> <head>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у ули |
ме сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим |
ти и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како |
> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово с |
одитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако о |
је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше кр |
сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и |
ког, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а о |
среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле |
одужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црн |
S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи |
ре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових р |
ини смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од о |
већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, |
ике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба н |
Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, |
као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена п |
ка појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</ |
бразовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, |
.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</ |
на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се уп |
де без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра |
саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу п |
врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и п |
га човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао |
и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме |
не.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његов |
је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући с |
па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, |
резирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила инте |
, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p> |
ликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста с |
обитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је |
са својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ов |
собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац |
и, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године |
гледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био стр |
поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечи |
овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још не |
кључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} |
угом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуц |
дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се |
некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме |
треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе с |
а соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој стра |
огу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још |
<p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што зн |
тишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била з |
те о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испрати |
беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p |
итеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div |
S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искр |
} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест дин |
РАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велим |
ријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да мо |
ом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не |
тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против проф |
р то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји |
наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен са |
на да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како н |
вању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси том |
адовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више н |
овораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих |
у за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> |
па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb |
били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{ |
/p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш |
апљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке |
чајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево |
ема теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са те |
носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за |
мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће |
сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју |
свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опази |
оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S |
размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Мил |
решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да бу |
све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одр |
ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не |
опијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање |
ца. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} |
племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Та |
невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, ман |
је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нов |
напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Реш |
ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине |
ни сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских пис |
а неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квар |
ајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благ |
<p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За ме |
наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но т |
е, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изре |
Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Ниј |
„Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо |
ине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри |
<p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Д |
свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад и |
није, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љуба |
ио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако мог |
зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узм |
а сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахр |
и, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало |
к у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сест |
ши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е |
би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити доб |
„Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та чов |
зори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете мој |
у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти у |
онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким |
ре, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико распо |
мет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце |
а на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је |
ивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским лис |
е у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јуче |
ју преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао |
дом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир д |
зговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, ка |
још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да про |
авуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... |
најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па |
знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издр |
жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположењ |
могуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за |
а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увред |
ја, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „ |
једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, к |
ш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да |
S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може п |
вовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само |
.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком. |
, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше з |
вију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у |
> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, |
о стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и друго |
је тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпи |
тити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, |
кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јави |
оговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је гол |
е, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опада |
о или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слуш |
бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енерги |
живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчи |
о налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у |
ога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавањ |
нице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даниц |
срећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас |
прегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази ду |
ду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n=" |
авао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода |
ла, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јави |
етодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, |
твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да |
p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено |
грам до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, как |
ави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, ви |
и држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутуј |
зио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није |
вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би |
аме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ р |
неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађа |
ви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p |
им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, |
лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре |
у, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше г |
тоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да |
ог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даниц |
јаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња н |
а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим реч |
ло је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти т |
ску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само нас |
{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима. |
имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, |
ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим |
оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена |
ј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ру |
ља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „ка |
о је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Д |
оја је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш ј |
лупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхолично |
ли су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпи |
це покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опа |
и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за н |
е кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он кр |
е би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они засп |
не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи |
ртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служ |
има „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тог |
рећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не |
чи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Дан |
летку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Им |
добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки ве |
<p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њен |
напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p |
о је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу |
и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје наме |
и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако с |
а, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та п |
; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира. |
е бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини једа |
анској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, |
шушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед че |
ко се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нем |
сти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се ј |
но или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне мла |
} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> |
от је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се позна |
опота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет |
ливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ о |
n="73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељкови |
ручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види |
а помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде се |
е Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, је |
што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то |
телигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме д |
жња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе ст |
ја се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ |
бних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело |
спа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, |
у зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поз |
тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унао |
се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са |
јновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло |
утила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> |
} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада |
Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом |
е, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав |
тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његов |
и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у ст |
о и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даниц |
описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. |
м о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим |
ок је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је с |
а, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га он |
е баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{ |
е тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодит |
убомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше вео |
од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на стра |
факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на с |
ке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописи |
о веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због |
свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој |
мила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица |
ве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да ш |
ату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он т |
о је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Он |
.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еуфроси |
рави тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста |
ад његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да |
ничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која |
Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се |
се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако |
да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, |
срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је |
бест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један с |
јштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећ |
ође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Бог |
} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде |
Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но о |
иних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој реакц |
и главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћут |
творено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Пе |
илом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мо |
н и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун |
мир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p> |
лазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави |
е рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих |
стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и ко |
ћи.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а пут |
данпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфроси |
ише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о |
у и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака |
нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, |
ја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по каф |
ца гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало |
спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако |
ом у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.< |
ари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане ср |
сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак |
и људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.< |
веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ |
њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio |
оштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, пре |
илике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се за |
огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> |
рно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић от |
ћао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотр |
и но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, пето |
ене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује в |
је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озло |
етком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубом |
млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> |
била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у |
уњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне |
ао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрм |
е у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није ра |
га, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај н |
задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганциј |
а, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, им |
је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учин |
о од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу друго |
и, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то год |
омоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>К |
и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извест |
гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> |
цијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакој |
амо неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, |
ло представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело о |
о чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбир |
Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} |
тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав вазд |
а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, св |
рожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S |
ена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већм |
Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима зак |
ријим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из |
ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, н |
тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му |
едај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније сао |
украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружав |
аничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био ник |
прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге м |
сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде об |
му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора |
ливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Мног |
ити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна знача |
е Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За |
ере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким р |
ошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњ |
ог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује |
е будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и |
р шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дига |
сетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има не |
вира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се |
етио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени |
есет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ пр |
утња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомств |
и и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесн |
ошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време |
а узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасник |
>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположени |
ри начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, |
тке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за му |
и су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> |
Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Т |
до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уме |
се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је зат |
ић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са н |
и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме н |
започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, |
али су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на кој |
се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „н |
ру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија |
пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Н |
јало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> сре |
г тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад |
тионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују н |
е иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:< |
а код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што |
овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но о |
па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и |
о са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела. |
а рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} |
томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по |
уката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну гл |
за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам м |
о кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изуз |
сника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онд |
оје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Милив |
етку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш так |
м:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, м |
свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога п |
ече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкро |
едном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пиш |
им ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на с |
алимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз шир |
<p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Буг |
сне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница |
Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким време |
је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и |
Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је |
е, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је |
још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па |
едао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Ми |
> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда |
, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — о |
је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живо |
а овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом |
, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа бил |
им обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи |
е одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разуме |
неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађе |
ећ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавај |
="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије глав |
но и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> |
и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве оч |
ложаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раниј |
рисна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла т |
Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, |
наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог п |
, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са м |
телигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштено |
на на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку насло |
ору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње |
, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је мла |
већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у н |
еликој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се зе |
а седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знал |
чи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој |
ску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедн |
осле подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих дв |
ост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да |
је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу с |
цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, ка |
лу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, мо |
Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињ |
властољубље <pb n="53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост |
око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрањ |
{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, |
уће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређив |
} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може |
p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатић |
а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држал |
посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим не |
ње је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја |
актеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прили |
> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произве |
p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла |
<p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога |
је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је |
времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он |
ране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши |
томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тај |
к!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, кој |
оловину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Д |
оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, |
поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конку |
како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њ |
држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p |
и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имал |
{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, |
и.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ни |
учним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, |
је од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев.{S} Извеш |
стајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна дава |
у лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има |
</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву мор |
ра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир ј |
ше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њен |
белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и ту |
а“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећн |
певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је |
звати.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи |
p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родите |
</p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у ку |
нска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> |
ину заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били |
<p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна пл |
надила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{ |
мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је |
д спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се |
рима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио |
ивоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од ско |
а пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Мил |
е <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривај |
дном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена друг |
p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко |
не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не |
едно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгро |
ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи им |
је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад |
ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињ |
<p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако д |
т година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако вели |
у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало |
де моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у немор |
е стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мр |
доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особ |
о се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим |
ен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} О |
ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, |
доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S |
јих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да |
руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као дв |
и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Нап |
ишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на |
адосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Бе |
е тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало виш |
испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} |
на није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је доб |
ши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој |
, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и |
ала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише ште |
у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама |
твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ |
бавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу |
оспођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах примет |
о-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи |
ливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени |
и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаљ |
шћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга |
уо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је ов |
дељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је в |
ре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море |
ње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то ј |
доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам соб |
врдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем о |
ему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разг |
ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан |
Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ру |
није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жм |
<pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра д |
заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </ |
ад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме пут |
вим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако....... |
тницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај |
примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, ови |
ачелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да ис |
баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још наша |
у депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да |
p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена доб |
е!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак о |
жати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним |
на.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, |
вори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место |
сти, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе пре |
ала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, |
ало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није про |
ико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чув |
</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мис |
а!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу |
е светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весе |
ј</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се |
био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте |
м, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређ |
је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад |
а Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се |
свим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p |
овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у душ |
би, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спрем |
ица воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју |
је ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари |
а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се |
Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на ко |
звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је та |
Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој м |
какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} |
опио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних о |
ити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чеме |
и!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд |
} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима |
идиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав |
} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глав |
је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве и |
тине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мен |
атим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулац |
ама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог кр |
некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и по |
у.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.< |
ао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се |
> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошл |
ту адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири са |
<p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, |
бичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с по |
ачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограниче |
своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатић |
Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, |
а сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и да |
аљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином г |
мље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у ш |
што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнаси |
ако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чаш |
оспође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се увер |
к.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он б |
<pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је |
а на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Т |
згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим |
натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то |
во, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се |
јунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко с |
њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту |
сутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он сваког |
собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила! |
ок је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа |
ш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се ма |
весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спа |
а своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је |
_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење. |
нички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се ниј |
погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими |
кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између |
са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, и |
а високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у |
ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њен |
, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бел |
ет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзи |
ма с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима по |
ђени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема ру |
г зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранк |
едан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапи |
ије имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да |
отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао |
ратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у |
па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио же |
>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пље |
видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помоли |
ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали с |
е навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубоми |
тионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није ниг |
дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од |
собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарка |
јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало |
је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи |
ди шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у |
енција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, |
са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине ово |
гала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније преш |
томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за |
„Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног ниј |
ине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослет |
у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она зани |
и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови ук |
тале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз гра |
подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте год |
на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је с |
знице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитељ |
село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за |
, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.< |
недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, |
уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часко |
мо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог ка |
је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући М |
ена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није |
а Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му ј |
а сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади |
p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о |
..</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „д |
иш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места н |
ј да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави т |
га времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у со |
к потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи |
њима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> < |
има, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, из |
рај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.< |
жен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос |
, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{ |
своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, |
дили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} |
Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду о |
, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Та |
еси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје |
ила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима т |
<head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у |
па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио |
м.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непр |
у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо др |
ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој с |
двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који с |
год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p |
р вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љу |
морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но ост |
спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао. |
његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут |
да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре по |
неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но ве |
самљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Мили |
ење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив |
ој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај |
да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време уп |
вај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад |
у њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи ц |
а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој |
ома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и бога |
н отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од н |
ља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од |
било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих тргов |
ва успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу чи |
лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У |
е о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпун |
и и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађа |
он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугар |
о то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и мо |
Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност пр |
никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ћ |
е уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чег |
са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само |
то су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске сп |
Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни |
е сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихв |
рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, |
су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација |
о збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје |
ојој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телегр |
ј реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>О |
ктичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у т |
а, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом поглед |
ница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више с |
заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с |
<pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> < |
ивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила |
ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у зан |
а игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди |
ни „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p |
ору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба |
на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз призна |
по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, ш |
није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив |
и и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште ни |
очети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић |
p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко жи |
ница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка |
је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић. |
газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газ |
ијску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одм |
е картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса. |
ликом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци |
драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право |
ао за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањар |
другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за |
аљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је в |
p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако |
е само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за спор |
оваше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, |
} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, |
к на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је |
летати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не |
шла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, ко |
ији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p> |
нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико |
, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb |
е доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуств |
S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с |
аница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а |
<p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време д |
дмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче о |
омињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским г |
абележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је |
длучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухват |
ка.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, др |
Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, к |
па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић |
p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на |
ва пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело |
60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестан |
ем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства з |
есцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењен |
ји тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови |
коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p |
одноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихо |
а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу |
одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашт |
алих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љу |
матрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није |
тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живот |
је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знају |
је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним род |
кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и р |
а, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p |
ресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти |
и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ у |
и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написа |
ко смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зор |
непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми |
јено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представља |
енитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао б |
ако сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве по |
да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадав |
м, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабр |
пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, кој |
Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по |
икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан из |
и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевц |
Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше |
па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невољ |
ан од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муницио |
ила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погреш |
лиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти г |
није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово др |
Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе |
о поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> |
а:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувања |
ођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уве |
Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти о |
личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, до |
м своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се |
из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> |
све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрува |
ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочи |
ји је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија доб |
је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на в |
е!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет и |
изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, кој |
а он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, |
зе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је уд |
лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у припра |
ним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро пла |
одици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком на |
Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано нада |
ра, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>За |
мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда |
искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не |
Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћ |
, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу |
о је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а о |
е и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човек |
она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као д |
зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо |
господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Ник |
p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љ |
вић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са о |
он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са велик |
доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погин |
ш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> < |
ром и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ва |
се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми |
е.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише гу |
<p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места поста |
лно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромас |
живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много |
ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> < |
31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се на |
е упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме ос |
лостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све св |
тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, |
знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви уку |
а живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће бо |
у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и сво |
че зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и у |
да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и |
рије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу во |
ива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио тр |
о странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачај |
е жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци |
, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" |
ра аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> |
лом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које до |
ad>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Тру |
е могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са |
ти тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па |
чије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се ре |
и добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах де |
бог чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, о |
новник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и |
ао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <p |
тпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно |
равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, |
Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних б |
е то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до |
.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље |
ан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако т |
г дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то |
главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито |
т, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви др |
!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Д |
н, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам ра |
а гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периоди |
о госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим сво |
оме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учин |
есним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац сам |
пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p |
ви двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морал |
/p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} |
само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џ |
ђала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је мо |
о је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливо |
ки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада д |
оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцр |
добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју к |
ада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Бог |
врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће |
г, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он |
е за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим и |
ливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} |
му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско |
ој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на ру |
е изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и н |
о је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у н |
} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже сре |
осподин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остал |
вот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, |
ивима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непр |
се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран |
е благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трг |
азговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и |
Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану |
>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивени |
ла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S |
у групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога изва |
ело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда ро |
лучајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску |
није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног М |
во занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из |
и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он ч |
— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, |
треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје |
, но приморан силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се |
д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно пос |
тога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Чов |
, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца |
овање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са |
тога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улог |
Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана |
ао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, |
то је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разго |
нска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <p |
овек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом м |
нице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</ |
а то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа но |
оничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалн |
је интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана б |
н да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и ј |
безбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове |
.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези |
много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре |
а он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега |
који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван спо |
еморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцни |
!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> |
е Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром. |
умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па |
два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} |
м, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на |
ових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на гран |
је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S |
ио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Пе |
ну поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n= |
n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђип |
днако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са |
p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је |
крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у |
> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо |
> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Р |
и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на ње |
а са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде |
а на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак |
којство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још ч |
обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без спораз |
заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци срп |
, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са н |
аш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да |
нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n= |
ћи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га с |
ледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић ис |
гара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Бог |
од њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи |
начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, пре |
оравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго конт |
мах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Бо |
е и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки |
p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно |
ад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице на |
<p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола уст |
р није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од |
, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротов |
е продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срам |
бе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени суп |
Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјеки |
а.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада |
њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар |
у у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог са |
p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб |
<p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, |
више, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они |
те се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па х |
> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спре |
свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код |
обро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај |
а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по п |
младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са сво |
„збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ |
лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се дон |
вио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у |
ога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Дани |
вакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у |
ова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке |
У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако уч |
адовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине |
са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Бог |
> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>П |
замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад |
егантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са с |
Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир в |
„Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још |
>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, |
своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ |
и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим |
аршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија. |
најем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу д |
нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белет |
љаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја насл |
{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, |
ино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати ка |
што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад |
и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустит |
е он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви р |
осад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако |
p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су |
је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има до |
оје није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ |
међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад |
руга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговоре |
рописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био |
икад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Прича |
десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у |
ко догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитство |
ила је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, |
ари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају |
ажи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од см |
пског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, |
а љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љуба |
ца већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао. |
да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, |
а да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога му |
да ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му |
а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао |
уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се с |
p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столи |
устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, наш |
а сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад у |
окица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му |
дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг |
тић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор |
</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какв |
ђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту с |
ко добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче |
о, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купу |
се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му |
место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу остав |
ом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе о |
p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани |
а је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Бе |
жде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њим |
овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео да |
лу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да |
ову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао |
аницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па |
нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празн |
ђе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се |
тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p |
ло је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим о |
сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливој |
> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплемен |
њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч |
паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој |
{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи |
м преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само |
, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да |
ћ, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све њего |
вгусту, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то уч |
ивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, к |
поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубом |
дио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу |
е продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се понов |
е је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања |
су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави п |
па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на |
се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома преп |
, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у в |
то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, |
никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мр |
ловале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играч |
да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља ср |
свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, |
животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ |
раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење |
ају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Во |
е на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир. |
Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, |
ло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио |
ме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата бил |
је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, |
го му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, виш |
ења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим нез |
но душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао траја |
ли су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са вел |
и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде ос |
за њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, |
стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се |
ана у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сим |
премила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан |
огледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир |
а се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све |
а мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њихово |
једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је о |
јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десе |
потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесм |
и газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p> |
мо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило |
ину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</ |
оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи |
и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Бога |
вим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сат |
оје Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово с |
ијатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је |
вим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време пос |
осле; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше |
антујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два дина |
газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати |
спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви |
кица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ј |
отово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такм |
„ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Н |
а што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да гр |
> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивш |
и још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да |
сти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништ |
немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, |
зио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да |
каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Ни |
одина млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> |
се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то |
у, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан |
е први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, нал |
ије му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је |
ком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и зат |
им је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфр |
испе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата |
азује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек зав |
n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорск |
сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и нећ |
прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта за |
огатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum omen </f |
х рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она б |
} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само в |
ас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чи |
="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тог |
есму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зе |
је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се ве |
кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, дра |
еголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, д |
пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га ј |
није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој при |
свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радос |
омира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на за |
тола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда |
било је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сок |
оји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто |
живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведен |
исок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учи |
на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<fo |
дговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даљ |
је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива њег |
аше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парча |
е, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, д |
жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска м |
вилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам пр |
јуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки ча |
ло у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако |
хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Б |
страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> |
им прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Мил |
ив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост ње |
, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> на |
у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима |
У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <p |
</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „З |
поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то треба |
није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело он |
вић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер |
е каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава љ |
који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослет |
е Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу пр |
интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код ово |
је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову |
атићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала |
овићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с др |
</foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </foreig |
се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се д |
јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} |
а у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина само с |
еликом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за и |
ђи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфроси |
зговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Мили |
емо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> |
неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има |
значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она |
Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање. |
ли баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео |
ве јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато |
Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се о |
зајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове п |
о толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије |
ва није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{ |
д верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове |
милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се г |
<p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подудар |
зора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од |
је и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, |
да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити |
зити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је п |
ашти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп |
далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ов |
о свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латин |
Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас |
диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као |
надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да |
твари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> |
могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проница |
ше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило с |
изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством сво |
а муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, ко |
“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одеље |
p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и пла |
ру успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио поса |
места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана |
p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје |
>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељко |
<p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље гов |
е вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени |
м, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечн |
о би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на |
n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога |
ари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настав |
>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отп |
амо код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом |
се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута |
се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу с |
а Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим |
оручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасен |
одруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету |
смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је |
као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n= |
е виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по кров |
њу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске |
онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа |
љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се |
проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли |
било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Ра |
осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, |
собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Р |
ама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у |
ко.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си |
а ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу: |
по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека |
с газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње с |
а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као |
, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па |
умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем |
собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из |
нуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и |
примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне м |
зда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и |
мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима |
ћи дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „ |
о начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи |
бомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је |
доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје од |
ј узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао то |
ри.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Мо |
а настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n= |
> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се |
није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вул |
је смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на неб |
85. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. |
ње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван. |
каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образо |
него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досада |
ротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не |
стом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и б |
.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини |
аго човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и на |
кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p> |
таје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовим |
испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ћ |
ош непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а с |
у на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, |
опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају с |
ош добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет |
ити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима |
јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему |
требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне љу |
Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа го |
и, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p |
е с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела д |
нила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, је |
а само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад |
ш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео с |
ију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху са |
умче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и |
ти, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> < |
да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p |
ивога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са |
ампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му од |
у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био |
то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда |
како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозрев |
о је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом |
јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то к |
е претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом |
о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у |
то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен |
идесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи |
мљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У ов |
е, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубоми |
ти за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке кр |
елеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, |
м не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, |
де за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једн |
е газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ниш |
ци је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви |
и, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је |
ом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Дан |
оконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, |
Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући |
у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икак |
то вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко ну |
о обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје. |
в задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњ |
а томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му к |
слио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица |
ла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, |
, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при |
са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму с |
арства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење |
уга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диферен |
е саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија |
и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а |
управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апети |
главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и пр |
рилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину уне |
ли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је |
>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да из |
езан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливо |
азбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница изв |
о зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па |
амо чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите |
латника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова |
, tertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> t |
за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Да |
непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиш |
љубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, |
згред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p |
послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} |
ки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану |
ри укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би с |
<p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени |
он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p |
рника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чест |
ир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из ст |
помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му |
традале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на с |
да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, кој |
и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но пр |
улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је з |
желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стр |
везде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} О |
стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећ |
кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна |
ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победи |
рости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле |
ше вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њег |
е ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне в |
ћ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но |
рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена прел |
појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> |
човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им |
ом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста свој |
својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови н |
бом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и м |
седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а |
чана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Он |
ого важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, с |
рватив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихов |
редна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} |
рити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} К |
и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.< |
СКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира |
бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића са |
било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће |
а случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Беог |
ице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах |
ац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он |
смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим пов |
ово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у |
деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На л |
ска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујућ |
о у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb |
рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слу |
ко не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе |
е сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свет |
ка, све то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци поди |
итује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и |
> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дод |
p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господ |
дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну с |
ва.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне би |
ета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канаб |
под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано по |
смо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богати |
лика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> < |
авно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више |
овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао ј |
ешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан леж |
то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и |
Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па |
беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посма |
два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пр |
ди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који |
Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде |
ост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру |
р служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још |
Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новем |
змирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог |
ни се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се мож |
ро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стад |
чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле |
н од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да и |
н заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њ |
ело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, ста |
ва.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Про |
боме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} |
већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је |
овог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Р |
себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду д |
..</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре |
у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да с |
а таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као шт |
на на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, б |
.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да |
е добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком |
процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и пос |
е није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побрати |
стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{ |
ме богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба да |
је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедил |
и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да |
ило мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да |
о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио к |
та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и по |
аким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава |
еки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста с |
и је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја в |
<p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> |
, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје та |
ог тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута |
он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља |
лужба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заје |
милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, |
начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српск |
атемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила о |
ави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује |
шћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb |
из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су тро |
ко му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да м |
е се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Н |
у.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образо |
рити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за ше |
Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља |
тпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмисл |
на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Дани |
рограм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договор |
предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је на |
је љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а су |
га су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њен |
непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се |
алилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Го |
у цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „ |
наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се |
ише ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пр |
илама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су |
атезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спом |
/p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њ |
е беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест час |
је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они |
је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим |
буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само |
едње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, поч |
у још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганци |
час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да |
путио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освет |
ре, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, и |
е забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру с |
професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашња |
меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту |
ад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да т |
ца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатиће |
из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> |
изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спа |
цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>И |
ња управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробн |
х, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14 |
/p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову |
све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{ |
он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека н |
ви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новемб |
вих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, |
У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве заб |
раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и п |
гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу |
/p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше |
страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да |
у куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназиј |
разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су |
На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а |
овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препред |
па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас ни |
p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад |
е страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њ |
је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</ |
до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше с |
да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>М |
е завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</ |
о.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> < |
усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Милив |
ке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учи |
гурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на в |
и Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија чове |
p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега |
и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која |
ас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хт |
тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је д |
је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се же |
те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе... |
обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то из |
рово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су он |
сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могл |
рамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаш |
било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени |
>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он о |
ало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, |
шао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, св |
доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он |
рст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљи |
, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по |
n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због т |
b n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На |
, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се |
<p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} |
вде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la |
оново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица |
ара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих с |
кога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове и |
, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у |
предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са ра |
ашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, к |
е недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништ |
ица тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, |
сао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p |
аш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} |
ебала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титр |
ливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> < |
и, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, |
тати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рап |
у себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од сво |
амо, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осме |
ван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љуб |
тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни |
м бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речи |
а, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и и |
у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопаже |
<p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, |
више страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окн |
иљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала |
ацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, |
азили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава |
не, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> |
али.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са |
инску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе |
е.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору ра |
е Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Е |
рије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео |
а, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед св |
>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Полит |
асно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним |
Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па т |
о на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вече |
на гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутк |
арочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво |
орана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за |
а пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром упр |
ави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао |
> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер |
ко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не пр |
неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино м |
ва само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, п |
ше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p |
понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, нег |
е му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ р |
исима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да јо |
, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је са |
ане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незн |
која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога п |
дила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На сто |
је са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са дру |
, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Б |
ла доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су сп |
евцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Милив |
а је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја исте |
еколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сло |
у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бу |
ито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи св |
ном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошт |
као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> < |
Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би с |
нуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само попри |
ј ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на |
вао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велик |
еда, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <p |
отиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, |
бу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по |
ојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љу |
> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се чест |
</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, |
трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на ш |
дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпу |
радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферан |
више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим заг |
аја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељск |
ери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоћ |
ана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> < |
у.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за своји |
пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како р |
кав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обој |
</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити на |
спе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапу |
<p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придават |
аш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада |
авио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због ово |
својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгл |
тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалн |
сте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, |
љену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> |
ао да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да |
ој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p> |
о и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод |
оброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригинал |
вић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са |
Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> < |
на сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаш |
/p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао у |
који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се и |
/p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против који |
о спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста з |
<p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је |
{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу п |
о како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда |
ласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић н |
н, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријат |
â име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну а |
зда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с д |
тичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли |
који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старц |
о надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени |
сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јо |
гу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је |
во“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем |
ко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо |
цима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p |
врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје р |
Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му о |
глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочи |
.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена ниј |
кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У гл |
играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „чет |
ели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди |
р, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак |
да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пу |
еч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћат |
нео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, |
/p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај |
10" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су те |
што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу у |
овић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему |
морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према |
што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Даниц |
По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије н |
искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу |
за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у госп |
еће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“< |
послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје с |
роши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго |
ако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Бео |
положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за ње |
ле и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним п |
а закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога |
S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало |
> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске |
ваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> < |
нтерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на |
е, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу |
шће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близин |
сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у пи |
оћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји даб |
</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на зад |
ивоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не би |
ожен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела о |
аримо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре нег |
торе, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им |
ише пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном п |
а његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо о |
са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју ј |
а мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по |
тко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> |
па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узима |
Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским о |
ком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена |
дитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потп |
окица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпођ |
вићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и за |
t caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по |
кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чу |
а глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „не |
ј мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако д |
д уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} |
исмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скр |
јући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава |
ти и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема |
до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— |
н и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p |
м.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисцип |
иреним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „М |
леде, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, ко |
ва жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по н |
најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога |
утањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је |
чине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао |
а обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен. |
а бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислил |
је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она |
еда на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над |
ћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> нек |
ена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Д |
на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном п |
домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама на |
а само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао |
ст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Данич |
!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му |
ом у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у пр |
разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро |
стро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У |
њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, |
p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и |
дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељков |
га Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе |
породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часко |
{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано |
Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> < |
Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси л |
динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> < |
постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није |
Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се в |
удске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb |
о, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, |
азговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње |
, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да |
, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер ве |
згледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да сасл |
пет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Он |
, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје |
утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— |
е су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да м |
спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој в |
говарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничк |
значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног п |
— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о с |
дно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавај |
>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма г |
чило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде |
аго овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер т |
ивети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, |
..{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} |
омир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему д |
Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са о |
/p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чи |
мате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господ |
„жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије ча |
о за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога |
.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n=" |
, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другом |
угом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас ј |
љатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокич |
стога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепо |
ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породич |
има, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад |
иродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Ми |
сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и |
оме одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су |
исока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и разв |
и казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповед |
оцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако нео |
ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> |
ива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је стр |
одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p |
а сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p |
зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод р |
ната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће |
ине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше к |
едњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у |
говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу з |
на упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших позна |
аведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из кућ |
кица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго мо |
се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир |
о отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, |
неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што |
одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Не |
<p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је |
Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племе |
<p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија |
јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју |
их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне |
а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим |
е“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> |
х родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу |
нтно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свим |
се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била о |
дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нек |
о је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала |
богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су |
/> <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и т |
непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, |
оводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер с |
ати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он |
з то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као м |
на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дот |
ас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који |
о се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних ра |
ра је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="chapter" xml |
ва у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због с |
часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са со |
Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао |
му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизај |
уше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало о |
чи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Милив |
како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још ст |
ако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву |
а једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је |
војице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале |
у и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p |
наницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељств |
још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи |
ки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви |
Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала ли |
зноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она |
спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубоми |
е је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су даб |
сомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака |
черашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, к |
на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, ба |
е био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме |
<p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији |
лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелнико |
одар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p |
стију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одма |
апамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство |
Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да пл |
тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, к |
са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљ |
рестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало са |
сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе го |
n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, г |
атни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда д |
је нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени г |
>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{ |
свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо н |
тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш. |
унисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ет |
е и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још |
чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њим |
се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> < |
, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непр |
е узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне |
о, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче ко |
па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла |
о да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољн |
по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из |
е већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још |
е само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, с |
ни, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то нек |
Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није |
е трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очеки |
ушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијањ |
аква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пр |
растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивн |
е издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше ве |
.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> < |
неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је |
ца.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок њего |
рдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много |
еликом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> |
уковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натр |
и што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се слож |
> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непре |
и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не гов |
и у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p |
има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са |
м, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно и |
чне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога |
булисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против |
чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога ди |
е су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељко |
ао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах |
затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, |
а, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће |
ће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мог |
еђу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са ср |
да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагач |
лико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао на |
на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила свак |
вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш |
олико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кав |
алгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година |
.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми прич |
у непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под |
ца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да т |
е од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе опис |
и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти с |
8911_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрање |
{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око ов |
, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је б |
ницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек |
ила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница вери |
мога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по маг |
зда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, п |
о газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом ме |
Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се |
. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> |
p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да ис |
s </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с об |
а тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, |
ље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p> |
ше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са дец |
и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријат |
Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. |
сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ зак |
ебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови п |
ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактери |
је собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре |
а.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези за |
живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (који |
бомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник |
исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста |
преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> |
> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опро |
је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред це |
зив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како м |
воје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скри |
p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има |
напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи |
и.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер |
е, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у ов |
примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше |
окицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцела |
ца међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше к |
од својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да |
ше, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне ви |
зната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме |
а да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби |
Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге прев |
ају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни зам |
г му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од с |
градске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмурко |
Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду вео |
дни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично |
неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ уз |
p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би по |
ац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбо |
нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти с |
но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само је |
ђује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове рад |
Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар чо |
> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац к |
</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран |
ле и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу к |
о зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богати |
он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одл |
спо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} |
ћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете |
убомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замир |
ца заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам |
кица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, |
ласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ с |
сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајн |
исица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао ј |
омућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче |
да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињ |
нанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућу |
ја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Ми |
је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну ово |
ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле |
S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани расп |
уша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на ж |
по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ |
Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је са |
клапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам |
мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала |
рцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од сн |
оморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група иг |
и апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ пе |
ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је мора |
слетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је |
пет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} |
посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да |
це.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, |
p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало |
.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен доб |
тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај |
.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте |
савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четир |
/p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за це |
путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био |
д прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад |
реду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који |
Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пруж |
м бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Га |
ад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити |
како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе |
квих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти с |
три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а |
.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу |
јом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме б |
а то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па |
менат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и н |
и а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему но |
а су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио п |
иш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, так |
да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S |
<p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин профес |
ером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При за |
/p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашуј |
је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застра |
е у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројав |
корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и огра |
веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према пр |
пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који |
ет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Бог |
амљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену |
зда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и н |
Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оц |
е изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, |
!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да п |
ла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То |
е шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уд |
друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да к |
Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао |
у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стева |
рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима |
је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничин |
е тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напу |
а земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па |
<p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини п |
ржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} |
n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на |
м на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жрт |
дају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути б |
замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близин |
ве, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор |
е у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест! |
оман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети јо |
оје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевн |
је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гим |
p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа |
е, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну |
друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе |
није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, |
српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </ |
јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одм |
његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи им |
нега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p |
а. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у |
н, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на |
а.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени фил |
ке госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се |
pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је н |
друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полаз |
срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту в |
човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} |
на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих вис |
/p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему |
ивоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p> |
а су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, |
рна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> |
на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица |
ј се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>З |
S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причају |
милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста б |
свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и |
у с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица |
тније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лу |
онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једн |
право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда |
коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је |
м тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле |
жа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја |
шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, |
ради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, м |
стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав. |
нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад |
м по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посма |
има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због |
пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше |
, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, |
ша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају |
ом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја зна |
имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешав |
мо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом |
ега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у |
ена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, пог |
Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами |
страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој |
пу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати |
овине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљ |
а што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да п |
присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он св |
ад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, |
клете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам |
није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, |
и весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда |
та проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би |
олазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници в |
но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она с |
узимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, п |
им се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде г |
налост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучн |
/p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незн |
ину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скамен |
<p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више н |
а наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци с |
чно весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још |
гаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих нек |
ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p> |
дак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, |
кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с к |
тим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, |
другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даниц |
које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, |
екакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије ж |
уло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p> |
да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, |
та је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примет |
.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, |
ад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове м |
метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на н |
ве животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада пона |
ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!.. |
Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> |
рина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већино |
и од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, д |
бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју |
ти.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, |
за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се |
у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек ра |
у беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фот |
ад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина ужив |
или су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" / |
поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом |
к би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава |
сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на дру |
њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да л |
8911_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђ |
патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се |
ен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно к |
а дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на |
а Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбиј |
у прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> |
же бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да |
ата погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази С |
оје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза из |
њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, мо |
вде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмуто |
Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се вра |
е би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила |
чију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Милив |
види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два |
ознат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би чо |
Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опро |
у опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше |
за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би с |
спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушим |
је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је |
а, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мора |
ладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник н |
ненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обем |
илног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет иг |
угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим ш |
и, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једв |
да, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разг |
ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и оти |
побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога остав |
нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним с |
стише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их |
одударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, |
уд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута |
ати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица |
ео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пе |
тићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људ |
уће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јави |
> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, |
том блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ов |
свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, |
, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она с |
другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за |
во писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не б |
одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о б |
досављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка |
злази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, кој |
љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Бог |
а те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, по |
о, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати |
ву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи пева |
књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да плат |
p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја как |
ру, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао би |
ле ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, не |
ону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својо |
ћи.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Св |
пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то |
док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је |
он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он |
ио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрс |
тив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове п |
евности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане и |
е очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посма |
S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игр |
ачице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо |
е даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати ум |
ред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега |
кушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учи |
е спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карак |
је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео с |
или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас гото |
вен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него |
међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурн |
се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица |
то ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништ |
то се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни м |
Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме |
</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповес |
ега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су |
во не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Не |
зда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одла |
ала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну но |
има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија п |
човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна |
ила су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне |
што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да |
вати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја са |
за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у кар |
њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријат |
у добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ј |
кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да при |
исам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се ра |
да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спр |
описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад |
, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем |
се по погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнул |
х био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома ми |
чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љу |
тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Вра |
и, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге |
нај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се н |
и“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> < |
} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, |
обро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, |
е каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} |
и изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан |
ву полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p |
а има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Д |
„Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тог |
сало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Та |
г рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад |
ла, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда < |
n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног ду |
оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилу |
кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, |
овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, |
олом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати |
ри улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрањ |
ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу чет |
се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити нема |
иливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не |
тпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни ма |
руге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле! |
штовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саве |
сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из |
зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим госо |
отови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи |
учајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у |
реди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је леп |
е особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Нед |
х н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату т |
мрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше |
<head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> |
нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошт |
бави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена п |
смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако |
<p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па б |
аквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, |
та, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан |
итета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> < |
бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворан |
ик, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник |
Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експед |
и су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници |
вши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p> |
> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтере |
ђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред |
азивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд у |
јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио тво |
он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" / |
едајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад |
и су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> |
ецу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је с |
у на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу |
прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одр |
онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, |
ким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима |
да по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и дра |
већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кук |
ће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико |
ца, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве |
p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му |
вима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не |
их, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што |
ве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепо |
не агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постај |
о се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка у |
окојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p> |
треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја ни |
олико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а |
мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца |
најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{ |
, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од кл |
/p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописив |
агог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на |
хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, н |
„Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почне |
итају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкурен |
је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мил |
ба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати |
н је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господ |
дама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му ј |
моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада поста |
Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади проф |
“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас |
аво да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} |
</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> |
Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена |
тарији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на г |
, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног су |
ог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном ме |
.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом |
<p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се |
игурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпо |
му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, |
се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па п |
следио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год |
} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друшт |
нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и |
ко жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професо |
ћ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прв |
твар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњ |
то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb |
друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу |
оге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка ниј |
Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љуба |
едељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и |
а Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те дон |
осине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, |
и Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе |
спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазд |
у.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један простр |
че:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непре |
а била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забав |
уницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње |
бомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као |
ако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмља |
еће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљи |
на срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно д |
ваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке ц |
у гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> |
у на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале |
естано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути |
са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих |
развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љуба |
која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришива |
најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{ |
о са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и |
у меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир |
да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако ла |
ивота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Да |
ораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни |
дно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за |
кица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отво |
на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигу |
ава да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш |
да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас. |
, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики |
а лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскр |
из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу с |
она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се ц |
>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест м |
S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Те |
вих заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</ |
тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчев |
ада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не у |
Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отвор |
> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној |
е копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p |
р је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао |
ило погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" |
а у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако |
атрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месец |
му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама |
равнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир ј |
ни светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим ст |
нио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио |
S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке с |
Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за |
ој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту |
тране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Д |
звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види |
S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире! |
ат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Г |
црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде п |
нила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седе |
ки, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за |
" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бај |
рамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим |
дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: |
о, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter |
Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један |
здух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) |
з у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојев |
се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предос |
је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда п |
само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици д |
p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокиц |
је противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из се |
о знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позај |
Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопш |
два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</ |
ијатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по ч |
са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу мла |
само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p |
а оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе |
тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била |
стано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живо |
„ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погл |
нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и |
ерена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука |
аметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Та |
допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" |
и побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је |
азумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин |
ост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ра |
му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја |
е збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и све |
p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> |
.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разу |
, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и |
на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима |
угарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Коли |
ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</ |
{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места |
своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана |
ница неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово ма |
канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, к |
чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде кр |
то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: сел |
епобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни јед |
који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, оби |
155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише |
та је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе про |
е, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, |
да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као б |
крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав ст |
и Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешк |
чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Заб |
тир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат |
рдевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се ни |
ци треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила |
оји сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од н |
а имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се нам |
ао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Н |
оља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојиц |
и као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога |
ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> |
и и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>О |
оте српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са н |
ати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги |
Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разли |
после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жиго |
са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери |
још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у п |
ад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, п |
емо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све |
и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имен |
кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то |
у досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим ти |
му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као ла |
арочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако |
ра они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нис |
ише „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе. |
е, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му |
уде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих бе |
вари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непре |
.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S |
</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расп |
p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом |
, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад |
није напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће |
Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он |
37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> |
коше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), на |
обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће |
о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, к |
е стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.< |
гошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз дру |
ћаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде |
су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колик |
сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n |
до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богат |
родужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново з |
седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на то |
исле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, |
окица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb |
из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је |
еном разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="15 |
гађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај |
је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да |
коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву би |
ога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, на |
неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје |
а чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумен |
<p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на н |
међу себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде п |
ражене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S |
здала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> |
у, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила |
смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непо |
ић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У |
> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкада |
она супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног |
дахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но |
слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег |
{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и |
срећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми ина |
ко св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а |
ћи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после о |
вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам мо |
о младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоме |
пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и |
с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, |
м погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе др |
тало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, т |
у.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је |
ећ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошт |
дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи. |
он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало |
лично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном живот |
но благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од |
а разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам |
лови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, |
азне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пут |
га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе |
ње и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, |
> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не пр |
м преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса ни |
угарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцег |
p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb |
да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су |
вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милости |
а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти |
последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлуч |
, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има вл |
бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, наш |
лни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то |
љи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехн |
ва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> |
други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, ви |
, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је |
лога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би не |
рањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драгано |
ки.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</ |
крипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низ |
ја су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети. |
накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац |
мљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који |
не погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красн |
.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40 |
едељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> |
а столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој п |
х се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p> |
о, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најма |
м, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговин |
а и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њег |
а Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chap |
дно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливо |
улу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газд |
Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.< |
подине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливо |
е веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, |
није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно ст |
а ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се |
изини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се |
чине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад |
спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авл |
цу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто |
м покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у |
сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пр |
е све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супар |
да за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла |
српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претворити се у прах и |
е.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну ш |
епе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, |
адих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути |
он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше |
а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели |
.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да с |
који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског |
теље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, |
пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакоја |
рски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог |
што тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само |
, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико |
ца Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати |
омиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>О |
лим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом в |
мејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p |
огу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лукава |
пођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрде |
скока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај п |
/> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријате |
b n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у |
и: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испу |
подин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је та |
г члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаж |
њој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код |
е, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За сто |
<p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би ср |
о јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад |
ни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом со |
позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковић |
/> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и |
руге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марја |
или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према овако |
јум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе игра |
икери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p |
, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већи |
и том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола г |
о своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одма |
ходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва рук |
гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити |
јом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испи |
а је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за |
него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се о |
.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се |
лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сас |
к.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, к |
им се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад |
пским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} |
касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да |
чак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се |
не поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведо |
ла.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звек |
смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{ |
ити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" / |
а, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ |
тићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што вид |
>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи см |
де, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома |
лико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{ |
Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну вр |
ршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „ |
у.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, шт |
се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе |
ко познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Бориво |
ставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назв |
рмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у |
лосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионар |
еру пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићет |
а буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у глав |
а (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то сврш |
о овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; |
.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па |
о жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд |
ају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете |
е ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и |
најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити |
капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толи |
еома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препору |
ад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, ш |
месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а с |
ђаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са |
који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то |
у одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краста |
га веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом |
е и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво ј |
ено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што |
рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наред |
овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто |
газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, п |
ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад б |
би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда раз |
во се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран |
еба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, |
има горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предс |
а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово послед |
овест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убр |
....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и п |
гуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше цр |
бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би мно |
и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих оч |
p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очим |
{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема |
, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да |
био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе з |
и.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим |
/p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устад |
о погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагиба |
прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по са |
призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста при |
едне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу август |
рине.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки |
кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис |
ћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Дан |
адатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисал |
, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла |
мптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одла |
p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими с |
је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап |
новића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера и |
у своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој н |
тпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, |
било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трг |
је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се н |
е и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштв |
S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, |
и одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не |
Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </div> <pb n |
м поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље |
, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину пр |
ус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток н |
ани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неко |
е данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књиж |
ци, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накуп |
Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и неп |
рината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у минист |
пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагл |
даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непр |
као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда |
ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твоји |
Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен |
доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је |
а ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у жи |
оворило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је |
па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и |
који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па |
познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојиц |
ућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све |
вему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, шт |
а, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре забо |
е, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (бе |
у ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ |
мишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја н |
ца је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија н |
исањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се н |
то по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људ |
<p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, |
како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко п |
е умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да |
е испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан д |
о, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већи |
у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон |
о, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово пос |
аница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни |
P18911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгу |
ла.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа уста |
се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Мили |
apter" xml:id="SRP18911_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био |
из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних |
угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сања |
мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} П |
вежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, ко |
} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступ |
аше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овлада |
ред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дуб |
ху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, |
а се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Та |
и!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p |
авни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Им |
на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, з |
умеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога |
> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p> |
иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурн |
м.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилим |
, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у |
ило је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцен |
дру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да м |
луже за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, овак |
о од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да ј |
ечност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољн |
да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које си се обр |
одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјаја |
ба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, јед |
цу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и од |
енденцијозност према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне зб |
м, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би мо |
о друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија |
вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p |
томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје |
неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позај |
омиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући |
који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ б |
звештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с |
ада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су с |
то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као |
ерације.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, |
дужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш о |
зи он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало |
"144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама |
73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић н |
морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафана |
моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал. |
оту човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „пр |
свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека жу |
а су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па ча |
ноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је |
појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само о |
манама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“.. |
лутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но |
ве друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи н |
данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сир |
кти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и у |
<p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво |
о обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу |
ким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста |
кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на ш |
ма жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био М |
и долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два |
обричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то о |
то то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома у |
во не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која |
<p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> |
ми, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто кр |
ога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а |
опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{ |
карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и |
исмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасно |
а је она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је зб |
тку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољн |
тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад |
ворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову |
прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од |
на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n |
орожност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на |
о, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек од |
ој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањ |
о посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> < |
вету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна ви |
овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била ве |
Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опе |
амо, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше |
код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у |
могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> |
а су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се п |
неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, от |
ругој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Мили |
ко чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најно |
атиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, рет |
дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је п |
када.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је |
им понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.< |
ла...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обичн |
ије к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хи |
је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни |
е долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он из |
<p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милиц |
e="chapter" xml:id="SRP18911_C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на поче |
у због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка |
код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против |
су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра |
зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост |
, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусре |
о је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У |
и класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих |
остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, та |
</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> < |
обу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом |
ерино задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки в |
с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Д |
> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово св |
бо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким |
<p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газ |
ту, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, |
живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут |
ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а мл |
>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покре |
ао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p |
“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад с |
у се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себи |
они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу. |
<p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показива |
н.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу т |
хата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена. |
ас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p |
авило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то |
се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и пот |
стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седе |
не послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други |
раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавнич |
елепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се |
ј срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, |
{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, |
гледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити |
сту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, д |
</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пиканте |
.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даниц |
е одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У |
има седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је мате |
атеријалистичној <pb n="107" /> основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да по |
тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је |
у.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал с |
се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само б |
веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи |
n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“. |
воме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што |
о горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икад |
а очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се |
нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралн |
есту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang="la"> materia incepta por |
меник, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник или песни |
аду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беш |
је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. |
је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се |
Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p |
ство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцниј |
ао да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улица |
ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са К |
Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућ |
сички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајеви |
тић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се св |
е, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p> |
ру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви |
не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе |
ана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и о |
ница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сок |
е може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо |
ру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он |
са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најс |
ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује инте |
да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку пред |
оја се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног р |
тића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Сп |
ир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки |
чалник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и |
утовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.< |
пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и др |
ма пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само ј |
им очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јав |
у полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задов |
наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећн |
, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољ |
а својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одјед |
казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и |
о, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Мил |
е се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после и |
једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његово |
p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају ди |
погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на |
кице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој ко |
</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: стр |
и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после |
даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започ |
унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде појед |
ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се се |
тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сад |
у се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стр |
да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада |
ваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Мил |
запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви |
S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогл |
прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушава |
био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад |
е и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неко |
е са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заје |
је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после ве |
ра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два стр |
дима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с ме |
читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад |
, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што |
оме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога послед |
е младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утеше |
ма људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица |
гим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се |
ама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница пос |
ос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи |
од толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S |
вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> |
<p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда |
да Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне |
но огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</ |
еља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Данич |
да Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је н |
беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који |
а па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је |
у лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с |
интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Мил |
ца дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници |
да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.< |
ону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овог |
девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете д |
г Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.< |
оја су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, |
е.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше |
а, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верен |
>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пас |
да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, ба |
оћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубо |
м небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храб |
испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао |
> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чик |
рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до |
ли, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и матери |
осут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се |
ише као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју ду |
са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још ч |
а, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p> |
нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, д |
ује о нашим старим трговачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам |
орила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније о |
лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, |
ла но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у пози |
сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о те |
ј неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би г |
ни тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и по |
Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су с |
зија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, т |
и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста |
оласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних не |
по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" |
а, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су т |
уле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му |
и сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, как |
тпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мер |
ут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах |
у четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад |
год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, д |
до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није с |
/> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, |
беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он ј |
где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за |
јзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје ни |
гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>З |
S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правил |
га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, |
да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да |
и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунил |
ош и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Со |
час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, |
ћ је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и |
млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварал |
е са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђо |
9" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, |
су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег приро |
кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о |
ца буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p |
</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— |
ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, з |
/> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умир |
и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разум |
је.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он ус |
налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, би |
сна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји |
ва облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, до |
ређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да с |
часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала |
ле, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се прав |
је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Ми |
ј линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p |
, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се |
о тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по св |
рање нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић то |
акоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је п |
но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разг |
олно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му |
а испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни |
госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ов |
д нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту |
развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне сре |
тићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p |
пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога п |
> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару |
орам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак |
део је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна у |
мења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За |
седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету до |
на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и |
хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доко |
па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у ве |
остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико забора |
илџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газд |
ало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиро |
а, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и те |
е и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубил |
</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било вр |
вљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја |
к не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> |
есе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отп |
којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госп |
е; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српс |
олутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беш |
се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, ко |
руги набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изглед |
најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен об |
Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка |
један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше |
кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p |
штеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословен |
, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, |
те г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код В |
ола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила |
зији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљо |
овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне |
ен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим ли |
вање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељ |
ас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и |
ве са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома |
/p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p> |
ивојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој |
b n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непр |
ливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средс |
десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једн |
ји је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Д |
ко, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме |
слиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Д |
у у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да |
и“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали о |
е као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо |
га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом че |
пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То |
ска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или |
жи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је |
о увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а |
вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат |
ово.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трго |
за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у |
никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином |
душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n |
ку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септемб |
оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не |
о, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи р |
ету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег |
/> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш ника |
а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити |
азећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну ст |
о ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме какв |
за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мо |
а изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живо |
е, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико с |
ца Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, |
ту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десета |
„а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи с |
<p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада по |
заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест |
људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и |
талеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, |
/p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје |
их хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти њего |
у људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што |
</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море |
е него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих нема |
о, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је |
ике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја м |
на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмен |
ће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, ко |
ку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и |
уле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплати |
земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> |
ш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утеш |
егледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, |
изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотр |
ати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном |
а бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам |
ослова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Милив |
са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, |
ло је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протез |
оступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше |
треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сја |
за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког м |
ва велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} |
за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалос |
азе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављев |
ме, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крс |
аква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, б |
вар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са |
ичаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> |
а џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокиц |
p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p> |
м прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и |
оново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо |
оши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила |
в и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође о |
предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.< |
је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад тре |
кључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.< |
само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</ |
ти, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да о |
наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир |
ички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје |
сило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливој |
<p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту упра |
ома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n=" |
ешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тог |
гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш |
<p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабде |
јих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао |
и уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Г |
а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ пр |
уди, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, |
, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му п |
и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратим |
коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{ |
еља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља. |
о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопал |
дужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи с |
досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим |
ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код |
су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која кос |
код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак |
е Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет! |
имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдс |
ске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</ |
у искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожава |
но кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање |
још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толи |
примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно |
дне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, |
још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичн |
ле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад |
збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— |
На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је |
намо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ов |
ро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да шт |
че, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку мој |
е, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Мил |
и прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би би |
е радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић п |
отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки да |
гатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према т |
3" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Ник |
p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, |
генцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантериј |
одужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а |
је осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао б |
е сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоћ |
ира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним нег |
нуфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске |
а правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је дан |
од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћа |
воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели ј |
есрећнија служба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити |
у шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику |
трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та |
Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у |
ћ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдаш |
чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мен |
гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тел |
сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби пр |
повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, |
онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и |
, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p> |
и у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као он |
војени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине |
е међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарл |
м и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла |
двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране. |
губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при |
лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве |
далијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском пева |
и, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и |
римећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говор |
аничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући |
на, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се з |
био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Мил |
и се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним пре |
одитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла ку |
икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да з |
ет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} |
јево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих |
тарце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две ве |
слађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за |
топа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> |
е за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно п |
а ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он дол |
о таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не мож |
а непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да од |
овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод |
еном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната о |
морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни |
шан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Стр |
обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарс |
према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину ку |
71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпо |
зор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завес |
чење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, |
.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајлов |
Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је |
томацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, про |
то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} П |
у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељс |
еће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила међу овом родб |
товине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте |
лаву, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем о |
у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У |
уле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као шт |
ачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужит |
изије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p |
инама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и н |
за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!.. |
p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <p |
пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова |
проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредн |
оје одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав |
а их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше н |
p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двој |
ко се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаж |
> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је С |
ижи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p |
Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Вели |
ије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан |
би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијс |
су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим и |
него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им |
ске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Ос |
и не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац |
причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се |
обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену п |
вих заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што |
е на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо до |
тији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све ње |
кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљд |
ладожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи |
ба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома |
угачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далек |
<p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му |
г Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво |
с једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекл |
а понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева |
се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" |
да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> |
...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му же |
наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, |
реме, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, је |
она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје |
</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброт |
>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором |
ачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздра |
д оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, |
јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, |
ки, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није н |
поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="15 |
чања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је |
драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено реч |
ба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек |
то се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да |
сте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада |
би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не ид |
за њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, |
га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој ј |
!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ каза |
аћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста |
а:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је |
мо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, про |
о сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интаб |
<p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих н |
p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> < |
е овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим |
је тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер |
равилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом с |
бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови п |
осле ове мале почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби ј |
о домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, г |
ети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта в |
Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебел |
отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се р |
ој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна |
а продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на |
и иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{ |
е, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.< |
друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим стол |
сад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је |
ве каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи дол |
треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар |
продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај м |
и дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери о |
је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе доне |
о смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, |
гледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливој |
и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с л |
ребали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи |
{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланке |
абаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устан |
ути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, |
18911_C5"> <head>Расцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту |
продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице |
<p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеб |
к одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до |
Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</ |
ко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да |
на.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непреста |
уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за ти |
ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, п |
о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се |
ликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исп |
</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две ка |
ан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. |
и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ос |
мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, п |
p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је |
кче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није м |
га правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на је |
дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одат |
но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више ис |
ма дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете мо |
е на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и прашт |
огледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег с |
на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n= |
да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно им |
ју се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да |
гао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну |
са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад пог |
, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије |
вакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју |
се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, |
ије удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато |
но двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" / |
о је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој ј |
чну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено оста |
у најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на |
лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и г |
p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали |
наест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад |
е.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигар |
лонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, сп |
најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар |
овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Кост |
био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је м |
данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Он |
адаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву ру |
саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала |
паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p |
се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то |
е црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахор |
</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и |
p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, |
е, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогла |
фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајах |
ни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</ |
им друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је |
ка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитост, и |
ећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било |
раше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојк |
>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимо |
це, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које |
амуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још |
чким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу |
огу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прил |
је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господар |
на, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам |
ресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> |
>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник |
га свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да |
асила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут |
ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме М |
ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази |
убомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дре |
те погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољ |
ше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокиц |
својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша |
дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође |
а дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледа |
ни газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда |
а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су |
робавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године |
и се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из |
мбра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубо |
ик.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба |
и.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече св |
ек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „ |
чају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске |
<p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер |
е Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследс |
ају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба |
је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) |
о изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.< |
ањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума |
скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе |
рема своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусрет |
знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам |
г, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p> |
гове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим ре |
S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани га |
ље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо |
м, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да |
да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то |
запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због |
и као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, |
ве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и по |
ук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VI |
есне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII п |
хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова п |
ула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што и |
у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа |
ти узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај |
тена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, ста |
> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива |
лави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, |
ледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, |
и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што |
ако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна |
је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па н |
н.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према м |
у међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа |
малежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно |
а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфро |
шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи |
>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху |
се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је би |
кривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која г |
ковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи ук |
а свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро |
ма.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен ови |
о велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима |
рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, ка |
акрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих обли |
беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са к |
и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љ |
ам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо |
одски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се све |
огађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љу |
је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки |
љивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасв |
анашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Д |
одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а М |
га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима |
одина.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике |
познати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка и |
ла, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубил |
зор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог пр |
у, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а пре |
тане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не |
ина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p |
софисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у р |
гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љу |
, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви |
и!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке н |
у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претвара |
124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липт |
из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, п |
ан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао |
<pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом |
са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе с |
код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у |
воју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћ |
ега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја |
у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толи |
по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оно |
и његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом о |
која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје ма |
има:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклон |
но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих прет |
е до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Неде |
е мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да п |
воту никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим |
— задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху |
ма су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S |
убила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо |
p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује |
и Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у |
разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на к |
, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције |
кти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, ш |
ју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи |
Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и пре |
ливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више н |
има са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине |
зуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погл |
да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за |
, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само св |
ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско- |
ече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише нег |
а и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима вр |
а мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет |
раницу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за с |
Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас п |
га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у |
ија, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> |
х и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за о |
стао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, |
чуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође |
иво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним г |
Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сум |
сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него с |
Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији |
, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране мл |
ахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако не |
вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукам |
још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици ч |
Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одр |
а Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје |
је не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом дете |
гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он ј |
ња, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити |
средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је |
ти, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у |
предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу |
е намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, |
свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобран |
замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и ваз |
био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица |
Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужн |
обру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином ште |
м пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме к |
се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па за |
елог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу |
уга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S |
ећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то |
е, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе |
ет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у ос |
агајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнеср |
тинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и |
џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> |
на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где с |
сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састоја |
ици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће |
ге друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом |
ко, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</ |
чи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа ка |
шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље с |
59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски и |
е под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да |
ега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па с |
на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији |
лужитељским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцниј |
="SRP18911_C5"> <head>Расцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{ |
е.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдан |
ево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом |
вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Си |
а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема нак |
ато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по |
чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то мож |
јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био п |
н тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало про |
истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је нам |
а Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређе |
.</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ст |
иновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p> |
оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића |
тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их из |
ло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и б |
а седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпођ |
је стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се ку |
S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Са |
еђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио |
ивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само кувари |
не, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени мно |
кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за |
остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у н |
д прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато п |
слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектова |
а, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући |
азда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их нек |
о у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Мил |
облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија |
а пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна |
где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад |
оз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Нед |
<p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се |
онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога |
реме најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он |
ом да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Б |
јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливоје |
не, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако |
ела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао |
.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њихо |
је био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, |
> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од ј |
а је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се м |
а, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину бол |
ног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су |
било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никак |
ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, д |
бог уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, |
, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност прид |
даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било м |
иђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даниц |
приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали |
вићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла |
ог расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била |
илица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала |
евесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим |
ећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више п |
, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</ |
е вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закљу |
е нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, свра |
верила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично леп |
не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Н |
забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и |
/p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уно |
не руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најб |
Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за дру |
м на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео ра |
а је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зац |
е боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и |
ћана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно д |
апрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева д |
јачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат |
тари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад с |
азмишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, |
радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири |
не.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне |
места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако |
а Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише |
ећ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, |
их на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу споп |
о за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да м |
Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је К |
ек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста иза |
ста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, п |
јвише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађ |
икетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb |
ердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кр |
ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили |
да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би |
докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и н |
де, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним весел |
ресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ с |
и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у и |
Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове ка |
уду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p |
аци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди |
ене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окн |
испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје пол |
, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: мирије |
се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он |
ећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које |
ости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћи |
..</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} С |
Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш |
гођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, |
ј за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али би |
<p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би |
о, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Мил |
оме, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толико |
је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја зах |
екиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је х |
извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чије |
је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла |
де су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} О |
му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао |
добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и а |
..{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио |
чи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше там |
рку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!... |
додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и |
доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затеза |
а, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она п |
о се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат не |
јапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро приј |
ивоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, |
љени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, ко |
лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи |
тић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не |
иваше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он |
не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</ |
ратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за јед |
гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побоч |
матрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко |
овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се прео |
вори код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора с |
стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са које |
е, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за ма |
ги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог дола |
е да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање |
ни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се л |
1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је с |
тепенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним |
<p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p |
а редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, ко |
пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто |
ао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше |
е дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута о |
рало.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он п |
pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио |
е групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им |
атраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и бо |
који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, и |
х изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> Repetitio est |
p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:lang="la"> Duobus lit |
.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање |
зда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћ |
старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чуд |
о десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је би |
у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено |
аше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, к |
, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београ |
к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се ве |
жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је се |
, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p |
III пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди н |
ро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се |
сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српск |
српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога М |
ио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на |
ивоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ов |
опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Бо |
но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но о |
и нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је п |
се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске п |
дио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему |
у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се уп |
, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно поглед |
} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кира |
о, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан |
није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непр |
S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир и |
ах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само |
како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, |
уди учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје |
а трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где |
ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало |
граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, |
ној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преок |
ђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше |
ој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима |
е циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих |
У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пи |
другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова дру |
а оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће д |
ћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безна |
неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му |
ека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, |
му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Сим |
а издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу р |
у црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки д |
у, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помо |
ео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљ |
клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око вод |
чеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици |
, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са св |
, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак њ |
и беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепо |
а поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола |
..</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, д |
не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Беогр |
сом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала пи |
чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме гл |
воја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p |
олазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то |
<p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што |
лност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају |
у, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају |
вде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје бе |
оличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине |
ца и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>М |
лучај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше п |
ела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и ј |
Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но |
ога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам д |
е, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу у |
b n="54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> < |
а) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у б |
удио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје с |
е имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одр |
тићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па |
лади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговац |
сок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и |
тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад с |
ог уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а а |
ишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у |
Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и |
тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се узд |
и није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивк |
че платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p |
а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадго |
е отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова ра |
аше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе г |
/p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још з |
<pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по |
p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, упра |
, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> пре |
вих лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба |
се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, |
родиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним |
> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она |
се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.< |
ати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У |
што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког п |
је, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуш |
ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је |
еднако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у д |
p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Да |
ој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње |
то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружен |
сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда |
ени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног |
</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с д |
је и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није нико |
ад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислим |
шао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак |
да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начин |
згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њ |
убомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових с |
ђе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку дру |
ћи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер и |
је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, н |
>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p> |
ш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одгово |
мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, н |
је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав. |
емилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе с |
оје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одго |
оче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p> |
као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> |
и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слобо |
у, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ћ |
, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година да |
{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока |
у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно |
</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокиц |
огледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома ра |
ји, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{ |
и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени с |
ркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсиј |
аспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p |
а сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш н |
иливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— |
ом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово з |
јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оч |
ако нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полић |
у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сок |
би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на |
о сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Ва |
ја се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је он |
су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда |
у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гоја |
и пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по |
свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно |
ве, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улиц |
писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, по |
а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренут |
него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или ве |
> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су прова |
и водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над к |
лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> |
са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо с |
.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Цел |
радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то пропису |
н <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатник |
шнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе нал |
е, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји |
елником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па |
гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја |
ит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и |
атра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли ј |
пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца |
ут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то |
је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тре |
еш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</ |
чекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски |
страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па |
цу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Ни |
плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо све |
се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капи |
ико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водос |
кидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћи |
н добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки |
.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре о |
{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу |
но осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздрага |
и овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како б |
рдо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема п |
у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <div type="chapter" xm |
нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида |
ће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1891 |
осе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но |
а, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој а |
њигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, је |
су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њи |
вако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огром |
тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не |
Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, о |
ста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано з |
азне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{ |
о нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично разве |
овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то |
стици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично го |
оја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто |
а предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва м |
даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки п |
то већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завиј |
е њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— |
<p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељ |
p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келне |
и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голу |
. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, и |
ашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готов |
ароде!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> |
ку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било кра |
то сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја |
} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство з |
изма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се |
јали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се |
брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изу |
е светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне |
...</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвал |
а једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се пр |
у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачем |
ном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог ве |
ужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда |
ако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у |
Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n=" |
вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гл |
ли сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове |
одични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љ |
прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему |
је, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ прим |
pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји |
воју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима |
похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а |
о више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ни |
станка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да раз |
убомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и |
шта, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни. |
S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има |
никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а |
није осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано |
овале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја |
тири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. годи |
оји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <p |
негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурман |
ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обра |
пуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на |
би само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, |
од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!. |
ивник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сма |
} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве |
е, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p |
на то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта |
.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће |
p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да ство |
ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила |
се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је в |
, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Н |
авању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будем |
ог живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други |
, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се рук |
колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да |
дима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у вас |
ном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Дани |
одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело сам |
з ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватр |
од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај ра |
тише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, |
му је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у н |
викне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, |
пијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао с |
дим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила |
х зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче општ |
</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особ |
водити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски |
је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице напис |
ршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Не |
о ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Ка |
та се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига б |
зор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђ |
обродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде. |
тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у |
у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по |
е с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада ост |
срећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, в |
м овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило н |
мен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је |
ћ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубоми |
ада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његов |
рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у све |
<p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању |
Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати |
еже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одла |
неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколи |
сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, о |
ко земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа к |
онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на |
рво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје |
челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, п |
</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго д |
редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства правде!“</p> |
а не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити вео |
лице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, |
прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p> |
41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах с |
ахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадно |
Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а |
е ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебел |
апита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p |
у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p |
ина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додај |
незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира п |
којених родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика за |
а и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За |
ј сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим |
а у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас дв |
ако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n |
е тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху |
е, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи |
потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан |
у.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:< |
!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он |
и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицо |
хитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, д |
људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим |
ло веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељко |
сади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од |
висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би |
ад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p |
е може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу |
, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само нек |
је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори при |
, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај п |
па на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>К |
ега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при V |
он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још |
вој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им |
ена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руко |
о мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је |
па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени |
/p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузам |
л.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо ни |
ме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија. |
ир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике по |
је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубом |
ив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Милив |
бели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се |
мејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Ми |
он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне |
ихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја |
еђу мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће |
ливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам |
има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад |
/p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само |
он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побрат |
и новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесе |
ља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето |
ић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран ч |
ности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливој |
е, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да |
Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њи |
љног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од |
три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопш |
равље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетк |
ине, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, |
зите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> |
розор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио ј |
, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легн |
ши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељков |
ари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и да |
да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесе |
за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме |
олоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном |
о презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом |
био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш |
риложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо ч |
о, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он |
.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но |
ку банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах |
ко весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Да |
дељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја пис |
>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, |
ћ, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> |
. ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај гос |
ше је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му фо |
утања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ уско |
ру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу. |
„од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилик |
одићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>К |
а, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сас |
е цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се |
д се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад |
било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба с |
картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој |
су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он ка |
лим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо |
влију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачи |
ћ гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не |
ало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан |
, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа с |
е чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Ј |
.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ов |
на се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу мате |
гатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се |
Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рач |
мбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док н |
/p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи |
је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и |
баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</ |
војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше упра |
лник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испиј |
ла поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о се |
сретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа з |
разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разгов |
фросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и |
олази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са м |
Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чин |
ти, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади |
о.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и д |
моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампа |
е им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке ста |
га он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не |
оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!... |
једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, |
шена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир је књиже |
о у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да |
ој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања |
рмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеш |
ије био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не ш |
<p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узе |
оли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p |
Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p |
ни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p> |
ао нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију оп |
са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама у |
ер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Бог |
само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156 |
да Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како с |
брујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји п |
дино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који леп |
ега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, |
p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а пос |
b n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад |
ити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него на |
ри старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, кој |
о са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш |
е, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</ |
ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, н |
p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је ж |
може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређива |
у.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје |
колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почет |
и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само пле |
броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да |
„Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и зем |
ућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично |
н.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ |
се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ дале |
о одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се д |
она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини мил |
да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасв |
а дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, |
а своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па |
руга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картани |
ољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</ |
лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије љу |
„кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се |
ечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остал |
ри су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови пос |
и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така |
тању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласи |
n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле |
толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>О |
не у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав |
невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну |
<pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{ |
, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у н |
ава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверниц |
већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је |
днако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на заба |
евојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, |
убим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и прави |
јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> < |
в.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које |
џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему |
каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> |
ости.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца п |
и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њи |
си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постан |
песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послужитељ, трговачки момак, чиновни |
но остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— |
врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а т |
ђу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их о |
глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он |
ред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаш |
се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непри |
и бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у наза |
е.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Да |
о позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада тре |
почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети гово |
дећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно |
ица бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из |
ана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је |
та.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена о |
су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стал |
ири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо |
и јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, |
остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече ни |
коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се ра |
а кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћа |
S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз |
ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} |
Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачим |
тиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељк |
у љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војн |
креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол |
е часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају |
љу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вре |
.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и |
ења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, кој |
е придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са ос |
ости одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје д |
ом никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни |
<p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзив |
рочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интересн |
p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким |
начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, реч |
ницама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на п |
догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, |
није зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење зам |
ачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb |
е, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бит |
у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, |
сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ при |
није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо |
/p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, |
на, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се |
вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} |
саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Д |
е рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако г |
дим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богас |
ба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људ |
наницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра |
овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино |
шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, |
ћа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштв |
разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" / |
нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољ |
едњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније |
ћ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, |
оју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка |
тва да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богат |
ним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џеп |
е облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом п |
година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, кла |
ко село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> |
ћне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пру |
е исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он |
<p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и муча |
дељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где |
ер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде |
ћени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Он |
д два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њ |
{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, те |
унавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, |
p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, |
девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повр |
ду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p> |
крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша к |
односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом матери |
.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је |
p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p |
и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, |
о задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, сам |
а њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газд |
чекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ак |
луја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „ |
па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радни |
мо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије н |
> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер |
ме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, пр |
он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банк |
<p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовс |
p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до |
една војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове диви |
м капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да |
ему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно жи |
имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за пол |
на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој б |
ро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, |
е велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и тв |
моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n |
p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнут |
ј руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, |
S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи. |
ко знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се |
...</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побрат |
кавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што ј |
ољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мо |
ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже |
о траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> |
љу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дош |
у те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињск |
за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љуб |
у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су |
рала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком п |
ни, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне г |
а Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове див |
рена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p |
и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" |
хов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су ј |
а за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај |
p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје с |
рђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину |
м, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> основи, која то најпоу |
.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаст |
{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене |
највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж |
мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</ |
беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше ис |
чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокој |
ећ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исп |
у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која |
публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Со |
лике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој м |
а се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из с |
А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, |
је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цве |
е, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твој |
Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као |
ад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, к |
реко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то он |
воје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је во |
карницу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправно |
ем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута |
о, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се рас |
да само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво ок |
оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима |
ихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Ук |
даше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, и |
да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.< |
p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, ис |
твени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p> |
асвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара. |
вести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више н |
р се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била |
уму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету сп |
ушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} |
ајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници. |
заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на обли |
би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност |
а мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душев |
не очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> |
војком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмо |
так само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} |
да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да с |
уби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="7 |
ећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <p |
ћ је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се |
ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисе |
ист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је сл |
</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова |
кој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— |
а друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Мил |
уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања |
ио тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Ми |
странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по |
е он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се |
још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајућ |
границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, за |
рцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, ос |
и око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет. |
Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која |
би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је |
да у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу б |
маче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, би |
прилике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n |
ица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељко |
/p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беш |
иливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници с |
и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење |
се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па тре |
уше.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачно |
живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој |
а он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> |
просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девој |
то ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим преста |
мам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљ |
неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као д |
„Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а |
ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта |
х је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Зб |
и, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас з |
, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су ис |
до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" |
а, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом об |
еверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си |
једном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Д |
оштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих поз |
о су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче га |
спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, је |
{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју |
тапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само пес |
утра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако ре |
ска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора |
, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. |
ме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде |
изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером |
атрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S |
љаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Да |
онстелација разних расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су |
од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликер |
мо једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово свој |
о за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро |
обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи те |
аког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање |
очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидан |
то желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је к |
ђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколик |
ереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно |
ј, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погину |
Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часо |
ла, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих ката |
е, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а о |
а.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге с |
реба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста бла |
/p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам |
руштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.< |
, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гл |
е са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То ј |
реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би |
и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Гос |
чили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан |
а је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима |
лази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газд |
јег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанс |
и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљиви |
дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује једа |
и нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој с |
веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p |
, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи |
ном знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежа |
овно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљд |
ћевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две н |
надне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри м |
ољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако им |
лупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући |
во место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени тала |
{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао |
а баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{ |
ање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p> |
она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужно |
ећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима пропи |
.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-уш |
="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} |
си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Х |
Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја ост |
свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљд |
су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пи |
човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превал |
а ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икад |
рећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни |
S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то ниј |
једничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} |
} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да ис |
баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, |
поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „д |
вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима к |
дне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева |
сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника му |
основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити жив |
осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговач |
а више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љуба |
еког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве ор |
прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само |
м раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— |
реварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само сво |
икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу в |
очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, св |
ста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић. |
о, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да |
да и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се ч |
, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S |
м Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато |
о молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам п |
а мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш |
се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пре |
свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од |
, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даниц |
а пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде ду |
могнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интере |
у, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа |
ст месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравањ |
вади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и |
касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> < |
цу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер с |
побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он |
Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста од |
ме, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и ин |
оста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката |
е.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапу |
у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добиј |
ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу |
, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неко |
и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће |
клизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му стр |
х дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам |
госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на прем |
го једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше н |
лило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизн |
а да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допуст |
у.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе |
кала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о |
страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> < |
чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био ч |
ека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно |
ијатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он |
не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа |
иде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по кровови |
а липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у чет |
d>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква |
њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Лу |
/p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p> |
estone unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Неде |
године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког др |
удило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошл |
е замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда мен |
на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво пре |
ма за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек виде |
за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била ј |
дам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колик |
оја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а |
<p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју мени |
обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину |
упи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није |
ливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније з |
пазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше об |
изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори пад |
Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето |
ml:id="SRP18911_C6"> <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, |
лисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.< |
спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и с |
м штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, |
ивоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био |
иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства. |
њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, |
у сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казни |
застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „ |
е руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> |
ивот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога п |
ије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њихо |
авили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се п |
вољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.< |
забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су с |
: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар |
ни нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и рас |
повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнол |
ше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друг |
мена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу ни |
нику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала |
Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, |
розора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је од |
ица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Ж |
то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше зас |
и писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објас |
и га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</ |
скоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и р |
у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што |
нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си |
још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у |
} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни он |
е више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу оч |
ремишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку |
rum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <f |
а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од наг |
>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо |
и и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је |
дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p> |
ве се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје |
ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у п |
а.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тог |
но читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго |
54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На |
удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линиј |
чине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад м |
омиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по |
!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу |
онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, |
ки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што |
уће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нета |
није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене |
бног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би нек |
кадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове |
обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гис |
ено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љ |
ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашње |
Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад |
„Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на |
крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру к |
ог писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, наро |
је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до бо |
е велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као ут |
о раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све! |
вну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више ра |
је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, |
есеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Шт |
ве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана! |
знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се ј |
ћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са кој |
, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради |
n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да ј |
знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде |
а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки нап |
од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој |
жао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Т |
ема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и |
муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} К |
роси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао м |
као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима зана |
као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам ва |
како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре |
, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, је |
твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре то |
аљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и оф |
пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n |
моте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, н |
ти и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра дон |
ни табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица п |
ји је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, ко |
ану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер он |
је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и з |
стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети од |
тељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{ |
ше непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада |
вако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто ма |
о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Мил |
аваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Т |
ложење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не мора |
е, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим |
ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре при |
, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— |
ичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при предста |
леменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жа |
, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве |
ље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Ба |
бузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији до |
још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас |
имом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам из |
ико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, |
осла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећ |
а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабом |
да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Н |
апред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То |
су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам |
дин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше |
но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан |
г, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам ник |
а то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да уч |
еданпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, |
(што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да о |
не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, ко |
а, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагуј |
родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је |
овори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима |
ан“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам в |
слови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибљ |
ребало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве |
се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и да |
ањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, уч |
гледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије |
еговим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. |
поведник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p |
олика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше |
на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> |
оју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје |
би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богат |
а испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и м |
х, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се |
ве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> |
твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло |
своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала д |
га беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дво |
па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко |
оје се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „доб |
, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се |
с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојк |
лушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш т |
ишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те пак |
....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својс |
о уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробис |
ш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Ко |
тске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, |
омиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучн |
синине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
ажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз |
</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз п |
у.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Милив |
ацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p |
еко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико |
овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову ве |
лизини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се |
уседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу д |
>Богатић је знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи ко |
исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ п |
о је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио з |
те?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по |
та приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад к |
некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку пр |
е.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гле |
азије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико ни |
асмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите шт |
к, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиг |
о њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених |
ада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет |
у своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љу |
стали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише |
није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном у |
а са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој |
вао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те |
таџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одгов |
не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад н |
ању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</ |
сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше |
ј не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и д |
... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... |
љско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?. |
.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој |
споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче д |
ар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио |
ција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се гов |
н је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде |
</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме р |
е родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиром |
пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, так |
ко исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са он |
иле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је вр |
и Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и у |
стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био б |
адрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, пате |
ош да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје |
кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.< |
е страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га ст |
но, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, он |
посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоч |
до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, |
представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово |
кантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но с |
Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није против |
.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шато |
је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, |
а забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та п |
че, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између ку |
исоко поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ре |
нице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде |
ија.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да |
тишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> |
сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у |
госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Мили |
<pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о ње |
место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље |
расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница |
прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица |
тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову вез |
е знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да |
вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нужда |
свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега. |
„Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како |
е.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и ка |
од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколи |
p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, |
приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се |
онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је |
ла заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати |
воје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта |
на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељк |
мртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше |
прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из според |
тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом |
а респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко |
/p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} З |
их црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} |
та мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче |
нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлиш |
/p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе |
<p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздрагано |
е.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоман |
крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва ј |
друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господи |
и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане |
лазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко обј |
} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, н |
е Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активно |
а, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с |
</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се |
ца.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ < |
ре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакој |
трашан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин |
кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре не |
ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз М |
„Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си |
да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, |
ва срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази к |
о веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту |
на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љ |
<p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на |
Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} |
инистарства правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста |
ини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено |
, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са |
{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за |
а иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави ос |
легантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, |
е лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београ |
<p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p |
ођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељ |
— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отп |
аклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није мог |
ваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једин |
ерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даниц |
у свих присутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао |
у и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћ |
цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки |
{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не |
коловао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и сред |
ако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине дру |
са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, ка |
миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеко |
аднети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да |
м роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Дан |
аке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p |
родица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру. |
очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и |
ица била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но се |
још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Д |
оље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко |
моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично |
а не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје стар |
месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она |
о је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он |
сматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{ |
издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћи |
и су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, т |
{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изве |
разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, пр |
адном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био |
b n="128" /> <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише |
рилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он |
тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на |
аљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би |
и о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда |
е тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само пред |
је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са |
заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и сла |
шина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа |
мерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{ |
ати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добр |
</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини |
ва је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у |
те.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, с |
да је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно распо |
госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести и |
воју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује |
ни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и уч |
место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, |
ала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, т |
руго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раши |
бе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах бе |
} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.< |
случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју |
њен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по |
/p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му |
епрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логор |
лаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, и |
ћи, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад ј |
ко хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је с |
Овако приопштавано душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, по коме је о |
мен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког |
="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госп |
Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо |
правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се |
ала, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С то |
лица стоји у недозвољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај пр |
ли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“< |
м догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикну |
ријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, |
сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може |
ве нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном |
цир, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, м |
уша и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе т |
а затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од |
забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S |
је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Да |
единостима о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици |
и Недељковић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим р |
/p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени. |
евао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље |
тимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из |
ала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски |
јеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} Н |
то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да |
чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n=" |
, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У је |
знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како ј |
господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о непоколебљиво |
асположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева |
, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити |
у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и о |
би вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте б |
спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне оч |
вном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели |
.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад ј |
по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> < |
од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који ј |
д Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па к |
породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно р |
би прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је |
.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар |
ти јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према м |
угоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга к |
сора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се |
Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета |
и један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећниј |
,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су неср |
ас код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која ј |
и ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“.... |
учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно |
спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је |
ехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља пр |
било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Миливојем.</p |
обе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, н |
је се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра |
меној кући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добр |
и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдск |
аног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бро |
сеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S |
оја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакал |
је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари |
е она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она с |
</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно б |
ано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Краг |
— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам |
месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше |
а.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш сре |
ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не тр |
е душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер г |
овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћ |
срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге |
а!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као |
евероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставит |
ном и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он к |
ом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога к |
ата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и дев |
и причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читав |
атија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код ово |
ма Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Дан |
рактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје |
> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњ |
тка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p |
толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S |
баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, |
у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју |
евића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добр |
лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома ра |
58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</ |
вала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} О |
има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толик |
у обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Милив |
а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добр |
неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познан |
а лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа не |
едним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо |
ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као и пр |
черашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>Многи често |
се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на |
а, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љу |
трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјали |
аваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „ |
сава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи п |
и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и д |
највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина |
4. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је |
труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика р |
ана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико маши |
да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливо |
ко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како те |
ти.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упу |
дремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки с |
, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико тр |
ећином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић ме |
> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{ |
е се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се |
подина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола |
„Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петро |
у, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста н |
њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, п |
ш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> < |
Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћ |
задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Ми |
ени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије ом |
Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока ус |
„Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!.. |
љска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то |
м.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава с |
убити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.. |
и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и с |
трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљен |
/p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сја |
пе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове к |
а, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опе |
пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „В |
а.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од |
ема шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премиш |
p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без |
атимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она м |
Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Мили |
азним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао |
од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилни |
ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} |
, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо |
да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да оста |
Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале |
вине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се о |
жњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучни |
е мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} |
љавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов |
атимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара гос |
тко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се п |
га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа |
сме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен |
е одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра ве |
колико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, та |
“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трго |
глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога с |
и газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпиј |
који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Ча |
итање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У та |
сини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут тол |
иње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га |
е ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34 |
аже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да рад |
авају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књи |
код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што ј |
пава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш жи |
у у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена |
матра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у кор |
га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на за |
но је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Пре |
сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца |
ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, |
е, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“< |
да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер ко |
се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, |
61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе о |
p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог д |
да.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свако |
азда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој |
четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у рад |
м образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се п |
дузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме |
p>Кисео купус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиол |
еће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" |
трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре |
газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За |
ми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стај |
и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку |
аједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме |
Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опро |
р његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он |
је величанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додир |
значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано |
робу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Бога |
дисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано пози |
ара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је |
Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш |
штам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да буде |
рству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено |
за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више прк |
бе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду годи |
ла до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веом |
укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је ж |
ије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она јо |
таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и м |
p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснул |
амо на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овд |
Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било |
познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно |
скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома небл |
стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћ |
тку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов |
Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори:</p> <pb n=" |
је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро позн |
е Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове поч |
шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде |
S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део |
о се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угл |
им, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка |
кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов |
и овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пи |
. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутит |
.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема огранич |
авати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у |
време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како сви |
и по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну ран |
удама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о |
ко не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за |
ији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разгово |
људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођ |
е шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> |
вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив |
јан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка |
реме дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и бо |
зумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> |
иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако |
а београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се с |
ењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онол |
по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога |
емену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беш |
ефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доц |
ла је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже |
прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је са |
пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само т |
, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним те |
о.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и п |
ошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је нео |
о позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у |
оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумо |
и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељ |
шта, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p> <p>Ови последњи |
на.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица за |
о у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подр |
етири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима |
транац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут |
њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се |
није народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна |
завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ |
!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од поја |
/p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нов |
ти као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да |
крвни погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмева |
своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осети |
еби, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које |
боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не налази ни десе |
лико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но ос |
се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном ж |
</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због прв |
Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p> |
зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад с |
није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за п |
ама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом м |
тијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би м |
их уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, ч |
њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, ус |
ти.{S} На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридес |
да Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опаз |
црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се |
чка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода |
за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њ |
страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу |
{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако ра |
рограм са својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу |
због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p> <p>Ови последњи, по урође |
е.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и М |
ма му равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њ |
еже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дел |
радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да жи |
слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост прим |
томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и |
њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко |
јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве |
и Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне реч |
еома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> кр |
мет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> |
ије знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове с |
расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његов |
аница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погаш |
од милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштв |
приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и |
добровољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задуб |
астали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учини |
и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запита |
се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те поса |
и фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из сво |
а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје мо |
вим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На |
да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио с |
рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца, посматрај |
S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гл |
но потврђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ов |
љда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и |
иредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико испо |
кицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> |
ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас су |
би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да б |
код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Мили |
ступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвој |
наје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевнос |
омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше ч |
ћ крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> |
а по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста ли |
личанствен и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, |
> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну |
само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Да |
Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа |
него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу |
дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљив |
и вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због т |
у вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> |
стаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другар |
ца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пус |
ави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, б |
што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У остало |
је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не |
Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, |
лонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били |
ашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење |
ви прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што |
лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> |
{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако д |
да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се неш |
ољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је р |
и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, |
“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све и |
под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо |
е, које би се у овом случају правилније могло назвати: страховито цикање носева.</p> <p>Чисто ј |
на је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покрет |
у авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје ку |
сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, |
ана.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, а |
никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет М |
ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обнов |
ирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да |
, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместиш |
у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици |
, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и п |
а.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p |
е, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због |
ко је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од сво |
, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код на |
би остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и |
узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, |
ијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше н |
чеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, д |
е.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен |
је није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трај |
вношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> о |
измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S |
равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблу |
оје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „т |
вим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, ми |
у, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприл |
отив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том об |
као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци |
додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади пис |
вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и |
ћ:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра |
значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине он |
ма сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није |
послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, |
на млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p> |
сом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубом |
пасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S |
{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или б |
вој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ст |
нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме изд |
је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје |
знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви |
змишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у |
оји га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти |
ише од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} К |
обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења п |
ене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} |
ебе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четир |
који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за н |
у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју |
а узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју м |
ак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно |
услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљано |
рпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и |
амо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разгова |
што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је |
д пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим |
вој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послов |
/p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и |
њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је |
лнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са ј |
шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости |
речена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој |
} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стра |
и, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па н |
о последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често извод |
иливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још на |
ветом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није т |
о зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друг |
ан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га |
сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручене двојице трговч |
да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је вод |
е, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро ј |
је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према |
смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нем |
!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а |
ао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n=" |
ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав |
а, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то с |
„она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, он |
е ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа да |
е суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја з |
це сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог пр |
<pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам си |
м, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то збо |
опствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа |
ом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старији |
ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ прод |
ала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дет |
ка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје ро |
ти добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виш |
у она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста |
ем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што о |
!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, |
леба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдогл |
е, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим |
и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и |
</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем |
јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за свак |
своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и |
о.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се исти |
/p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је |
p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догод |
и, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећ |
</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе до |
сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не мо |
оје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени жи |
ем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга |
леко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове м |
м речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, п |
ар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим |
га!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила! |
р!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зов |
> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, п |
ним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше |
м и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао |
ти живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потра |
бомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У |
буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи |
атељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је |
ога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Бог |
и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и за |
еби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на |
више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет з |
ме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, тако и |
ве твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твој |
речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, |
е жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше ј |
а и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи |
ама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, |
ветом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се |
на живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... твоја те је Дан |
ељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и п |
S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о п |
ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њих |
трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пр |
Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам |
о!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У теб |
моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и та |
љковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ј |
мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје ам |
срећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је н |
љда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, за |
згаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија |
пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо ср |
нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају |
кне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но т |
жи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p> |
осављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве неп |
стила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово п |
и!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва уздан |
е обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је доса |
и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или какв |
ично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у |
ати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, д |
ако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стот |
е љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја |
ране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако мог |
ти.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све |
у само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу |
неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливо |
м договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глув |
стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, ис |
и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима |
ајстор, професор, послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће бе |
Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калиме |
и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљ |
затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчић |
о, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја сре |
о запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио н |
и го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, |
својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.< |
дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало ш |
омка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, наш |
сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.< |
није цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која |
десет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио. |
це око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне д |
ченом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим ј |
Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми |
ј и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и обје |
шен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то д |
н човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p> |
во подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Бога |
ечима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пруже |
рите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ов |
и оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докл |
оловића, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељ |
ри:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</ |
пољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу |
и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно |
им, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S |
ка била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна в |
реводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времен |
рбијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи кл |
била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина |
е толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа |
о јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумч |
дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морал |
ушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само |
имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће |
а у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говора |
преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n |
алим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако р |
рао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије |
укама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тра |
нту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, |
" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће |
pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног дете |
сподин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Да |
S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце |
бомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да извр |
ојих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка н |
сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најм |
, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зе |
павања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се пол |
е досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив пок |
S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имат |
жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, |
принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвље |
јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно |
што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао |
то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лаком |
о прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства д |
аје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> < |
г.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> |
и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустр |
неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> |
че).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале |
ане 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. |
слови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њени |
леткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађ |
а кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, п |
рамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако при |
том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини ус |
жава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву |
рамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није та |
казала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је т |
ио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентиментално |
невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама |
тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Бога |
Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколик |
се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144 |
е, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Дан |
езбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе |
па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната п |
се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен |
уле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он т |
испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљев |
ј, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир |
и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир с |
дно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас |
иш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра ни |
пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није |
</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} |
век жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а |
рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, |
длежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају |
них људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео с |
</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује |
b n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име ње |
.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, |
p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послуш |
је познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, м |
је хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродствено |
су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чис |
ку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ћ |
он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска д |
но страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли |
ам, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то с |
тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> |
ант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и цел |
том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болнича |
псолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поно |
ј телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарник |
сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срц |
бар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што с |
ладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „К |
тврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни ј |
ог реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је |
обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напо |
ривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијал |
/> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може с |
ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, нег |
ше кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није |
а се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није |
аници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>С |
и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потвр |
и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је изме |
ији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, |
јаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила |
да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „ |
тим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> < |
годноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој |
воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, мак |
се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не |
е, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора |
едељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове р |
ош и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} |
ницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се |
у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то б |
човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа чита |
о доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако сврши |
> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразу |
да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињу |
она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без и |
о учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и све |
ћ богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачк |
примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наж |
све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њ |
легантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни |
би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој |
обито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко |
сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили |
ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само |
сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се |
Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осм |
пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. |
обро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загре |
акав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици пок |
њава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћ |
p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p> |
и са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да ј |
игурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога |
ов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова с |
мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> < |
нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте с |
било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо ка |
може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалос |
рема томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући м |
мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лис |
и у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је |
ре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаш |
посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумерана |
радимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висок |
јио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи п |
ете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је г |
ат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, ко |
штво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Бог |
у, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писм |
ијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има т |
<p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима ши |
истарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено пошт |
каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, д |
лушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одм |
анхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао |
оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир н |
у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојк |
осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест н |
рнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Со |
па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то ја |
навикнут на независни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но |
ти, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворе |
спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклет |
/p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.< |
а буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, ко |
еше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му |
човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за нев |
наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трж |
егова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:< |
убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере гор |
а дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне дифе |
о је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенс |
а, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа |
ошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног |
зи да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па про |
ви, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околнос |
ју?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој |
з признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако ј |
ић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну вез |
ма тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепа |
ај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи |
<p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овог |
и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине з |
лази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“< |
ње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, |
ром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи ап |
добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове годин |
рво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби вели |
/p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Ве |
а исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он оста |
у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и |
ј прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину |
и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p |
ву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што |
рилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао |
лости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило п |
амоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто |
трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин |
p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело |
<p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да |
повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Мил |
а, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазриво |
гледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом дев |
кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунок |
, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница |
ично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, |
рвозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је |
д само чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотр |
етплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се о |
тавља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> < |
bus, tertius gaude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la" |
магаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање |
ему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да |
још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало с |
е школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и с |
, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипи |
а запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце. |
пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дан |
ањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и |
ог старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му на |
а сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p |
, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао. |
<p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беш |
не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплак |
сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини не |
у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо. |
кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује |
неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плех |
кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, не |
етири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша могла б |
се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом пого |
/> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређе |
у Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p> |
ављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима д |
/p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испр |
а и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, з |
рак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спрем |
„А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељам |
је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар. |
протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и раз |
иливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са |
ји се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на |
тола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајам |
свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно пред |
/p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да м |
S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, |
и таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Д |
страцијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиш |
а ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер ј |
имети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: |
код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас |
стог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и |
ој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала |
мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи |
га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом з |
за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често похо |
рдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, |
сто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не |
а.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забр |
па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома |
ова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше |
индерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „ки |
тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који |
којна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се |
плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га ј |
свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситни |
рса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза п |
3" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим т |
говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гле |
редило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога з |
се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Дани |
ака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу |
: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љ |
м и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених коли |
р на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пу |
евања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, |
лник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше |
вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и нав |
је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. |
и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се к |
зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од те |
аносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, н |
чно скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложил |
од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиља |
невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“ |
чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како б |
се, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна р |
ом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је |
рван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и |
д иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у |
тру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ов |
де је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, |
ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубо |
Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p |
аштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људс |
а у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девој |
као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед |
а откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и |
а пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стран |
се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи |
да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак изврш |
то је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу п |
, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зн |
највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> |
смом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одго |
мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво про |
и су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остал |
то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили |
ивају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његов |
а женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се о |
јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саоп |
у још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић н |
омене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, и |
з Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руков |
улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена |
и дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па |
вољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милок |
сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, |
ан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда б |
ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно |
рхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо |
имо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом |
S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од |
и за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се нова |
верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка |
је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он |
оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај гос |
ену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p> |
му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као б |
тку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе с |
чине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, по |
воје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрл |
а се разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући |
а, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима пре |
е, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побра |
а пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То б |
причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.< |
нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познани |
гарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да |
послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, ко |
а места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, |
а Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од п |
на.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши мо |
јтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим |
био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били |
а је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово с |
е гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споме |
о, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити |
носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи м |
оме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер прокли |
по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њ |
гарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је ста |
свете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p |
иру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најз |
ди контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авли |
раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака проти |
а порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема |
је у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости неста |
појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правил |
а ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“ |
цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зн |
амена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130 |
амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад |
о Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у ни |
о две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, |
и за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Со |
ше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, от |
{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже че |
дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељ |
каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и м |
лаћени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало к |
ећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по |
и не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растан |
мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n= |
це препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у с |
сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноли |
седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег стал |
г тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p> |
ироди био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи гр |
те на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, |
{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате пого |
а гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се |
.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне к |
ина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара |
ад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{ |
аријим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А |
и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жи |
е, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</ |
давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> < |
оме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су |
вади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га г |
не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с мест |
ности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним |
ром начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтел |
ало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен |
јбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах ла |
еп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се ма |
стенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се |
.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задово |
имњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појави |
вим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штангл |
и се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, з |
но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад |
ик не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе |
>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довик |
<p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и |
ме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољ |
ђа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала н |
Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вул |
бећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру. |
p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љ |
оспође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у |
} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>С |
/> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, п |
браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска |
и хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хв |
из Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, та |
заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер о |
израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, |
су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана |
у за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, М |
, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје |
о зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p> |
е свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бој |
е баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, прим |
скрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено су |
ије рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> |
дељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пр |
{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, ко |
шљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, |
рошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, |
јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, и |
> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, у |
ели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним једини |
овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стисну |
пска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао |
.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Др |
адо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер |
а“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у |
а свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске ра |
мировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“ |
а нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богати |
чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико заг |
оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна дома |
године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео т |
р на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај м |
рен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, |
ор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са он |
раше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезни |
склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љуб |
од Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за сто |
азности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први |
омаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нер |
се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, |
хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} К |
ли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није ка |
зе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p |
о је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пр |
гледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да уч |
стује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој |
транца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања шта |
но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у |
поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега |
да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једн |
ди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љуб |
но.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, ку |
задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, нек |
спође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сир |
етлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S |
тле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје еле |
се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Свој |
с је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Го |
е по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме |
њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Мили |
о волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сје |
ућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се га |
колико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало |
уди, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, |
варима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који |
ом писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем |
лу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна |
<p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља |
илица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се кр |
ивоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они |
ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, |
рена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да |
љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, |
.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, ра |
p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руко |
челника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, презри |
о што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан с |
д се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њег |
важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саве |
ма он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши б |
би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, |
ругога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а све то само због свој |
<p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске |
<p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се |
ањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора и |
исаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна д |
домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом |
абава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у о |
о се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, ме |
истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним представ |
амештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> |
разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни в |
као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до н |
одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази |
како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио ј |
а пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p> |
ницу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ о |
из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су |
е осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прош |
Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три в |
е, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз проз |
д целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та поз |
пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето ве |
сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром |
просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p |
езависни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово до |
ојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не |
у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељкови |
с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништ |
p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако |
вио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се |
Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина с |
није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, |
оме извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај че |
ромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је го |
о, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема |
, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали |
некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се н |
Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у |
о међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша пла |
/p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Св |
ућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука. |
плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи прист |
љда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разгова |
<pb n="44" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p> |
каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило |
ма, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби |
.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по д |
кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио прену |
, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p> |
на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад та |
!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па заш |
бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богат |
ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да изм |
ри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, |
а, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређ |
ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p> |
пшти спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи ни |
едајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ ка |
лаве, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, |
живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрез |
беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи гра |
стано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те т |
збиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног |
неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и у |
рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи |
ад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писм |
но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави за |
ше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље ги |
па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се |
це, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубоми |
сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он |
, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту |
о на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште кар |
ажности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оц |
ивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливој |
а нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребл |
заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а |
аха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на |
чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату |
дмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Нед |
ћа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се на |
е све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је ч |
не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори |
ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb |
ико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је |
то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке |
за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је до |
заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знам |
оја се по погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претр |
ца јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p |
а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бол |
n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас |
гну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да |
нови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је срп |
и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и пома |
, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив |
о требало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здра |
леди као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица на |
није, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина П |
>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископ |
ори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ћ |
могло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и ср |
елазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за в |
ен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, |
оје си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотин |
што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> < |
ка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право |
н од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је |
ста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, |
Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око прија |
</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећ |
у његовим трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изг |
осматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у ме |
це написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога |
ло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетк |
свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом н |
, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, кој |
>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</ |
„Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не |
и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубо |
о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби |
вај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове про |
сте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао |
у опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p |
ђама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим по |
м је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући ра |
p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> < |
отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на сву |
ше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир |
падача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе млад |
рема родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благос |
ова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такв |
er studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која |
пљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава |
.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још јед |
р је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, |
вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима |
} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној др |
а заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да прет |
овања, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се |
се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а погл |
ца Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се М |
м случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милиц |
господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а л |
а извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— |
p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, д |
р је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се |
ника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше за |
е са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> основи, која |
аће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и |
тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погл |
акве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепи |
смено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је призна |
ротивник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла |
њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, |
Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је |
која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си на |
ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за т |
омене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од о |
85. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не мог |
освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју она |
бог кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је в |
а где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S |
Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, |
лази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, |
ким стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се |
о одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p |
миланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.< |
t. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком |
већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p |
омаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Бо |
рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на п |
ољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар |
матраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа дев |
у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао би |
овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, |
, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Ме |
бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа |
ртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, |
но.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од х |
ек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала сл |
нцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су дон |
, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „ |
томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су |
сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Си |
соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но дом |
е нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима |
а.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и млади |
о је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није н |
, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па доб |
варају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим ст |
е то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда |
чник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пол |
ло пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло н |
ше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочн |
да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу |
грапно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Ме |
одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чини |
, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме прост |
мове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због позна |
ло и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића |
општила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само ра |
м лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> |
ресан зоолошки индивидуум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства наз |
у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете |
до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} |
вати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одм |
е зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p |
је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да |
друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниј |
родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира ср |
чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
е да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, ј |
та, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде г |
послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога да |
збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић с |
смехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрв |
бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкар |
чи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумед |
дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би |
и, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима д |
ливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p> |
раних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положа |
газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</ |
био трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих при |
сит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се на ово, изј |
ечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице |
оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се |
продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трг |
ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, |
е!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, бил |
аглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја. |
ила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједн |
и пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми ја |
е, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био |
а плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у |
ј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p |
а их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> < |
онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступај |
т с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но а |
е кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Наз |
, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме кр |
е она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпа |
нови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног |
рке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он |
полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" / |
о би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, |
е до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Бог |
ако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко свак |
а артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Х |
> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Дани |
је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизиј |
Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз |
ече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посм |
азговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и по |
, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по з |
једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансиј |
, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о дору |
могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слобо |
а помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од |
Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за ти |
повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче |
џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда |
ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа |
ка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна |
ије био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао |
е овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то ве |
ме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умал |
/p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда дев |
дим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на дру |
сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, ст |
ао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, н |
Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Шт |
осле и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истин |
биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па по |
рихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнем |
911_C1"> <head>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у |
д све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу |
!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светско |
/p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> < |
жно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за госпо |
е, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и бел |
и првом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> < |
њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са |
ан, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељковићево није се он м |
/p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је мес |
ло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> < |
е из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну |
атића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и веле |
и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружниј |
зао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, т |
сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против |
чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зи |
мно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљ |
к су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, ин |
помиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!... |
и, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињс |
ма његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљи |
е смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави пи |
се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија прос |
и, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова с |
ећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p |
изије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То ј |
пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске див |
су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто |
Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{ |
и спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само п |
угу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа дев |
’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше |
ад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га в |
же сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а |
ога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да ј |
он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко |
ело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искр |
="chapter" xml:id="SRP18911_C7"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда |
ни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малог |
ло једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се т |
ла, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n |
мања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ |
погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начиниш |
гло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане |
он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из нед |
последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућа |
колико познајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> < |
који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради |
>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких с |
тац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се на |
рса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој ос |
, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар Кос |
ити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p |
не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема на |
болеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплат |
баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу |
C3"> <head>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Б |
д.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, иза |
н најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, |
<p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Св |
.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету |
ас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обманам |
p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!....{ |
ћ поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубо |
а и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да |
ђе мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понаме |
Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег |
његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је м |
ачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пив |
виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p |
икао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, |
тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако ради тога, да се од |
— </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог г |
одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро |
знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.< |
е пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, к |
олико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на |
по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, |
> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.< |
Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То ис |
ини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити ми |
Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскив |
да стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе ча |
час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказ |
вићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> <p>Недељ |
Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена |
било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је з |
да затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука.</p> < |
не марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, |
а кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, н |
p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Б |
ене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но |
е чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Дар је дест |
охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све т |
кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким разм |
о лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, |
помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у |
е је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSection" / |
> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје |
> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не |
ица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног |
ама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам |
, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо н |
е.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недостатка у своме браку, |
ај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним сто |
ише давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су |
људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај страна |
а коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах з |
их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, |
њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништ |
е можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љу |
да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме за |
ако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Мо |
еше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да |
они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. |
очито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним |
љковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита |
> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} |
н је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Д |
/p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране. |
а патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па зати |
трдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање |
Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени с |
на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у |
ме Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа в |
мо ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком |
ледње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често изводило н |
е би се у овом случају правилније могло назвати: страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жало |
онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина п |
ије више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим ста |
авник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, |
огаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он |
верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p |
о је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и |
рема господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив |
од што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за св |
отиван Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе. |
мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегич |
љубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски руковала, а |
пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикн |
гима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за пос |
pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио изра |
ш наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, |
ин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако да |
моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак |
Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што ниј |
вито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, ка |
се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд |
своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Н |
етку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> |
азуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешк |
им да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране |
срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> |
ва за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до |
показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја б |
пет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> < |
воде.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би и |
и мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кре |
и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управ |
p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премиш |
посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{ |
вене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа мој |
о је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као |
рами брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренут |
а обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише о |
о гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <p |
ваше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време |
у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још н |
>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљ |
њу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави |
мо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од ко |
а нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала |
ли бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с |
игравала, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>П |
} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} |
Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју |
режали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска бил |
угљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— |
добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра |
.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио н |
су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро |
исли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, |
, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> от |
цима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем ви |
је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> < |
а га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи рук |
то је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли |
и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски кап |
убомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола таба |
начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у нови |
е не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума дово |
се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сок |
р је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та г |
љковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфрос |
ј човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} |
која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са сви |
влада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На |
о, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где |
гог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и н |
{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, |
<p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p> |
етак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и муже |
д се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био пр |
ињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих |
="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Не |
з стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод |
ко је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова м |
а њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је гла |
оривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љуба |
ке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сиг |
м очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле о |
сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо колоне.{S} |
ао пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину кома |
ни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> |
Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ни |
и, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да |
.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, |
роду нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „мног |
о наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по њего |
злога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију њег |
па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много |
истичној <pb n="107" /> основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји јо |
бодну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а све то са |
{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче. |
глашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог, затим искапе чашиц |
и руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не бу |
баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напом |
им, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него |
иливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се |
у свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас п |
орби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног млад |
оји <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељства и љубави, |
штву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери ж |
<p>Миливоје осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматр |
е деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> |
ави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему |
p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} |
се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана |
што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, |
је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који ни он |
сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да |
тила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен |
домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима |
а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу |
тевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижаре Велимира Валожића.</p> <p>1891</p> </d |
стила.</p> <p>Ови последњи, по урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо |
атића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала |
зала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила |
е.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Да |
или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важниј |
к читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом |
Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тон |
тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде се |
штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадиј |
и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне |
дсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих с |
асцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом |
подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српск |
ногим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног по |
ву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где |
ече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капи |
потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећин |
од оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене |
да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим врем |
о крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лев |
х је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како ниј |
> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио о |
ј адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала с |
> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано на |
пуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније. |
речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђ |
Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то др |
тетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну |
тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него |
не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер |
кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, о |
</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места п |
и силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сир |
ш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахи |
ви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> |
ити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но м |
ца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова |
шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</ |
о да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и |
се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо |
понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више |
„Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни матер |
а, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши |
е је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено ра |
тину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љу |
што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започе |
јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Слив |
вој отац никако неће попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, ка |
би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све са |
исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S |
, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он н |
х писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприл |
мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се |
собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у |
капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, п |
емено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, |
ца дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Жи |
/p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за |
ајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај ув |
де су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обез |
са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Пе |
дничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки |
сле спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир из |
уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен мом |
е то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе ова |
у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кира |
час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у глав |
томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разгово |
а ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} М |
м, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је т |
д бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са пр |
тише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су |
да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор |
ио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, |
атар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад |
ти.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он |
имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволик |
>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда до |
Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене изми |
лта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест ме |
ајблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће н |
писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p> |
а у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> |
н извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену о |
рпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет ди |
из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од пл |
намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није |
о повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обеле |
сурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једно место одкуда би се новац |
а тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред св |
жник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у з |
, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, как |
ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и че |
је дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очек |
да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сим |
д Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао |
p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све н |
ивен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људск |
а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш к |
ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Н |
ући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што |
урни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кре |
нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади љу |
већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Гро |
не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на це |
та.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гл |
му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу с |
а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао |
слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претвори |
ресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би ти с |
p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> |
и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то ј |
Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа поје |
n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражи |
<p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, |
е једном, да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи по |
Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава |
неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p |
рњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њ |
имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две |
благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, |
елетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и |
и ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и до |
у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао |
</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било |
ао избацивати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но остали |
етреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом п |
ћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању. |
цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви г |
ри су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, од |
а им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да |
<p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према |
чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око ње |
му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гос |
од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпу |
дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави |
ема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети |
треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденциј |
рзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је |
ју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све т |
ске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана |
стано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра кр |
а до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стра |
слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах |
ше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеш |
мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја |
н износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из го |
се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плак |
нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепи |
се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну |
рпских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, к |
жевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска б |
вољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразовани |
зговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни п |
>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати |
њижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове последње.</p> <p>— |
сили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налаз |
да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор по |
каранфила, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Дани |
рећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он мо |
ивоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку њ |
сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази |
к, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећи |
р радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одигр |
ни и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жен |
оше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се ба |
ао нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој нов |
p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници |
ичега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу г |
> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, |
уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо |
никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „шт |
који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „ |
и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благосиљам, мила д |
ругим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих ве |
тљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не |
евати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!.. |
се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страша |
обом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Тр |
онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвова |
тива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="13 |
квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле |
е егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb |
обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба |
везати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам |
Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије |
ле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>К |
то шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ преки |
е на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истог |
оме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту |
ни, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p |
неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакв |
ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи |
е насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарав |
ло живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То с |
ног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</ |
во да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у |
ка. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда ј |
но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећа |
Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични |
ли, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене |
ба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизо |
<p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, |
тари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржа |
више на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог |
сац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, д |
дина био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожм |
поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не зн |
као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дн |
ма, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња |
ља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> <pb |
ке и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече |
друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, ка |
је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док |
о стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, упл |
муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше. |
с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене |
розору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу за |
дин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода |
дајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> |
/p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода т |
и било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах |
што је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери он Симу од |
равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од как |
на купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, |
дните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="84" /> <p>Ако до |
била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} |
стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње д |
јео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилниј |
им гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, |
е, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да |
о сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима: |
ливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, |
јили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим |
</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевни |
ко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ниш |
да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, |
е учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} |
но сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарско |
ољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи |
чи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по през |
Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она |
знавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња |
„трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам сме |
b n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>А |
чају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и му |
ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући |
р и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари б |
бом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква заб |
сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се р |
аше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баш |
е отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским вин |
решена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир |
>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но с |
почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, |
е у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким пос |
ивот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку најве |
маћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четир |
ино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> |
овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Па |
рвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шт |
ш чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав по |
шу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и свој |
</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капита |
а мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгу |
риодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је све н |
ној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно ш |
ћ није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музика засв |
томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разгов |
т овога ћутања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће |
, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и |
ижима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> |
p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} |
>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда по |
пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак с |
то добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио |
улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се |
у димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.< |
тић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне |
дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име |
/p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на устима сви |
престано за оним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и сек |
тојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, |
друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</ |
и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај го |
<p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седн |
аног камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> |
7" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мерд |
ут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по н |
за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није |
есто да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, |
њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, на |
ло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зар |
а онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла о |
е више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку так |
пет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су |
исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара |
у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вод |
о међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се так |
е дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то |
баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Ка |
а починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: |
нпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом мела |
спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Ву |
војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, |
„Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гл |
бао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе |
цу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручн |
свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди |
љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрља |
отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпат |
> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не |
лова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непо |
ачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти веру |
руштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који пр |
ре зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добр |
а више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{ |
, које нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело с |
шим старим трговачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално д |
ој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућан |
да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме |
емо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избацивати из куће.{S |
и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу |
са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стра |
риродна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} |
избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изгов |
нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми ка |
хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по ва |
пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у нас |
министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је |
{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холу |
тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само о |
еши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије наро |
.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж |
о није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили |
а чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који су наша традициј |
“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве т |
били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то од |
ојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила о |
опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, је |
лим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и ле |
ако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна при |
го и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, к |
крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ј |
ика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76 |
<pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре к |
?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Усл |
а извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n= |
ише да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на да |
никако неће попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за |
и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даниц |
в год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и |
, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје |
што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му о |
банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је |
ливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, за |
ћа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} |
иливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ |
ије уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обо |
онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885 |
даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до т |
ризнаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижев |
не војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није уме |
убав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка. |
> <p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж |
Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.< |
закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, к |
жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро |
еком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада ве |
о авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или с |
је умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој сад |
а белетристика, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, |
месте, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало |
имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb |
ма.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газ |
ачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда и |
е речима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пр |
у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до с |
а да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на свој |
.“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци н |
ца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубо |
ма.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући с |
<p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано прикл |
/p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подје |
дмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смр |
фросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладо |
Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и не |
којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исуви |
машак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за изве |
о признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку непра |
како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и ј |
клињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се |
ле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично с |
људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак |
журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p |
, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од |
, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку с |
е он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У м |
мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ни |
у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз т |
туку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини |
је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљ |
понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" |
атића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмев |
а слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији |
Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из сур |
положен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дел |
јањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим |
борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толик |
ушак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир ј |
и; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потр |
тукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа гр |
говори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије н |
луша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, |
вај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпу |
вачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси к |
у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов ра |
испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај |
ише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Мили |
даш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код |
, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она |
перен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам н |
теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом |
шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, |
, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању о |
е, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, |
2" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> |
вним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, кој |
реба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb |
ма узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погине |
га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаш |
з куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, |
чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни |
ле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} |
они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати д |
иру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљ |
затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња |
Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродај |
ергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељ |
циалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита |
побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у р |
атић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.< |
вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво |
итуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у |
е твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— |
Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба |
им:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на |
ећ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Т |
<p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Ми |
у се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Ка |
ђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до о |
ово, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј |
авајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па м |
хија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} |
е посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била ј |
ресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твој |
аница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете |
{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, |
знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разг |
ала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне |
!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, |
n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци. |
челник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав з |
својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој ме |
о кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да |
, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда В |
е чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет ње |
по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања |
осматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комб |
га, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим |
м, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће по |
гла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његов |
слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакр |
могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се бр |
е погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао д |
и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јел |
обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} По |
Соколовића, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Не |
ра.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сас |
сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример мно |
ла више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима |
а ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала |
еним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату на |
новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у мест |
ивоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и од |
ни.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавал |
а на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут |
и оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је сврат |
куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла |
ече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{ |
p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсол |
р многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног |
српске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, |
не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика |
у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше пос |
веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни ро |
станите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да |
ито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и н |
е сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго ј |
упних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан |
је Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према |
еме, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова рас |
ац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да ов |
з чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаш |
џаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена |
ј моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене ј |
уг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат |
/p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић бога |
одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још дв |
коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најп |
њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, |
епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао и |
да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би |
ен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни |
, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку писм |
толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика |
на ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{ |
но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.< |
сточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић |
и отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим осно |
је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности |
а ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао |
} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као са |
, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та о |
а је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је в |
но онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар |
према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално смат |
одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> од |
ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти |
у:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новин |
м очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим |
ази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мис |
и према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{ |
па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да б |
е госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у ко |
ивоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио з |
акво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити |
Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он |
циљеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност |
еби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несврше |
сита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њ |
ту толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на св |
јствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одјед |
у, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је |
е јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне пу |
ал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао |
хови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле о |
залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома гроз |
је!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости |
заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало |
p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} |
глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада зајед |
авилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, с |
воје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли |
еђе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поуч |
чин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно |
њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу |
911_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио |
не шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код других већих народа.</p> <p>Кад се гос |
ица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонс |
а ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та т |
гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> |
што учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.< |
ке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у |
спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на с |
крени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ пов |
!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, д |
> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људ |
у, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи |
јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгле |
не аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мер |
нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па |
ислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров чо |
ури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> |
мљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, разм |
>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.< |
ти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за своји |
лијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим стар |
оран, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супа |
а, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спа |
ивник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је ује |
здравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко |
S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада |
облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, |
вдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љ |
име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољн |
кар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи |
донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста |
риш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим несл |
и!....</p> <pb n="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поб |
ам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има го |
о би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад ср |
ју у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и |
ајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецн |
у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p |
се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога |
цама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста |
ташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог |
год прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар |
летку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопст |
се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па |
уде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељ |
.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све с |
асност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и |
о ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не за |
дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће |
а она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Маш |
Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни за |
пита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливој |
може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" / |
> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још н |
ично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напомен |
рно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му |
еђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд н |
а сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши |
осити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у не |
ране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи ка |
ога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима |
е ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, п |
го преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у |
и хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, ката |
о да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, к |
дајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ ка |
земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин |
ило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су |
ашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима |
рагане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно |
разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће |
жно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужн |
удо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер |
сор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— „И нај |
а јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... твоја те ј |
свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада |
јином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија |
а плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј |
вету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачун |
еђу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би наша планет |
мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писмени |
<p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец |
није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се сп |
е на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примо |
до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да г |
а лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашл |
Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугар |
ица много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће |
крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она |
, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне др |
<pb n="101" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даниц |
м улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>О |
иска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља прита |
етку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов поно |
ича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге мисл |
си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очек |
ила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о к |
ала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страда |
рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, |
ећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ ре |
опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и поно |
о. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им т |
S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“... |
у девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, |
образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јас |
азда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сок |
нда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он после мале почив |
арца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком |
њижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега |
али на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веом |
рчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо |
напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне г |
је огледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богат |
мијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не и |
отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p> |
садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње в |
>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су б |
{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рач |
је једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па |
њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само |
/> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У сма |
јим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити |
тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним |
тељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" |
мрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим р |
глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му |
препашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p |
не жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превал |
е само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно зад |
који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.< |
ису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посматрања, које једн |
седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би о |
а отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним представљањем ове |
и за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо |
је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ донесено!“ |
ити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде јо |
оју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме |
е живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као |
у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, ка |
е; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће |
ј за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онак |
„Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— |
запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p> |
ивало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год жи |
ив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари с |
наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим м |
на је било две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво |
ог.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стој |
pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растај |
<p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу посл |
<p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше од |
Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију |
епу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада с |
нералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бел |
а ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да |
на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, т |
а на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде п |
књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражит |
>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S |
ока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека |
у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се в |
, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплаш |
о мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у |
и најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњ |
ћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа |
ић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели госп |
је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са |
да био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле на |
поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би |
се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="9 |
атићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продрема |
је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слут |
је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговор |
оме, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како |
, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопи |
ћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати ( |
, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић |
е.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „ижд |
пас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара ау |
ушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефин |
</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док |
нуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубоми |
ни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом |
непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних р |
појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница про |
прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Бог |
ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина |
рестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, мог |
, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом |
крај свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у |
је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p |
зила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долаз |
е каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па нас |
д, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим наглас |
у није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Бо |
ном одговору на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим |
љковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земља |
и јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше поста |
е са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који у |
нтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута |
и се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах |
но навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Мил |
<p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову с |
ликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема |
кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле с |
осима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја мор |
p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два |
ње, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Бог |
<p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Бог |
C5"> <head>Расцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту он жи |
ст, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као ш |
ана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би |
иле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се |
ио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога |
око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што |
ив којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се оно |
егових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова акт |
реме није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} |
је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а |
коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих трговачких диференција.</p> <pb n="101" |
ом и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p |
тен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једн |
ије.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но |
" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неу |
на.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућ |
, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао с |
су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар |
три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошт |
на.</p> <p>На само званично потврђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради т |
је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а |
Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за другим с |
ла се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем |
ије било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Данич |
едао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје тр |
ељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље пове |
S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић |
испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и р |
quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форина |
њу његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада пов |
едра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако |
а дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни п |
себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта |
о, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи |
иља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему |
го да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле |
ли потребу надокнађивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивал |
већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, де |
покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принц |
аше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</ |
твари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си сил |
њизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто п |
зи у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на гра |
од којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква по |
на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се на ово, изјави |
како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —< |
киде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p |
езадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновник |
омаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ и |
е владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна го |
азговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливо |
кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упу |
21" /> списатељским обманама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све |
могао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог пр |
трали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" / |
падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим |
чани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцн |
апио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, пр |
стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени поглед |
а несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три мес |
материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић. |
но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев д |
ез кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледају |
ланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном св |
Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољ |
ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код то |
билисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као гл |
ене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини неверов |
и, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је ср |
да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} |
је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељков |
нога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Б |
о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу |
ично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом |
, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме |
примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим |
е ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде |
настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, |
звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p |
зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је |
иховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог о |
друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S |
чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све |
ну и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S |
носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако |
су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живо |
а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради ну |
ш за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа и |
је кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, ви |
књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мен |
<p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p> |
ц, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички |
оју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом |
ављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан м |
тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост |
итим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S |
изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пр |
ом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генера |
ење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени љ |
не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који ов |
че газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно с |
6" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да |
и сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са |
p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада. |
ене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је с |
а љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назор |
атер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са |
о сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са мате |
осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако спом |
само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господ |
тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта |
има Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их |
е он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита |
зумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем. |
тио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица по |
е не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо |
него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда |
у у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ |
је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељко |
на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, |
налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или |
гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет п |
мућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком углед |
жева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе. |
и он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, |
иљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеро |
му показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да знач |
, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p |
дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> < |
ки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и |
ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жм |
о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћ |
исписана на лепом лицу Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> < |
су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо |
вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели с |
{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на неср |
да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и ту |
народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве др |
своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.< |
оји, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</ |
ги Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом |
врсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрес |
, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним стран |
мањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што б |
задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газ |
} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се изл |
е онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајест |
С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују |
те није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са |
седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпо |
толом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром |
пише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр |
Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено само р |
о, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тош |
оји он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је с |
ио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгле |
а женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то ве |
рима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима ра |
одина, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто м |
које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадово |
на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да поп |
видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прек |
едневни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су |
бични, посведневни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква п |
и углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда с |
ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи в |
ај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља. |
рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом |
оје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Дан |
тија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, д |
} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући |
у је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Ова |
иличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би |
инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богатићев |
> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се виде |
ао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао |
ав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне. |
е, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, |
ома препредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, |
познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о |
блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преста |
се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, |
г, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у |
дник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се т |
му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Е |
ље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леж |
Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш с |
а и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који л |
па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу п |
за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од н |
ни не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друш |
о улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лам |
а оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Ов |
але госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ |
имањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то већ пропи |
ница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посмат |
му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну г |
томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p |
е ко боље могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојали. |
само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод |
како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на том |
/p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало |
азати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију. |
већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је св |
да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сја |
ећ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да с |
едељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући |
ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „ |
који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да за |
ој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледа |
тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће јед |
} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане о |
ампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дот |
ни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па |
</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања д |
уркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак ви |
>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидн |
/p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили веома |
олазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао |
гов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Нек |
еднако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи к |
је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и д |
је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре ов |
стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна |
је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци |
од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} |
} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат |
дића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир пре |
p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <p |
р зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га са |
није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је |
ле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер |
јем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да |
двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но тама |
а.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе мо |
амо то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скр |
се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестам |
ти.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад о |
ерио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на |
ен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милиц |
мо два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав |
ница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин с |
м мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти |
Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може с |
еома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да о |
творена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Соки |
једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се |
дају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су |
а Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар |
ени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи с |
шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радоса |
а одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богата |
рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је каз |
.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— |
Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из сво |
дићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености с |
онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а |
Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но |
е густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о дру |
уша може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb |
мо плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајк |
илиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, в |
огатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трг |
тави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора |
јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе. |
вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за раз |
веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> |
<p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велик |
ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде |
ашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима гов |
>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту |
колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{ |
ја, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} |
а никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, |
на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На в |
а није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, |
лавном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Ка |
исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени |
преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гло |
што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први н |
треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!. |
ања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради |
у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, |
е, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави |
, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави |
ги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све из |
о и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{ |
при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су ч |
дно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није |
и добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> |
ике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом сваг |
раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и све |
спа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озара |
у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужа |
онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићев |
мо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад ка |
еома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због ка |
шта вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубо |
дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одр |
м сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на с |
мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па |
мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје |
Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p> |
ада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учин |
Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пир |
удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Дани |
ине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засеб |
био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изг |
код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, |
ху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељкови |
вом посмарању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу |
реде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Он |
устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кућ |
години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај ве |
и спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гор |
еразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори |
у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, ж |
а окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а чов |
радимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, |
ца и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, доду |
гу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад пр |
им се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{ |
е због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год |
ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је |
заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени благошћ |
p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> |
чери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и |
ху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здра |
жењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и ра |
згоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} |
ливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>Д |
кле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава |
алеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посмат |
је беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се |
да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљк |
естилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га и |
до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се |
брала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на с |
морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ниш |
, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и н |
ва трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и |
ешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, зб |
<p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p |
греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од љ |
у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда |
ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су |
да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говора |
ст сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви т |
ко пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нар |
војих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њено |
ушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да |
ај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпут други Демокр |
нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, |
окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и матер |
дан једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, |
у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, в |
аху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зл |
>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад |
пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је пр |
ки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересиј |
>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> |
а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је |
м непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно |
носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела |
мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић н |
лог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сах |
а послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, кој |
тимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, С |
о једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појача |
не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге |
па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме |
као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при карта |
о је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и п |
</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да м |
погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи раз |
иким звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она свој |
чан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало |
орија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и |
де се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељковић је већ давно изгуб |
њацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као |
стељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако у |
ло је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радос |
ко поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да |
ртиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хлад |
ј каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што зна |
} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна |
.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристан |
оњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем |
данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на |
ди.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су у томе сложне, да |
<p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубо |
ховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и ф |
ка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари наче |
официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да |
/p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад и |
успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се |
је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки ча |
са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код иде |
договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или н |
улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са с |
сплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим п |
да у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантн |
нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, о |
ледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, та |
држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> |
веде све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} |
у кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одав |
</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је |
убе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпу |
ер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса и |
ћем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката |
дило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због кој |
одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо |
аде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p> |
шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, |
би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n |
ара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, п |
жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну |
одина.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукав |
изнати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том чов |
ам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек |
стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беш |
тио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из пи |
p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разве |
довољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ј |
а Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мерде |
огодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест |
се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање ср |
е отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило |
ањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопшти |
свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, |
авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мер |
да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се глас |
>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и на |
пска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова ж |
удима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би |
отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по |
м задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на |
љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, у |
их утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених. |
<p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњ |
облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још н |
комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има сва |
и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се т |
ема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа ос |
има, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увред |
у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела ва |
не велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди |
била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим оч |
едно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју |
ју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Неде |
, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} |
а остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, ј |
на узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро |
оје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за |
то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте јед |
и одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља |
и опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он |
тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око пе |
м срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... заборавимо |
о сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини |
ере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког ре |
ше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не о |
теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, нашто онда и сневати о |
ке штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, |
ве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живот |
да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти им |
нам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко ч |
јлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим |
овек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они т |
еду ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и |
међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и прев |
даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да |
их, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, |
да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по |
ивоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један трен |
еликим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери добр |
као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи |
и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у |
ва демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ови |
е било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш ку |
тнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висок |
бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових м |
сно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</ |
јући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листов |
еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овд |
ојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разбо |
бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равниц |
а измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега |
му од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа |
ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну де |
метика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са |
ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари по |
ливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, п |
ијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило п |
а легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се пис |
а девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лак |
> <p>Услед овог разговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џе |
ћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је гл |
и се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одгов |
Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати |
Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да с |
пуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски |
ено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вр |
н мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила |
ебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је заб |
то се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах |
ељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па од |
м животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследи |
о се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} М |
појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није |
вали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јач |
нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, |
ни му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Дв |
уо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код своји |
ки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда п |
озни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом |
овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је |
(он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир при |
а да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак |
p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим реч |
е родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила |
уди не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запит |
ко.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он м |
p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чини |
нији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављеви |
пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово сво |
<p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се |
па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад |
едељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и срп |
носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и |
освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај теле |
и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер с |
изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај т |
почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и м |
ре, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор |
акве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему |
у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам |
досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га |
<p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распрости |
ети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ће |
ст помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу |
еђало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше од |
ижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{ |
ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво |
се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претв |
г и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним |
о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срце |
, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали |
ћ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он сва |
една ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда |
ени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да с |
нио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он |
а одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа |
ливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим |
смехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, |
је развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери коми |
ба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а ов |
ницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, |
огами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто |
езбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као п |
о загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ |
а да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивос |
тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кро |
е послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац изл |
нати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S |
е.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на о |
вот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке |
Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му |
трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type="chapter" |
падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав ог |
та пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука |
ладим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања |
најгрознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радо |
к је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ак |
ња, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово |
>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био |
и мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опе |
код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и зап |
ош времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{ |
<p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће сум |
гавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда |
ремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове |
/p> <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима. |
а је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на с |
е закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p |
је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који |
ним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасви |
Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви |
дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p |
чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим бо |
хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је ум |
ра.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра |
ра да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко |
и о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, заборавимо једно друго!... за |
таје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако |
исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n |
ј кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би ма |
„кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе |
доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим |
познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног офиц |
а само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у о |
нао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осет |
а сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Не |
ад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре ме |
умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а |
I пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је |
ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим са |
ивоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у ст |
једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p> |
стао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно по |
се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће |
што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>К |
и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој |
а ових тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у |
ле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном по |
а, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он остав |
су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у с |
воје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносил |
обратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он |
је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после до |
у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.< |
о, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год ми |
о друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметал |
ивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услу |
друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старо |
о Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb n="82" /> <div type="chapter" |
то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој |
{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се |
бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат ј |
рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужн |
нсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се с |
> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут |
ега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један |
ни већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, о |
прича све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p |
има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: |
а далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, к |
авани поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p |
ло, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној |
а својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни је |
знато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечер |
то се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања |
аде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према д |
авао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} |
насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташ |
аш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш |
скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у тер |
атим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светл |
му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење |
а срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубре |
p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету не |
акву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова |
срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а сада чи |
у невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p |
приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само |
трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад |
лије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио п |
а доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милиц |
сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и најв |
то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то у |
иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна при |
њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као прир |
му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чуј |
ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се М |
</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног |
лени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању |
ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно |
к и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине п |
мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људ |
нуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад |
су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је бо |
свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умр |
сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места |
им случајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами |
тић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливо |
дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Нед |
било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешав |
да за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као д |
текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајим |
Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу ј |
му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но |
аш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{ |
кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна ку |
и тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме н |
и све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спр |
га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине |
у.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на |
сту, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учини |
војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само буг |
S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умре |
на љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, |
ћом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангаж |
иде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</ |
ста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које би је морао избаци |
о Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није |
ке и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи |
уке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> |
књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новч |
познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је Милив |
<p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и бр |
јој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, |
неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те |
на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио ј |
о онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува |
<p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина пр |
Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом |
е утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу |
астају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најм |
ад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припад |
ему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више дава |
се чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, |
бријати.{S} На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око т |
уде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је оглед |
во посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овак |
те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је |
о тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прош |
му непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" |
е жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала гос |
месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно бур |
и су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за о |
ла је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> |
> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да ов |
реда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <p |
ене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђа |
од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но ру |
ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се о |
оју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога |
ичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај ж |
е и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле |
пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше из |
ла Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S |
може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико б |
ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, |
причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S |
тљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и |
још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љуб |
ико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог д |
само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши в |
човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто ова |
мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи |
ћ.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени про |
ним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку св |
ернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне пр |
, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад |
астану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он |
де, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било |
мислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица о |
само званично потврђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подрж |
дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собо |
еома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да |
новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овд |
каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како |
а њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продуж |
м и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну з |
а поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, |
воме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства н |
</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше т |
ењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељко |
плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наве |
остирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем |
ротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога не |
че Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ пр |
скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незн |
тко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Дан |
лу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила |
ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране са |
капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад |
јим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису т |
ака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да |
цију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па |
ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на п |
и.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но |
/p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао |
, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе |
ца воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, з |
гаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахн |
тио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо |
ријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати он |
их није развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери |
итиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богат |
љковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћи |
коваше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, |
„Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у с |
је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали |
аше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и |
па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час |
већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но с |
воје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавн |
му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одр |
е Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је ле |
ера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но как |
н је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени |
шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљ |
тије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то |
дао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био страша |
још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је п |
помињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ може |
о треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза |
} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету |
цу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одгов |
да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке. |
а треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, |
узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима по |
Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину л |
задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајање |
> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога в |
дина како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачно |
, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послет |
{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Бог |
и.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p |
ије вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему б |
уће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кор |
мала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисо |
аницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога саста |
, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од св |
овој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац |
је главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога |
м, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке |
хова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко |
гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за истим столом ч |
ке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзг |
али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређ |
се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупив |
ђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто |
ежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружил |
он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше з |
што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помо |
мали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и |
секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био т |
стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, |
оде.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, |
изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и д |
оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног чл |
непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, че |
Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друг |
а, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{ |
г штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешт |
н је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није |
е овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим |
аница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p |
домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омлади |
едном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, |
ливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао |
То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из ли |
е грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се н |
ело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавал |
о, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту |
адржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, |
евам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било |
</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се раз |
, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашањ |
Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, нашто онда и сне |
толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која оп |
дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па д |
земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало |
</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> |
каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p |
ртама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно би |
душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душе |
ме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била ве |
нде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоћ |
онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „ |
писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов сп |
ијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више давали по |
истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је да |
стуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понек |
шног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој лин |
у, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, |
м.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих весели |
смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних |
је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни би |
ца закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још |
већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе м |
ецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је |
ују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима |
е:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“ |
ају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу |
лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на вра |
p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од |
тва правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и |
и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћин |
вде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричи |
све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па ка |
цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто |
најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{ |
д и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливо |
и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш мн |
е и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за т |
ћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „ |
но са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о њ |
.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да ми јави ( |
следњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај ра |
убомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше |
нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих мог |
и скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили |
гом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о |
>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене |
тојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом с |
усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одл |
о, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца, пос |
ратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско |
вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још више |
/p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелск |
што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле д |
несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично до |
те брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у све |
воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам га |
имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} П |
а увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из друж |
ашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас |
иливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младост |
S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили |
аше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипа |
де, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор опш |
> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца кој |
који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, |
, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љуб |
и.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полази |
у врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет |
ети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, |
о.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, опи |
Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се пр |
породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, |
а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула си |
> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, мах |
, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" / |
е и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа |
их правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, |
ину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала |
кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не дале |
открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они |
а комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Бога |
зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се др |
офа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно |
ојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и по |
сао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква п |
тменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу |
оказао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је |
ло бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обич |
о да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да |
то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у гр |
о проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да |
пет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> < |
веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима. |
судна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тач |
друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палил |
који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, он |
га било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, ве |
мати, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p |
Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} |
заичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод |
треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још ж |
слетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p |
асположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији |
ласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, ка |
да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично у |
до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на зе |
Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе |
ицу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је тв |
вимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу |
ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност пр |
р је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мал |
ћ је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Дом |
след више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} |
вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Ме |
<pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>НИШ</p> <p>Штамаарија Душана Валожића</p> <p>1891</p> < |
пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се жи |
а и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда |
познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео |
веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, ни |
дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но над |
х тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, |
одило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица сто |
у стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре исп |
ало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се сам |
гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање |
ри растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим |
се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>От |
че Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и |
ли, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ го |
са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи |
{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволе |
сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у мно |
е је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује |
че још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо |
едници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш |
<p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигу |
чној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи |
а њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према |
ама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>С |
змислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница г |
угама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко узда |
детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији в |
<p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала |
/p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љу |
Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који дру |
Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, т |
се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати |
е је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код |
а моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он после м |
ознајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас |
ан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској д |
гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велик |
винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециа |
Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја и |
ила су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За |
тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде |
најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту ј |
не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, |
боме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ва |
српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога да |
Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу |
и своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је н |
е хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} |
ао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досад |
аручник Даничин, није више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око |
па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки |
</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> |
тпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједн |
ко педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подјед |
врђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се |
азумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, р |
љским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а с |
м стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и с |
на за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас н |
Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше поду |
се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} |
тута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Б |
а чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На он |
S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, |
зи их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукош |
а, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле св |
или вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> < |
смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она те |
ер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Пер |
да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они ве |
вати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на |
, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S |
ла Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, |
према другој непријатељски расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској И |
ле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише нај |
зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо чо |
а.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је |
>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм о |
арати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је мили |
авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, |
је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слик |
но држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} |
цу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста муч |
<p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себ |
ем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} |
били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> |
се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сп |
, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити ра |
ио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и н |
а денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, |
које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S |
пус исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код |
</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се |
Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у р |
содију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају |
рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и |
.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од |
" /> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестр |
{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више |
ла.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше |
ољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је поступно у сво |
и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један је |
огом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и би |
постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{ |
штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотин |
ицу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја |
на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, |
вно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад |
да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не с |
овине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо |
душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да так |
се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ |
ницу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате |
.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је |
влијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>П |
па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њ |
је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну |
азговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично |
ом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим дру |
то цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се св |
мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи |
не измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац |
ривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолет |
њем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за |
ужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нема појма |
и то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима ин |
јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене |
<p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако с |
вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру |
о што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељ |
м уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и |
унији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волел |
текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једнодушности у о |
> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што ј |
водом изворском.</p> <p>Небо је ведро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а мете |
ко су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p> |
исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за св |
а пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава |
ало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гле |
„На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасполо |
че, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, |
реда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости пре |
стављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш с |
кова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} Н |
} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим |
тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могл |
чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</ |
их, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко |
о у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, даб |
n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би год |
р не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мо |
није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као ш |
еки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о |
ен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, |
је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек |
о ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо |
о титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не |
о, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па њег |
ато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја ни |
е понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србиј |
тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њег |
кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не мога |
мче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за њег |
а, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; с |
ој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца в |
па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стр |
нхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим с |
.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остав |
огледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосић |
а воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем ни |
Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне |
ислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна |
оалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола за |
/> <p>Еуфросина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, ш |
атак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав ра |
ега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним ст |
му овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, |
ој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсв |
а свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као ш |
би обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђ |
>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући в |
а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих |
<p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужн |
времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —< |
гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и |
ди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, |
е имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине ку |
тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај с |
шању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на |
Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и нај |
нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било |
зи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога ду |
који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у л |
људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за ко |
имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну |
ив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитн |
угаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну |
дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, та |
и се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} На |
баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме |
права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где б |
све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а збо |
једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога ј |
боморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно с |
што се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парн |
едино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.< |
дожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Неде |
себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на о |
колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће |
па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечер |
, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићев |
вета, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећ |
у кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савла |
шљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отп |
па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени п |
ао да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби д |
а и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p |
, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово |
о што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са свој |
ога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе с |
pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови ст |
е стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И д |
а ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Ву |
Презерватив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све |
је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекул |
понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у ста |
за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, |
сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне ф |
ош, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели |
ка споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опаснос |
и све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале |
и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише |
је сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде н |
егово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Ра |
<p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад |
о је претходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног др |
е смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подм |
плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само го |
другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући |
тра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером д |
смом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуств |
pter" xml:id="SRP18911_C3"> <head>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дан |
ом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, |
ео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на с |
друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне |
његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће |
т је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред С |
г дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Б |
шу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој |
као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ств |
општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, бла |
ни рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџиј |
, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кириј |
да цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомир |
бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даље |
ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стојали, |
мокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Ба |
њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} |
а је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда с |
разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много |
годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пр |
.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пр |
, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послужитељ, трговачки момак |
ом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, |
продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="91" /> о |
.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> |
напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се |
да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту за |
и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања |
ољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче пл |
{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како х |
p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати |
</foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком ре |
их демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што и |
>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је |
и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије |
д играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себ |
ена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се |
. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да |
.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у |
а му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p> |
послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није доб |
и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара |
лате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „послужите се |
<p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом |
е нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породиц |
у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да ка |
е свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне |
е што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари |
у није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p>— „С |
етског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врл |
биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, |
су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома компактан. „Два миша мог |
му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом |
пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Ко |
Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави прид |
кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде |
равилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешља |
, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осе |
лике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије |
се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, в |
илније могло назвати: страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који |
главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према то |
судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу |
ка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер по |
расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не |
ислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код |
о с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ј |
громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и мн |
заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не бран |
то рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би |
умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавш |
а, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> mal |
предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постаја |
д су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газд |
> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p |
Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала в |
тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p> |
, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору усп |
о се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обед |
де, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало поз |
је писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради |
н.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће. |
доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако д |
тао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кр |
ајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била |
ин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, |
д срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не мож |
е нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас |
ици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуд |
> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све заб |
е да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и мол |
баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} |
који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и купов |
е само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница ско |
анас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни |
напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције |
строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били неп |
авила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и |
ког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што зна |
боље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свог |
ину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, д |
новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче д |
аступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде з |
би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристан |
јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратко вре |
раше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним |
бом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова м |
уби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лак |
и оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децо |
мајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не оча |
брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99 |
јонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаће |
страција према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних |
а је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази С |
ја са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је с |
ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће |
позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер |
је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико |
ке муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Пр |
ка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно |
овачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он о |
колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њих |
ја и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах |
арије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака дево |
мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та |
никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова би |
хова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једи |
»Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „ |
роћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се н |
м овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, |
њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се к |
славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ру |
ди био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше |
ревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа п |
д се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> |
за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Д |
ије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној о |
а дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељ |
ра Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То ш |
тресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:< |
ненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у с |
о све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кум |
еси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, |
да придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар о |
уго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лу |
езијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објек |
ма нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</ |
на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубо |
к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн м |
творити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да |
е и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... слав |
еки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку се |
ен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да |
ојске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Мили |
ким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изглед |
заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и |
ме, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год |
остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даниц |
вачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у кор |
исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да је Даница већ |
путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то ова |
ји, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла |
томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут пр |
и угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које |
оје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвен |
потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може |
пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на кам |
а српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњо |
као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељков |
Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотин |
њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро |
кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која ј |
а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, |
руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се прибли |
гореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик |
не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита и |
а, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама прибл |
> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с ме |
је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p> |
н живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици. |
ује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он |
тал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и дан |
оста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стр |
више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или |
војев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било |
му је јавио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, |
тницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кро |
ета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, т |
са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је са |
и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њег |
> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, |
бе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он |
<p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по ав |
ели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!. |
ковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само једа |
Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p>Дуг |
.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случа |
сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За чо |
, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога |
асом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си пр |
ље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену |
д гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову гру |
} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спок |
из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника |
о је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово п |
овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимно |
ког стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је |
осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што ни |
ку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајн |
одити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, |
иливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међ |
едељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису пр |
теља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике |
едељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о непоколебљивости трговаца, поч |
к“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати |
што узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађењ |
ну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и |
припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припа |
Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" /> |
о од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да шт |
е осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све |
баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на боље, јер има |
о је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ |
већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?< |
на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева |
ки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако |
морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао пл |
трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је |
сна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала |
ам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче |
лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све |
је, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Ми |
учину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо друго |
у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Б |
дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренут |
то опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од они |
друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.< |
га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немил |
од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{ |
заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први |
ш неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливо |
, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливо |
е силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док |
очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигу |
о скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За |
а пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да тр |
шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. г |
е је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разгов |
твара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, |
тидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и |
удима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, к |
скинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то ик |
“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као |
ив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но |
гачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону сто |
ја човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, |
ја још из Београда.</p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p> |
чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обично |
о!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Ми |
опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узви |
та више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, ко |
, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему није нужно ни једно, ни друго.</p> <p>Недељковић н |
х укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, |
супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје |
Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега |
неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се с |
без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већ |
им основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док |
ензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за |
Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да |
прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, п |
еда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> < |
оступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непр |
он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће |
и је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те наг |
цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш |
мпактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном н |
он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</ |
баве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при |
е држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, располож |
се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засви |
а друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, гд |
беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> |
Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаш |
ва јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су се |
(белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрхано |
овић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око |
, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При р |
Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побра |
седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> |
аилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђ |
лично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изв |
а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано |
на, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је |
интереси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је на |
.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности п |
са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, |
.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вел |
ома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, |
е досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер |
обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, д |
су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Н |
не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присн |
е једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао ов |
е се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва уту |
о са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био дру |
егледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече м |
загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Дани |
Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, ко |
а лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и |
о, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила гран |
мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.< |
ени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из с |
учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У |
ног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину |
атног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смеш |
вала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја |
ца није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на глав |
окица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p> |
Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта. |
каменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица преблед |
тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајућ |
ло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то |
није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот пр |
је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски рукова |
на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је |
S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и |
рен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, |
пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савлада |
орите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S |
од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара ак |
ање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало |
е управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> < |
се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, рад |
ој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно ни |
понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пож |
доше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} |
ога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Бога |
с цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по н |
а сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која |
ан да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веом |
поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за жи |
а, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-у |
к, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху п |
а устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у |
рестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства |
јатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду п |
>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше црк |
паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но веш |
ељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупн |
на двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И |
понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто у |
> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, |
иховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са |
реме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих мно |
25" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по н |
ђани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем. |
амо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и а |
братима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње |
горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда |
време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у з |
да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрост |
ладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пуши |
еди множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, |
осете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од какво |
ше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и |
јближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковиће |
.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.< |
ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не траж |
сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњ |
тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још с |
свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рач |
разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко вео |
једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но рад |
је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао. |
оро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај ко |
меши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, |
ом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песниц |
по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су пре |
тиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва мог |
епим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до |
н је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посад |
орао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису приј |
тране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливо |
дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> |
мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} |
сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, |
ожени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсаве |
ега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год по |
S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда оп |
ше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, |
је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи |
са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у то |
а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо |
и.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то сме |
тране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе |
> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На к |
ег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па как |
то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам |
е.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и |
и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још ви |
им засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но |
ила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, |
ји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ < |
и конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изре |
су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њ |
и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све збо |
умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, |
евреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, |
ши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда при |
их издали за велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и |
руго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац |
сности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} К |
се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права |
одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот пат |
але младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{ |
за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем |
е породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и г |
махне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај друг |
јаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се ба |
рата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Мил |
која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вин |
а су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та ок |
тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмара |
мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Мил |
мах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се |
ији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових в |
начај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друш |
би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да пос |
жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, |
а само насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отп |
оди!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају |
године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испра |
ст за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на |
су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мр |
а пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све о |
ачи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договор |
{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!. |
у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без ик |
вог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у |
у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајнико |
о како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај |
b n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „ |
је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи ј |
размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од ст |
Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у |
ти.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи пок |
ерсида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до с |
дичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љубави била би за њега штит, о |
а створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме см |
се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, шт |
а истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вест |
ити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке мл |
затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љу |
па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништ |
убави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трго |
евољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина ми |
или о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали |
да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но |
сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко |
уге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки |
Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужност |
се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три |
рана гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му |
странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продан |
ике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона |
а није затицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Др |
у, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од |
а, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био м |
израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанп |
е године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важн |
и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, и |
зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:< |
вест некадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље |
е, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су го |
ковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Соки |
ан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> |
аш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети |
в ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, ко |
ила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} |
за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те извес |
ар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог |
огатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу. |
Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним прили |
жао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања ки |
ивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташ |
.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у по |
иливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под матер |
ких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!< |
е промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, |
потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле није досад још нашао мане, због које б |
полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино |
ца рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па |
вот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима |
<p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врат |
кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванред |
зва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и пону |
и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на |
са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као |
вољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— |
/p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</ |
мо до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који |
ести или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на |
уди у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> |
д нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, |
и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљица |
мо, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уз |
и, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављају |
ја женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мор |
Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи |
руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики сало |
ру, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и н |
а, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, |
лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је |
"10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мис |
и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше |
меће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, |
адају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породи |
родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла |
бу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да |
бна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал жи |
дмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, |
<p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада |
све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима |
м твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, |
ун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити з |
тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он |
поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам не |
је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, |
и терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, |
рили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је ла |
мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени сто |
неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, |
е Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој |
/p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, д |
штена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и |
пирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га п |
скидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против М |
ну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш к |
но образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Ко |
драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфро |
не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова |
е изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који |
црњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он |
ар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му |
ила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три |
.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</ |
, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив тво |
ер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји |
главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефи |
оја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који су наша традиц |
о је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> < |
отежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но |
о званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене н |
Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је |
</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} |
и ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Тра |
убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове с |
где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у велик |
јно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову ште |
рао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио |
цом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и мног |
>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни мат |
себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Кој |
Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узви |
расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојев |
тпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незгод |
мо“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве |
у је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали мом |
обитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима. |
је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који |
аво, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим |
Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p |
јих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало |
и од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{ |
ке почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, |
ве, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>У |
, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, |
есто западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим други |
утра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од |
p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши офи |
мо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те изв |
ницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе све |
, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили |
није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи |
треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си зб |
римера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи о |
на све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из стран |
а њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно пр |
рине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> б |
јим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Б |
твар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега ово |
руштво официрско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај |
осу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше |
ји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће би |
е о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само |
прам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила т |
им органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад |
е, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда |
говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да ј |
амо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори ел |
ио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смиш |
ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се испри |
то.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, |
оји је начуо био за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те н |
има у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту |
е.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, как |
како хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је |
</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Соки |
какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако |
показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливој |
одицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" / |
имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са |
ад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закљу |
ео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови поз |
, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактерист |
собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре з |
{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заје |
муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред цели |
го он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо |
анка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учес |
је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</ |
о се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту |
p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор између себе: |
p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} |
рчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са и |
без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра ше |
су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку с |
p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венч |
млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се |
ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква |
о право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако |
ога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не б |
ла, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а |
чека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ |
а.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека ја |
о мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко в |
мена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме |
ј кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу. |
исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су |
су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба |
Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ |
p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек |
ложаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!... |
е, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љ |
два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да |
етљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника |
д.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тиш |
, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смеш |
ло девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веро |
ахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У |
е.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у зна |
с код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу |
, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо |
бели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:< |
са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својо |
је спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају ч |
с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово с |
ико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскром |
да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од реч |
о сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пр |
ј племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, |
аћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!.. |
} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, |
ебљиву вољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким ок |
о другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Св |
утање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је н |
онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубо |
дитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сва |
алон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови с |
генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, |
летристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом гр |
ко нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb |
} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачун |
иром отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у |
, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ нави |
адили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти с |
од куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита |
p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>О |
шиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велик |
е дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, |
сетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне ле |
штање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо |
<p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад би |
бру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве сво |
аопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра |
, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чис |
бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са к |
ше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читав |
јима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="52" /> посао, неко тежи, нек |
и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови |
ка, измењаху Миливоје и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учти |
м.{S} Сентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти ко |
p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове в |
тнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p |
човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напор |
ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богодан |
аблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опорту |
а је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он |
чију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, и |
а, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па зати |
иромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Он |
</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човеч |
ступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ће |
он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> |
в. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по |
о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На |
се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвеча |
Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник |
еалну страну, него су полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не исп |
незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним |
вега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад |
ту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" |
је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ |
одитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој |
као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да ј |
групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше б |
оности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породи |
као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да |
ити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Не |
о сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца |
сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, |
живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било на нашем ведром брачном небу, а |
а усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у живот |
о призна, нека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту |
који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за |
/p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник |
ни разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио вел |
је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су |
дан виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и нер |
м писати и о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мука |
то по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и к |
/p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагл |
ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем |
ј је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајат |
мају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарс |
броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је |
доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кав |
ује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" / |
е то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у т |
тима дочекују госте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још |
.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео |
здисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Пр |
н ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све ти |
ећ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато пов |
а га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост |
заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раски |
е опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са |
{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету |
ем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покрет |
ивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није бил |
о некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност мож |
аде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Кост |
ени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: |
могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против |
ја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима |
описана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је |
унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне зн |
са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за свршетак ове |
фесорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхић |
не у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и раз |
а Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при |
породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила је њи |
е види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{ |
е шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Т |
ао млади професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, к |
ј први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким уз |
ја у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ћ |
јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</ |
и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и св |
о ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја |
а; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са |
леда на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> |
е Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште |
а.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у овом времену |
ас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромаш |
јеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и бити, јер |
о.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавала практичну |
оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је т |
захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До |
војих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мисли |
ш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, |
и да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n= |
нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за поро |
само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, |
ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало |
зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} К |
, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа |
стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Ву |
, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако диза |
странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb |
ало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој ср |
на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена д |
шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на |
нцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери добро Љубомир |
="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и |
кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у ко |
а Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако про |
њен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињав |
је у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто |
куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се прав |
јиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу |
еговим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под |
ако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похи |
бље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља и |
упни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у п |
осад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у |
ног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља |
о два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се |
сте домаћин и домаћица, обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни на |
че дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме ср |
ста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пр |
се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p> |
тетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повес |
ом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> |
и.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Деф |
амом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и о |
ошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издај |
такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у цело |
чупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље држати се |
иближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко |
ло па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="11 |
довољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом |
кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је |
заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су |
баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху |
чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обук |
ажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ип |
стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не под |
годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тич |
ива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била |
одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div |
ватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат |
еше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завоље |
ки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.< |
ињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи |
ас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема н |
ве друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на м |
бојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, |
е, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на окол |
вете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породич |
ад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била |
ан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није н |
надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсоди |
ана, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савр |
само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кум |
и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После |
ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са |
да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка |
у било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем ме |
Милици, да њена Даница воли Миливоја, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, ста |
ет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стеч |
>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се |
да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} |
, но вешта домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста н |
>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи |
огатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да |
Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, |
гуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражит |
у нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртв |
а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска |
је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вили |
поче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав тихи раз |
ни изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладин |
пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница ч |
ој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољуб |
ица, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према |
85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, |
<p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани са |
о, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица ко |
у и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што из |
а Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вра |
?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори:</p> <p |
за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих |
врцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> |
, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p> |
а ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше в |
дани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: |
е ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ет |
а на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још див |
буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у мом |
очели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљ |
да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће о |
Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи од |
ђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посм |
и Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из |
о, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био |
још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом на |
ачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природ |
веног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у св |
мо мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загре |
/p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у |
и укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ пре |
е у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човеч |
, а зеленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још по |
и пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двој |
ожи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега н |
утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на о |
оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, |
има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад |
у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати |
роко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Њ |
ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са ист |
мере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасви |
ехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивид |
они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог кли |
да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом до |
ута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисл |
ну форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бел |
з радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју р |
еру.</p> <p>Но домаћица није још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрес |
ј ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она |
овај напасник, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је |
{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у нек |
ове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ нек |
бије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разли |
гова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћу |
ојим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S |
падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио ч |
ер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему не |
иш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n= |
ду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад с |
е да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> |
е Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајава |
а повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, |
спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак о |
ше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у п |
ве само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лук |
вијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да |
ачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није с |
што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење Миливојево, било |
ао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Ка |
ове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска спл |
сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, |
ховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S |
<p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, |
ве топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу |
е опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но ос |
ти она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама с |
е овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У доља |
лаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отво |
тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да п |
м смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради опр |
загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућ |
да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша све |
<p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да |
p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна |
</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Нед |
свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, |
и трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају |
>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!. |
н твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље ув |
У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Да |
<pb n="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чис |
ди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, |
ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они |
е: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што о |
е не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји изме |
нцијозност према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, |
изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег |
посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се од |
ркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си иму |
е ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Ова |
наша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, |
а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, о |
руге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, |
д у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим шта |
ника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне мом |
уздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> |
су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од да |
по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара ц |
Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Дани |
сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима |
/p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомисл |
а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао |
ја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас прегол |
ико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајућ |
и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега |
т, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за к |
S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> < |
и ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љу |
pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и |
се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случа |
е дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границ |
е се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљ |
нан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, по |
љу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има |
отећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> |
бом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Бог |
titio est mater studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој |
</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина |
капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу |
вим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун |
о државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p> |
сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и |
помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у |
ида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по че |
саше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не з |
ко ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гар |
јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање своји |
и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурено |
но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он |
мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било |
се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила |
ицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по до |
но Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру |
давно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, |
ју разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве |
у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавају |
стаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових по |
им демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, |
ењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поно |
наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне ж |
и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S |
на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га са |
ливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога |
бична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разновр |
p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринс |
карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе п |
<p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива |
S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и |
о из Неготина.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду |
налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, |
>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, |
евојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале |
Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини роди |
је била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи |
упутством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </ |
лижује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мрт |
лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети |
ати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентимен |
а је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је |
огатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има он још с |
е бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је г |
рам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пож |
суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колик |
мци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости по |
роћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они об |
> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно неприја |
отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те прист |
невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о |
ром, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p> |
ивати неспоразум неверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог п |
па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом |
ти се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељк |
а, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, какв |
ог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сим |
} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зат |
фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Њего |
ва природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене |
о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао |
руге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као |
{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Неде |
, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то и |
дмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати |
ерили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој |
ора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетк |
х ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва гла |
а српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p> |
} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје ка |
ош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ н |
пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола д |
свим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста |
њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као д |
, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разли |
се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окре |
ослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни њ |
Мило ми је“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стој |
ђима у многом погледу попустила.</p> <p>Ови последњи, по урођеној наклоности својој, почели су |
е и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. < |
..„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. Љу |
мелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, |
а времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у зго |
е сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јаг |
ста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јел |
p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да с |
е жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> пиј |
и остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје |
оја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSecti |
ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу |
</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним |
ино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас да |
спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам по |
звади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{ |
ати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> |
пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не мог |
куне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по че |
ста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гле |
иши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је г |
представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Ст |
приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, |
и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Дан |
тави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да т |
ти, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена |
ли у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори |
а је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.< |
ије било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обич |
ри у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</ |
SRP18911_C11"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен |
ора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љуб |
ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о на |
ђу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако |
други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим св |
бомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је |
т, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено по |
шкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова би |
иче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.< |
да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижев |
се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сла |
</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веом |
е са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безо |
Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="3 |
Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, |
њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против сви |
овалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско се |
се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, |
ако ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но н |
заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине |
исок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом |
и да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, кој |
н пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као |
т, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу до |
Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада |
гуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати и |
јеста на његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Сп |
вима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распростирала је са |
жљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, |
да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унут |
спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који ј |
: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Ст |
непрестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој г |
будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главо |
ати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p> |
ама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се мо |
себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је |
нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је |
мам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца |
нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгодни |
бом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без сп |
јавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојев |
вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} |
мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, че |
висни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозво |
итеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српск |
з џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну ов |
иње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p |
меју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци |
зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> < |
о као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у |
да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</ |
најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у |
о већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђ |
тим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је |
/> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели д |
господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког до |
трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разборитос |
бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао |
т и нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ приме |
породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућа |
а ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, |
за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, |
ачинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жал |
ао да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се п |
у да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде св |
p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да |
ће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сас |
т.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено пр |
у спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда и г |
ека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> < |
о, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p |
неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милиц |
зјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у |
ри овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор |
опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамот |
ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{ |
грала тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није |
астајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливо |
.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице пра |
а пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас |
Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Дан |
али.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type |
за, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше с |
е му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше |
ласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узр |
х катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} |
они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов |
76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p |
ј начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случа |
ере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> <p>Бо |
не, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо саз |
ропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стиг |
њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај зи |
ст у опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p |
ици чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају ко |
зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао |
.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су н |
, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да јед |
у случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, кој |
от старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима |
властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод |
што се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати |
де баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио |
даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју к |
да би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разуме |
ви новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од овак |
оче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву |
ићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатно |
као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су поч |
и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама |
прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, |
ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се |
ост придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је в |
е још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче жи |
аћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракиј |
Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да је ко |
ст, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно оз |
адић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сад |
је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има н |
ране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе |
агло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог стола више с |
је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{ |
леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љу |
p> <pb n="89" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим |
срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам ка |
који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који |
ј прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче и |
и овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенци |
а.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина сурев |
ша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на |
е отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нуж |
нца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа |
певало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић |
е време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p |
није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус |
е пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вел |
е и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер н |
исле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади про |
а скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљ |
— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Ми |
нај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао нек |
то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, |
Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћ |
вио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџ |
е сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам с |
м!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша |
ћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру |
е трговачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје ч |
као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> |
ења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвн |
која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предња |
а лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картањ |
о да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливо |
ијатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често з |
приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш |
за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац п |
ће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар |
анствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису ник |
к, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разго |
заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окре |
— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он па |
д га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и р |
а цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда н |
а на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, |
и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ до |
же и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, |
е књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све |
е четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог |
> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показ |
зу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} |
сно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже |
знато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде |
роту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди |
м на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично х |
} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилн |
а вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зе |
не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је |
</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.< |
којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> |
рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p> |
{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне |
и јадовно нагибаше над водоскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле |
већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене С |
етку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар зн |
} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже |
двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и стр |
душан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно б |
азована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од |
ло, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страховито цикањ |
S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих госпо |
лација разних расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до ј |
да, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ства |
богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да им |
немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет ди |
овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од с |
најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипа |
пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, |
продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он напер |
ложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада с |
губио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или та |
против отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познат |
исност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Исто |
стале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у |
едима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд з |
ране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце тре |
стати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} |
рви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласо |
да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педес |
ија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ћ |
био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он зас |
У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодил |
е био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресе |
изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{ |
, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к |
моли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна |
смрћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, |
ко није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми |
асови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажни |
а, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј с |
ерса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, |
<p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу |
иливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видет |
во би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ват |
страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са п |
/> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не б |
ило је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но |
лањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до |
<p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећа |
укоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побрати |
бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема нам |
самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то зал |
х списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампа |
коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мрамор |
!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколи |
ало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић испов |
</p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је огледало н |
тима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго |
оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одат |
прекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени |
е добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је |
>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{ |
азан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују од надув |
{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, |
чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас |
ињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зв |
а оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, |
ко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој |
ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се |
лима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје ње |
ују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но |
та са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну со |
било је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо про |
рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти не |
шајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већ |
уо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, |
/p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сват |
е поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач вис |
смеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха ту |
и, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби |
ге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда |
ан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео куп |
изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава |
на падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учини |
друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а не |
изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но т |
ао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован |
о мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са |
враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ра |
ајсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размиш |
ту.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом има |
навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему ос |
гова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на за |
вно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само |
иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хле |
питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам са |
р се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш с |
„За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја |
а то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју |
надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу р |
у собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна |
пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше ониз |
оља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани с |
пореза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци |
бомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике |
а Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што. |
кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Д |
ила је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љу |
кора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаш |
деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Не |
истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљ |
тране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак |
Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од сал |
d> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} С |
ршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према |
, вредни агенат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоност |
> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренем |
{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад |
во, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> |
е даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолут |
pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она заку |
г звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан |
кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њем |
који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што |
ве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познан |
о деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да поглед |
е био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који |
рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, знач |
уге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом трес |
дно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су они били |
ковићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Бога |
оје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да |
<p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајви |
увају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени |
де сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе |
ута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда То |
то друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мал |
ојој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му |
Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} В |
ј књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошт |
очео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао сво |
ју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> < |
на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вул |
што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не |
веома препредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфроси |
ко, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна вр |
аки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад о |
мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музи |
ца, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знам |
српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда |
мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалења за својим г |
ић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и се |
рећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ств |
Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и р |
онили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и иш |
на звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те |
ушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а т |
х оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимњ |
га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све |
и његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да |
мирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине из џеп |
платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n= |
при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гол |
ега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, |
сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но и |
На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“. |
гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно В |
ати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, ну |
епа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</ |
Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоч |
ки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S |
ни баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!... |
га није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао |
еправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благ |
је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнава |
правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се не |
“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу оста |
у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Дани |
тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом |
му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еу |
мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко над |
агледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ под |
очне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту гр |
твеног, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> з |
<p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућ |
сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило |
сно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном ж |
је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то |
већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до сам |
локупну повесницу човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из |
ачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петров |
некле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим од |
Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је |
е је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин |
, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као |
дром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се сл |
равнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста |
дање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим б |
ето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години |
спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себ |
„Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момк |
е слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубом |
и ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома мамуран, затражи још и кисе |
благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најн |
писати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници |
едан несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је тргова |
сто, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи |
у је водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је |
односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја |
ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома |
Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим п |
.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој нам |
о обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дука |
сподина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположе |
вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} За |
се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или |
њем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу |
чине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима |
реме после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости ка |
етно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно наг |
идају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и |
о се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газд |
<p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n |
<p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора |
кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S |
„Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда |
осао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, п |
или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" |
азвијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само |
помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не |
ца не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга |
вни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман чов |
сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте |
о Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, гд |
<p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.< |
амо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таки |
етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> < |
у, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет па |
Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, |
има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, зб |
ве Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опе |
смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља |
ени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај стр |
обро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се |
роницавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а |
а не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостиониц |
ије било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њ |
а мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда |
пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио д |
лади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Кос |
а је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој |
љала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изја |
е пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну б |
к са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p |
дом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само |
а глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели кри |
моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, |
атра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “</p> <p |
висим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штет |
авио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељ |
18911_C9"> <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале |
дела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири дин |
ош били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то |
и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око |
три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два н |
и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или |
рантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дак |
:lang="la"> tertius </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно |
МАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накл |
ах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као ста |
школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије пона |
} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Д |
нао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још више мој положа |
да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} |
је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са |
оста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад |
исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану |
ликог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У дес |
центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру |
Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет |
најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> пер |
о у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде |
Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, |
ца.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби |
алон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на |
то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако |
на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутр |
ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима д |
а како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник |
страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на |
лаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се |
оимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би треба |
е газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да м |
смо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је |
аче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но |
ту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве с |
главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући. |
Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељ |
тује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију |
жењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но |
у, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он по |
кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о н |
но Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеш |
?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како см |
p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на кој |
<p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва |
ацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у рук |
ло јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} З |
е се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину н |
ло час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти ма |
знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој паж |
/p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму |
пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јес |
ојој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p |
>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим зм |
биш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Ми |
— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је... |
оје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{ |
продужи Недељковић, на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школа |
и му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара о |
омир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја са |
породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Нед |
овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допа |
тког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори, да је већ наштампана, и да је још повезује књ |
<p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомо |
p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна. |
наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се |
чуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут п |
лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у |
азмишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури |
е заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па |
ивоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је |
и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, |
тиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у ко |
гатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те |
упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са св |
а неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била |
устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више о |
чак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радос |
епоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</ |
састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, ка |
од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заб |
е, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај |
етника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је |
<p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на с |
ћ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад с |
ко зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једи |
но стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} |
старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, ста |
лавним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предс |
у мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао |
дан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни |
но обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређе |
} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш т |
на реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омла |
а врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, п |
на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се ст |
па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но |
се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, |
двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> |
>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем |
је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.< |
четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколик |
непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n= |
<p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ва |
еби објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај |
му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p |
ш непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на |
в пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> |
њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако ради т |
>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се |
до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, ни |
је напомену још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но бо |
известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Прија |
други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и |
јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда |
само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле |
у по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу |
овој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на |
Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених ч |
и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо |
својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Д |
а, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, на |
г олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или |
у у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, шт |
дели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад с |
да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније догово |
слила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Г |
ом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању |
p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је од |
е саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну |
у, правда неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од ра |
де никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње соб |
због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су н |
(јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином |
је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Кос |
се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само д |
д Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има |
).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра м |
рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади |
а.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, |
солутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не во |
Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах наступа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бу |
едом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвес |
нику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љ |
а кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки с |
двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саб |
!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> < |
очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дет |
се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе прода |
по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми |
едаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год |
ре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, |
азе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, к |
у са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак дон |
услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао ј |
завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на ш |
још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути |
омир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да с |
ас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се п |
како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав го |
сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу смес |
сављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Беогр |
з пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега ј |
ојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у је |
, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> |
што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Ис |
после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана |
срећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се т |
/p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> < |
непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазов |
но доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> < |
</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу р |
е ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно |
ема одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће |
ред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше преко п |
е Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима з |
орила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била п |
ризнаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он |
таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе сво |
стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а н |
же, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послуш |
окица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ |
ign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml |
а, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која во |
"84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим |
’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега |
а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног |
рет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из дру |
онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати |
им начелником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног боље |
„док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама |
вако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са |
оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и дру |
тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, з |
их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у |
вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је |
ка, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господа |
ко болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било |
их паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна |
стало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang |
и или какве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руц |
амо боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да с |
ћа, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запро |
највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се |
тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код |
, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј ј |
авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двој |
она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним с |
вот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачина, без једноду |
мршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је |
ани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, ко |
ук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је |
опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сва |
с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на ве |
опствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла |
ном браку а најглавнија им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и |
ка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраш |
ху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</ |
да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{ |
оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, |
жећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) |
треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> < |
да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је д |
пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво покл |
је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже |
мо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалос |
м да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца, посматрајући из |
н дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догоди |
се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, |
„постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели госпо |
е иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авли |
уду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић на |
и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава |
ато га даривала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумч |
вом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, н |
оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мал |
и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку |
остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да |
ко је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често |
куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница ј |
је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих трговачких |
мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим од |
свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно п |
ед свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Бо |
кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то з |
</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице |
игенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцн |
експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа и |
но другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовал |
динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливој |
заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масн |
једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но об |
дствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало застаде, и пром |
ла је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомен |
си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити доласком о |
и једно, ни друго.</p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затра |
} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући се о |
ру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани по |
се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћ |
ине, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћ |
је, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем дан |
е сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ |
једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, |
у сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, |
еки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се |
лаву беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> <p> |
па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздрав |
ер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, д |
ок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{ |
е он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вред |
ке му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим |
у са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а д |
сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p |
а са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за с |
је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је п |
ти.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово |
супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнем |
и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада послед |
p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов |
ање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује од |
не, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве |
м сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а |
p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се ча |
слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тр |
да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри љу |
дао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Ву |
о незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p> |
<p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра ( |
адосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, ми |
ице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, |
м, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, |
е куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је |
Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пу |
у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вил |
је крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љуб |
трук Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му.</p> <p |
вугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распро |
p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође |
на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао |
> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, к |
душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра да |
а у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пу |
мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфи |
{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његов |
ни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који |
овини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелиг |
еће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да ов |
да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је кр |
пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју |
, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има |
на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља ни |
полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет |
аче беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца бил |
кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, |
матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он |
е гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „ |
а и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, обла |
.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> |
колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{ |
што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у ус |
томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтер |
праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве м |
но решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај |
ад о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} До |
Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини |
уварица Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су |
рели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакл |
Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „До |
Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке |
и видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква |
младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера ова |
троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно н |
же да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно. |
“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га |
а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представ |
> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више су |
ле ће се у његовим трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, ш |
S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде |
ати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне |
и непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад ка |
да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стране новине |
н мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33 |
са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати жив |
, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, |
оја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p |
пурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у |
кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица има непрестано у оч |
а све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слу |
ђом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Мило |
ој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа н |
бе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 ч |
{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бави |
м, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је |
за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштењ |
утешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица |
ба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у с |
ог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треб |
.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица |
је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно ка |
о код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко |
телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се и |
овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је |
јмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као |
ним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне |
ави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји наро |
т, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно |
код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и |
ло и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно |
ео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица |
„Буковичку воду“.</p> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом |
у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело у |
а“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотер |
во чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу |
у седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој при |
b n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађај |
није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчеви |
вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чуту |
?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, изву |
Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз |
Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо мес |
{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јес |
извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац |
је могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, |
а све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и ро |
позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео да |
устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на кој |
пази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само |
ног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> |
ковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „ |
вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне |
p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p |
е, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb n="82" /> <div ty |
ими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен. |
приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прст |
једно непријатељско ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је грана |
<p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежн |
да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</ |
ипови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је мо |
!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави. |
заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно оз |
овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> он изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га |
око четири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је зат |
p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и |
ла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опе |
е коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, ником |
свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут |
зели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година би |
; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са с |
успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог |
ли ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко |
е мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван трговачког |
да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у |
и исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} О |
орађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је |
како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Мил |
вачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сад |
ним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе |
ава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне ср |
ер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати свој |
в сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник |
ној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника н |
ивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен |
злог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} |
се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Да |
им човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто |
о се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са сви |
>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен. |
>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{ |
у, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметит |
ако му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о срем |
веној вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на |
/p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ |
ређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље |
је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце |
едао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз |
.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта. |
ате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стој |
атић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени |
ресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити |
и — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље |
.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже |
те моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи предст |
и господин начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Ос |
је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливој |
им даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покваре |
живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти вазд |
у живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од н |
ма се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигу |
с је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед |
лима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, би |
лади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Ми |
о дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи |
.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да |
ош није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише р |
гових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао с |
ничним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку |
да се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p |
а, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, д |
алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне |
из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до |
зно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, |
ћ често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове |
удно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су с |
по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад |
о.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начели |
мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четир |
окат неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p> |
n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти пор |
еју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава |
ари, но сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића н |
а код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чи |
</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, |
но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору н |
ду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, са |
су, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле н |
ко, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд |
је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио |
в књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скро |
в!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу ту |
е оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанст |
његовом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му |
м задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаш |
ату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих ово |
изну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p> |
и су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Ра |
ло је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих трговачк |
ати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дођ |
/p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посмат |
а дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек |
а врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n |
о Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново. |
интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благ |
беде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S |
p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са |
ого полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре дес |
S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада сам |
p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремил |
едан мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учини |
газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то бе |
једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<forei |
што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо |
и сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S |
о да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88 |
ана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одгов |
почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој |
напоменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стај |
мајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не |
му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу |
икакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, |
ша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда |
ељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео о |
ајбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања |
и разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „П |
ем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што са |
иваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мал |
рен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски |
ма у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бе |
бољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме пита |
вивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени |
гов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле в |
ића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је |
</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p |
господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је |
Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гост |
еног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) за |
нично потврђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву |
са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељств |
вником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи |
ио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само то |
а овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, |
бог овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу |
ађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио ни |
тровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, |
ак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p |
к слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може |
а сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p> |
се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да |
ић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике стран |
де сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Милив |
сен овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>К |
/p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван од |
подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и чи |
ског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па д |
ем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде п |
</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он |
о слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен и застрашен.</p> <p>— „На жалост, има |
м на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p |
ицијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете јед |
а Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да |
кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Дру |
воја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је ч |
промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина. |
но љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење |
воја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та |
пу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожали |
ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето |
то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдег |
ви, невредећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да т |
ици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку. |
тргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личност |
S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла з |
грознији комисион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосав |
зван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благ |
ши.{S} Проницавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узне |
ад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере |
чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним |
<p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одмор |
</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико |
њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, ка |
ле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он ј |
писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је при |
у га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њим |
е састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је |
Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он |
је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не саст |
е количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу |
а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, ј |
еђе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне о |
ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну де |
руги изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима. |
прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече |
о да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад са |
и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприличн |
Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге |
е не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они з |
<p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобив |
глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се и |
рзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између |
старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му насле |
Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природн |
издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ пр |
не боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лиц |
а налази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и тргови |
ign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </foreign>.“</p |
а, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Д |
особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му |
н и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се п |
; вино је ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</ |
ждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих српских трговаца, њих |
ица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фо |
p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> |
ек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и |
зашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе |
ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога и |
/p> <p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S |
убомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, |
виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно б |
а цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда |
м премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било ј |
е случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српс |
да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећно |
и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране |
оново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још |
а својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по св |
а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом |
ки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>О |
ма расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро |
а Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p |
ам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена |
о!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у |
е веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време |
на слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да од |
еди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n=" |
<p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанп |
оја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па |
ајзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да |
поразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p |
све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, бу |
воме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази |
"100" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје |
руги буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско с |
је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе |
ји је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало |
<p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне ш |
да испреде ову нашу душевну заједницу; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како |
ила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве |
и њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је |
.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходни |
мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног хода, загасити |
и, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у |
том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко н |
ицом.{S} Он је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> |
јлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да |
себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих |
ао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу |
моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећ |
знавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише |
, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша |
ња, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим нево |
тала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Мил |
о <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само им |
дим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми об |
самнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом с |
ше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила г |
ких покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна |
Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је |
ак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, ве |
ди оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{ |
ратиоцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако |
дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српс |
устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова м |
све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, п |
Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо пош |
ру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице ок |
>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“. |
о буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код |
ад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути с |
илица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је |
х разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију |
гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало жив |
укама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У |
ливоју, дошаптавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, тра |
се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, |
, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и ц |
окичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав задатак има код Недељковићевих, па му је в |
ад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако |
била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од ос |
а посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи |
ла, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово |
Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родите |
е, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решил |
p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље мог |
ралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се |
ћева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала јо |
е умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Ми |
ст њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и проми |
ао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бир |
е услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старо |
Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе п |
дино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</ |
епрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој |
а и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну во |
на заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Н |
звести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша |
до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не |
</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом |
оме свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај сад |
р то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.< |
њења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Ми |
во.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста |
игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви |
гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвал |
ођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети |
ћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутр |
егове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> <p>Богати |
авана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствар |
нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невр |
ли ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана |
Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније. |
ано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, н |
сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог |
девојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за |
ајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к |
о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треб |
овор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично гла |
> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као |
рској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} Срб |
</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распр |
ико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије |
сом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p |
Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два ви |
а, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах пр |
у, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не см |
собља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пу |
аси рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је |
Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада бити ванредна лепотица, бар то све |
/p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На |
о ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.< |
црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком |
ци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> |
то их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме с |
па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује |
ски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из со |
>Момак донесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни |
сиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи ж |
је куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они треба |
кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничи |
е ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној |
о Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој нови, преобра |
тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме |
азованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не мож |
а родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благослов |
а оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, к |
“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, |
оје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у |
ем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добр |
били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се |
а.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у поб |
p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други него он!“</p |
е, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он ми |
сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била |
мишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, |
м.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва. |
ву, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> |
вима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може |
су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова |
чаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</ |
лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини |
одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубом |
о нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ каван |
а свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене |
ца, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После |
како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, р |
ђујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па |
p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти д |
не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније к |
да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то ве |
<pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није |
а је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по |
благослови нас.{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одг |
заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као |
стио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је |
и је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p> |
ге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени |
у у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне |
ихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p |
је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми |
p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би |
а, говораше Миливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома ж |
сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, уд |
о са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја |
их су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> |
ово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и |
е адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p |
ест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућ |
ображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи..... |
живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а |
/p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до њег |
"133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди |
њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни го |
квој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се њег |
е, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с |
на за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вр |
а <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за ист |
суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>С |
за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему с |
животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвал |
остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме |
ли песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан |
едао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем по |
Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p> |
рн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, |
не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију н |
послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то ба |
мислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" / |
“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у р |
разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није ба |
бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови бајаги |
оводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливоје |
јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати мог |
ошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, ов |
ма је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, о |
однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису |
и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не мо |
" /> да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све |
изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, |
е одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, |
“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „ |
азговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубо |
мам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књи |
ови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па од |
, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> < |
м преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требал |
ше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној |
астане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања тре |
нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом к |
гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, |
један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Пери |
ви неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, |
“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су за |
мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је је |
читим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за |
а међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга пол |
оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно по |
ачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ов |
огнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S |
а се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда |
ку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранже |
ада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p |
дају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрез |
не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се и |
—</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче |
и изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} |
а, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге ст |
<p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да |
, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тај |
о више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газд |
рас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> < |
лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописан |
аље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је н |
, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом по |
о неће попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни |
<p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијц |
...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p> |
/p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p> |
позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, |
ница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода: |
е, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив |
астанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и |
баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p |
.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски располож |
ешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> <div type |
би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је мела |
амо да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је д |
још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидал |
е у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви |
ио случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који бе |
онашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> |
волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, |
већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно ис |
да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако |
њу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав вета |
роши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, |
ели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици |
к, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разуме |
се поуздано може претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, од |
рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се |
_C10"> <head>Груда земље.</head> <p>Још оне исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, с |
де се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овд |
дили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерни |
еде на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Ми |
ише онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да ј |
ше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна иск |
</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би |
изражавају:</p> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести |
аши су увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „ |
оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и |
} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да см |
52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш |
давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљив |
и играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог но |
и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац би |
своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иниција |
ни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди |
ице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне ч |
ј вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>Многи ч |
овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало |
ског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да н |
тиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако п |
и није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливо |
овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>От |
досављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, д |
ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа |
добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомаци |
и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и тр |
ека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Ка |
та!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авл |
објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: му |
ку.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> |
половини овог његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све инт |
ако би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда б |
вљала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скув |
може да постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душ |
у право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја во |
риво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ак |
стало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да |
лагост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад |
да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Св |
епом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> |
ости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално |
ли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар |
листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш криво а |
чака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове |
а трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то |
замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу |
сутних никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху |
школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу |
е није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надуве |
понашањем изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за |
ива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћу |
ави њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мат |
закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећај |
некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и |
од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају |
је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили |
вођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних брко |
жа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив |
Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим весели |
овника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на гл |
ска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у краље |
баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и |
ри, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ак |
ка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, |
бљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ |
Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{ |
време обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је |
а даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства п |
једнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник |
ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> |
па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> <p>Ра |
Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали су |
и, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од |
ја“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до |
но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години см |
зи.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, |
p> <pb n="99" /> <p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери |
д нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} С |
и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна пот |
их многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт к |
ебе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку |
хода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, ко |
ско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само ка |
да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћет |
.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>К |
} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне |
двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{ |
к се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше |
звади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „О |
вати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемире |
ић одговори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се |
оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су |
остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зре |
n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одм |
<p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне истине и братске љубави.{S} Да |
оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Да |
вићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз п |
није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, |
на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и |
ићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ов |
S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је т |
анама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалил |
ла да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка |
ва је била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>К |
и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава |
само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, |
ели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах |
а баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепље |
а је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, |
ао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина |
аспростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у |
ошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па |
ма са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што та |
врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића. |
</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне ж |
се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p> |
Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} Богаташ овај беше н |
и измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом |
дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</ |
а свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и бе |
е Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> |
онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и своји |
Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</ |
ла никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он к |
о времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим поср |
литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као стариј |
pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>В |
д се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и |
„Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —< |
но буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар |
а мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даниц |
вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођен |
о!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више |
</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> |
тно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело |
њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више |
друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Нед |
ећ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са сво |
, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз |
лео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро п |
ло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српск |
телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако |
/> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате |
у, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S |
ам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблуда |
са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, н |
пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, |
ома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташ |
S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше |
ености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и о |
Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном в |
што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи |
/p> <pb n="84" /> <p>Ако добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зи |
ио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то |
а је он до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p> |
а двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светске протуве |
ала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је |
обе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зор |
} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не т |
и ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног ис |
ошћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је ве |
интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг |
ена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотат |
све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обе |
га новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељкови |
у, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему |
у, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива |
се може назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто ј |
и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, |
ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе ш |
потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неисп |
ом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он ник |
попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и |
е да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово |
те се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код о |
си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада |
д је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поста |
узика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба сто |
матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближ |
ога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он |
ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу |
ратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубом |
зврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најс |
му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Мил |
њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведне |
а рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</ |
имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне |
ромери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима. |
аједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом |
да код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или б |
<p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p |
е брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливој |
е.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но св |
се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћич |
неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> |
вољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда То |
и Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млад |
ицира!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди в |
таје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ћ |
о четири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвар |
буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забав |
па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати |
/> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непри |
другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница није |
људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но ње |
гово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, а |
би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске |
ају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак |
их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала н |
ио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису |
„банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда |
и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није |
ли, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само |
а и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избег |
требно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене |
т и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу |
Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, |
ачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био си |
штва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећа |
лија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, оти |
е нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то |
много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје |
идевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.< |
и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бад |
во тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> < |
ду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се |
, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <div type="c |
а својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око чети |
видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озло |
ак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, |
а келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно |
моћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде с |
ник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и д |
и то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ј |
зити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју преве |
и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то јо |
>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадри |
ње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз |
х оде из гостионице, без „збогом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> |
вега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је том |
ивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n |
ице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“ |
његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима |
ре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могл |
ј страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спава |
исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и м |
је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама |
за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, д |
... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!... |
унца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи |
у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тра |
равио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он |
ах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, о |
, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до крај |
а валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, |
за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах п |
кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{ |
е то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, |
" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то ј |
мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњ |
ме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусретају сви |
скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде |
вши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога |
ариске штанглице“, „патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости с |
м својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим |
трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам |
е он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Бог |
ајљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима се |
вога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="chapter |
арка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у вели |
изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрач |
p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома ле |
и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви |
на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време |
т пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> |
еђу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Пр |
е био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која |
{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата нас |
ђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у |
греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство |
Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> < |
ата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек раз |
с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпу |
. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога ов |
инара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Мили |
ли.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <p |
.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> < |
емишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> |
шља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па |
уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране з |
се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ до |
м је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</ |
раво сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка ј |
и друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао |
ју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје вратио заја |
мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или др |
ирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да п |
скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на изве |
тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па ваљ |
ко скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да п |
зодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им ј |
м пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити изба |
Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука |
амо у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она пре |
</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком с |
</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада |
" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад |
ма свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов |
а су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће |
ла јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће |
е, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао три |
скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много |
S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а |
ма!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што |
о, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, |
овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и м |
у, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељ |
изина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхрани |
идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона с |
о што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милиона |
у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ос |
рао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне |
према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољ |
, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> < |
..</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о |
ко збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не б |
божаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свет |
че, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било |
уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако |
жем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог из |
књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</ |
о, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им |
стала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани гос |
е подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле м |
није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам ме |
није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на |
а, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи н |
е, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлиј |
обро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и ма |
ло још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</ |
чаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћа |
а дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавил |
вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи, па ве |
о разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љубомир |
ање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу |
те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на |
о погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздравише, |
атима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир ослушну.</p> <p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па |
ише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> |
а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним при |
и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристик |
алих <pb n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришу |
куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} Кад би <pb n="61" /> |
зи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер |
богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе |
ви и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се упр |
увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на у |
отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала |
к, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, ш |
ном речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срц |
зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује |
скроз материјалистичној <pb n="107" /> основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чин |
да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говораше Милив |
он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он |
београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важни |
редног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су с |
ом и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што ј |
ћа, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковић |
рости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за бу |
вим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видећ |
шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имају каквог госта на р |
имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио |
исказивати, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих |
мо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова |
исутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњим |
р посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељ |
еђусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливој |
p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском |
накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисл |
е у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај |
сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је |
а госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, |
ком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста с |
само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему |
питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а |
:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о |
знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се |
велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега ново |
ве је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће |
пио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси |
зда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без м |
пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. |
да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да ва |
ронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама и |
квих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда |
надио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигаре |
, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места. |
ада.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без см |
е је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се |
сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле вере |
p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према су |
ђени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака |
>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p |
егне за дуг Богатићев, а газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, |
е; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замисли |
ас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се испл |
е би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо |
ђе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла |
То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ва |
авирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору |
понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све н |
еда и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже |
лика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде конце |
за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тре |
аједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастроф |
оле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе са |
па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разго |
ући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све тра |
о двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и трој |
ва чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> |
једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да |
који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање |
ним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз пес |
показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне у |
ак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и његове куме.</p> |
и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који |
о са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам једно или друго.{S} Ја |
ли, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајм |
е као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове |
ком салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за игра |
вређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати пр |
иметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, |
ним веселим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} |
иливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову |
започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љуб |
ат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останит |
ац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку |
елу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српско |
ећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мен |
те ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{ |
Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ј |
српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељи, а неће ми бити баш |
те се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека ј |
но непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодуш |
, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гаји |
и и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукам |
и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у м |
Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам с |
p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио |
ати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и |
кчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе рад |
{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаб |
је врати Миливоју, који искапи незнатни остатак њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше о |
ти код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p |
којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>По |
ћана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи |
Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, к |
злагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни |
воје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао ча |
ше пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оц |
краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћер |
м демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњач |
вала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада д |
> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине с |
у за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p |
.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни |
е.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, нашто онда |
</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде |
дало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша |
чен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта |
обротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши ра |
служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавст |
е.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ по |
паднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обе |
и часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на не |
дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманам |
} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим др |
ливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p |
а сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути. |
/p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје с |
а које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> |
у је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад с |
д гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући т |
p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница н |
простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и оп |
уди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељкови |
а, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n |
>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да |
„хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитн |
мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати |
питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет |
p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискр |
се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „ |
менима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим ст |
> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица |
непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући ан |
брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође д |
а буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; пр |
ања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубоми |
није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп мла |
се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као г |
није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разл |
бичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу д |
> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џ |
ану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јав |
у је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена ко |
да!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рам |
/p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем к |
вога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао стра |
ати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао |
био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ства |
ме, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш |
кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љу |
саћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, д |
им спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Дан |
убомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и д |
а и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, |
је.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко дру |
ог пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и |
и се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погл |
уку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила |
аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p> |
о тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата п |
била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Ње |
пе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу |
и мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погин |
ше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови с |
се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком |
p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, |
обро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открит |
знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац |
је још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак н |
спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више о |
у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед биј |
и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p |
>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест гр |
, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, ко |
ње у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили |
оспођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Милица често |
има добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у к |
да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу |
ину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то |
м искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја љета“.</p> <p>Посл |
им писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да |
p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не |
се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је по |
подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не мо |
би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Је |
ликог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од |
земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начел |
"13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} |
азговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му к |
и неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник |
вари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако неср |
мир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделова |
нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалир |
едео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а н |
е седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и |
итав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој |
ко воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаокол |
дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те |
правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" / |
аже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег с |
иста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани сањало пост |
а с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгл |
се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може са |
ненада гласови младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да |
постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају ша |
слио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе |
даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Д |
у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне |
/p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она мест |
ање, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, |
е и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са својим противн |
осао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бу |
ати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, |
стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напом |
још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варе |
вала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио г |
е стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дак |
ама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћ |
к из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство. |
и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он с |
ме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осу |
а на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше н |
а слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније |
ња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас |
на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је к |
ој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазно |
куда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, кој |
сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</p> <pb n="27" / |
о и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је ј |
ер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му н |
но: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, |
о затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и |
војевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> < |
кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности М |
пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и бра |
вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је |
велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи |
новници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спр |
, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима данашње бит |
, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разбл |
уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он |
окаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Миливоје ниј |
ар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад |
>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча |
/p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ реч |
ш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио |
баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назор |
ица, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зав |
баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој |
p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница |
да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчи |
едаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џе |
нију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрип |
обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савла |
ијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само гор |
је дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, ре |
она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због т |
њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у бога |
извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> < |
не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно п |
и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Нед |
тер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те |
ад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала |
ем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто бо |
епљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне с |
, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захтеви ње |
з Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па |
ра, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она |
ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресе |
зговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће да |
Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мен |
па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „је |
ко гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући за |
Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још |
м и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих ча |
равилним цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила |
ивоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би |
ним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми п |
очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фан |
нда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, да |
ру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки |
срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље |
везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако |
не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливо |
>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње |
ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео |
а послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи њего |
ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајк |
љна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуд |
Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница ниј |
<pb n="96" /> <p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукам |
гне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу н |
који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих бедн |
уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам |
било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. го |
и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељков |
а био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човеч |
ина је била више „дражесна“ но лепа.{S} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, |
вима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на ј |
брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чароб |
дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његови |
ав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној клупи, |
грало срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде |
нису баш особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотиц |
а, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризо |
дан мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црв |
онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими |
а понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> < |
.“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задрж |
p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, |
ју газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне |
аше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима м |
ио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престад |
у писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одс |
е вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити |
/p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.< |
дина.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, |
е никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је |
"chapter" xml:id="SRP18911_C3"> <head>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца |
и собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна таква |
опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојком, која лако и гипко х |
даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по од |
смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су про |
пска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда ну |
, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа |
кица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и |
олицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лиц |
, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им с |
стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, |
остреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста |
ла!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и п |
њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не суди |
а некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи |
ратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав |
више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих за |
{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније |
} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тра |
то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошу |
Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике |
ицира, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у |
сведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p |
е и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са желез |
пут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и ј |
ом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанс |
од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута |
ме налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по том |
p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како |
обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи по |
састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно друг |
опште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се ко |
начуо, да Миливоје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је |
намнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим ме |
и, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’ |
аједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но т |
посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и по |
вду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.< |
ма његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу ј |
на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље ништа примети |
а овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p |
се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{ |
гатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на |
у.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p> |
олу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати пр |
одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неопи |
Недељковићева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао ј |
м.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајд |
суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре. |
шка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти с |
иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спават |
у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљ |
нас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> < |
а који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него шт |
р, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок ј |
са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Б |
н јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и нос |
неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се о |
ави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно |
убомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно громко „многаја ље |
Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли |
собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон |
ојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дис |
пије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, |
а се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га ј |
век би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука |
размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што свој |
особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био пр |
је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи |
ош Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љ |
eign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стран |
де од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све |
<p>Подигне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће |
ој клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, ко |
позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови |
опце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, бил |
ити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту |
јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад |
е“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако р |
савесности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити с |
да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје д |
мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из |
није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту с |
, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у п |
зазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је |
азоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Мо |
p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, |
ем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није |
Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту |
уката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не |
су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направ |
и је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви |
о било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде |
промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страш |
ћете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у ви |
> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачун |
ебају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски. |
пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како |
је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо на |
аке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали игр |
ги пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— |
овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа |
пава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, |
ир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p> |
ио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Б |
> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гла |
обу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зар |
ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одре |
разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела пакл |
е и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жал |
е разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љ |
егово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да |
утио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!.. |
ете, да останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, д |
и, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> < |
га.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сок |
шке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Милив |
тав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, са |
е је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован р |
ецу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку |
је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није ника |
ухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а т |
и, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде ма |
ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањив |
отиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то дан |
цније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} |
немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој |
о полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследниц |
за доручком имало је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам |
била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p |
књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног развића у књижевности, ко |
} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димов |
готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па |
иђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да |
ваца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сок |
ћ је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као д |
тић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади |
атури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није |
оваше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>С |
ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Милив |
не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> |
његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче |
оје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавал |
ће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако неће да послуша, он |
но!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка |
шио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Мил |
кошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па |
тарци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па |
се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p> |
о их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“</p> <p |
аки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде |
ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удад |
на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртв |
гло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио |
адо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш |
којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после |
у руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отв |
бав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах |
раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— |
ервозна.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих дв |
раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, х |
утрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех |
разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињал |
ововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драг |
е то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најбли |
ико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.< |
тем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћа |
једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали |
азда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те |
ник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p |
, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечера |
и.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на т |
се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како |
м породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> |
, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даље |
овићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>С |
свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви р |
ог човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, је |
да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи |
ена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина |
тив Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p |
лимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам |
аница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензиј |
ста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кућ |
га бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је г |
сећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би једно према |
промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно |
ах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним |
алног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он н |
азвезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир |
на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно |
она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених |
кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди о |
ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да |
њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом |
уком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо тре |
ј се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама из |
редузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе |
p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате то |
поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као г |
ој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, ми |
> <p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књиж |
донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за |
љаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} |
је Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко ова |
изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ра |
озаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њен |
пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па |
начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега ни |
патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда. |
n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.< |
вољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим невер |
салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госп |
е застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања |
уфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштериј |
а што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле |
себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но |
ћ се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат. |
а за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви ре |
к и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао |
га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Кос |
но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њ |
амим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p |
и шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љу |
узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>М |
оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се |
господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пи |
в Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презир |
цу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем |
другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, |
p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на се |
авно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна |
брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не |
у, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад |
ја шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но вид |
оста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само |
којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекид |
а како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим сте |
ако, па да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста у |
пође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава |
<p>Миливоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи |
ше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> |
ар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне или обичне воде; тако |
тери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то |
е и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мен |
<p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После |
јлије Соколовића, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трго |
а врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било |
ликом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драга |
ост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати |
адржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S |
} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше К |
/p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и д |
је је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило |
дмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), |
мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак |
рацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што је прим |
на њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и дец |
учајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме с |
арим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са с |
је на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици |
ису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непо |
тић тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљ |
аље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и кап |
у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је |
газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има |
абе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећ |
зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињ |
јеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код т |
и вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено |
ца спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су в |
није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена |
а, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје |
>Она закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли с |
о добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље за |
дозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одл |
је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у |
и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ва |
пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а ниј |
ако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах |
псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је |
одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дуж |
ажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Г |
ађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они с |
вог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у свој |
девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да |
.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p> |
ди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p |
а, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће к |
тар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги |
отивничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади |
да није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код |
да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Пр |
е начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што |
не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Т |
м на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p |
зи <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутр |
и се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче |
ослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>А |
одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда |
, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носо |
!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи н |
, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Дани |
пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то |
ила је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала |
Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, ос |
{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењени |
оје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са п |
децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један про |
>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њо |
колину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово ска |
коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак |
и какав задатак има код Недељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици |
да жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продуж |
p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није виш |
га, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то рани |
мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је |
дети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> |
авану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да нас |
су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте |
но гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други не |
; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је н |
приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене ради баца |
оме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њи |
их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да с |
и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега на |
да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n=" |
м да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном |
увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би т |
ства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Бог |
есна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац |
ар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на |
учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у |
олико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни |
а нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га зап |
довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па |
е у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика П |
човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.< |
ра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико |
Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховн |
начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, |
ва и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли |
ест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} |
етац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ |
бра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна д |
о потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштв |
атић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" |
ве почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у бли |
уди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!... |
идим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p |
иле.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!.. |
„постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!.. |
мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњ |
ован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до одлажења?!</p> <p>Игра још није поче |
рогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је |
>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје |
ковић одговори:</p> <pb n="32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети |
<p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Т |
ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре |
рујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цел |
молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са п |
а!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађ |
Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и |
а за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуц |
ући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је |
следње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је |
девинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено с |
Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за |
висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже |
, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па леп |
Зацело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је запов |
“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли т |
њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослет |
едла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једног младића, дечка, балавца! “ |
ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p> |
.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава |
је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ва |
а је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело |
што Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапиња |
Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук. |
ди, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он |
његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурн |
1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} Од оваке кише он с |
које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и н |
На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још |
о време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују |
не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он по |
разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за |
ак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако о |
ош нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искри |
ца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене |
с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак о |
дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Ми |
нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госп |
живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ва |
велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гута |
<pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје, и |
н својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да у |
е то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео |
ог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се кар |
напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љу |
у, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају |
може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима |
или разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе |
су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна |
нда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда и |
</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту |
е новчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} |
ило време да и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како |
ао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље |
> <pb n="75" /> <p>— „Дакле је отпочела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурн |
ерених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог |
ја, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим |
аријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и |
p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> |
томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак |
еумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута та |
ње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се |
/> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да |
тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не |
p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то и |
</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је т |
огаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко |
анчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац |
огу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, |
источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска к |
искретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за д |
бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>По |
{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шећ |
дава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа срп |
истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове |
си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а |
ти твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје П |
— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Милив |
ајстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранс |
га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камењ |
ам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чес |
чива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој зем |
е, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не |
уж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим |
ше веома мамуран, затражи још и киселих паприка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, |
ле чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова |
свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Неп |
, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њи |
вицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад |
унајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши |
пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у опш |
вот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у |
дности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њив |
о кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!......... |
p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се к |
а сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан“, „торта с орасима“, „пус |
љковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> |
е није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са њего |
са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S |
пус, који је Љубомир већ исекао на мања парчад, па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чем |
:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, ос |
о.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове к |
сти, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, д |
ја почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До |
зи на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њи |
а као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и |
а сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бирам јед |
по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили рингл |
ада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш он |
и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста сво |
незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињу |
дупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> < |
иша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као |
Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што ј |
39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији |
свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и |
итише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје |
тић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновник |
ао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, је |
" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Та |
ца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим токо |
ину, коју је још на забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опо |
вачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статут |
еше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокиц |
угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан |
примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је |
сподина Петра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; п |
ом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бак |
</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb n="8 |
од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети |
подина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштењ |
старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пр |
> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су |
ема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, п |
е широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветља |
остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па тем |
ршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столи |
љао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за ов |
те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потв |
табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, ко |
д преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трај |
} На ова изађе вредна домаћица, госпођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер |
су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима |
цу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби. |
p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост сао |
кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Ми |
ар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћер |
<p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесе |
убио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар ј |
уге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на |
ваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој с |
на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање |
="69" /> <p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} М |
ну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на |
рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то |
де доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Милив |
је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, го |
и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје |
на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, |
, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на ч |
ијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p> <pb |
то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас беше као од ср |
очиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде |
љковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да |
лим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не расп |
гових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једин |
веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима |
ионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професо |
зда гладовала, док јој је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет |
пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда је насигурно |
и, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њем |
алне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема |
{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близин |
рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био десет пара, изјав |
ивоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, н |
</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко |
зда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врат |
ди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из ју |
, а да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана с |
кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, |
рено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра |
е, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они вид |
инио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо м |
или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита |
у, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних |
квог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити сп |
права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је |
етар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муц |
м погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенел |
а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало по |
шима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Дра |
а било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо м |
<p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му М |
којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, човека веома |
азове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то в |
ретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петр |
и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова, образована и карактерна дама, бројала је у ово |
тино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе |
пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у |
</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се ж |
ва правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељкови |
м срцем овладао млади професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укра |
ија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две го |
расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима поједин |
не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, |
о.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} |
висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спус |
агородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, |
таву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је |
е у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и к |
анат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакак |
ом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ неде |
р.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук вој |
кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ |
ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но |
вог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S |
оже да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, |
ећ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, п |
на и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много инт |
што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ го |
од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет нуди.{S |
црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба зна |
као обично, мирни и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара д |
а има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахат |
ко бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију |
{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и |
једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови |
и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изн |
ина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропиш |
не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда |
челником и осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никак |
ur et caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто |
о ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумч |
инира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа |
није изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Миливоје кумче госпође Милице |
ле киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође |
ни спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да |
бављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти |
еома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време ста |
о, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана |
р је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти |
} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши |
и говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њег |
е прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!. |
кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и |
хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То |
из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује |
лу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што с |
ни, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тог |
огу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносим |
ше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} |
о је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме |
ка Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, |
у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писа |
најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пи |
беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке |
> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескам |
или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и |
важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим |
ог немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гла |
ити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи данас без горчине.{S} Ако ј |
само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју за |
не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу |
симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, |
арочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, |
ељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хв |
неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а ч |
а мала баштенска врата.{S} На завршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за н |
хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како м |
и бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници и |
признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ћ |
<p>Богатић нема од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је |
/p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако он на то не прис |
писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интаб |
њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Даници и мољаше ј |
на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла |
е све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично ме |
ек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч |
ј, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне |
затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај про |
да јој ништа не одговара, јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене |
Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело пр |
зне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је ош |
столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово |
нице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица до |
оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> < |
рговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим зад |
тија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за как |
но писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је г |
и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено неком овдашњем богаташу.</p> |
досад иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуац |
био десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, |
са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико познајемо, па се |
иливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и |
стом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>... |
ну мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме н |
и, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име |
нети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавн |
о веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, не живи |
омир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После о |
јући сваку тенденцијозност према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, по |
е сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умр |
верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не тре |
пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симо |
кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мири |
енув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле овај господин је, ј |
p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</ |
продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како |
он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли о |
цније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове го |
дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека |
, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити нашта |
љене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведо |
а други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем |
отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји |
>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан сам |
а била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засв |
ње, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? зап |
лу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S |
е, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и опет |
p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затур |
ца ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а |
се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се |
а не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз |
ку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствен |
муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне суз |
својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гос |
јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} |
јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо |
е, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, |
па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивн |
ету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без ко |
p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљивац |
е нам је живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело се сти |
а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозо |
ако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, |
ипа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а а |
} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, к |
еза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци ис |
са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="15 |
таја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни ке |
ашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет |
ри <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за ст |
да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговар |
ази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Сим |
} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице |
војих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре |
ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> < |
оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није м |
сеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече |
лази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који ј |
че добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен.</p> <p>Одмах д |
амо богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са свој |
природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе < |
, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло |
оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, |
услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење Милив |
а његов најновији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак им |
асликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје зв |
је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, |
аље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S |
Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </tex |
илостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте попула |
и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично |
ећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и к |
ге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све прили |
ка благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад |
трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за |
и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што |
мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напосле |
ше не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату |
их стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једн |
ливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!. |
ме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли |
Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се з |
> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> |
Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата |
није осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио с |
брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад с |
ланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разлике између се |
погледу попустила.</p> <p>Ови последњи, по урођеној наклоности својој, почели су да испитују у |
сигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ р |
јка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> |
кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове |
ма по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по д |
опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{ |
ивојево, било је за Богатића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићев |
еним прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак |
иш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас наст |
једанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз про |
у, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпу |
рномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, шт |
кар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније |
ве госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трај |
де нема ограниченог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опази |
ра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти |
остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је в |
боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и |
и и задовољни.{S} Неки пије комовицу, а по неки опет „мало вино“ за нет пара динарских.</p> <p> |
к на једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побр |
а за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у |
> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушч |
има појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац н |
ржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што |
ући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није ш |
у изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад |
Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се д |
корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он п |
колико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити во |
p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном дого |
о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> < |
х је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— |
о?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нара |
матрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после |
воје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне лис |
римили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за |
звао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати |
це.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица |
н је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пре |
атког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре њег |
p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало в |
.{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се |
ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сит |
одинама, јер је матора мачка, који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда |
еста устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како |
ан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг мишљења и расположења према |
е навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурк |
.</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} Миливоје писаше Дани |
оја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На |
позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену |
дро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, г |
ства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Даница искрено љ |
оја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро |
p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драг |
авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знат |
ив чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размр |
ве.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други вањски |
но, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дозна |
о купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и |
контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb |
разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.< |
S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге п |
рваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна сл |
свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Б |
ра, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{ |
ндискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за даље препродавање о |
<p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело |
ако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво |
и се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше неве |
го да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом наче |
Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно |
тичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што бе |
бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је |
закуца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су вра |
а нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и |
ом договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај изм |
ма љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори о |
беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мај |
/p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком |
одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Про |
е уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично |
ана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" |
је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и о |
а да му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он |
пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па се прем |
те, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и |
>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме г |
за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају п |
Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спрем |
прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пу |
то ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговор |
ћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на |
а могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лук |
емљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој п |
публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p |
за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, |
и нема одважности.{S} Ја видим да нисам по нарави на мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла усп |
ку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рек |
банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележн |
а куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи се |
док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод п |
оказује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n=" |
јске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био ј |
ј, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је овај стол |
оженим осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој |
p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даниц |
ва назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарви |
{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не пошту |
данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и одсуство му данас истиче, па сам б |
даде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особито |
ама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи, јер — вели „нема на њој ни једног официра!“... |
е Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му |
опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соб |
Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у мор |
, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре |
зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> |
и у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они к |
госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде |
.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> |
се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном |
дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душ |
компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једно |
за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се ви |
.{S} Млађе више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она |
еке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски рук |
ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече |
исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у колик |
нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, ко |
д.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доб |
у кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је курс био |
а Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста |
з икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан“, „тор |
једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда |
ом, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, п |
и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign xml:lang= |
е само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p> |
учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— |
икнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код св |
се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи го |
д коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на мага |
Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он |
о двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска |
е па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне с |
му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академи |
муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>От |
м вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију |
ја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богат |
са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb |
ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђ |
у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливн |
обро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гроб |
илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршн |
ти, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је с |
ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да |
ако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изри |
/p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, к |
х старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на поз |
јих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавив |
ањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилин |
ији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са в |
енела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице М |
едњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и с |
поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, достојни заручник Даничин, није више међу |
n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ |
pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубо |
са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим |
hapter" xml:id="SRP18911_C1"> <head>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у так |
исао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у |
>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир ослушну.</p |
чинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне |
а Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одм |
епој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p |
“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, мој |
p> <p>Знао је и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, |
учајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се |
у звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке пород |
/> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; он |
да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то стр |
лисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за ње |
н исти мах албума, који велики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе мес |
вори, да је већ наштампана, и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељк |
м ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне |
јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, |
умарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког |
вим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груп |
{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односи |
и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, почињући од старог завета па до |
вце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S |
ало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде зади |
"17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевље |
које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дот |
одина.{S} Лица белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу но |
на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад |
че, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њ |
носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као уг |
са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево се |
ту, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какв |
младе госпе и младићи.{S} Играло је њих повише, јер овде нема ограниченог броја за играче.{S} П |
оложаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стран |
малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с |
га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио |
ако није било још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један |
штанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиро |
тересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресб |
фицир госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођ |
ме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, нав |
ољу, могао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностим |
<p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, |
а своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест м |
има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> <p>Недељковић |
та била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнул |
умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За |
ке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{ |
као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, |
<p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, |
лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком стру |
даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стоти |
ити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечи |
вот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце |
ма, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од неприја |
болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако |
турио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се |
p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница ј |
ва, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па к |
в споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена гр |
својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, што овом ниј |
/p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко о |
Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у при |
д мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а ус |
исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа |
теном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.</p> <p |
азвила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата |
макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од |
, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун |
оликој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, п |
ма, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p |
н беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га је Коста ословио.</p> <p>Н |
брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се |
цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гле |
е Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај би |
</p> <p>На Миливоја и Љубомира они и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо |
а и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи |
ше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p |
би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, како му се <pb n=" |
познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</ |
абави.</p> <p>Отуда дакле они милокрвни погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>Многи често не разуму |
предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена |
је још издала овакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна вр |
опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздах |
Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово |
лупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и |
<p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега |
мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у сам |
ога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p> <p>Ови последњи, по урођеној нак |
да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он с |
има интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла |
лико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна су |
теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје у |
{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други вањски пос |
p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и дру |
у је он пао, кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Д |
е умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Мили |
у познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је јед |
довао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но |
ичанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>Т |
их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се |
к, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војниц |
даница мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје с |
аћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто о |
на.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична |
дна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година |
по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку с |
ећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један једини из |
е ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула п |
е у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишља |
ве сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спрж |
то већ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова |
рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је |
>Тај човек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у |
/p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједнака дела.</p> <p>Већи део, који с |
вину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дуна |
раби грчевито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је |
мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса пол |
о задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као е |
је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „ |
мрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, кој |
>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи с |
, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Д |
ку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима |
звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек ж |
је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз п |
ло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што до |
нас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његови |
уштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време о |
> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би |
који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на ко |
непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у п |
, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ |
ити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, |
Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни ос |
аже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</ |
>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, к |
н од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, |
мирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најш |
доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да с |
знијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладо |
p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане |
о је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Кос |
</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је |
е погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред с |
и а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију |
едну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина проф |
кло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашће |
ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница ј |
мну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељ |
атићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје св |
екта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међу |
излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месе |
везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је |
ометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих трговачких диференција.</p> < |
могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било |
о баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко би |
сподин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим би |
четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачк |
е уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па как |
са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, |
тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић |
ило.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од |
блике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узас |
г, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на |
пске књижевности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, за |
орено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним представљањем ове ства |
ку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, |
.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, |
вимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме велик |
</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побо |
родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом. |
е нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широ |
ишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубоми |
устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме. |
гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах ра |
Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио |
{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се у |
овију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по |
га могло изводити, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од |
г васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мим |
могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође |
у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав |
елина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S |
алан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не п |
тић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледал |
кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, |
ада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе |
.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме испри |
и он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склап |
онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад |
оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона динара.{S} Мислим |
ема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај |
да увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов об |
ти заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима |
за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у ку |
ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да |
ласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве оч |
> <p>Истога дана, кад је Даница верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> |
венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата |
е забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова јед |
чина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим |
спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, к |
како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У |
, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у в |
ни, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо. |
овио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар |
нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сара |
и пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћи |
а претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p |
год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} |
ивноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са нај |
о најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе |
у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељковић није знао за |
зати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и |
зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} На истима су |
да је матери Миливојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван |
соко образовање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живота, те је |
Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било |
је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни карактер њен.{S} Она је једина |
олну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њи |
адио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било предст |
> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погодио, описао г |
, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изост |
ником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као н |
S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Т |
ао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и дома |
а за њу Миливоја, јер он ову девојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, |
<p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда.</p> <p>Знао је и за |
/p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би л |
_C2"> <head>Газда Вуле.</head> <p>Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S |
орави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао |
добро познаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} |
ма Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста |
пођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као |
сор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први |
вај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које |
е бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за прос |
авите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Ваш |
писму Сарајлије Соколовића, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да су то жена |
костима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно |
умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањо |
, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, јед |
друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени ов |
љало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и од |
радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онак |
епрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у |
Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало по вољи |
е“ и „драго ми је!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стојали, посе |
в, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, изгледали би ј |
сположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили н |
омир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у нев |
лаги осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, |
тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешк |
ара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа га |
леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> |
трану.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:lang="la"> Du |
чега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, рад |
а своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилос |
ању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и |
штро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те да побије наз |
ћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтив |
у једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су та |
еселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала та |
ти говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S |
или у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју не |
е затећи.{S} Њему је до душе врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но |
р Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није |
и младих веселих људи, кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гл |
ату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало п |
кату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу |
но судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и с |
ле изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и |
Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошт |
а ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна |
код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не п |
е поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, св |
</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу к |
оје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у непри |
о уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само нек |
, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе с |
/p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а |
ад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те ср |
овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом |
е, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра б |
овог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки <pb n |
дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе |
еву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још и |
тићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Миливоју, до |
љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре |
>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обично |
о кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста опште к |
вде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељима, и њено непре |
већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> постало је к |
се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зат |
ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било |
преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и ос |
4" /> <p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па |
ж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једну депешу, где не пише најбоље.{S} Кост |
којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити |
мишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог |
ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим до |
бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обр |
у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одм |
оведања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничког олука; |
вати из куће.{S} Газда Вуле је напротив показивао овој жени много већу пажњу но осталим кирајџи |
<pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ћ |
, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, |
посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београд |
„покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња |
да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полет |
ца је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На п |
њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад |
а!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само о |
мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица изврши |
у груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанст |
ије био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде |
ић је за мене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> |
тна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час. |
ђа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудност |
и, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је владало у |
трговине.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, као нехот |
— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје |
су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> < |
о јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, н |
ко рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, н |
, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној |
ш и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео з |
ах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на ост |
рим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несре |
љке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби |
кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, з |
ше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, б |
оји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> |
је никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примет |
је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући |
скинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрост |
баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се н |
граче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подјед |
дније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и по |
ољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, а с |
На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и о |
>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе ср |
екивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим |
велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег |
ирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар |
епно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста |
друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицином св |
се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени |
не Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси кућ |
р је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш д |
ије дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско с |
да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није о |
, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што |
е, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позиту |
мнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, заг |
уду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <di |
интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору о |
ићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Гос |
} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави т |
Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слик |
је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и |
вари, игра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена |
њижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ре |
е се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на св |
пус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мања п |
оре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се к |
један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца пол |
ожај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окре |
то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један |
очнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> |
зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па до |
дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразн |
кта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће дон |
учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, |
е родио, као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега ј |
дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог сто |
зван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је подељена на |
ју сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, а мора их и |
штала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p> |
шњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће |
b n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као д |
него си напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете мо |
немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила деп |
магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} Повлачење коњи |
отивне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране из |
> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска в |
у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском |
несу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало п |
толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.< |
артије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од |
Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није ни |
спит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад ј |
о бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливо |
</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи |
у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кро |
кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, |
у сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо |
ва врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим |
устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љ |
премити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само поне |
септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој во |
ико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за |
Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љ |
.</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се |
> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— |
пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, |
прави се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превели |
ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир |
узе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „ |
а награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица оти |
</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и |
се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима треб |
пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао |
њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би кого |
ди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз суз |
вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те |
еки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били су |
други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапов |
Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на њ |
во Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ј |
сион да изврши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добил |
онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог официра, да за случај б |
за дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно уб |
нар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешк |
оја постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не з |
ко су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је |
масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе г |
еговој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да све |
све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није према св |
воме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n="69" /> <p>— „Б |
</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S |
околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим н |
машног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуч |
н закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на |
ше не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{ |
на, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све сла |
на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отм |
ца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа. |
као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили покрај |
р отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког н |
је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова засп |
д Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће |
7" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде сме |
у Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му доба |
ебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив от |
даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не |
p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и |
вој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше |
„И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>В |
ваца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} К |
жи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаст |
очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} С |
у и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази |
ог рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, да он није |
} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрс |
/p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је т |
до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>О |
и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, д |
х жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су уп |
о им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој |
кат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спа |
Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти ви |
еца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну с |
оре ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на положај к |
ужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а |
, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска благ |
/p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овамо ми пређ |
огли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм с |
сти према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог в |
ву каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, к |
сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека |
м расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више но кад имај |
а месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74 |
ра.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лут |
удности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После |
ар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду зе |
ћ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигу |
обом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке з |
командант болнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се |
аје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, п |
ћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене: |
чи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарим |
асвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој |
на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову по |
у сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и он |
р у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем |
ових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим пи |
Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврд |
жило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n |
а чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше нап |
ћ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није |
она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и |
, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељима, и њен |
ве из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независн |
а Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, |
ек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро |
се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде |
саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћ |
смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то |
били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празн |
тим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то у |
осматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да |
препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у сред |
му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те г |
боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к стол |
<p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лиц |
а који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, |
остом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале |
ћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Кост |
розоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити |
се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим |
пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прођ |
лазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} |
пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете прима |
То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и дец |
тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на го |
и је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“ |
оскоком, који овом меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> < |
, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре |
зи тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, |
сциплина према млађима у многом погледу попустила.</p> <p>Ови последњи, по урођеној наклоности |
једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком |
евности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“ |
моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или |
, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напроти |
шу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дични побратим мој, до |
S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порасте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мисл |
од оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као ш |
>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових |
е <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу |
утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан“, „торта с орас |
ве стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> < |
ђеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сирот |
еко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко писмо, или |
о онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, |
неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на св |
ла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота овог м |
, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падн |
Љубомировим невољама, и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опе |
ико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом п |
они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се ова |
д свој, и навикнут на независни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре |
његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је књижевник |
ио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књиг |
старској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у |
турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толик |
тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек |
им <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким |
Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је |
есели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о том |
е он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати |
испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разу |
онске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која |
су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили о |
душе ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на |
ла је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој |
друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи нај |
брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.< |
димак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ |
најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, з |
, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она виде и познаде жртву.</p> <p>Отац |
у....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ре |
е?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, ку |
ењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмеј |
оуздано може претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигра |
орила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућ |
са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од он |
је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад |
тишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту |
>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло |
бомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи |
ви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео п |
је никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њ |
тим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, к |
свој обични, посведневни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали ни |
вог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и може |
могла одређивали на какав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула оч |
е најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме тре |
на не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, |
већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у с |
о прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и т |
изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, г |
м, јер је код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да |
е банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што |
бар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту |
води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тад |
ер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пож |
није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извес |
авне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши. |
кичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест |
...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, |
га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи |
који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Неде |
.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разуме |
де се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостион |
кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> < |
ни се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Прете |
и, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ванредна лепота |
ио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасв |
воје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о уд |
, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигур |
свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и д |
о лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све |
аква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили |
па затим одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, |
у на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао |
на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.< |
ост према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и |
је, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолут |
д посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одм |
каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп |
p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове свој |
>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне |
ио телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, |
аднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га пр |
х књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешт |
међу заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, к |
Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељковићевих, оде и намес |
о се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће |
глиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="4 |
око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије |
ље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео је Богатић да бесни.</p> <p>Кад је од |
е приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сн |
е се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога |
, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи папри |
Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, к |
д свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, |
а!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. |
даље живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богати |
платише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају р |
ах затим и нападне.{S} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара |
кључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Бог |
време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста |
невредећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти о |
/p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег бр |
о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ак |
а доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ дон |
p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у |
/p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен |
не мора нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у к |
ше ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њим |
о уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са до |
га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Београдског певачког друштва“ запросио је |
весно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва |
пски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе мла |
ш и једно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да с |
ити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први п |
а се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман |
ину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад |
говор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој зап |
и, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваш |
то ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута гл |
p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар |
фесор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на дру |
их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина |
<p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског певачког друштва“.{S} Све |
Са нарочитим нагласком спомињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељков |
и децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још |
и само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То ј |
Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Со |
газди њеном не остаје ништа.</p> <p>Ово последње било би веома грозно, но надати се, да један т |
се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само |
а истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако у |
а послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па |
стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још |
и тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> |
а тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаћ |
у многом погледу попустила.</p> <p>Ови последњи, по урођеној наклоности својој, почели су да и |
српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> |
заповедио, који кад виде, да је и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то |
еленкада, ђулашик и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледа |
вном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљуће |
атим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дођ |
е, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а |
Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, |
ам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног |
ема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића |
олео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сједин |
писцу не може добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb |
и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер |
био мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но |
ак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово |
пет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> < |
о сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда ма |
ве, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу ст |
сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да |
де свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџб |
и код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не |
</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на |
} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је |
ви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци |
рговаца, њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је б |
тово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби |
ржи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несно |
дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно изгледа, да |
свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети, како по не |
код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца! |
намо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p |
је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:lang="la"> Duobus litigantibus |
д није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не |
ило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, |
.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и |
ве се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се |
„Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно |
губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>П |
њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врат |
ца пренемажу се речима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то го |
рактиканат, новинар, мајстор, професор, послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школ |
исао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рука |
писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиро |
ад виде најзад, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази та |
рбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокиц |
вога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи |
а човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи |
створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше в |
и умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, |
е.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна |
зда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што |
клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које |
рача нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више как |
нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у |
шљали, да ли их ко год и како загледа и посматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало т |
о да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са сво |
и, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше |
се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љубопитно Миливоја, дода:</p> <p>— „Па зби |
одолети унутарњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам с |
отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним руж |
и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и |
га, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клу |
ик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закљ |
лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене |
стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која |
p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима |
понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, н |
рану, него су полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, н |
непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам |
гла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој породичној драми брзо кра |
ме не може много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да до |
грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирну |
часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је с |
</quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, ба |
штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у ов |
ијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном ј |
но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ ко |
воје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када |
тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољс |
да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад мог |
ке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељк |
а, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, |
и Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> |
тврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним. |
изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути се Со |
<p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, је |
<p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још пикантнијом.</p> <p>Да је Мил |
прикосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац поби |
ше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у |
на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалост |
отово анатемишу ово, изричући, да љубав постаје једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она р |
шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни |
ни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но ш |
осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више |
а срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... |
ало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, |
ећ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме |
on" /> <p>Делателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у |
тне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вар |
рви мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде |
имање о животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да |
а њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не по |
p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће би |
у!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље ост |
p> <pb n="85" /> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један |
а би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце б |
оменили нарави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се |
гурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по гос |
а ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огле |
постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква р |
<p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну с |
ичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше б |
реко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више |
у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посма |
ица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце п |
вала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем |
што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у п |
рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавил |
ког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> |
узданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом о |
на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од |
уркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има |
кад отпочеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све |
{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћем |
верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слуша |
едан виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговач |
спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад |
о приморан силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се не |
да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и |
према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затвор |
окле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази на висин |
тић нема од Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац д |
свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је све на сто мет |
„да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узе |
душе ефективно није баш могло опазити и потврдити, но доста је да наведемо, да њојзи газда Вуле |
е, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливоје постаде, једв |
није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељковићево није се он могао више ослањат |
</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као шт |
овој нашој генерацији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати глав |
желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхол |
ло промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељим |
ђе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} З |
пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачув |
ри повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко врем |
знаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру у |
еко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и куповао најбоље и најскупље књиге, које с |
и су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а |
="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икакво |
данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и |
ање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде само богат тр |
х речи показала, и која је доцније била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, |
прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле |
ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се |
изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом т |
<p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану сам |
ца чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, |
новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавск |
убави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно |
ица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљ |
итељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и |
ешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовањ |
а сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их при |
умње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, |
ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као г |
још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце це |
пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Си |
а живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Ва |
ке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да |
нут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима |
з то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубоморан, и да нешто |
, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбољ |
да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младо |
, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, |
се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је тре |
пути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали з |
ка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајав |
спитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Тр |
е госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се сам |
за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши |
има демон растројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео |
потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како |
садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <p |
а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недостатка у своме |
p>Изгледало је, као да обоје не осећаху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би |
з сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он крај кл |
та стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са с |
!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} |
приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да уз |
и шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превиј |
ви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог со |
јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети |
ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручене двоји |
а засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Нед |
ако на памет!...</p> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што да |
о и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, |
то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често за |
насигурно остао кројачу дужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуш |
оградској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} |
ма једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Бог |
ло боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у |
p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је ина |
а, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели |
литет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с м |
и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понаме |
епрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за пов |
машне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни |
ирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што |
дигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанств |
о, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је п |
даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен к |
даше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да ч |
ни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је одм |
у је до одлажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> |
="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је приле |
шњи назори о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у своји |
оследњи, по урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични |
!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то |
ама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила с |
.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непре |
расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у |
но име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територи |
могласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, |
и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спок |
</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна кав |
луша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преобра |
е, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице |
и о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говори |
ости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неи |
Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још |
е се, пре претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком п |
ог недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} |
е што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га ј |
цнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатно |
е, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар Коста свој започети говор ови |
..... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно прич |
људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се тр |
право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали с |
мина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци |
дари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доли |
p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндар |
пуњава целокупну повесницу човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје |
јим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напит |
Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, |
е то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, на |
е заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцну |
ивника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, д |
и постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим |
ктобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 час |
илицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски рукова |
пски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече |
ко продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нем |
„малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро с |
ш тада надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као |
чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела г |
трљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и |
вићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума |
авити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао |
зу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се |
</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молил |
да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро |
вали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у ова |
арица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су ве |
, неће бити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ства |
ћим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неко |
човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Милица, жена Петрова |
га, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само он |
д и ничим непомућени извор искрености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу љ |
S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна и |
сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о против |
а Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, звучно као и код |
оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелигенци |
амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући |
г џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да с |
икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} П |
вих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио |
овода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збу |
, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад откло |
често изводило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутств |
армоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, |
ег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из ка |
жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим |
ој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је |
</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, |
тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељк |
х, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у с |
сти не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама наш |
ети део ове нежности, оваког међусобног поштовања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и ж |
чинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и |
иком, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> |
ва беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и пред |
алази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у др |
ди мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и |
ош и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није |
не у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто повише на каквој лутрији, или |
ре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог |
отпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</ |
исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубом |
кати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но тр |
а жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p |
м.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку. |
Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Ра |
p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} |
бомир Стевановић, чиновник министарства правде!“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор |
и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако с |
ког официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега је српски во |
уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усеља |
њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да с |
и каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње |
блуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Бо |
још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зло |
ељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих |
начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је фа |
аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило |
да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, |
а“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „ |
ца, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него |
је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>П |
на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у к |
, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису нужна, а кад |
о такови, по смислу свога статута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се с |
руги.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родит |
опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страховито цикање носева.</p> |
савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни би |
а овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарала је тад |
и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао с |
је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> |
ца белог и дугуљастог, носа повећег, но правилног, и класички повијеног.{S} Косу носаше подужу, |
асполаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар Коста мало зас |
збегавајући сваку тенденцијозност према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је послужити |
„пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, он |
он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> |
еку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, ка |
какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и |
е доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа |
велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p |
ени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сам |
„Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој |
де су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улаз |
и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и |
Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи ов |
илица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Б |
н великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а ви |
лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у ко |
, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики сало |
> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Соки |
тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од |
е о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бо |
</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} Ми морамо заиста бити веома обазриви, и живо |
ну, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици покази |
тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле |
амо госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја з |
и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је нед |
д лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме |
на изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, |
момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па |
кључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> |
аћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом све |
ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права |
та од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, бил |
овек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газ |
рзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послужитељ, тр |
право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заједничк |
овање као Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много |
који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку а |
ве се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, |
о јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буд |
ећ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па |
а, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу од |
леде немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног рас |
е тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> |
ло, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика |
број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" /> мисли, и гутаху њего |
два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није све |
ше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео |
рата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изненађени и погођени |
инама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Миливојеве погледе, могао би врло лако опазити, |
о лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа она још једном |
р беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, про |
српски остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, |
је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плак |
у се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му |
ла интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим св |
па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до она прва во |
ојачка љубав и није ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом |
а.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и бр |
<p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између о |
друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји |
аље.</p> <p>Кад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутнош |
/> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непре |
ј групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и |
ак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p |
p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (ш |
преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с |
леге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у трену |
<p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно кри |
ста у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана па |
обро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволе |
г састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда |
а зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> <p>— „И ја обојицу добро поз |
београдском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љ |
/p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли |
ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали наслед |
дним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје вла |
у?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па је |
" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, |
жевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши |
ихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни изр |
.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после и не излази.</p> <pb n="1 |
добро мотрите, опазићете одмах, како је прво подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче кос |
бучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} |
е набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатн |
ком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне п |
црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су |
о се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у на |
прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница |
а са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, о |
рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елегичним гласом Љубомир.</p> < |
еколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову девојку н |
тмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанстве |
е изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа |
ишта, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то |
> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај |
д дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдум |
жније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветни |
.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саборној цркви |
ница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимним односима са својом к |
нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда ниса |
је (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код |
понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину с |
S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила в |
ја се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младин |
о он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, луп |
један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, нара |
руд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја да дам св |
јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и |
!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допусти |
> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Заба |
Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао |
и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, по |
ад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио |
престано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.< |
, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим |
ридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојк |
уна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата |
егати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како м |
} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све |
обро изгрди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме ра |
друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љубомир му одговори |
вић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на |
није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало зати |
по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи б |
сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о тв |
, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стиг |
е једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје! |
вај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља ( |
Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на |
узама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око |
икад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао |
јер је мислио, да газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах бац |
, јер потпомажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба |
е спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Мили |
ити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се |
се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла дого |
а гласила је ова исповест овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други |
ко је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, |
а и изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још |
трану, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупк |
има појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета |
тави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94" |
"45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустав |
дадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог |
е оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради |
о скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и веч |
испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливо |
а понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>З |
шић. </p> <p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, но |
еприлици помогну, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча по |
омадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомуча |
у паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче газда |
p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, |
зрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се ко |
S} Ово последње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> |
оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div type="chapter |
на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици пока |
слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер пот |
аш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се ше |
кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам. |
на није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог у |
еда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправно |
е налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде до |
си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније ст |
огодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гр |
ко он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда п |
зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жми |
непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му поди |
„Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ ова |
њење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе |
вирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска |
а, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изгов |
жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу д |
ика, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун мој |
ах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> < |
27" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало |
м, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред ов |
едаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где |
ма врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао |
проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим и нападне.{S} |
ла је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> < |
поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, с |
ово скаменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пр |
1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ прис |
е Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свак |
</p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска |
ну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то с |
својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра њего |
љаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, кли |
р маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што |
ћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по не |
но стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даниц |
д је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна |
не људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе о |
уда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чи |
е добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад |
о ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се |
оља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да б |
аиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери с |
аху потребу икаквог објашњавања.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би са |
одврати њену пажњу од једног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљен |
пит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међу |
ри.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у |
ем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдило не би.{S} |
ог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо |
у: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била једном код свој |
кад је опазио, да људи греше због какве предрасуде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је |
ком Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију, одлучн |
јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несве |
на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два в |
n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца |
лим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, п |
нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад је |
<p>Он одмах, звучно као и код поздрава, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> |
се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја |
гова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се по |
и, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је |
, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласк |
, него подхрањивати неспоразум неверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да |
...</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са |
снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим |
младина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у нај |
е не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави на |
/p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> <div t |
а и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, |
ници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њи |
вадбених спрема, од стране младожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Дан |
није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са својим противником.</p> <p>— „М |
а општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје |
ић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о непоколебљивости трговаца, почели су |
ати нећу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда |
и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>П |
е маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, да ма |
сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никак |
којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф сад |
лако додирнуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрх |
бога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зат |
Милице нам никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, |
.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот |
овом главом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он |
>Обоје нису били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи |
му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да |
буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наме |
ви мелем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са М |
ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело |
<p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити ч |
<p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац је кадар д |
а једној од гимнасија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побрати |
е те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за г |
није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те |
а се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша пону |
рагана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, ви |
свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађив |
> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај презриви и злуради осмех код већине овога друштва.{S} К |
лачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а |
и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на р |
дељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а |
ну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, |
ливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та дос |
а“.</p> <p>— „Не говори више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.< |
ка!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, |
/p> <p>— „И ја обојицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако |
и“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је Миливоје, који је начуо био за лажну денунци |
вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о пап |
ва је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и |
е с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се |
кама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нис |
угачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно |
ији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с |
е данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на |
који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он не |
, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у изв |
сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њи |
несу две каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и |
/p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> |
иначе.</p> <p>Даница је Миливоја писмом преко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} |
је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по про |
>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштр |
воје, који беше пређе изврстан ђак, био преко нуждан.{S} Он је опет зато Миливоја потпомагао, и |
нуше, а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда |
рено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливо |
кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, |
оју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се ј |
емо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ра |
у се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам кап |
и, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим шту |
ше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учиниш |
споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у н |
де концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војск |
х неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} |
ене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљен |
Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари н |
азвој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељско ђуле више главе му, он глед |
> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су б |
ледати!....</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p> |
икнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао јед |
S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећ |
ристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p |
м обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да п |
е поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељков |
за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских нос |
чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њ |
морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија |
у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни |
то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су у том |
ише ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p> <p>Ови по |
све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњ |
бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима по |
блуда прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда ј |
> <pb n="81" /> <p>Оволико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па |
о, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачу |
ође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренут |
.“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <p |
о, да он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општин |
полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњен |
а, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим кам |
То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Благо |
из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околност, |
/p> <p>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p |
целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њо |
не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја |
у овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, је |
актеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, збо |
тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с ти |
датак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n=" |
о, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње, да му они не би његово ћут |
не!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да уч |
војачки понос, појимање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, |
ма појединостима о Даничиној наклоности према Миливоју, дошаптавала је и објашњавала је она кув |
сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја |
е није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако ч |
не беше онога „ви“, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина |
оложени Недељковић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер |
и, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвише |
а, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писцима.{S} Код оваког посла згодно је пос |
ревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душе осећао, да захт |
деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ож |
окрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p |
ашким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог |
које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор |
ло да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкро |
омиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи пр |
> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не |
екар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и п |
колико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</ |
вети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телегра |
траг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливо |
Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Уша |
а Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј |
ћа одмах педесет динара, а на њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље |
ине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „послужите се, не м |
одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним |
надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео |
друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, |
е изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сн |
кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних |
ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих прису |
овник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста на његов најновији „Забавни |
ебе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна пос |
оја једина, најсветија мисао, мој нови, преображени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви |
осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и |
овече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг |
ћа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „ |
Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} |
а носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а |
ељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и |
млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p |
вих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а |
ом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи |
о вароши, била је главни агенат за даље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфрос |
вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извес |
агословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову с |
је жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дел |
<pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито пресан, веома је добро и здраво јело.{S} Он може да се |
то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано запо |
осподин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај бо |
учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад |
ић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише н |
задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући п |
ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb |
о донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, |
ао год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку как |
ак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти с |
коме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> < |
рог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследст |
ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомиро |
<p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толи |
илне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем из |
.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним |
, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S |
узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако д |
приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањ |
активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115 |
е реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оск |
ах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина воља, њен |
војена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који су н |
у удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео |
риви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног |
аре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске грана |
кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авл |
тку сви капитали српски остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч |
осада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам |
, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{ |
зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интер |
дити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} |
:</p> <pb n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао поли |
и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док |
тотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи о |
у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је бар пет |
уг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручене двојице трговчића, |
а ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасв |
руги вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала ј |
одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па |
епешу, где не пише најбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми |
ојим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се |
атекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома |
зову „грчке младожење“, он је већ давно претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је |
уж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, којом |
по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по друг |
учајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изј |
, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и са |
<p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозв |
муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарс |
ила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов тек |
па затим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љуб |
кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саборној ц |
мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли шт |
и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало на |
ад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „ |
бомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се буд |
ој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанс |
познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознат |
дало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени нов |
лучајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, г |
Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престол |
е!“....</p> <p>Ови нови познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједн |
е било, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говор |
>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, зава |
очиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет гром |
на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла са |
тано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према <pb n="80" /> Недељк |
дном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не |
о закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом п |
ј матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубље |
гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак |
с да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакле више онак |
аше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њо |
корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, р |
већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази |
кав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети, |
ац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфроси |
Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића прив |
адовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уз |
на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би овој нашој поро |
тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукам |
одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се |
е било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би инач |
гов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, нак |
„коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да |
у за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Та |
пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, |
д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, з |
и стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете |
напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, |
ост за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и до |
ељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација или ме |
> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништ |
се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини п |
ај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{ |
p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, |
за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по дес |
пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" /> онда писмено и не тре |
ђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда В |
Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазива |
ни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега с |
p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која |
ома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком сл |
p> <p>Миливоје постаде, једва једанпут, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио |
"142" /> <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе. |
p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толик |
/p> <p>Миливоје беше јако потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше |
и, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n |
Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај |
уде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, |
у не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами |
ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно очекивао, да Даница порас |
ајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</hi>, трговац“.</p |
ословица лепо каже: „неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена да |
уковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
лабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиро |
са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором |
рило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" /> <p>Љубомир |
сну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу |
а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, п |
малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упут |
но у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни каракт |
се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и |
ли је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Бога |
е већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> |
му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред |
а Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи |
гајили најсрдачније осећаје непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси та |
веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим |
о, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па |
госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији чо |
а шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима н |
мати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n= |
рили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у с |
, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. |
у се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убед |
м до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „посл |
јући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени |
еђутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p |
ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, кој |
асположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне |
тима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред деб |
чима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S |
Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па |
успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливо |
так њен.</p> <pb n="121" /> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо |
мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема н |
узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина само свога госе, пос |
гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним м |
е после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као о |
увао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да н |
намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са |
од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је |
као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир одговори, да је ожењен, и |
родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и |
ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем ола |
м дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} П |
> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно |
г интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему |
мачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Ми |
овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му |
ром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху о |
ојмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене |
бљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени |
вијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле у |
ири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог сало |
евања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома па |
ва и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни |
ита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} |
ла, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код к |
у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је наст |
имњи капут, и платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио ј |
с молим, г. Недељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стева |
комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му |
аху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Дани |
матра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кам |
p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да с |
асвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на с |
и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке |
ирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелиг |
же бити боље.{S} Могли би да послуже за пример многим младим браковима, код којих се не налази |
цији досуђено, да даде потомству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се |
анем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде пос |
собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако |
едног официра!“....</p> <p>Друга до ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да п |
скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> |
а.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као |
н и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде |
p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога мол |
ек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему посл |
> <p>— „Ал’ може да буде за наш живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— |
еве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек из |
у, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у кој |
“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разг |
мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је |
лук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није ба |
ак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је |
о за Љубомиром.{S} Како није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> |
е онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу |
вараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливој |
p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се збо |
траним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и |
рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда |
око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гад |
хну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена ј |
да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер б |
а мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним покретима, завируј |
о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехо |
е прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Коста и |
једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има госпо |
„Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим |
то и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу |
је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се. |
емљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и ре |
S} Дед повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати М |
о, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обр |
лила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила |
г најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет динара, |
ни сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке о |
коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p |
о.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца |
још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима |
а да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, б |
ђала, а где је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом |
редстављањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута п |
кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је поступно у своју |
ивоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не |
што се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ про |
мо измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „П |
произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</ |
полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног развића у књиже |
ена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџ |
е већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење Миливојево, било је за |
тац женио.</p> <p>Политичкој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основни |
новним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је би |
доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих газдариц |
без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље |
ла голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</ |
ти, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону сво |
у <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искуш |
па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити |
потребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињ |
му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и |
како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, јер вели: „он само онд |
ао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Дани |
татка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нис |
дсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по ж |
о је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Богатић нема од Недељковића никакве пис |
пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске ба |
ма коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је не |
се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања упра |
друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничк |
из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је |
ђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да им |
ац излечити, јер мисле да могу и Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике |
ашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p |
зговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, с |
м поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Ма |
p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се с |
на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, н |
апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина, и познавала је добро дивни |
ама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. де |
ако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а зати |
м мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је |
ни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весељ |
отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, |
ма буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, |
ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам |
> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавив |
ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у ст |
ти живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То |
и мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго |
смехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противи |
ога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћ |
чајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, |
лигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па |
стила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен ве |
аницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код нас за неко време, па да ст |
ло, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, |
ељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покр |
иној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад ниј |
у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а наро |
дмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодн |
аше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве ст |
, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а кад је то по нек |
спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су они били вољ |
ије, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb |
/> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, д |
елску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније |
њући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачу |
груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, |
лаву затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека д |
за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</ |
оси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с про |
хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да т |
омна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— „Моја пома |
ко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb n="75" /> |
ствари поверава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, |
</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга |
шу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно опште к |
бољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} М |
гурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, д |
руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овл |
ливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побрат |
а опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, |
тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „ |
<p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Кос |
ога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> |
одитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетк |
е Недељковић из нужде неистину казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на |
оје људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и |
оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха |
а седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> |
још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, в |
за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље н |
етак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетку онај блажени |
који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад |
последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писа |
војом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету |
пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и |
ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђено |
n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у ви |
м госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда Вуле з |
осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу |
а.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и сврши |
леда смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старц |
и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да ни |
ло Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за гр |
горио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за с |
ј!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На |
који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад |
ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скоч |
ивоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S |
ећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, |
> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, св |
<p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље пров |
>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се |
нуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на |
p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одв |
он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим |
ма и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твој |
им џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бит |
елости да отпочне извађати предумишљени програм са својим противником.</p> <p>— „Много их је, п |
ња, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</ |
ређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом ј |
је ето већ зинуо на Недељковића, да га прогута.</p> <pb n="64" /> <p>Одмах после забаве „Беогр |
његовом телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— |
ји су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, баш као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покра |
дне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Н |
на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Престаће и њему још нешто.< |
и, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Си |
и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, |
се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се т |
вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то о |
ја од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме ни |
у за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, прод |
лијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли посао, био је главом Сима Бо |
а је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазил |
p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у мас |
је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране ра |
у крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о |
у.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек |
вић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су и |
е неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло |
почињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, он |
ест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:</p> < |
исли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се само |
ће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, |
ори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љ |
аљу послушност.</p> <p>— „Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мој |
иливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје одговори:</p> <p |
оју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срц |
е, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба од |
она вољна, да он још по нешто каже, па продужи мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, |
„Прескупа!“ примети Даница, а Миливоје продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде |
на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави с |
еки виши занос, патетичким гласом овако продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуња |
г тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку |
приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад |
ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија |
:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино ј |
ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је пра |
чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што |
<p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, к |
а богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!. |
на добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се |
слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сва |
ачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> <div type="chapter" xml |
, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу |
нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{ |
о није даље ништа приметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир врат |
ећој комори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно мога |
ике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а о |
, прави етикетне визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост |
да Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир |
<p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} |
/p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Дани |
ји беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је |
зно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по уговоре |
громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у душ |
осаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га подн |
p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Милив |
у.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки с |
ова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> |
ри, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Дани |
убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чи |
ика, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутњ |
испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори наслоњене, па |
из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова сакс |
а забави „Београдског певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.< |
лица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бо |
о снажна, да је она најодлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежњ |
самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати |
у врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код в |
а, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла |
пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</ |
рећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а |
сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје ув |
му ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата о |
се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде д |
драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо чов |
е помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа девојка, |
ојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а |
бобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type="chapter" xm |
дивизије, око големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у том |
а јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске п |
а се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер |
приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово |
ај случајно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изнена |
ајмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то прв |
нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад |
еговог непрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p |
се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима не |
отице обрну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно о |
<p>Овде господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао |
и идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> |
е комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да |
штио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено пристала, да се Даница |
ила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима сла |
књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој има |
и лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову полако с |
ло затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p>— „Па ето, неће бити истина! |
т огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још |
н мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто |
се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичнос |
ћину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign |
тно, онда је ваљда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпо |
ца била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођ |
даље и њихов домаћи живот, који је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољуб |
неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери он Симу од главе до пе |
господар Коста мало застаде, и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, |
летака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи по |
ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, |
ики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а М |
вам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на |
говца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је |
ам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Тол |
примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{ |
већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер св |
, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ |
што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је прем |
новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурва |
па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи неп |
чеше ову познату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије |
уна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима |
ад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином с |
ога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господе играча нису ну |
м за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигне |
ложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрај |
и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер живим с |
више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> < |
а мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно |
осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као |
оја уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он св |
бичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху об |
вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају |
и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, |
све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p> |
би је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како |
ста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од р |
сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</ |
ас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад п |
ела паклена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа м |
едњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Мили |
е ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господск |
д би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у |
коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Ми |
д руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог |
д је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да разликују |
писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиш |
S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама жив |
шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, проти |
излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, |
где отпоче игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се |
изини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145 |
и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p |
прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, |
се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу вели |
врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да |
сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену мој |
баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковиће |
и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све |
надао, да од оне војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишља |
а једног од присутних никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац н |
у били више онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, |
био никад обичај код Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је |
а, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Ср |
е призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако с |
људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код |
ако ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њ |
, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све ис |
испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недоз |
вао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину |
професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{ |
зашто је господар Коста Недељковић био противан Миливоју.</p> <p>Његови пређашњи назори о непо |
.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен та |
, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако |
овлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, усл |
замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном по |
добро промерио како му је веома опасан противник Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а |
е, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са |
извађати предумишљени програм са својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињав |
од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од с |
но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, |
амером овамо.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по кав |
о угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја |
ало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту |
бакалин, практиканат, новинар, мајстор, професор, послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак в |
“</p> <p>— „Господин Миливоје Петровић, професор!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац |
0" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога п |
о је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодар |
јом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић.{S} Обојицу добро познајем, |
ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) |
ли се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и тр |
атићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p |
ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p>— „Против њега, оч |
ивоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу п |
ћа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и по |
немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара з |
вест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова т |
оменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понамештала, пазећи ст |
су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста |
равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен т |
, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:< |
и га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:< |
идели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је |
седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска |
па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на ст |
сна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо |
ир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, збогом!“</p> <p>Посл |
јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, н |
да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан |
отребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво з |
одила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими рад |
оста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где с |
антно обучен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни лан |
Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама |
о велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу до |
асно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Стра |
чена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубомир |
е исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она је не |
, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —< |
а, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> |
марно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу |
p>Даница извади писмо из недара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</ |
м речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине |
4" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити су |
оменом, да дотично место, моје му је он прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше |
кну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну с |
учен, а преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> |
д бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров |
повуци Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливој |
ј беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм |
<p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дук |
ма са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ ре |
сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје |
аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и мет |
маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу.</p> <p>Кад га је овај прочитао, о |
<p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p> |
ма како добро обучен, он опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се б |
Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и његова |
цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео све |
а Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то з |
љаног поштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>О |
е запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запо |
а Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више њег |
у.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашћења, или жалењ |
њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газда Вуле је један од оних људи, |
ни заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањен |
допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с |
ећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут по |
у били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, |
осматра.{S} Па није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Дан |
не чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, |
, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајућ |
е, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира испратила н |
а српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се до |
и сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине мета |
атраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а |
p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год.</ |
На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p> |
на, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се |
ници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се н |
средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје. |
а, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, |
а мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а |
ојска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест |
ш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ |
своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, |
у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, а |
ија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у св |
додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште с |
нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, зау |
Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па |
ј дивизији при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три |
чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме |
овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је дел |
ви за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу |
>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су |
је.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> |
мо понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, бе |
ецу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осећања, које се јав |
е онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њен |
оме и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са д |
<head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као к |
а изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Д |
актерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа з |
а, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијен |
менат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p |
видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није ша |
то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} |
воје престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже |
уж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који |
глице“, „патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у ис |
су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница |
лада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> |
у, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва |
ача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу |
чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфро |
приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато примил |
е и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ уз |
примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а |
танка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле |
овако, к’о велим, нек остане и за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји |
скрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала |
мена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине другарице, сестре његовог коле |
агословени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достоја |
ру и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад |
д он благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Неде |
ног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да ј |
ва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.< |
т је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је |
зак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичн |
је он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неки |
за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она врата.</p> <p>Аранжери и помагачи госпође Ми |
чела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од |
осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина там |
ло јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључ |
„благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке |
она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубо |
још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> < |
ца доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и |
стадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то |
а што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша прија |
о се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n= |
ок се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да лег |
огледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није н |
„Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и б |
сада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињ |
ш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та б |
као каква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматр |
сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, |
ве каве, из гостионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два п |
ређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, |
е тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливоја оштро да п |
о није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, |
једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази зго |
и овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>С |
ажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси |
а у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да о |
p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми |
овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} |
авану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни про |
их мисли, вртијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења |
новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтев |
бољи лекар!...</p> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад к |
икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до њега.</p> <p>Учи |
е посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправи |
а и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јо |
одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма ч |
а исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{ |
ају, падају и липсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Нап |
> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у в |
>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада и |
.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себ |
расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, п |
а, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се бе |
<p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни уз |
> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На по |
је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а н |
, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи војник, кој |
листичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопстве |
ва и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се с |
ичај да мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <p |
и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— |
лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно д |
ца на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, н |
а је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајући зар, да оде, па да Косту на |
, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је забо |
епрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима н |
била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бор |
огат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој |
је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече: |
о шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је пр |
дело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седе |
у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, з |
дакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, |
да плати, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму |
очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдског п |
ната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико изм |
енат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, |
ина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} |
ватре.</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не м |
а и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последњ |
насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, |
н, не живи данас без горчине.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разу |
хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</ |
озгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то |
>Газда Вула је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, к |
да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о |
це, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети у |
етар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S |
таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио |
је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одм |
управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније |
ећ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живо |
намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју рук |
следници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновни |
ог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине г |
то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку како знаш, али бих ја најволела, кад би |
ачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завршетку |
во лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прил |
ојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подигне очи и гледну Даницу.{S} И |
ћево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све |
кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе м |
а ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, |
окнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавања да из |
је сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога |
зато, не допушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ак |
тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ак |
и он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> <pb n="81" /> <p>Оволико ве |
подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је |
гих шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернативу:< |
те нагло пође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и руш |
зда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, к |
педитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са го |
више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила |
ли, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p |
} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је фак |
итра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чин |
посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео с |
сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да с |
ака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“...</p> <p>На кратк |
, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, послао је он гот |
е у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="52" /> посао, |
о, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио |
рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога с |
је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се |
иком сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговц |
је књижевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш ка |
стаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико зад |
сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, да претерана хва |
ате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по некад бити неког доброг |
тионице, која беше преко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова |
<pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим од |
је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаве |
оста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то |
оспођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме с |
е Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме |
женим расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима п |
аветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па |
та одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одм |
пшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на мање количине, јер је „гросиста |
њети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би |
спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог тр |
она одмах изјавила жељу, како би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане |
ату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће |
ћ, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине м |
и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да буде |
и разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да |
ео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb n="8 |
ало, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворк |
и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ов |
је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје |
а у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речим |
олутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овд |
оје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала |
деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ниш |
га салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицином својих старих другова и при |
> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био |
руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; у |
„Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу. |
је на првом месту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена |
> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, св |
бу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из ср |
<p>Једне вечери, на кратко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована |
ад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, кума и помајка Миливојева, молила овог |
обра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депеш |
освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на |
>Послао га је један виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли |
С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у |
ица отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажари |
а, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи |
ао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је т |
је и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публ |
Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
етку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икад |
дина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем |
ледње значило је, осим израза превелике радости, још и потврду њиховог измирења.</p> <p>Миливој |
вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </text> </TEI> |
можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних ра |
дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у |
таји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро промерио како му је веома опаса |
Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са |
и он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прсну он већ неколико пута своји |
ету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Д |
ти, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.< |
ила је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око ви |
красила је још анђелска благост, велика разборитост, и дивна племенитост.</p> <pb n="24" /> <p> |
еде очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утр |
ао сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но |
лучај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се |
сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незва |
ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и |
е мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну |
ви ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, |
ике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у о |
самнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, |
додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</p> < |
. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком зе |
принципе, па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто на |
јом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно |
</p> <p>— „Ја не видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари. |
е били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху |
х затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија |
ачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са |
е је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и |
де они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће |
има.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газд |
његове крви!“...</p> <p>Даница прими и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћу |
Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне |
како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помиш |
:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас са |
и једно другом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигарет |
прими.</p> <p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Кост |
само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ г |
пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва |
онуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало дев |
/p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, п |
/p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно пр |
ући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати |
мир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се |
је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за т |
, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што је приметио с |
дничког обеда, а најмање још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливо |
и друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, па затим незвана улазил |
и њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је р |
око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="8 |
веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста к |
врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старц |
, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да |
воје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа и жене:</p> <p>— „Не очајавај, Љуб |
.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове ма |
во, и не примећиваше да је његов обични разговор, коме он и нехотице придаде облик читавог свеч |
к, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p |
се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она |
у му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с ови |
ивоје поче да премишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измам |
ојма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} Па зар |
/> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што |
повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо не |
оја је одређена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан |
узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо к |
теља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за бог |
доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало |
, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ства |
вић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који |
амота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Дани |
.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика |
, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од свој |
има имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га |
едељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нарочит |
оје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше обојима, додуше само у |
оја је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p |
која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједан |
ик“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данаш |
икој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p |
„Ја вас благосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скриве |
...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Гос |
матрао њих двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> <p>Нена |
ове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.</p> <p>Изузетака има, |
, по смислу свога статута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као р |
и ограничени људи нису никако могли да разликују од надувеног држања и понашања, што га је има |
м блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница |
је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко с |
измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S |
, признатим вереником Даничиним.</p> <p>Разлог је победио предрасуду, правда неправду, врлина с |
ле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбиј |
дговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са |
своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније |
слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је пост |
хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:< |
но окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. мене да обма |
лагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пра |
>Аранжери и помагачи госпође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који |
е по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да с |
пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење п |
је за њу једини предмет, о коме је она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскуди |
<p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну |
Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја на |
ш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао и брига беше, е д |
ци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливо |
непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се прову |
>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив о |
девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?... |
<p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собн |
а, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме |
младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе |
оје је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је д |
је свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не |
слао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која |
везда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Из |
каванама, па понајвише живе од коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо до |
Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше ј |
д Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p |
и са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одре |
сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па загрмеше каруце н |
и пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узви |
положење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке |
ају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим породица |
черас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила међу овом родбином и познан |
колегиницама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, |
ве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишља |
рава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену овога |
о старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је б |
> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одг |
се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрестан |
ави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројств |
ајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Д |
та у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад в |
а, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио |
Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Т |
ири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа |
плате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом те |
тни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирал |
ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се ма |
огатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У почетку је |
коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом с |
на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, ако је потребно, најбоље да уте |
оја наследства профућкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, п |
<p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ак |
е била потпуни израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан р |
рупу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади |
у, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му и |
</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је |
е подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гл |
астају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изг |
боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно |
но, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> <pb |
це, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су г |
свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле |
тним пословима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу |
ем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне |
све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да с |
ајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим он |
...</p> <pb n="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборн |
но. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није |
ла одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није |
народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно |
ој кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одв |
ји су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који |
овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступи |
га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука.< |
} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С л |
ли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ет |
масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} |
раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници одне |
ме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Сна |
Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, |
депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али ј |
родаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће с |
е.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не |
е вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном м |
лазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} |
све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрит |
ду рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, |
припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја |
е би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гл |
ају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим задаци |
>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да прича о лепој девојци.{S} Видело се |
<pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је |
авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљи |
SRP18911_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук |
ба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње д |
смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну |
ији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест |
аца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини један опш |
шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану ка |
ица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман исп |
говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто |
, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и раз |
ами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то |
решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога но |
али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ |
е Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у безда |
p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниц |
су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом је |
јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фир |
иди се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада. |
Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо |
е, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем с |
р на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> |
сина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкал |
веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности од |
ви је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хо |
не хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, де |
мом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} П |
данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишо |
ивотних мука и невоља вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијад |
осподар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше нек |
и не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу |
радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и |
Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је по |
додуше једна према другој непријатељски расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дат |
кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Милив |
омир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наг |
аложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи мно |
о баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало д |
p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и не |
<p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умил |
же по некад бити неког доброг мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим |
/p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила међу овом родбином и познаницима, |
сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву р |
та у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изн |
, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разним своји |
о плаћао.{S} Овако приопштавано душевно расположење Миливојево, било је за Богатића барометар, |
ости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па |
оложен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју.{S} Н |
или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни замерити, већином су по стари |
{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређа |
тила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови з |
човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, |
оваше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно |
госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Д |
оже потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="3 |
оказа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје! |
„Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир |
ви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив |
.{S} Но где, и како да је нађе?!{S} При растанку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би |
тку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даница и |
дом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих |
.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, |
> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то п |
страно укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, коме је потребно још само мало ви |
линдарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p> |
воје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образуј |
e="chapter" xml:id="SRP18911_C5"> <head>Расцеп.</head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у ми |
вачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љ |
је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бу |
таш!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> |
иви још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули |
Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај с |
аницу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што ј |
бомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Соки |
и од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да |
и ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и л |
, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани сањало |
ља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узим |
ати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то з |
ћи од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштиг |
т сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на |
а 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885 |
дужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, почињућ |
онови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег |
То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Б |
озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој го |
случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмањ |
у досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој |
жи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на |
ведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливој |
Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким ви |
коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобили |
шне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске |
цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо з |
{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} |
дите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви |
веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече |
елим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познај |
још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је |
ола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или |
етири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштво |
потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером |
p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па о |
<p>Међу њима постоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p> |
и.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незв |
о је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне |
ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску со |
оспође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме |
према <pb n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на с |
је отмено образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p |
p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаес |
Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарск |
и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рач |
овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због |
бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала не |
и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверуј |
од спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све |
уња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи н |
рема теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ |
је милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако с |
рбије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љ |
следњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде га |
најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим пре |
пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и к |
а хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином глав |
т сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје замишљен.</p> <p>Ни на једном пољу ни |
Бркове и обрве има, подједнако велике и раштркане.{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко |
кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p |
тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још н |
/p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај мл |
на, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави гос |
„Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно зн |
н може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ради деце није се то с |
ачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница |
одлучније морала произвести код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и |
ма милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у |
, да ова жена много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја. |
Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и какв |
е, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа господина Петр |
че очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изглед |
непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за овим обвезе према горњим кућама |
алог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за |
два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море т |
ти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милости |
и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху |
ви, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око столов |
д црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни д |
ле су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са Мили |
ој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина само свога |
ницом више пута покушаван, но она га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом, и |
азда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуф |
оро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изаш |
ад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна над |
p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и фин |
кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му |
тави једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Стевано |
Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="7 |
овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна |
побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост |
та иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима |
и него он!“ .</p> <p>— „Па и ја бих као рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели |
то се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" /> <p>— „Марш!“</p> <p |
139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, |
Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ни |
е изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се ч |
етрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бад |
танку ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да са |
те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мил |
жевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која |
} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За |
ојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у |
напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности |
за које је она везана, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собо |
о и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разг |
кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице Миливоја, |
коју мени приносиш.{S} Она је голема и ретка.{S} Па баш зато, не допушта ми образ мој, да мене |
Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих |
анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија |
исца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на лепој књижевности, нарочито |
.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> |
{S} Кад гледа лети кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој |
е сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p |
е Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> |
ом спомињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиг |
чио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, |
поједено.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код ст |
огатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и про |
та рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатић |
пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано |
оспођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени г |
воје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевн |
тића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У т |
њу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би |
је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Нед |
>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, |
иђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти т |
и.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати |
ко продужи:</p> <p>— Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, п |
Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „Ал’ |
е у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино |
ара, показа прстом на оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Мил |
о код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну ста |
ео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава |
вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јо |
тио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно вик |
<p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја вид |
аметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави |
зрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ |
очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми с |
тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељк |
о.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некад |
авности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако о |
цу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пр |
и овај последњи жалосни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> |
међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... р |
ико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја ј |
а Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Б |
ску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прс |
Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окр |
срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</ |
н.</p> <p>— „На жалост, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те |
р да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи |
пита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече очајно Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то |
о већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од јед |
се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље ра |
ји дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати са |
ака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од |
се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога с |
Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Даница, и лако за |
вени, драга децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствен |
у.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у ф |
м, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Н |
ојку не познаваше.</p> <p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она |
у, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љ |
Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парч |
те Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> < |
ом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане! |
прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та В |
а оно место, где је реч о растајању, па рече:</p> <p>— „Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— |
по одајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења! |
хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину по |
еда ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за |
динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај |
и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Та |
p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „Д |
очајавам, Миливоје“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, |
да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ |
> <p>Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љ |
.“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слу |
марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, |
Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, кој |
му шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му ј |
уде, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакости и |
ом и неколико болничара.{S} По прегледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не |
ибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим раз |
асно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас |
“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентиментала |
ве <pb n="22" /> мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том п |
ио господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, |
јим располаже Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извр |
ету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледа |
аво не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и т |
>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, |
на, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој не |
ам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељ |
и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до д |
дмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином бе |
чита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г |
писује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ак |
а када промрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било по |
е превари!..........“</p> <p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако |
једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније била потпуни израз њих |
е и Даница неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код |
ковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као д |
а зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад би |
сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитиј |
има у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља |
96" /> <p>Даница, потресена овим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и суз |
груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У |
.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бит |
што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) о |
зује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске дивизије, око |
омиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Персида, и моја кћи Даница!“ |
господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју |
ити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир |
ао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже |
кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људ |
алу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић као мало наљућен.{S} Он ј |
је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па он |
во благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало читаву |
дим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, |
ао је Богатићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има о |
ј Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предстоји народу нашем, ако се |
д од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да |
јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом п |
му <pb n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По |
ао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим |
живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубо |
а до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да м |
ке мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се оба |
м амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не. |
и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај |
да као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестан |
„торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сит |
на?“ прекиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, |
аћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потп |
скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда |
пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је пр |
омац.</p> <p>— „А имате ли овде кога од родбине? запита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само |
а разних расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче ј |
ор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, |
и месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута сво |
родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још дево |
отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о свој |
љиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослуш |
воје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још обећати, <pb |
, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови роди |
му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само узд |
ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља била је за њу једини предмет, о коме је она ра |
њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, уми |
врди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се не |
<pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље живим!“.. |
ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац ник |
ио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га |
ић није овога пута пратио Даницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би |
јно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.< |
ледало њеног отменог васпитања, на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p |
вићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно убеђ |
тао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прилике да наст |
Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се |
ене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је |
истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога да |
.</p> <pb n="15" /> <p>— „А јесу ли Вам родитељи живи? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам |
ћа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика |
и понос, појимање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше |
потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени пре |
енат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као д |
анас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испр |
и постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milestone unit="su |
сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје |
задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, збо |
{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним о |
сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, |
{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је они |
колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет годи |
ас ми је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> |
себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде позна |
ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
опалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му сам |
, изгледали би једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледат |
није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одма |
а места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чинов |
у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам соб |
b n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито пра |
оли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернатив |
а своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а к |
ка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за |
<div type="titlepage"> <p>ДАНИЦА</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Сте |
ира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко пис |
но: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам |
бо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине сла |
раше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из неког стар |
ц од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство |
анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо им |
ером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпо |
сла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке |
дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p |
код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прек |
шњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрајући га, како |
ез њега!...{S} Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневе |
јну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, п |
од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где друг |
ма, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели з |
баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти |
ође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Кра |
има, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, |
те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасип |
вом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што |
не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на |
друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!. |
ј намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је |
а иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петров |
аступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, |
а, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздраганост и веселост владаше |
ице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ гово |
од стране младожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господ |
милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак |
ављује, да он није господар од Даничине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ов |
аша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је си |
разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Милив |
е он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</ |
едаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше пра |
ало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Остави |
р би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пиш |
риближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј |
орима требало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> < |
овићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвн |
је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n="42" /> <p>Еуфросина је била више „д |
ивоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су |
ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p |
у: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</ |
а са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> |
спратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пу |
иливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом жи |
тенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив д |
, видећи како му експерименат испада за руком.{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен |
дрскости Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све попла |
ћу! “</p> <p>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настав |
ене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око њего |
и цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не |
боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад |
своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отиш |
е напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.< |
та доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да |
мире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсветија мисао, |
четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то ј |
д од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, у |
вала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун |
добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет |
сном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груд |
, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, па ову пол |
не би још и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</ |
почети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од в |
— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, |
при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; |
па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.< |
чевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње |
е забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног п |
је, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија |
воје настави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто ка |
е, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази н |
ла што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је |
тавим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни нап |
ајбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају |
ислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, збо |
извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај чести |
ница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту ист |
ико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се |
на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љуб |
и; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, за |
“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ру |
дног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, затим пије каву, |
ости, више но кад имају каквог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први ова |
па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај да мало продрема, з |
све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних |
госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала |
ове Недељковић жену и кћер, пошто је по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену соб |
винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку ште |
а се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваш |
људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нета |
е знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице у |
р он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека |
к, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих јо |
пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједн |
а“, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Беог |
пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи |
ћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе пос |
ило десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је |
има женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то |
морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пр |
јим званичним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу н |
ли са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати |
седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву |
>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љуб |
"140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз |
стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, как |
стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Мили |
посете примали, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од как |
пи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се |
а жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је |
сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново д |
шеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. нове |
тано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно |
потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје |
о два по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, |
вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло |
живот дало, и без кога би наша планета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога |
се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и |
„париске штанглице“, „патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости |
е у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искре |
не воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхибле |
толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки |
="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авли |
оје долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао: |
е дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</ |
о није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио |
ћевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге |
њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован |
Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке непла |
лупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са |
светљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходни |
им мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S |
назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и по |
влије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њи |
ам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио |
зад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и т |
а.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде зна |
доше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено |
најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељкови |
цу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону |
оложени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најса |
о задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје ре |
ора, да би могле рахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно на |
е, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима |
не.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на |
има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улиц |
<p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. |
пшти, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла време |
посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га по |
чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни онда разапињао кишобран, је |
њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме опет имати каква год |
ије је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено |
о у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе к |
пори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ов |
ем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тр |
ши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за |
руј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра че |
апу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у |
осподар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је седела с |
па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гле |
а најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да |
де, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са не |
о фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не |
свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови |
едби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> < |
правили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се |
говољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу |
упчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Миливоја и Љубом |
живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, па обично баш онда омахну, кад је човеку нај |
.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда |
у забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су |
еђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, |
је, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрс |
г.{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико т |
ад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим |
даше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је |
ста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пут |
се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре ш |
лађе него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих н |
дитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Да |
<p>Недељковић поручи одмах литар вина, са нарочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обр |
и.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, завол |
е то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те |
лађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје муже |
руга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светске прот |
рца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су с |
вој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, са |
д хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из |
ки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се ни |
Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто д |
признати, да немам њега, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том |
рилике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ј |
ебе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље |
неко повеће писмо, и пружи га Љубомиру, са напоменом, да дотично место, моје му је он прстом об |
они, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити на |
е задивљен застао, видећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како |
ице људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати |
д пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понајвећу муку.{S |
му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} |
м књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове последње.</p> < |
У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у си |
згледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје |
је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љуби |
расте, па да он буде зет Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носил |
и правилним путем извести њена веридба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој |
данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обма |
положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то! |
д усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини |
е цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље п |
змршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома |
аница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о б |
вакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држа |
играла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С |
ма из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај |
би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кум |
е гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седел |
{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то мог |
<p>Љубомир посматраше заспалог Миливоја са неким особитим задовољством, какво је својствено сам |
ика, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они ч |
том публиком била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије |
че, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n |
дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јец |
ва, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем д |
им одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да |
еног Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могућ |
увала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вул |
Милица стоји у недозвољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дакле, од куд је долазио онај |
ма, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прик |
чено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз |
ње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се ова д |
м гласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће са |
азнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по жи |
аветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа |
а сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу св |
ема кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају дете.</p> <p>Ван |
аврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда код Недељ |
којако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га о |
вим очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— |
еђена.</p> <p>Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непре |
</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веом |
и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не дола |
ладине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беш |
месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била |
пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја |
> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!.. |
ицу добро познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, |
ен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на л |
буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и он |
расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за ова |
инио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика |
est mater studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изрец |
ало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с |
, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти ј |
олико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену |
игентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога |
вачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до |
и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ов |
артање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p |
је тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилиц |
за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у на |
ави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србиј |
да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, |
миравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји |
ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој |
хињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на забави остало у кр |
огато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану с |
и“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због |
јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се |
то си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није д |
а.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, који су водили ве |
о посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница н |
овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, ци |
одником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ вр |
.{S} За мало па отпоче право бомбардање са одскачућим запушачима.{S} Један од ових, враћајући с |
е речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно дос |
много кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу |
} Повлачење коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, |
ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материја |
ме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пив |
се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но |
грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој другари |
е кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.< |
у им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још не |
} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по вас |
чио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перс |
а кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те |
огатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, |
ице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донд |
се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав |
на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелни |
ушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад |
х, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љуби |
</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет и |
мој отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколи |
p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> <p>Даници |
е слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јо |
Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим израз |
аљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се као мало сп |
ј, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је мн |
војка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа она |
се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису |
ла, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чеш |
; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролази |
.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p |
ле ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби равнот |
p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кумче госпође Милице |
ло, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве <pb n="22" /> м |
ешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богат |
његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дуб |
шње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изуча |
ед спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам |
ао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветов |
не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све њему пр |
ћа од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је |
, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богат |
p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек б |
и они вечерају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи кон |
е извади груду земље, и преда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донет |
уда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отво |
пасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам ј |
рича одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је |
ј рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Дани |
ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није |
а отпочне извађати предумишљени програм са својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се |
ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је мо |
>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, ко |
примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, т |
еди још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пиј |
о само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други кадрил.</p> <p>Па зар да му је до о |
пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је о |
д примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, |
питала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп |
.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неко |
у где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице об |
есто походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове пре |
ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и |
о решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада |
ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио |
ио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, |
ла наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да |
одругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> < |
све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то ид |
да, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху нев |
зив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, |
х две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, која је сваким дан |
, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да |
ћа, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но |
и за његову веридбу, и за побратимство са Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и уз |
<p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb n="151" |
</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај стра |
але мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напо |
место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да |
овори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га може, |
своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица им |
ћутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматра |
беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи одмах ли |
ре.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе |
билни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи |
официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима је делио добро и зло |
удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које позн |
<pb n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао |
никад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и |
о оклизне, изгуби равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му |
учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се и |
зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је т |
а душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, куд га нос |
појачане праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експериме |
млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а |
м и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много в |
Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један несврш |
се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод руке, јефтино |
слуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом више пута покушаван, но она га је редовно ос |
исац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра |
још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мен |
и Даница, и лако задрхта.</p> <p>— „Рат са Бугарима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег нек |
арице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећу |
љен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то |
е полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављ |
писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је о |
лог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које |
случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове дас |
је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихо |
скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај |
ви према невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не |
дељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То ка |
д једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залуп |
ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право отишао Недељковићевима, где је загрл |
и где је који.</p> <p>Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би жел |
.</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даниц |
ћ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене ц |
, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за какв |
осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром |
присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некадашњ |
о колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једн |
стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је к |
удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постариј |
ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</ |
еке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, ил |
на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанцима предњачио је, за њим дође винова сарма, је |
нема му равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да нема |
ве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радознало |
илијантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у |
е све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у рад |
немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско |
нским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите гос |
да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог |
а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то прилик |
но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија сл |
рвом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>Т |
азапињао кишобран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га |
зрело промозгам, онда као да готово за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријат |
е сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко вр |
цали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога |
т отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени му новац из касе, којом је као чиновник не |
зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, д |
{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље по |
, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти |
сту кућа господина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неока |
а и куму, господина Петра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А т |
због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно против Бо |
авикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, |
<p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дана, кад је Даница в |
г општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и ср |
је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа |
гла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, |
, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обо |
Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, |
руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова врата, и наслонила главу на груди му. |
им узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, н |
лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније |
дитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, п |
и осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га |
змишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина беше интелиг |
тка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уј |
стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се оту |
кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам |
ним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, и не примећиваше да је његов обични |
ош сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово |
сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој с |
аног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни |
тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онак |
дна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренуме |
ира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три- |
новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је |
ливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> < |
а пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гости |
це пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успомена |
есеље и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у ми |
рад је и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо при |
има притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се |
{S} Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости |
потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још ч |
контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, |
о зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прош |
њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад може се само напоме |
, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је с |
оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пун |
ези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ст |
миров књижевни рад, наводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома |
кт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један цар на свет |
ене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из |
сматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим нејед |
тању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне потоње веселости нестало му |
овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са с |
че: „време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, ил |
чне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно три |
цу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> <p>Па ипа |
д ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па |
а.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од пом |
ако расположеним осећао као пре, јер је сад почео по мало да зева.</p> <p>Мало затим загледа он |
нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се т |
вено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се |
еквестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се т |
осијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила |
зми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb |
!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дот |
ти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања |
рам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да прича о детаљима овога дуга, напомињући до |
ише ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, |
и нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега инте |
надио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, де |
ба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мис |
и се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да |
оговарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за сврш |
ом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпу |
уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветар |
представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић по |
шно и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p> |
на белина коже, коју би многа девојка и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити бољ |
...{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој заба |
нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших п |
ишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је врем |
она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али с |
Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек |
е, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да с |
леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештени |
ња.</p> <p>Предмет, о коме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самог |
ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који |
ближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група би |
има“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговори сад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, к |
рави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начин |
е Богатић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између |
p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цили |
заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пак |
аница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ов |
едељковићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који |
} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па р |
срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступио је |
у руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби |
о, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између ост |
деветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ проде |
, да нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као |
овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврс |
о своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи |
} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, |
леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе ј |
о други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“</p> |
арбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би |
воје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је нека |
а обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има он још само један једин |
та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац |
што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде |
ла је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се |
га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољст |
че:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од о |
потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била |
вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица? |
оји је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечерају.</p> <p>Они пак мла |
а живље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задр |
инара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човек |
> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као |
благошћу изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз |
е од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручк |
о времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазн |
свануо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се н |
забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас је већ недеља, па не мора |
дну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, |
дрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по други пут своју леп |
„неста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода с |
ма рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић |
о се само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену ан |
те и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав са |
газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако |
опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на как |
је непомућеног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, |
а онда одведоше невесту младожењиној, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и р |
четку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је ж |
вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при то |
ад било на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</ |
зири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да и |
им другом облику, који нам је истина за сада још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за |
ао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само ве |
га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} |
тит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили.{S} Он је добро проме |
авикнута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да |
елателност госпође Еуфросине постала је сада беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу с |
чностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док с |
о, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњуј |
износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српск |
на лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико |
ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје з |
, а Даница с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаш |
што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неп |
>— „Марш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио ци |
, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p> |
савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер ј |
бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљ |
онто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер |
или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сам |
овићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај |
ницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим никаква природна р |
} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он |
је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме |
арости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних ми |
а и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p>Отуда дакле они |
је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</ |
</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остан |
ћ пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разгова |
, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах с |
изненадио, кад виде газда Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије ц |
гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о три |
ном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислит |
На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" |
која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према роди |
још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он |
а нема већег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па за |
Љубомиром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ра |
љен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој |
и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада |
ћ</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између з |
<p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну ав |
е имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав уп |
ноги имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као ј |
е одлучно против Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Беогр |
ази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је |
тимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог с |
даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> |
тац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетил |
> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим не |
ирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао још по нешто кроз зубе.</p> |
з који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Дани |
.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На прозор |
огло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да приредим о |
<p>Богатић нуди, и опет нуди.{S} Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>О |
ену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који |
ко су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао |
/p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледа |
</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте домаћин и домаћица |
у, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код с |
p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледа |
и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, о |
од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и мали |
, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са не |
он пун гостију.{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој стр |
рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је |
векета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и |
а <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превуч |
ида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола |
ладожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гост |
и су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се досп |
> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо |
очито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео |
адоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим л |
вић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На |
{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам |
, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} |
да чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако |
но презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила |
оцењивајући мој рад, немају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским |
егледу рече лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је теш |
мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, |
рима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, |
атељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може |
у ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе о |
вољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи више непо |
ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n=" |
<p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те |
ускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S |
а узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју да |
ршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши |
јом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о |
мениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Ташти |
цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове г |
ослетку да бирам једно или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио |
је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, к |
ћи иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благосл |
а традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој |
сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо мо |
ј мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгу |
у сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себ |
quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, ко |
тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан |
и? запита Недељковић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин л |
удиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била.{S} За мене је овај садањи, а и потоњи ж |
" /> <p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето наста |
а добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, оче“, рече Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „С |
говој, а и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ј |
иливоја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, |
томе више места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку |
да на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара н |
вањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да |
ним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу |
јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унута |
ебели господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном |
пска војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним п |
расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки ел |
уће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавај |
иливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарниц |
овати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ р |
оцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега |
да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазв |
урс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са |
омир, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, |
ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпостав |
цкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</ |
тању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је |
редима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли о |
, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико |
чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} |
што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и до |
, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћ |
је равно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n= |
лико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека ц |
својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје о |
улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да ј |
луга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин може да |
а из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чини |
о у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање |
с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само |
>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, |
сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препу |
гођени, отац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па |
се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са га |
n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима |
водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у |
аким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једно |
говијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартиј |
м“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на |
х све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубом |
но Даница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узр |
ку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као о |
и таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и из |
да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n= |
p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала п |
ог тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран с |
ац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без свој |
њем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но |
и друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као |
м слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером |
„ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића, ка |
е могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилн |
са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S |
десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према т |
о за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда |
ецу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показ |
} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тоб |
ак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено |
време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу |
ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више не |
чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p |
што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно |
аш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газд |
н је кумче госпође Милице.{S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је |
/p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> |
вићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило |
је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она |
а раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости |
Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан |
изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описује |
не.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно |
улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Н |
ослове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечи |
за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је кува |
и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи |
ћа, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелеп |
овора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до д |
о је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је латинска изрека: „<foreign xml:lang="la"> R |
наче за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљ |
ала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили |
у; она је ненадно дошла, да ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер |
ар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа гру |
е да постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама |
бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против чега ја н |
ојој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступај |
> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искр |
ога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би |
беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, зн |
ти су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома излишно и |
ем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова |
и одводи на границу.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, |
p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телегра |
аиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да |
нчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од |
огатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало ниј |
е свестрано, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Ова |
живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на |
то Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жена пошла за ње |
У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p |
мене је овај садањи, а и потоњи живот, само једна дужност према родитељима.{S} Зар ја да забор |
изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хте |
ајеш и не познајеш, које љубиш и мрзиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, |
не славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живим без њега!...{S} Миливоје, небо моје |
службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће |
<pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то прист |
и и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и права |
ост у овом добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина би |
је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет |
обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код тр |
своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интиман пријатељ.{S} Богатић је жудно |
ше далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема |
ајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле бр |
је заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још |
око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе б |
учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трг |
он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— „Е вр |
жени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом мило |
</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација |
, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога пр |
ј удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, не |
има говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једино потпуно разуме, и који га |
е имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушкивања, пос |
ају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим ствар |
да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само званично потврђивање Недељковићево није се он мога |
на на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, |
вним приликама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и п |
њи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па реч |
име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писм |
њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином |
и њима са истим речима јави, изоставив само оно последње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па ш |
„време је најбољи лекар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или по |
је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неком јавном зајмодавцу, па ја |
мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијн |
ије према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима пред |
е тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.</p> <pb |
тпуни и независни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме слич |
евају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Ми |
едљивији начин, причајући испрва, да је само рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну |
на одушевљењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне на |
зловољно Миливоје.</p> <p>— Заблуда је само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротст |
едела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало з |
и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник |
стољубље <pb n="53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њен |
, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали |
било без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не |
/> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић савлађивао, бришући непрестано у |
једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у с |
инога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ узда |
актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тај |
убав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави |
може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих после |
коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко |
их немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише |
но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осм |
вца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично ов |
ер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави т |
} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица. |
један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, |
последњег сталног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављ |
сбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надувен. |
одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири старца |
о је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео с |
<p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Ср |
>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Боји |
ва или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину ка |
н нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све п |
одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру |
ема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које |
знато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у |
помично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а |
кабинета, близу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на |
ност и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање |
Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и он |
ме би они могли сад да говоре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њ |
<p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби само из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није |
ије то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се |
да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, |
b n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! |
то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дозн |
/> <p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па во |
могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома |
ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста |
говарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад |
удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ак |
воја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, |
бало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{ |
апита га још Недељковић.</p> <p>— „Имам само кума и куму, господина Петра Радосављевића саветни |
авилима <pb n="158" /> брака, јер живим само за родитеље.{S} Њих ради нужно је, да још и даље ж |
војица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то |
не речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, о |
оје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважнос |
вечерас какву картанију, јер вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" |
чној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Н |
, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему с |
а.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски ма |
а није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила |
о је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се п |
злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прил |
јој је и само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то са |
се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су з |
али.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже тр |
а хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лакт |
јем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и |
.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за дру |
битим задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити |
остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су в |
>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бри |
а пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" / |
чани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, |
и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</ |
рташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и |
е ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па |
S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На свој |
ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да в |
оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, уде |
ати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не до |
> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, |
ах и лежу.{S} Од овог правила одступају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети про |
д идеалне, божанствене љубави пак, коју само песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и |
{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који |
усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зо |
требни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав. |
морно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p |
бинација, да гђа Милица и Миливоје нису само кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића. |
мо реалан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докл |
се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да см |
поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпођ |
сад под оваким околностима, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непреста |
тројства да клија, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и |
те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти ка |
се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, |
ције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство |
рију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумер |
а важност придавала но обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, шт |
/> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га ос |
оре, могао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је п |
} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала. |
вим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он |
да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом п |
је дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Д |
им та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, расположен и |
говац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљ |
аже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они позн |
точне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Срб |
причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су има |
ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраш |
толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се |
адале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беш |
и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје |
} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очеви |
о на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине. |
S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је наставник на једној од гимнаси |
чео, променили нарави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од м |
ак ове песме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до то |
ала његово душевно расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, |
није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за |
посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Нем |
шила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде треб |
се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div |
стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљив |
<p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{ |
вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, ш |
шна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, |
и мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој и |
оћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада |
Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</p> |
ером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико познајемо, па се не мо |
тало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболел |
анцима предњачио је, за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имал |
нства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа |
, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична с |
обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих при |
престано приклапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Б |
неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног ч |
ек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="89" /> <p>Милив |
школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје |
времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да је радњу другоме, испод |
, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <forei |
ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и послушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене вели |
p> <p>Господар Коста изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању б |
али, јер је имао намеру, да с њима буде сасвим на само.</p> <p>Ради обезбеде од каквог прислушк |
У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове пој |
а се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најг |
и.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код |
џије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени по |
лест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог идеалнијег зачи |
о знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и она |
.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари |
у:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам да може по н |
овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је д |
ти.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје |
рестано вртела главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој годин |
дичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, |
којекаквим пробисветима, баш и оно прво сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово др |
два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— |
мци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умр |
да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, |
по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер ј |
постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још не |
себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, ил |
зан.{S} Оне потоње веселости нестало му сасвим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је умо |
о им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у ис |
Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутил |
странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, |
да Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и |
то је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно |
куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити дв |
ти и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор са Даницом ви |
опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осуј |
имам, децо, још нешто да вам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p> |
вих мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да |
анима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе |
атицао код куће, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <p |
</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, |
а говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћи да |
учење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нарочитом писменом договору.{S} |
и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутала матери), па у тренуцима |
алим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а к |
ази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код идеалне, божанствене љубави пак, к |
и ова лепота девојка.</p> <p>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на |
, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на св |
дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где |
учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> |
ћала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није бил |
Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамо |
има остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!. |
ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. |
матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> < |
вчане или друге незгоде извуче, или пак сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На п |
се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког пис |
него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све |
одсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва дев |
p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој л |
<p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за |
ом зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин в |
сова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су |
оја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. |
</p> <p>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Беог |
у, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка има он обичај |
. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налаз |
ена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима про |
пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па ј |
до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p |
сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим устане, |
у.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо |
</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се |
естока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени. |
ди и напоље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава |
динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда |
аперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се седа за |
a"> tertius </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно засипа |
а, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>По |
а по подне, од непријатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао. |
исте вечери, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице сп |
амо вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека |
Даници и мољаше је, да га ове ноћи овде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључ |
ани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали |
еких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, завр |
рим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, д |
ац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћ |
та тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У том |
помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му |
47" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила за |
</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то |
ављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни |
, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости |
злази.</p> <pb n="150" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p |
чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело у |
очне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд м |
марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено |
жати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске з |
ав други вањски посао.</p> <p>Даница је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Зна |
Богу!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, |
и своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима |
немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у том |
идба са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је зб |
ар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац је |
онима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични |
инило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој |
баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи скри |
м, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на ма |
о понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно |
Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету |
слетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана |
им случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац само д |
само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле |
тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи |
мо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, |
d> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се |
упца и велепродавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре н |
бало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, предузму у сво |
из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи рома |
арских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијиц |
Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</ |
пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично |
ко и од њих многи имају жену и децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности |
Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рек |
у не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да |
ошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако |
дини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену |
ни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказива |
„Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна зва |
араду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет дина |
ородичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар |
жена најблагодарнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми |
, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гње |
опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} |
ж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по |
ке, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122 |
ану, и заједно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као шт |
не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки |
лога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова |
рица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако н |
и.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљен |
ећ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред сп |
ужан, а ако је похабан, онда је изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али |
то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или |
n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на ручак и вечеру.</p> <p>Зат |
е Даница, а отац јој настави:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, |
ео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио нешто |
је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му |
ливојем настала је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временим |
и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но ра |
е осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот стареш |
ом, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и |
онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу очи.</p> |
спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о руч |
неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматра.</p> <p>Кад је |
одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунција |
лико велика љубав према једној девојци, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала б |
игао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на |
згубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, |
он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ д |
платио на каси добровољни прилог, који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Милив |
цело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се |
могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, ка |
сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum omen </foreign> |
="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је |
ипи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за у |
но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са оним, који га једин |
ме скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнут |
се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!... |
ши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагод |
наравно, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писцима.{S} Код овак |
смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како |
још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треб |
рслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p |
у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским, |
а загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} С |
важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким |
у.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, ка |
ње коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, к |
ем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајм |
и мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осм |
удро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица |
нео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и свој |
цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једн |
више не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</ |
е сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да о |
авимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засиј |
рироди доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онд |
баве „Београдског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног |
плеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, |
лути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Коста Недељк |
ећма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматр |
ала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>С |
тета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи тер |
оком.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и сп |
истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напо |
сније на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n |
код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као не |
ис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева |
ом унутрашњом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних к |
су ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вул |
еговим основним начелима.{S} Он воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p> |
е долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема ов |
евоља побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p |
не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раниј |
требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса |
дају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачн |
дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падала.{S} Због овога, услед |
скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је би |
еду твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не позна |
шену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију спле |
<p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{ |
прича јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима сво |
о покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се |
Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала њег |
ашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она |
посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо |
ље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа |
Међутим разборита Даница, мотрила је на све ово пажљивим оком.</p> <p>Невоља њених родитеља бил |
и спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једном једином речи није |
"77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас це |
Недељковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Мили |
год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу с |
одати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом тргови |
д оскудице, која постајаше свакога дана све већа, изјавила је Даница, једном о ручку, родитељим |
<p>За ово је крива Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На про |
бије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и |
е наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху сва зе |
у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по |
е и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, |
иро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ип |
са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нервозан.{S} Оне пот |
удеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и ра |
p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда по |
отврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га |
тац, господар Коста Недељковић, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неко |
сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он |
ош и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је |
в улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће с |
Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово |
ну.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи п |
на ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Но |
барицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би могла она ни послати, |
м потпуно наши гости.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име сви |
лично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се |
која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у са |
бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим |
нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница ми показа данас једн |
„два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут изми |
а он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p> |
њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о инт |
се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било |
га, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш нај |
ишта се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је сасвим нешто друго.{S} Он не нагађа |
иливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово не пада никако на памет!... |
јући наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <p |
акључити, да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С |
да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе н |
празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније |
итој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу |
аки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај |
а није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њ |
а, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{ |
ја ето већ на моју грдну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и |
на сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, него још исувише добијам, јер |
оја наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но |
.</p> <p>Затим је мењао једно за другим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> |
а очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали |
ла је њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су |
овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Ми |
м не да извести.</p> <p>Зато је и бирао све неправилне путове.</p> <p>— „Ја морам продрети!“ го |
ужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим |
му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У |
квог прислушкивања, послао је он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала ј |
тоји она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{ |
ети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трго |
</p> <p>Недељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало со |
вим немогуће, јер је непријатељ освојио све положаје до Пирота.</p> <p>Радосављевићка је добила |
има, као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће н |
местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ва |
, заборавимо једно друго!... заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине оч |
, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је још анђелска благост, велика разбор |
ма другој непријатељски расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Исто |
Затим салеће, па напослетку и моли, но све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на |
ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Си |
х <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да |
, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити но |
вно расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за |
ао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима |
ост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто др |
њи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, пр |
јом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледим |
о окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поч |
да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља |
ар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни сам |
д кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без |
о Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуг |
су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на п |
се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговар |
ци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пир |
а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта сест |
одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало б |
вари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ов |
се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се |
и остале дивизије главне војске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз |
е га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано догов |
адосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише |
е и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте |
ањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само |
n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на док |
рима“ дода Миливоје, па као да га обузе свег неки виши занос, патетичким гласом овако продужи:< |
као и прасећину.</p> <p>Па ипак, покрај свег овог красног расположења, које је владало у целој |
о“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене |
књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно |
још и даље говорити.{S} Имам само после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја с |
, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој |
о одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво |
била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда |
ад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је свој |
ливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и |
сало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео |
воју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, |
е писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p>Напослеку, њему ниј |
, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га |
ица.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="135" |
се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се ме |
ости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>С |
а некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, кој |
ема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хв |
> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>Свежи ваздух напајао им је груди, а несташни славуји пр |
о, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину мисли, а Бога ми, ретко и да име ког писца на л |
мала још пуних осамнаест година.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпун |
овор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла |
д опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и |
кла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која са |
идам.{S} Ја сам давно за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Мил |
о.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, |
м разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Бео |
ног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет година млађа но што беше |
цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, от |
назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвинов |
војица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска вој |
у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свим |
ињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>П |
лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И овај |
ти ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још |
не одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сун |
собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и |
, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико мно |
це, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можда |
то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена пр |
није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога дан |
икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничини |
ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена ог |
ог „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда |
у наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да наша свесна омладина повољно реши онај задатак, који предсто |
— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дуж |
.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спо |
о бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Нед |
тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих српских трговаца, њихову заузимљ |
који их је за ово погодио, описао га је свестрано, и показао им га је једном, само што га они н |
ум, коме је дато на крштењу име Вуле, а свет га због куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек |
ј сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само з |
нити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Н |
како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам с |
ах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била |
узеци, на којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, уз |
градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим ст |
а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда |
еп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја пр |
се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још понај |
одне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од ку |
А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у |
на, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав поверени |
постала наше заједничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим |
Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа |
м, па зато је он баш највеће благо овог света!..</p> <p>Но имам, децо, још нешто да вам кажем.{ |
а узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богати |
мам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови р |
да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде плат |
ом, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p>Она вид |
радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије но икада.</p> <p>Миливоје остаде на доручку ко |
31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p> |
јно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, коме се б |
и њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љубав и највеће з |
чна лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаше до десет годин |
од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справ |
ветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим камењем.</p> <p>Из |
b n="160" /> искинула, па га заједно са светом земљом његовом бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бо |
ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и с |
финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задо |
ди доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њи |
опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају с |
а мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме |
које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња |
треба још само неко кратко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутр |
ености и поштења.</p> <p>Мало га има на свету; веома мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце |
а свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, |
у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу, а поглед |
штво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, ниједа |
своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је нек |
питалима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо каквог с |
е и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито бла |
е више међу живима, но на другом, бољем свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по п |
сли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповеда |
човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето м |
о неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђе |
ледница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: да је свуг |
а добра страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек |
борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И |
мани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</p> |
Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине с |
ј промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.< |
луке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадал |
ата одигравала, није ништа ново.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p |
Бога и природу подмитити.{S} Богу пале свеће и плаћају велике молитве, а природи доскоче, што |
бомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-уши |
ка.</p> <p>Па ипак, како величанствен и свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио |
ца је сва претрнула, кад је сачула очев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче |
у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и о |
оме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики број слуша |
магао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се т |
да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p>Он пружи руку Миливоју, који је прих |
ла, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, |
од присутних никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но |
ина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узи |
о испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћут |
велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по |
ечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде |
ртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Миливоја.</p> <pb n="129" |
.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица |
буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мор |
аинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћ |
бави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разбили |
е између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах да |
оћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била пр |
коло“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу |
био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осети |
уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Ов |
многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој |
оста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна |
кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију про |
нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви редовни гости ове каванице.</p> <p>Груписани око ст |
а, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је |
ећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поз |
омку.</p> <p>— „Још две каве!“ па затим сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах ра |
вом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" |
водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>Т |
<p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n=" |
узика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, |
шли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости до |
е факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образова |
суда.</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад |
штва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претворити се у пра |
<p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке |
о сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били до |
живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него х |
га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе н |
је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису ра |
оче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокиц |
е своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, |
и познаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником |
која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах |
а праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за уве |
ија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и оп |
се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах |
као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка про |
риво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван ку |
азда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само |
а сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се јед |
моја!...{S} Добри мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер |
необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово |
вац је све и сва.{S} Презерватив против свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих не |
нао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам проница |
риторијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена ове господ |
савршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини не |
асвим незадовољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима |
де после, ако већ друкчије није, кад са свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда |
t mater studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, |
ајскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова з |
тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, |
авати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји јо |
осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с м |
го кирије да носи. (Овако посматрање са свим је за препоруку, јер показује, да дотични туђу бри |
лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.< |
ливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која |
це, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутал |
старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или о |
им вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, |
а, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима |
тровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по нешто дода |
тић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па |
заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познајеш и не познајеш, које љубиш и |
исаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој, и са свима људима, које познаје |
јантни накит, као жива ватра.</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уст |
и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да му је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За |
, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> брака, јер ж |
ето већ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наст |
јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кретање и жагор.</p> <p>Отпоч |
а је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> |
т Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Миливо |
одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не уве |
</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претходно |
и су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне |
ог чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук |
/p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири баб |
<pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова јед |
и узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="1 |
дравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнес |
После поноћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и |
Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе |
анице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, презриви осмех, |
е.{S} Ако је рад, да буде подједнако од свих признат, да га сви разумеју и његовим се делима од |
ок Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> |
е и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се к |
ог броја за играче.{S} По зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра |
а ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже |
ање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и ра |
мерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим |
"19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје, изјавив |
да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра ниј |
он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по |
опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, |
неком елеганцијом извади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку |
ло, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше |
<p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код куће, и ако је време њиховог сас |
} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до |
боли, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како |
одитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће ни |
зило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од кој |
нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу. |
тника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Госпођа Мил |
ј отац мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико |
аква десетачка, већ је на половини пута свога, обичан меланхоличан.</p> <p>Њега је посматрала ј |
их четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неких петнаест година.{S} Он беше онизак |
девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> |
картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким с |
Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте их оба, газда Вула и њ |
Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кум |
стала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и |
{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети |
— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све мој |
не на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи ц |
ерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост |
приликама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>Имање и папира |
а газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, |
госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави в |
ачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разлике између себе, но су |
дина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је сту |
вничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Соки |
још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може ли се њим |
.. гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет глед |
ажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према др |
<p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала ње |
де... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје |
тупи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега не |
е, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија.{S} Писмо ово не би мо |
ратког времена огласио пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив |
ве мале почивке, настави господар Коста свој започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је позн |
ке, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му, згра |
рава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да |
не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске х |
газда Вуле зацело већ пре зоре отпочиње свој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи ка |
е много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и |
, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољни прилог, к |
..“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, |
ном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Кост |
о настало већ примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице за |
о неком јавном зајмодавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и тв |
ном главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени |
би украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> |
зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахат |
на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакош |
{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом вен |
огађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="52" /> посао, неко тежи |
p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу господина професора, Богатић се |
ив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> <p>Разуме се, си |
рећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и |
и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац човек |
авну муштерију, није више подносило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, |
, рече испрекидано: </p> <p>— „Небо има своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој |
читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодно |
оцу, који је раширеним рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупц |
е стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу |
једно повечерају, па затим оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, |
ливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатељ |
серним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, |
он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до с |
оје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— З |
у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насли |
зносио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми |
живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!... |
к натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А |
није био господар од свога времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за |
, да твој отац никако неће попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном живо |
ати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници уп |
најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због |
је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сирот |
лазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трго |
ност“.</p> <p>Даница је била једном код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цел |
, но прости војници имају за ове појаве своје особено гледиште, придајући им разноврсна значења |
адовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> |
Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта сестро?“ |
кретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку нису сви дискретни пос |
ици.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, д |
ута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и богато га даривала.</p> <p>Кад је Миливо |
Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни |
огатић имао је према господи још и неке своје особитије назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није |
ети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје о |
на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких |
да он заиста не би пожалио ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се ре |
, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим |
.. а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно са |
ош од имања да сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но |
ишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најб |
>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, |
није пропустио, да по нешто дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћа |
е видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио |
мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој от |
имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S |
ити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су |
не слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, а све |
у се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим |
ју сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а |
нашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад ово своје |
ром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> |
и бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле сво |
полиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и Даничином главом, слала |
х разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад |
таде, и промери проницавајућим погледом своје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетк |
души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула |
он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједницу; она |
, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распростирала је само у |
рођеније не би већма волела, но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у мало |
а тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није поче |
клони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са н |
спођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита о |
племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао тако рећи го као пр |
ђе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даниц |
p>Газда Вуле не воли људе, он воли само своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле ви |
у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албум |
> <p>— „Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њ |
ати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотин |
рема, од стране младожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, |
> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје |
говаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, ј |
вићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и |
ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забр |
с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо оч |
ао да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богат |
ог душевног запрепашћења, или жалења за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле |
е. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, |
ви.{S} Она је са свим на глас приметила својим познаницама, да јој ова забава није баш ни мало |
te> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла |
љив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали |
о, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то |
м чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непре |
ка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа она још |
тпочне извађати предумишљени програм са својим противником.</p> <p>— „Много их је, почне се он |
> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац |
кад изгубити... ружа пропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и гл |
јер ето и њу прсну он већ неколико пута својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> |
!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Запо |
сац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да |
18" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се р |
тају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са |
у, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људске не допиру до ње |
ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но |
ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних б |
е, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, |
сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано |
<p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га |
ера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне дво |
почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, у |
чког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до |
е тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88" /> < |
н и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он ни |
да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши ог |
ња према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам |
одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало |
ући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забављао.</p> |
е у редовним приликама неприкосновено и својина само свога госе, постаје сад илузорно.</p> <p>И |
/> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право запо |
бори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности н |
оће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, или седне из оч |
ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче |
ени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту |
ести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остат |
ли су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчек |
зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кавалира, на што ч |
.</p> <p>Миливоје остаде на доручку код својих нових родитеља и миле веренице.{S} Морао је још |
: њена нарав, девојачки понос, појимање својих дужности према родитељима, и њено непрекорно пон |
но задржати, да није почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбл |
беђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка тво |
припадала слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари |
<p>Тако се Радосављевић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној с |
ину и материнство, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> <pb n="123" /> |
а све живце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је д |
ћ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су њего |
пску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао овамо код „Жмурка“, да попије ко |
а леком вратио, онда је баш Даница била својој другарици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хт |
е Коста даље, вољан је да га осигура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, |
дућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало |
сти разиђоше, а млада и младожења одоше својој кући.</p> <p>Био је веома дирљив моменат, када с |
<p>Ови последњи, по урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај п |
га пита откуда иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му ис |
не се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бри |
о то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> <p>— „Оно прво је боље!“ одговори елег |
су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њег |
почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, у |
Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даниц |
их људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> |
настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас ви |
ца с лева.</p> <p>Отац говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борб |
ласу о Миливојевим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, |
то оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српс |
иком, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћа |
у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овд |
p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> < |
ава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је д |
е стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде у |
српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце, |
м била је и она лепа девојка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића |
ном девојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи |
еним назорима требало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у рук |
ошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Мил |
а неким особитим задовољством, какво је својствено само родитељском оку.{S} Он сам не знаде себ |
ај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} Своју леву руку промоли Љубомир испод Миливојеве главе, |
једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам |
о чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, до |
ога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p>У о |
е она можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за к |
вој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазн |
јући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као ш |
да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир с |
да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке стр |
викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била ј |
чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> <p>Недељковић је љут преко сваке м |
>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} |
њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила |
рал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније |
уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, |
то према Миливоју и Љубомиру, представи своју жену и кћер овим речима:</p> <p>— Моја жена Перси |
ан, да Коста Недељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, д |
и, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи мениц |
у, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дош |
сти и оде право Љубомиру, да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div type="c |
су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> |
— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“ |
аки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држао, да има власти |
не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао, и ако му је посве јасно било, да се она пр |
ица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p |
отишао Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, |
“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати им у овом |
о Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљ |
благује, и пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељков |
ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад |
је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговц |
p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из у |
силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео |
и сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> |
е учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се |
ја им је брига, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и пост |
зумети, како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу |
ку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он |
да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских п |
тном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, да своје д |
стика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинске и братске осећаје, због чега |
мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Збо |
најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, |
урно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече |
и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, јер је код нас настао |
се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колик |
полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, |
он никакве опаке намере имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског с |
studiorum </foreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гла |
ајама.</p> <pb n="79" /> <p>Даница рече своме драгану: „збогом!“ а овај њојзи: „до виђења!“ рук |
бог тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кирије да носи. (Овако посматрање с |
ница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на своје гру |
ла победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" /> образовању, које сам стек |
тола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> <p>Овај му је посаветовао, да позов |
и, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до з |
е до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавн |
докнађивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе |
срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизодама |
.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече |
собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који |
воје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заист |
Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, к |
м а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада вео |
се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буд |
што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га |
ћма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак |
ло, а сад, било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало |
p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и |
ве.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још не |
Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, б |
нажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па |
ријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, против |
еку рапсодију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах |
јица беху невесели и веома забринути за свршетак ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих |
м разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује |
румени, а гости расположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здр |
> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је |
се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>После ове мале почивке, настави господар |
к, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнији |
„да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и по дру |
споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био |
е се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и |
исам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђ |
овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извеш |
једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више |
љи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „ |
је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила ову простачку душу.</p> <p>Богатић ј |
држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које с |
ика, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, једино му наследство својих |
д пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи како га је са |
е ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало |
мана само једним јединим идеалом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} О |
ше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С |
> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па |
еста, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да |
ца задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би гост |
днесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чарш |
сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и |
о и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога н |
ведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила и |
, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година ка |
а нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Мили |
бу, не далеко од клупе јој.</p> <p>Врба се некако болно и јадовно нагибаше над водоскоком, који |
удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и |
неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имај |
својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отворено приста |
и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и |
људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у св |
прави неред по гостионицама.{S} За њега се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учин |
разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена њег |
биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром |
в Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока |
ичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све |
ри он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његов |
веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућ |
Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је |
ругим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> < |
о да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и д |
дско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се сас |
он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речен |
према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем своје ср |
дуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да се Миливоје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и |
љала, но је одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо? |
еграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на т |
авобољом, или је оца искрено молила, да се он одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме п |
зјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђе |
е, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово је сасвим подругљиво |
роћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво сврши.</p> <p>По |
е потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући |
Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много не поетише |
ет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не |
бацила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S |
дноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје |
о наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међ |
а на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско историч |
њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ |
да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду |
ћам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на |
у авлије, сви остали били би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не |
ршетку писма додао је он, да долази, да се растану, можда за навек.</p> <pb n="104" /> <p>Даниц |
његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не говори дакл |
мо у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми |
оме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осе |
се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом д |
би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње |
ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ нек |
дити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком никада назвати нећу! “</p> <p>Даница м |
</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно повечера |
није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде извуче, или пак с |
н се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није ни |
а женом разговарати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n= |
у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак, ето, испа |
о и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу сим |
> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људ |
е у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимично наложе.</p> <p>Одмах је било све жи |
о од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се милијарде дуката проспу зарад пристанка Даничиног, п |
мисао, и ако му је посве јасно било, да се она правилним путем не да извести.</p> <p>Зато је и |
гатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао као пре, јер |
цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> |
да динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Мили |
а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће раз |
знату песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, до |
а изда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на |
е пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах донесу две каве, из гостионице, која беше прек |
в, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашн |
априка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун |
ли губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“.</p> < |
илук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, с |
ев свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи |
могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о ње |
сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања д |
.{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она са |
кне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше |
{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити |
осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изнена |
о сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о то |
и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам. |
то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Коста Недељковић, који је седео с |
је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да с |
еће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb |
мо још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво в |
одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли признаје дуг.</p |
азговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још и |
шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тв |
, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb n="33" /> Миливоје |
једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на з |
ан могао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се |
м чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који < |
ачелником да потражи жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима |
уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико п |
, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је н |
требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако т |
а је добро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и папри |
оше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са М |
лом заварава свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих м |
ме: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За њега се о |
да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} |
да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту |
мила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не х |
шљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На по |
заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исп |
е тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> <p>— |
се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате |
пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та |
, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате о |
уштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и г |
е; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужењ |
ју вазда исте, било да плачемо, били да се радујемо!“</p> </div> </body> </text> </TEI> |
<p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљ |
атић</head> <p>Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, измеђ |
је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но |
.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Соки |
ротив чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и ра |
ао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} |
је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког види |
нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада н |
е сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или прев |
о смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, |
етренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Он |
p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели из |
ћи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало |
и не погледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам мога |
е.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби вид свештеника.</p> <p> |
да чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Мили |
је већ „превалило подне“, осећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове дола |
јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У |
о што желе, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово ј |
ивот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, |
азгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, |
Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" /> <p>На оно општ |
сније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој непр |
је један од оних људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџ |
ј Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе б |
зове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овим |
тва и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва |
о нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се о |
гранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одоше својој кућ |
p> <p>Био је веома дирљив моменат, када се Даница праштала са својим родитељима.</p> <p>Сви тро |
а имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Тр |
што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као ш |
За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он |
орен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а |
но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто ка |
јаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стад |
назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме |
м.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовин |
нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се његовој |
о што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натег |
а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким презрењем посматр |
p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат онда се показује прстом на једне и на друге!...</p> <p>Пирот |
укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе |
добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентимента |
>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она |
а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад |
да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не у |
огатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срди |
нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није |
анско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Бор |
анредна лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, о |
у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} К |
слове.{S} Остала је само куварица, која се по погодби није могла одређивали на какав други вањс |
р гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и |
одавца.</p> <p>На сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошл |
ћи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али |
вале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наст |
питању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се з |
створила је њихова једномишљеност, која се одмах код првих речи показала, и која је доцније бил |
и чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је з |
видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила међу овом р |
и признаје дуг.</p> <p>Ако призна, нека се одмах начини писмено: облигација или меница.{S} Ако |
шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да |
треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је еп |
и, него ове моје деце ради.{S} Она нека се користе мојим радом и заслугама ако каквих буде, јер |
имљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и би |
ајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у некој ст |
осина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу |
ор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и сп |
</p> <p>Са свима женским гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ |
<p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, |
ubSection" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кућ |
хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћ |
Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано |
тила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело мо |
<p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велеп |
ца отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упути |
ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристала.</p> <p>Ни једн |
ада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубо |
} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, сам |
е заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага имена, као што су: опо |
је опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очу |
српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим д |
е одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда |
о њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у |
ње последњег сталног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изј |
о човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Д |
пску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни мор |
<p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема служб |
, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су |
ко учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад ј |
клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у |
зума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p |
простору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, |
то јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у само |
ми обоје ни сами не знамо како.{S} Она се не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} |
још наклоњенија према Миливоју.{S} Она се наиме исповедила Милици, да њена Даница воли Миливој |
, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прсти |
ажења?!</p> <p>Игра још није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописан |
S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук |
оји дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још пре, него што т |
бе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон вр |
е и лепо накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у |
е с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била с |
мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи |
ј није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је |
да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Бога |
ла већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> < |
ња!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод приметио да су |
ри цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се |
“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала почивка.{S |
вима, безлисним дрветима и по земљи, па се према месечини светлуца, баш као да је посут драгим |
омрмља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јас |
мчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди освр |
он.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођо |
неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <p |
тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не може да пронађе.{S} Њега |
анчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубом |
је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је |
<p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе |
непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p> |
је Соколовића, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца |
релим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је |
ију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, на што је примети |
удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју |
спођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово последње значило је, осим |
д је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Д |
жењени људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. |
ко пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето |
арочитим нагласком: „од оног бољег!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита |
челник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а |
ц Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, напомињући, да му је бол већ мал |
почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близин |
не одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случај |
о: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, |
је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистр |
ст.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> |
дсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић н |
сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, |
а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људ |
тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} Од једно |
д ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли до |
самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као |
пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим погледом, промери он Симу |
а, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се |
леко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао. |
вара.</p> <p>Од разборите матере ништа се не да сакрити.{S} Њено око види све.</p> <p>Отац је |
p>Кад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не ж |
пропаде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, |
кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њени |
<p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} |
леда.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде |
овек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или леде |
>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:< |
агани и расположени Недељковић, окренув се нарочито према Миливоју и Љубомиру, представи своју |
је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљи, па |
или већи роман, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар |
наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно ни |
тво у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и |
ећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица |
та помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле ник |
ни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла |
етит.{S} Сва је дворана замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено |
S} Она га је сама држала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у г |
илике мисли испуњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се |
рету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Неготина.</p> <p>Газда |
о је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</ |
> <p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па |
т.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невољ |
ма интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозор |
штвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љубомора да кињи) |
Пуни месец који изгледаше с вечери, кад се родио, као каква десетачка, већ је на половини пута |
{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово |
8" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на гор |
вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...< |
, који преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Ко |
у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности |
вели: „он само онда није љубоморан, кад се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах и |
/p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну |
="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је неста |
ге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога салона даље полазило. |
од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, |
искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, кој |
којима остаје, да обнове овај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наш |
на ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад |
шне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком вратио, онда је баш Даница била својој друг |
и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се |
е, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, |
<p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који искапи незнатни |
и) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибиц |
не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, как |
на парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S |
S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да |
исео купус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, |
су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посматра.{S} Са Недељковићем <pb n="29" /> би |
оћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њ |
свечан беше овај погреб!...</p> <p>Кад се гроб заравнио, наваљаше војници на њега крупно камењ |
ма из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од |
ити код других већих народа.</p> <p>Кад се гости заситише и ракијом поткрепише, отпочеше да пев |
т је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, |
прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опе |
кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор |
арао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а к |
езнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у К |
и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у ку |
ву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не |
блату, корача нагло Љубомир.</p> <p>Кад се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова за |
да говорила само о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, заш |
о нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p |
и видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста сасвим посрнуо са иметком, и да |
</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши |
уо је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на ов |
за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, нег |
међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без свога пса.</p> <p>Ено погледајте и |
При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а прамен косе Даничи |
и камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не с |
а и сад пожелела.</p> <p>Њих двоје живе се не може бити боље.{S} Могли би да послуже за пример |
и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства прав |
неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има |
ог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ств |
у отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само узд |
гао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у |
кице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми у |
ора, колико има господин Љубомир.“ Овде се Недељковић гласно насмеје, па онда, посматрајући љуб |
једино додиром двају кожа.</p> <p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа |
ј, а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново св |
<pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о т |
се већ приближио „Великој пивари“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле |
у, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p |
p>Затим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође |
вачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вере |
ће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне прегледају раз |
ега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија. |
анас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Д |
у тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, не долази с |
већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао и превијао од бола.{S} Жућов, који |
и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком |
на.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у бли |
пресбирову, где вуче добру плату, и где се само онај боље плаћа и авансује, који је већма надув |
од „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог мла |
себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За |
свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са великим ланцем ост |
којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На ула |
ица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугарске положаје, које одмах затим |
иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, који је овде даме забавља |
ем за Даничину болну душу.</p> <p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливој |
је отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се |
ра се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ве |
миром.</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на |
аше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у њего |
ад одмах ближе описивати но за сад може се само напоменути, да је међу њима било још четири ста |
, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Бо |
она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила пог |
.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слут |
Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пу |
тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега це |
ни једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, |
је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се |
д се исплаћује, а на ово последње, није се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио др |
ој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојакошњем обичају свом јавио жени и кћери.</p> < |
са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе |
виновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни о |
солити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако зад |
ала.</p> <p>Ни једном једином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен |
званично потврђивање Недељковићево није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао |
да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био т |
ти родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још д |
, и неког неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни дог |
догађај, па се повратити друштву, које се као по некој команди осврнуло на Миливоја, кад је ов |
ј је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по ка |
ле је још и један од оних људи, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на це |
зети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но једино Даничина в |
или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата овога сал |
ну са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељ |
на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинк |
<p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета ниј |
и.</p> <p>Ово друштво официрско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно |
намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују |
тпоче Богатић крештећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха |
устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</ |
ш непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то |
адосним очима погледа на Миливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у при |
то данас готово једино мерило, по коме се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај |
.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две велике |
двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно претур |
предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, испод који |
ом на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражи |
кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више |
азила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људ |
јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не |
ву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У почетку је говори |
ледства профућкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда |
оћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он те |
а независни положај породице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово |
д наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнео |
о десет дана.{S} Једанаестог дана крене се за границу, и осване 2. новембра 1885. године на Сук |
н натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра |
војев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камен |
ви:</p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој. |
особито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p |
ко моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази |
а су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још |
отивником.</p> <p>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити млад |
p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p |
е носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за р |
сти (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са скрх |
е већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато |
жу се речима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ с |
да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени т |
онуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неко |
е лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са сво |
ти, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас г |
бјекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе |
стале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба са М |
се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.< |
а горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће га |
иброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити |
о ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и с |
му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница за |
јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Гос |
ца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да про |
о ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове закл |
хова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга |
У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то трон |
мо име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p |
ресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до |
вући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на боље, јер |
, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и |
>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адвокат |
воју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: |
ису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, |
>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.< |
још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну |
како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних |
а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не знају више како им је име.</p> |
опитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прожди |
е се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе |
.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који овде по |
одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од овог прави |
м!“ а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да |
им одговори, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> < |
стадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искр |
ата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару о |
.</p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> < |
само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка. |
до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би когод примети |
е га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање о |
>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> <p>Само онај, који |
многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде кући; пријат |
дешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице са оним постари |
којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе |
ало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје пом |
цу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо |
српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети |
з свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој ку |
е, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Дани |
.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а |
у још, да би било једно место одкуда би се новац могао набавити без свега овог, но боји се — ве |
н и веома компактан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што р |
писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад |
ове породичне драме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла |
За мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страховито |
е хотећи преносити расположење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</ |
{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, б |
љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини идеал живота, разб |
њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тра |
научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе П |
ној авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који |
орити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону |
ајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог д |
67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер |
што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном к |
своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над њего |
а лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора т |
постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује |
на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, па се и са мужем пољуби.{S} Ово послед |
p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{ |
пских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На о |
.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда |
а пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не распињу.{S} Није он |
/head> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породи |
љује са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Ко |
а места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обеш |
е — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих љу |
гатић не затражи исплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулиш |
могао набавити без свега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече |
на потвора не може да окужи онога, који се налази на висини неокаљаног поштења.</p> <p>Пасја пе |
е код овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и о |
свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић је знао да Да |
Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Пер |
обично, баш због самог овог дана, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивница |
<p>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да и |
е гости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, |
<p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају:</p> <p>— „Бла |
коше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, г |
а неједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две х |
у више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вул |
гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љу |
набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао ка |
при VII активном пешадијском пуку, који се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <p |
бели крин.</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и да |
пе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у из |
дељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи |
посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и и |
редњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час к |
рајње време да се иде кући; пријатељски се опростише, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су к |
Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p |
лостиви експерименат, да окуша, може ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва |
обра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се она можда и одрећи свих претензија на своју слободну |
Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четири ока, и |
молио, да приредим ову забаву, не би ли се он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само |
не сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнул |
>Зора је забелила, а друштво ово весели се још једнако.........</p> </div> <div type="chapter" |
роше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, д |
и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима |
> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суд |
лике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах |
у собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља |
си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да с |
укла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и ре |
нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од |
32" /> <p>— „Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је т |
о зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало! |
има ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој нашој генерацији досуђ |
а са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи с |
нпут само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, врт |
о би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпу |
остојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја |
знак да је пук пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, саста |
ем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти |
који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гл |
вако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} |
и, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у |
м потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких а |
сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прв |
онако збуњени као пређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још н |
но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе |
су увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит |
тали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на |
а да причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала |
њега и Даницу једно другоме.</p> <p>Они се погледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и |
год приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути |
јницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем |
заиста врло ретке пренумерације, отвори се жив разговор између свих присутних за овим столом.{S |
p>Са овако блаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све |
о твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта ми |
а мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{ |
ам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још ви |
ли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још |
а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој |
стити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да г |
оследње било би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, |
реност, ал’ ја мислим, даје боље држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, нег |
пријатност овога ћутања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> |
} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Б |
како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило |
ром, но видећи да је Љубомир сам, врати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније |
плака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писм |
име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељк |
е допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није |
S} Код оваког посла згодно је послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, к |
с Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вуле меће |
, која иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два |
итали српски остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари наче |
обеда код Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, ил |
после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир |
а, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са стар |
зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> <pb n="155" /> <p>Но онде сад није |
је најближи са својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељк |
тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остал |
же разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" /> <p>Ми |
, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из |
бу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па |
јакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је |
ти се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, |
иљно корачајући и достојанствено држећи се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и |
ињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да |
да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало в |
едан страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, |
, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливојев друг не беше баш особито вре |
— викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под св |
обе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> |
запушачима.{S} Један од ових, враћајући се од зида, зврцну Богатића сасвим безобразно по носу, |
а га је редовно осујећавала, извињујући се обично главобољом, или је оца искрено молила, да се |
е случајно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама |
само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело с |
е могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадал |
апићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина. |
ац и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко узди |
ди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ |
даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћ |
аљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло ласкав начин и оде, блажен и задовољан |
омандант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији |
а.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је |
p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, |
су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провозаше по главнијим улиц |
рината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележниц |
Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахат |
се карта!“</p> <pb n="72" /> <p>Ова јој се жеља одмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо би |
p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина |
, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који с |
са Миливојем.</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за |
ад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, јер отац као да се боји, да она не |
у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даниц |
е не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="1 |
абава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа важност придавала но обично, баш збо |
Бајроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим го |
ивоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> виде |
хове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац |
има отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку оп |
утра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињ |
га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <p |
те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је |
аврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па затим одмах дода:</p> <p>— |
зет?!{S} Право ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори:</p> |
и.{S} Останите дакле све донде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније мол |
ене, као и ма когод други.{S} Покоравам се свима прописима и правилима <pb n="158" /> брака, је |
ш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам |
га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Са |
у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са децом дуго молила Богу!..</p> <pb n="9" / |
вали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Ос |
за жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословит |
ма државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде |
S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац. |
га часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим овај рачун са |
S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школо |
беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама н |
илицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом т |
е више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао с |
је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од мла |
ријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима |
х признат, да га сви разумеју и његовим се делима одазивају, онда он мора гледати да што скориј |
ненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио |
ли, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месец |
>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоч |
те само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’т |
мрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у с |
Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Неде |
знак одобравања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде |
знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се заноси.</p> < |
олазити на ручак и вечеру.</p> <p>Затим се опрости и оде право Љубомиру, да му саопшти своју пр |
ив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанств |
ако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручн |
Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи сан |
разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он |
је ништа друго, до она прва вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она пра |
убљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату |
ливоје одвео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, |
ве стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, |
и и оба побратима, које је познавао, он се онда и њима са истим речима јави, изоставив само оно |
ма, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и |
он икако могао са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даниц |
<p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ при |
Љубомиру свој неописано лепи сан.{S} Он се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на |
моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представљ |
и људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Милив |
ан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи кли |
улу новац као киша.{S} Од оваке кише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у м |
морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се поди |
<p>Недељковић не одриче дуг.</p> <p>Он се само боји, да Богатић не затражи исплату одмах.{S} Б |
расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у |
у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огл |
а!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најго |
жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „вели |
насија Београдских, а по презимену звао се Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две |
, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно поглед |
ио с кревета на отворио прозор, налегао се на њега, па гледао за Љубомиром.{S} Како није даље н |
ри“, где се давала ова забава, разлегао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n=" |
рати се и легне.</p> <p>Пред зору дигао се газда Вуле раније но обично.{S} Свакојако ради контр |
преко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На М |
е!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За кој |
трава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде неистину |
ево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p> |
<p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</ |
па, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав |
, да га је Коста ословио.</p> <p>На ово се обоје погледаше, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Го |
тито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заје |
дну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то |
њи, а кад се нема више ни готовине него се непрестано позајмљује, а конто неке продаје, као што |
</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало н |
.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 1885. год |
Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У пр |
е су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сах |
се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сум |
n="142" /> <p>Пред њеним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне су |
као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики с |
</p> <p>На другом вису, с лева, налазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило. |
у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију ни |
о тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном дев |
> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, т |
Петровић.</p> <p>Са Љубомиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне заба |
ица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан |
n="33" /> Миливоје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме |
ћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не ос |
на доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све так |
Миливоја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и |
датак, који предстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> |
све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те |
вим неједнака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Ми |
S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са сво |
гу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, молим Вас, нека нам до |
доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказат |
у, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, |
Миливоју, злобно посматрајући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Мил |
оји стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља по земљи.</p> <p>Војник овај |
громну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Не |
е их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је з |
енте, но вредло је мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје пра |
и на девојчиним грудима приметити, како се нешто живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то |
учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, а и Милице нам никад више нема, а овам |
увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни господин мо |
је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена. |
а се с њиме разрачунава.</p> <p>Но како се Љубомир изненадио, кад виде газда Вула где баш сада |
е га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> |
а то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца |
развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то |
брани.</p> <p>Љубомир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спа |
дар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</p> <p |
ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана случај |
овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицином својих старих другова и |
динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, см |
а погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то ниј |
ра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> |
куца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Она закуца мало јаче, па још један |
су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на |
спаљивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суд |
зајапурености свих, обојег пола, могло се лако опазити, како ова игра свима подједнако добро п |
трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, како се нешто жив |
раше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заиста не би пожалио ни све имање с |
њу, да прича о лепој девојци.{S} Видело се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све д |
места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на |
<p>Кад се ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време |
соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева друга напрасно позли |
но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још д |
d>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месеца дана од последње забаве „Београдско |
ући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и п |
<p>Миливоје није с њим отишао, но само се опростио.{S} Био је ангажован са Даницом за други ка |
правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст |
срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап |
е стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> < |
ком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и раки |
тити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега и |
од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њег |
„одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{ |
р он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене св |
есом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} |
љишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Прав |
озна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је го |
разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ов |
среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио лепо |
несе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни поми |
, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледај |
партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да све |
p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним пок |
да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, |
ста веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч |
ге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао код к |
ојим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециоз |
дства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се |
ћева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Да |
моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благ |
је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо прен |
>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње врем |
ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручене дв |
ав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газд |
о рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промоз |
па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим |
несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „ |
pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан |
на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Л |
они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, зајед |
несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније |
ло пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и њего |
дело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потврдити |
еком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа вајдил |
у, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштавано д |
оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Дани |
вао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме је д |
<p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су све |
ких писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком |
мо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потп |
обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, поз |
види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је св |
ла куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је по |
о се ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако |
каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу пос |
е стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овак |
спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда |
е зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:< |
ошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавај |
шла, вратио се Љубомир из војске, пошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> |
ти код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност за дуг.</p> <p>Но ако Недељковић н |
85. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из Београда.</p> <p>Љубомира ис |
е то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обо |
човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он! |
сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне с |
ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је с |
а је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богат |
полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извади неке велике ст |
>Ово последње; и ако је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често из |
г мишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и |
не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са сво |
љковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину.</p> <p>Не |
Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мал |
докнадио, него још исувише добијам, јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, |
> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако осмехнуо.</p> <p>Мати њена није ап |
/> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка |
, коме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни р |
о то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и |
>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, ко |
ес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на реч |
</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{ |
ту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од |
p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— |
отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Ми |
о је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко |
е састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а н |
, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за руком, |
оже назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та |
да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као |
н не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шеф |
рак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нереш |
а.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој |
</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим |
и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви |
имети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> < |
о бламажу господина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаже |
ад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је |
и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог ве |
било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјави за меницу.</p> <p>Коста оде до првог пулта, и |
д очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба |
а пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупније звезде, јер је месец пун.< |
> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p> |
гућа зла, а при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад |
ом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас |
е.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од коцке и разне друг |
ате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да ди |
.</p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</ |
ни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наи |
ваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} |
> <p>Сви редовни гости Жмуркови познају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.< |
ом ближе, одбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да ј |
p>Коста и Петар пију пиво и разговарају се.</p> <p>Петар га пита откуда иде, а Коста му прича о |
у је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са |
вде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба |
аћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима |
љика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звез |
реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је да |
су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као да није човек, него д |
кревељући се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он |
крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узм |
никад женио.{S} Зли језици говоре да му се није ни отац женио.</p> <p>Политичкој партији не при |
а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се |
помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била |
век завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав р |
p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљи |
ивоје још дисаше.</p> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмеја |
а, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа б |
падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с |
же ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, |
</p> <p>Љубомир је књижевник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше н |
имице посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, |
живот!“ примети живо Даница, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже с |
да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, па продуж |
подигао обрве, па онда зинуо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величан |
ти, није нигде свраћао на пиво, него му се оно кући доносило, а сад, било је већ превалило подн |
де, могао би врло лако опазити, како му се <pb n="11" /> краду очи за једном веома лепом девојк |
усрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но |
би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану |
, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, јер ако српска војска ос |
p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> |
лагосиљам, мила деца моја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста |
<p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Неде |
још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране |
наоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон ме |
стаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Ми |
е крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна |
асположени Љубомировим свршетком, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, на |
ом отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају |
в, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је ос |
неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да ј |
е ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Мил |
о, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим в |
чунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени |
дељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потпуно |
ако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни једну |
се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који |
о је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, |
се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најнов |
p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од |
рет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S |
јом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу |
</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Мили |
акала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољу |
чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да |
а, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако вис |
его најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Пе |
госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> < |
/p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласк |
уг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку г |
сле овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> <p |
једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радо |
: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p |
тоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске и |
ни који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро |
измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај д |
велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих |
ту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његов |
анимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова к |
Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло |
чине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је б |
ло, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики |
. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у се |
а испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога |
ут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спр |
ају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у г |
да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте |
та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да |
.</p> <p>Као два драга камена преливаху се једно по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце |
ене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате |
и салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а в |
— „Добро вече, добро вече, прико!“ зачу се на једанпут јасни неки глас, а пред дебелог господин |
ливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> <pb n="79" /> <p> |
н добија надимак: „коцкара“, а богаташу се за исти порок придаје звучно име: „банкера“!...</p> |
и, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је гранат |
се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаок |
кад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то |
и, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је |
на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пређе несрећном, а у |
имер многим младим браковима, код којих се не налази ни десети део ове нежности, оваког међусоб |
о се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте они |
свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико много интересовао, и ако су они још више д |
ста, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.< |
гао би само ово да значи: мучење самога себе!...</p> <p>Овај њихов састанак извршен је по нароч |
, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да је матери Миливојева др |
ана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши с |
арадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Дан |
, за које се каже, да пре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, оси |
ве због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је чове |
ој ексекуторски занат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом наме |
и кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат |
вога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома |
а платим!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију |
ши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи |
е, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но |
биције и своје имање.{S} Он је жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвује |
се затим својски руковао, и одмах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познава |
сто, па се разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, ша |
е међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53" /> распростир |
питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако |
, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се кори |
га статута, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p |
ата отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други н |
мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да |
амо родитељском оку.{S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у тол |
што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет |
свест и долазила сваким даном све више себи.</p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу |
то западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разним Љубомировим невољама, и о многим другим |
</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, п |
г блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он ба |
а, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</ |
е чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега |
ано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше |
ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, ил |
ао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам и |
.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и пр |
„Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!..“< |
>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћ |
p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор |
<p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заист |
ико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> |
ао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио др |
српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију |
на особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и доброд |
несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе ш |
.{S} Њега је запарложила људска мржња и себичност.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко, |
лост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима се обично придевају сасвим блага им |
лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре |
но, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је водио Миливоје, коме глас бе |
он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било |
зда домаћица напослетку заповест, да се седа за вечеру, па и онда гледну још по неки пут на она |
овором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p> <p>Но домаћица није још изда |
адини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.< |
у тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> < |
ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани кап |
к Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко п |
="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ип |
/p> <p>Остале госте, њих још двадесет и седам, нема потребе сад одмах ближе описивати но за сад |
етне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били поб |
ечи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себ |
ницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са на |
>Подигне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће неш |
ду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> |
мократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, офици |
улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице, па извадив дувањару отпоче да завија |
бомир се још надаше некој помоћи.{S} Он седе на земљу крај Миливоја, који лежаше онесвешћен.{S} |
розора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руц |
и дању и ноћу.</p> <p>Крај ње је Даница седела, кад је сама била, а остављала је само онда, кад |
, његова жена, госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, к |
и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као |
сет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи ув |
бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n=" |
абаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни. |
своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје с |
ли.</p> <p>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица |
омотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у др |
ама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице |
} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири с |
одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесе |
и столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строг |
лежи господар Коста Недељковић, који је седео с десне, његова жена, госпођа Персида, која је се |
один начелник, Никола Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале г |
ировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је до |
/p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> <p>Богатић отпоче Миливој |
ела одмах до своје матере.{S} До Данице седео је као неки сателита ове дивне звезде, господар С |
матрање и расматрање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше т |
ојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и |
омилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{ |
га је посматрала једне лепе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је би |
31" /> <p>На кадифеној клупи, дуж зида, седи госпођа Перса, па посматра сваки покрет свога дете |
собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељкови |
женије.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубоми |
ија и лудорија.</p> <p>Коста Недељковић седи још непрестано за оним истим столом са старим наче |
ом пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога |
фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимич |
их неколико гроша, меће на лутрију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, не |
који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер |
ди“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но |
pta porro tractatur et caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више н |
.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, |
дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито уде |
p> <p>Коста заћута.{S} На понуду његову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје |
х до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.< |
а затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љуб |
до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида и Милица.</p> <p>— „Пра |
уку наслонила је на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Дан |
"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме ком |
њав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском од |
а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње |
д старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига св |
ваља по земљи.</p> <p>Војник овај беше сејиз Милија.{S} Он познаваше Миливоја још из Београда. |
овучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командант пука, |
S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешин |
илостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је г |
а, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима и |
осталим веселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке |
и фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разговарају |
.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за |
можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му нај |
зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће, а можда и из вароши.{S} Газда Вул |
идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одат |
бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у село |
у, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десе |
у трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</ |
вира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и в |
слетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на другога зета!“....</p> <pb n |
ва.{S} Остаје му само још, да, или буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхо |
и.{S} Он је по својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, к |
не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе |
ћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тестаменат. |
и, кад је Миливоје на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећиц |
м уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, |
је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је п |
три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се |
еху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам сед |
једно према другоме, као рођени брат и сестра.</p> <p>Милина их је било погледати!....</p> <p> |
иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у |
а лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости предст |
уги пут заједно код даничине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихо |
.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18911 |
а ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Мили |
и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу н |
Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако на |
рговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога |
дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он |
вакојако не би годило, јер би се морала сетити, да се ова демонстрација према њеном кумчету, у |
је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру ко |
а спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на жалосну врбу, не далеко од клупе јој.< |
у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад |
роче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још доста,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је |
, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} |
то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био |
твари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и с |
срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа о |
земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ј |
и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и мом |
о гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb |
„Море дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ће |
ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год и |
де груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена би |
лико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта |
то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> < |
вако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</ |
тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду г |
те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су |
мо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати |
Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богат |
ју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју грдну |
, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан заокупљати, |
нарави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпут други Демокрит.{S} Од мене се опет на |
омоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још више мој положај у овоме пита |
увам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што с |
<p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и |
пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на посл |
мораваш, да за недрагог пођем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S |
ница овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, |
хну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S} По прегледу рече ле |
е можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но |
ту појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра проси |
нтитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра бо |
пе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па за |
ро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не може продати своју кућу |
у простачку душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чу |
на, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S} Мени је дата ва |
воје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изгубљена.</p> <p>На само зв |
и одсуство му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, пра |
о је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он ма |
м?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсм |
и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превар |
ти свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто пр |
трта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учи |
ста блага, неста пријатеља!“</p> <p>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са св |
гра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ |
„Благо господи!{S} Они имају бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов ш |
па Еуфросини.</p> <p>Бадава, газда Вуле сигурно мисли да се реформише, кад је ето постао наједа |
према Миливоју са речима:</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше |
овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки |
на груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" / |
дро, но без месечине.{S} Безброј звезда сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи |
pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према др |
ма при овој игри све поплаши, а да грће силан добивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири |
и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело |
о лето исте године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гони |
помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој п |
о онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути |
ем, а колико си ми пута причао, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетк |
х будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика |
, нису праведни и разложни, но приморан силом околности, усељавао је поступно у своју главу и т |
рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде најзад, да је он никако н |
, па да или измоле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се |
{S} Ја више нити осећам, нити љубим.{S} Сима Богатић је за мене, као и ма когод други.{S} Покор |
јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељим |
> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и |
шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се наплаћује |
енога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премиш |
а!...{S} На послетку изгледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је |
полазило се из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, о |
а превари!.. мене да обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још |
Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Сим |
о гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковић |
ед речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са својим разговором прилично зноја истерао.</p> < |
стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још та |
једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад т |
он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим |
измерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он |
</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који д |
по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> |
и стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристај |
е право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва |
ами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три х |
d>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару. |
живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи |
никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што г |
="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето |
, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Н |
м приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће |
познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је тво |
душе за овај подли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се |
тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, простреливши Косту својим малим змијиским очима.< |
и, опросте се и оду.</p> <p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> |
ад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, |
најмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему посту |
е радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше се |
еки сателита ове дивне звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелн |
м не може пропасти!...“</p> <p>Господар Сима Богатић имао је према господи још и неке своје осо |
.</p> <p>Он би сад као и пристао, да му Сима буде зет.{S} Било је време, кад није пристајао, да |
алосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време најбољи лекар!...</p> <p>Ко |
e="chapter" xml:id="SRP18911_C9"> <head>Сима Богатић</head> <p>Од велике је важности да се сазн |
одужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Кост |
То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време |
о ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> |
.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није овога пута пратио Даницу и њене родит |
за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одоб |
и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му р |
и привидном задовољству.</p> <p>Палата Симе Богатића привлачи свачије око.</p> <p>Ретко која ж |
нао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и С |
амо кума и кумче, произашла је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међ |
пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечин |
ак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Си |
та цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљиво прегледа, климну главо |
и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења менице, а овај му поставља алтернат |
сплати своју меницу.</p> <p>Он долази к Сими, да продужи меницу и интерес плати.</p> <p>Коста з |
е.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што |
оста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим н |
.{S} Његово посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти. |
о је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некад |
, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђа |
иумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је цинич |
50" /> <p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе |
о погодити, јер се још из раније зна за Симине агенте, но вредло је мало осмотрити, како се и н |
p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако |
.“</p> <pb n="139" /> <p>Коста изађе из Симине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, и |
челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севнуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би т |
с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао |
> <p>Коста иде кући, а путем премишља о Симиној резолуцији.</p> <p>Он би сад као и пристао, да |
ад је Коста својој жени саопштио одлуку Симину, ова се није ни мало промишљала, но је одмах отв |
ему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста но |
детаљима овога дуга, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати |
дњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ од |
в.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, |
иде, а Коста му прича о својој муци са Симом.</p> <pb n="154" /> <p>Коста му искрено и отворен |
и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све бадава!..{S} Милици ово |
и свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би |
отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, |
тала Даницу, да ли је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехн |
<p>Петар му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница б |
е тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, велекупца и велепродавца.</p> <p>На сами |
м разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p>Мати охр |
156" /> још понајвећу муку.{S} Она мрзи Симу из дубине душе.{S} Мрско јој је и само име његово. |
се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима |
о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфросина је знала и |
{S} Проницавајућим погледом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемир |
када су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одврат |
вим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трг |
ромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна мес |
ица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као |
мир и Миливоје никако се не састају.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема |
Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београдско певач |
поноћи од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па п |
слетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо несрећни и незадовољни |
и то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отума |
теза, која овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богат |
који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb n="82" /> <div type= |
онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полициј |
Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколико гроша, меће на лутрију, и |
с још, мишљаше Сима, да није био обични сиромашак.</p> <p>Богати људи и богаташки синови ретко |
них људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава свет, не може дуг |
ц нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим по |
оји друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично овако и |
ог писца на лепој књижевности, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да |
="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубо |
е.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио ис |
тва профућкавају?!...</p> <p>Разуме се, сиротиња има дара за науку и лепе вештине, па отуда она |
газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од |
ућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе |
новницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод гла |
<p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ |
> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки |
.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стих |
„За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} |
кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим дошло, имало |
новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазда гладовала, док јој је к |
је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и п |
овић даље.</p> <p>— „Ја сам давно остао сироче.{S} Оца не памтим, а на мајчин лик сећам се још |
то.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га |
са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста виде, да се са Пе |
меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице |
p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача |
раната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из м |
> <p>По двојица јаше на коњу, а за њима ситне остали на магарцима, опет по двојица, а по негде |
а, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега имена, |
свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљ |
жила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разгово |
еко поште известила о најновијој мучној ситуацији.{S} Молила га је, да јој ништа не одговара, ј |
вога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да свршим |
к Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S |
сад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш ниј |
ушна.</p> <pb n="93" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изглед |
сами дан свадбе, која се имала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а п |
а својим кристалним капљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то |
онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Истога дана заврши |
столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајућ |
усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пред њеним очима по |
госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову |
ки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око |
су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог мањег општинског чинов |
рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешњ |
амо дубио неко време.</p> <p>Очију није скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше |
момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће, и оставља им штапове и киш |
b n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан ручак за све госте о трош |
е сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се о |
носи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је ђипио с кревета на отворио проз |
па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p> |
е би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи |
д, да је он никако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се с |
очевим речима, клекне пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Пр |
знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са великом одговорношћу, Миливојева мимо то јо |
Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет и |
бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топ |
нумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у на |
трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога |
одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Викт |
ли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p |
њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већ |
Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно |
> <p>Музика засвира омладинско коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само с |
ну казивао, причајући му како је Даница скоро вољна да пристане на брачну везу са њиме.{S} Овај |
како сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним са |
ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфросина |
езде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претв |
чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мислио, да газда Вуле заце |
ела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје |
чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу свих присутних на себе млади професор |
обина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни |
на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике муке и напора не мо |
се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно обучен.{S} Двоје заљ |
ском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која ј |
веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих |
ла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче. |
икаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њи |
имина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у т |
и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје |
поче да осуђује данашњу масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени |
а телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалистичној <pb n="107" /> основи, која то |
а треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика, |
евоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „М |
себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубо |
звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто ис |
pb n="120" /> постало је код мене нешто скрупулознијим.{S} Видећи, да је већ „превалило подне“, |
ни и лепи плод налази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи уз |
во захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Було |
ој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не р |
иона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Даница, |
соте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стањ |
ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе |
а велику кирију, јер је код њих главно: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, с |
се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче |
у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му ј |
p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бе |
емер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње |
и пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који пада |
о је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше преводе, који с |
уг не беше баш особито вредан, а беше и слабога дара, па му је Миливоје, који беше пређе изврст |
ужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{ |
своје звезде... ружа има свој мирис... славуј има свој глас... а ја сам имала њега!..{S} Небо |
заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадна живи |
ваздух напајао им је груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хар |
Миливоје, небо моје!.... ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p> |
ити истина!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по ку |
S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлази |
и израз њиховог међусобног разумевања и слагања, и ако је био мећу њима приличан размак у годин |
х, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубом |
наравно, да он са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n= |
ромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима баја |
еви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир |
<p>После ових речи отпоче газда Вуле да слази са мердевина, но некако несрећно оклизне, изгуби |
те гране над клупом и Даничином главом, слала Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чин |
илно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n |
е се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство |
ше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође дуго па за |
а с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p>— „Пијмо браћо, пијмо |
роди.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи |
у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па |
изгледима.</p> <pb n="151" /> <p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жест |
S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он |
о време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земљ |
ома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>С |
ти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb n="128" |
пали.</p> <p>При заједничком посматрању слика, главе се ових заљубљених лако додирнуше, а праме |
иливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером догова |
<p>На вечерашњој забави придевао је он слична и још ружнија епитета Миливоју, злобно посматрај |
војих газдарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је |
трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, нису ништа ново.</p> <p>Ретко да има бога |
м свету и веку, где се принципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за |
јала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div> <div type |
воју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније |
ћао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разложни, но пр |
можда и одрећи свих претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је |
је.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприли |
ијатељски расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, |
ракијом поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа с |
ине.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра 1884. године, дубо |
пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви |
кт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени без разлике на положај и образовање.< |
едина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослов |
е ништа, јер он нити је руку, нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће |
одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове. |
ва земаљска блага и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, |
те.{S} Мени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још |
ах одбија од плате; сиротињи, која нема службе продају се јастуци испод главе; само богаташа не |
те, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, |
а сада већ и њеној кући.</p> <p>Овде се служило пивом и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у |
атим одоше обојица међу сватове, где се служило слатко, кава и разни ликери.</p> <p>Не прође ду |
ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да |
енцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о тим |
ст динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p>Кад погине коњ, вредност њего |
асвим нешто друго.{S} Он не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је д |
ћност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је непрестано вртела главом, г |
главом, говорећи, да ово сасвим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано |
њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p> |
>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире |
рши, на који ни он, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај теле |
са особитим задовољством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неко |
</p> <p>— „А код кога му вреди, кад зло слутиш?“ запита Миливоје.</p> <p>— „Код мога оца!“ рече |
еком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш овој н |
ешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} О |
ји као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледа |
, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој места нема?“ говораше он даље, зачуђен |
екну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику |
Миливојева, молила овог официра, да за случај болести или какве непријатности Миливојеве њу од |
дују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" |
S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> <p>Богатић није |
{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома признати књижевни |
ица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па к |
да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне лепе госпођице |
је, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патничк |
е имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сма |
љковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да је код ова |
и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је |
ва ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан |
не на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту с |
.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбоб |
могла она ни послати, да јој није дошла случајно другарица, па га при полазу скрила, и обећала, |
довно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све |
од куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, извињујући се при том што ба |
по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и |
ости добро проводе.</p> <p>Они, који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, зн |
предавача гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се |
нешто повише на каквој лутрији, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело |
покретачи мога даљег рада, ако би овај случајно запео због какве пријатније промене у моме сва |
естре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница није прећутала мат |
ала се она за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи жив |
приликом неке породичне забаве, на коју случајно беху обојица позвати.</p> <p>Ово побратимство |
овчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још дв |
е у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каж |
и ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вред |
а наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страховито цикање нос |
вац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљув |
ах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурка“, позове Недељковић жену и кћер, по |
верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени в |
овора мало по мало, накупио велики број слушалаца, који са особитом пажњом пратијаху Миливојеве |
тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико располож |
верио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и д |
алан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткив |
хињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исправи, нап |
моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам ваз |
пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код о |
ан трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Б |
у.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамније. </p> <p>„Па још од кога?{S} О |
оја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је |
о ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p>Зора је забелила, а друштво ово весели |
ас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} |
мирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливо |
колико знамо и можемо.{S} Главно је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како т |
ваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као свој |
еједнака дела.</p> <p>Већи део, који се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиља |
а се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Го |
p>Ова два слатка и мила погледа могу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Пра |
руго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, који с |
не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједничко, лате се обоје |
арима да раде свој започети посао, а не сме ни сама на своју руку да отпочне свој, па из суревњ |
е јастуци испод главе; само богаташа не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад п |
дељковић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> |
вучно име: „банкера“!...</p> <p>Богаташ сме да се опија и прави неред по гостионицама.{S} За ње |
сном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, смеђа девојка.</p> <p>Није имала још пуних осамнаест го |
примирје!“</p> <p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p |
паде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љу |
<p>— „Па зар не видиш да му се сви овде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да |
па да на боље пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир |
које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</ |
десет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и |
ам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>Међутим разборита |
Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне извађати предумишљени програм са св |
еним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{ |
зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb n="82" /> <div type="chapter" xml: |
н до лудила љубоморан, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај чо |
а оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице!“ проговор |
е то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, |
шој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева криза дала часком о |
о нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта је Миливоје |
настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је |
о своју независност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— |
до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ |
прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путем, јер пакости људ |
ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" |
он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даље.{S} Изг |
је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и његове садање муке.</p> <p>Еуфро |
и комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћ |
е могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах оде из гостионице, |
ренумерација“ сад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> кој |
, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који при |
о даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на |
дњег сталног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља алтернативу.</p> <p>Коста изјављује, |
пор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из нужде |
и управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> < |
огиња љубави и на Богатића да се једном смилује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да |
љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије имало је осам, |
рам по свему, да овоме сада има најмање смисла.{S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, |
и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хра |
места, да описујем, на какав сам начин смислио да казним кривце, јер проклињем сваку такву мис |
ад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, |
наест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана |
ови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разлике између себе, |
н опет дрхће као прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки тр |
<p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер |
смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од |
азговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о наши |
мо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.</p> <p>Децу нашу поздрави и ижљуби за мене |
ир се насмеши и рече:</p> <p>„Е, заиста смо нас двоје, од како је овај рат отпочео, променили н |
и мало живљим гласом.</p> <p>— „Двојица смо нас, који се можда најтеже растају од Београда.{S} |
„Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p> <p>Ено гледни |
ари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем с |
та. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад ва |
ућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књиг |
ти; „одлазио сам на сва она места, како смо се раније договорили, на свуд ми је био труд узалуд |
ија, а нама како Бог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав дет |
ожда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку децу |
ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, |
да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!.. |
слоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, загра |
нути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осећао смрвљен, а ауторитет му је налагао да се подигне.</p> < |
ово све овако свршило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непре |
тко време, па да свету сване, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у но |
ало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која |
бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к |
рог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из које ниче живот.</p> <p>Рат је каштига свету.{ |
вање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини д |
у четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је иза |
а пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p>Об |
е прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, ј |
<pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један виши офици |
p> <p>Радосављевићка је добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици |
и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе с |
у љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дуб |
од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, верујте ми, д |
о помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште. |
, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са му |
вно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па ову везу, коју с |
сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као родитељ мор |
ац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надо |
омир никако да сведе очи; он немаше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица о |
ећ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по две банке од десет динара.</p> <p>Њин ц |
а, досад би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је |
ивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести код оц |
има шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на р |
ту песму, за коју постоји пропис, да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док с |
своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, та |
уди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраће |
, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се за |
аво и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с д |
попустити од своје намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити н |
, о <pb n="8" /> којима он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му к |
јер је месец пун.</p> <pb n="74" /> <p>Снег се бели по крововима, безлисним дрветима и по земљ |
слабије.{S} На пољу се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Дани |
о из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од |
у зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо |
њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз огр |
ази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких |
p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло р |
ли соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па |
о даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Богатић на мах од |
, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у |
зу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе д |
агор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код св |
ш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све досаднија |
ир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је |
игра, било је још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и она |
ад је закуцала на врата од прве побочне собе, не беше одзива.</p> <p>Са резолутношћу, која пост |
другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, |
била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у |
ицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се б |
када послужио није, изађу мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледо |
знаде жртву.</p> <p>Отац изађе нагло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у |
с?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то ст |
учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах о |
Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је показала П |
другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да |
ћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин |
дна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој гр |
ен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, кој |
учајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да ј |
м столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала |
начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, на |
Миливоје даље, „да се љубав њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничин |
мати и кћи из собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демо |
ешио био, да ли да свршим овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из |
је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је |
кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1 |
<p>— „Пре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало в |
и.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ разми |
ло рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у ств |
</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује |
на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> <p>Оне пре |
о је собом понео, а свакојако није мало собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и о |
ле, немају преча посла, него да се међу собом обмањују, гложе и сатиру.</p> <p>За ово је крива |
куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да |
а но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги |
а су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики с |
је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <p |
пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</ |
де у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог |
х и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појач |
воје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивос |
p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} |
родремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, |
јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад ниј |
н беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједн |
тане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на г |
е собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и |
Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво |
ица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевиће |
> <p>Кад се кућа газда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома д |
награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокица порумени, а гости расположени Љубомировим свршет |
ицу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n="142" /> <p>Пр |
тојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.</p> <p>Један од гостију, који беше веома |
пасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади он |
еним очима појавио се призор, због кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини к |
не нађе нови азил.{S} Неколико је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, н |
наче, сетна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> |
> <p>— „Нека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао |
авршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир и |
о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</ |
клоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то требало |
реболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају на по једну каву, но он |
злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но |
> <p>— „Ево сам баш скувала каву!“ рече Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан |
вали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „негл |
пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, |
тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p |
овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућан |
е.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кро |
положена!“</p> <p>Кад је Љубомир отишао Сокица је пољубила редом децу, помолила се Богу, угасил |
срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, |
акрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним саопштењ |
„Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бит |
on" /> <p>Нуна два месеца бавила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> |
а.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница |
воју жену, а при полазу, довикне му још Сокица.</p> <p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу з |
да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на врата од предсобља.</p> <p>Нико се не |
идела се светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необич |
<p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо |
молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега |
ненади и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, |
руштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвал |
а поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запрепашћена не могаше ни једне речи изговорити, |
омоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Та |
са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави мелем за Даничину болну душу.</p> |
{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуд |
није, само се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра |
спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, ал |
ца, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Сокица је на глас плакала, а из Даничиних очију котрљал |
лед његов падаше право на патос.</p> <p>Сокица му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, р |
и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са га |
је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила с |
уфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или друго што.{S} |
је морао веома интересовати рад госпође Сокице, кад се полако испео на мердевине, које су биле |
бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће |
тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођ |
ивојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пр |
веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица |
Кад га је овај прочитао, он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубоми |
и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрт |
ру пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо |
Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За мало па се газда Вуле исп |
ође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш |
ера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је св |
одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, п |
укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматр |
ри наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер на |
После овога рукује се он са Љубомиром и Сокицом, зарад обновљеног пријатељства и даљег становањ |
ојком, коју они сада још зваше: „својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху в |
Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Мил |
ва, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју глав |
црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница пола |
макне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, б |
о Недељковићевима, где је загрлио своју Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како |
<p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су с |
да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и п |
вим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Даница посведневно б |
„својом Сокицом“. </p> <pb n="6" /> <p>Сокичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, и |
по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубомир извештен где је она, и какав з |
<p>Истога дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничко |
већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га полож |
.</p> <p>Ваш пријатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубоми |
м, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико познајемо, па се не мора особено |
алона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већи |
pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање је мој најбољи пр |
удског самопрегоревања, докле је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он |
имање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џанд |
срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} Све моје велике <pb n="92" /> бриге, дал |
ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, „док се ја само мало одморим“, па з |
ова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече |
српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада с |
га има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>По наредби врховног шта |
<p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око њега има не |
обично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма ка |
о „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти с |
који овде по вас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и |
а, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!... |
е.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше ту |
је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала |
у.{S} Синоћ не би вечере, ноћас се није спавало, а данас нема ни заједничког обеда, а најмање ј |
ди нужног му одласка на забаву морао од спавања да изгуби“.</p> <p>Газда Вула је морао веома ин |
иметио, затворио је прозор, па продужио спавање.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнул |
о, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека на |
а нико да иде на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, |
ођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где |
ање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица и Перса.</p> < |
ође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радос |
која доминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније |
код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је сво |
Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према нев |
говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, ал |
то но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу зак |
кана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.< |
ути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах зат |
ано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</p> <pb n="142" / |
сели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратима, које је познавао, он се онда и њ |
главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је |
/p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У т |
па и онда одлазе за оџак, да их нико не спази.</p> <p>Газда Вуле је још и један од оних људи, з |
ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету г |
који свакојако није могао бити велики, спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, |
о окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну |
па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по сав |
око велике госпође.</p> <p>Нико је није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, п |
Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде спазити није могао, а и лампе, због лепе месечине, већ |
беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Дан |
ме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Источне Румелије са Бугарском давнашњи је сан Б |
је његово сопствено „ја“ заступљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егои |
а је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом извади Недељковић из |
му, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и на све одмах пристал |
им и ишчекивала слободније дане, — свој спас!.....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад |
је стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је о |
а њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а |
у допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом мате |
аводећи како га је сад он ето од невоље спасао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па ова |
и Петра да изазове, не би ли га сад он спасао.{S} Од Петра би Коста сада веома радо примио пом |
<p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дука |
тује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то с |
ла од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтел |
зговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никакв |
дује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим отишао, но само се |
ну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао сам вас благословити, јер би ми иначе, |
е она размишљала дан, ноћ.</p> <p>Да би спасла кућу од оскудице, која постајаше свакога дана св |
ме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због |
рова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, |
више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} |
У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу ј |
дио предрасуду, правда неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је игра |
аки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.< |
ро бити наштампана друга свеска његових списа, коју је он пре кратког времена огласио?</p> <p>Љ |
о за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="1 |
а са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељским обманама, заносима, незгодама, сплеткама, |
а о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам проницавао, п |
а ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка распростире се само до оних међа, докле допиру |
атељским обманама, заносима, незгодама, сплеткама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба д |
мало осмотрити, како се и на који начин сплеткарење замешује, па постаје прави занат, зарада и |
то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Куварица Недељковићева мотрила је ба |
се обављао онај доручак.</p> <p>Но око сплеткаруше, каква је била куварица Недељковићева, види |
у све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфрос |
неправду, врлина спекулацију, одлучност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Д |
тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није има |
м обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што |
> <p>Госпођа Перса није била ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве до |
вне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, животињске усладе.< |
{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, зап |
епредена, подробне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредн |
о гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводит |
то би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p>У ово доб |
тање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, који би могли открити тајну за |
а не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је уну |
е он готово све млађе из куће, на разне спољне послове.{S} Остала је само куварица, која се по |
гао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Миливојева гроба понео, нашто се Љубомир маши |
е сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Мил |
ућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад долазе много важније ствари на р |
ородичном разговору, истрчи се мати, па спомене Симу.</p> <p>Даница на ово само заћута.</p> <p> |
Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила пита с месом.{S} Ово ср |
тне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад |
<p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, |
мре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сиротој породици, која је вазд |
рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све овако свршило, почело |
месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово |
ези с овим последњим, где се непрестано спомињала зла времена, дође ред и на вересију, а за ови |
м меценатима.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, |
ала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се |
њихову заузимљивост за народне послове; спомињаше даље и њихов домаћи живот, који је био проник |
ане мој!“ одговори Даница.</p> <p>— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно зн |
{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничијега имена, а избегавајући свак |
„Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> < |
морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даљ |
метне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједничком посматрању слика, главе |
итују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад |
ој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се сам |
уварици тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући |
Бугарска.</p> <p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразу |
а, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Ср |
ску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.< |
и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва |
и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> < |
{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе кр |
знате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="52" |
дувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто бил |
која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Бог |
њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p |
/p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, јер је в |
супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све |
је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Т |
т врати на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој |
ме.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али са |
ter" xml:id="SRP18911_C6"> <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изгледаше с в |
ерство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет милиона |
рски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо |
чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица |
е баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одм |
воју кумују, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, предузму у своје руке.</ |
ји је био друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучава |
а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца о |
S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговоро |
дни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрет |
мо и споменик од нагомиланог камења.{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да |
оварати, па је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p> |
тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу пре |
стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!..........“</p> <p |
ји је може бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „ |
а Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха м |
у надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?.. |
р 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дрин |
ске.</p> <p>Све је овде концентрисано и спремно за полазак и прелаз границе.</p> <p>На дати зна |
стано одјекивале, дајући разне знаке за спрему и полазак.</p> <p>Миливоје беше још једнако весе |
бичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може да дође, |
е напослетку сви капитали српски остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њег |
ени је дата ваљда најнесрећнија служба: спроводника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, шт |
га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, о |
е Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спусти своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ва |
р испод Миливојеве главе, па ову полако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за ок |
псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комбинација, да гђа Милица и Миливој |
ја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад |
ећи бајну Даницу, са дугачком, низ леђа спуштеном кестенастом косом, како сад сетно погледа на |
енелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Коста да п |
су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срам |
међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи онога, који се налази н |
о!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој р |
има Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Б |
сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, ис |
ћи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрстити са Богатићем, значило |
леменита, и да се на рачун моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} |
! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p> |
зио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила.{S} Имена ов |
За овим долази нешто још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на к |
тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Срб |
за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је двадесет и нет м |
хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугарску, она |
са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој |
узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала некада |
е споразумева и са самим ђаволом против Србије.</p> <p>Србија је опет искрена, па све искаже у |
, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија те |
p>Она све ради сама, без споразума, без Србије.</p> <p>На против, она се споразумева и са самим |
пречишћава људске рачуне.</p> <p>Између Србије и Бугарске постоје многи несршени рачуни.{S} Ста |
ом давнашњи је сан Бугарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине. |
а дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосн |
нати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на |
„Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном ј |
а и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су |
ке љубави.{S} Дар је дестилација душа и срдаца; никад и ничим непомућени извор искрености и пош |
говораше сада са својом децом искрено, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о |
ја, дода:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакл |
овала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл |
е водио Миливоје, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он |
па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, |
зује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> <pb n="85" |
ву седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>Отац |
ношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме каб |
ва кућа била зидана на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата п |
да Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и |
и виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на д |
је.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је б |
шће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смр |
говори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим р |
још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих љ |
ољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но |
едећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у д |
ала.</p> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим п |
спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири |
же бити, по свом обећању, већ и спремио средства за наш спас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад ј |
еном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље в |
ак и досадан свакоме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> |
и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жмуркови позна |
даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом матером и госпођом Милицом, које су се |
срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и веселих људи, |
убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p> |
еси куће, но једино Даничина воља, њена срећа и њен будући мир.{S} Но где, и како да је нађе?!{ |
ни услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на |
е у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те |
аде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели о |
да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек оста |
м могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би |
ачуна са денунцијантом и рушиоцем своје среће, но Даница га опет силом задржаваше, па кад виде |
је, познати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и наме |
из пожуде. </p> <p>Машта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је |
ја само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:< |
у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о оно |
ивању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купус исхранио је већ |
емо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Кост |
лабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу |
љице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала |
него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче |
рећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције |
зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам |
p> <p>— „Сваки прави родитељ брине се о срећи свога детета више, него о својој сопственој.{S} С |
оје си притиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заје |
вља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мр |
а боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задовољни сиромаси, но да и даље останемо неср |
е оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да з |
<p>Кад би ово обратно било, нико не би срећнији био од Богатића.{S} Кад би нужно било, да се м |
а на свету има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је |
/> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем |
јер се сад осећам потпуно задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због св |
је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа ра |
своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од онога, шта |
S} Скоро је двадесет година како живимо срећно и задовољно.{S} Ниједног облачка није досад било |
је намере, нашто онда и сневати о неком срећном животу, кад га за нас ни бити неће?!..{S} Зато, |
одужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују и |
ко тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упу |
држава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо овог света!..</ |
ћи враћао да обрадује Сокицу изненадном срећом и њиховим спасењем.</p> <p>Миливоје није с њим о |
, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још Вуле ка |
у га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе |
ваћа моје јаде, а и сваку моју радост и срећу.{S} Моја ми је жена најблагодарнија публика, она |
да му саопшти своју превелику радост и срећу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18911_ |
у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што |
по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога терор |
а, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја сам се морао јавити као спаситељ, морао са |
зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговор |
о је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је кум |
Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак.</ |
могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попу |
> <p>И код овога нас поучава друга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље о |
лаз границе.</p> <p>На дати знак, пређе српска војска на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у |
је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји |
/p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска артиљерија просипала смртоносну ватру на неприја |
} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „неста блага, неста пријате |
се види, да им је веома журно, јер ако српска војска освоји Сливницу, онда до Софије није више |
ту најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена на два неједн |
е напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српска војска, односно VII пук (јер он је сам учествова |
сну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Српска белетристика, говораше Миливоје даље, не напреду |
их.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетристика) више не подупире, те |
а Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Дунавска и Дринска, но наредба врхо |
оравили, а нови и најновији љуто муче и српске и бугарске рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као д |
емељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} С |
и на ону своју давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племе |
у српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или што наслед |
здахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кнеза Михаила, знак да је пук пошао.</p> <p |
очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штит |
и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p |
> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Ду |
риметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога с |
орено, како би се припомогло, да се наш српски свет опет врати на ону своју давнашњу симпатију |
да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p>— „И најбољи писац, говораше он, |
проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском дим |
"18" /> пијететом говорили о некадашњим српским књижевницима и њиховим меценатима.{S} Са нарочи |
ешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и да |
раше он, само до савесности и родољубља српских писаца, па да на боље пође, а ови се, вели, не |
ислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хв |
давнашњу симпатију спрам српске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и |
p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послов |
<p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванк |
.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу |
е за овим појавила пита с месом.{S} Ово српско исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњ |
обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски |
ло би изнети све прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретај |
да је он наперен на вековног душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} И |
идимо сваки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одеве |
за други пут!“</p> <p>Карактеристика је српског официра, да гаји према свом војнику праве очинс |
атак српске књижевности, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до |
ас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако |
и у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb n="58" /> према кир |
е једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зуба, а десно, кру |
умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретнемо |
трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријат |
прилике и неприлике за српског писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у |
дицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, а отима се за лоше пр |
чин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вул |
могао одолети унутарњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња вашу несрећну срећу.{S} Ја |
не да више раскинути, јер је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчу |
ту крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други љу |
која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се обично онда нуди, кад знамо, |
аша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја |
“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљ |
задовољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција пр |
ас благословити, јер би ми иначе, децо, срце препукло!...</p> <p>Коста заћута.{S} На понуду њег |
је одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рође |
ијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препукло!...</p> <milestone unit="subSection" / |
више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С |
ином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која бе |
ако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш |
С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубомир је по доласку са железнице право о |
ту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па де |
ност сплетку.</p> <p>Миливоју је играло срце од радости, а Даничине дивне очи беху сад светлије |
Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као |
материне.{S} Ја љубим Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје |
ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић.{S} Обој |
а, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бу |
ине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум неверним представљањ |
његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како бих ја срећна и |
спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома му |
) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје |
цу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само рук |
а му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до смр |
ла!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти д |
ме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, стварају љу |
Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи |
Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну заштиту.{S} У појед |
десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој |
сни неки глас, а пред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад сп |
</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгл |
су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што ј |
е!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> <p>Кад је спазио Миливојеве крваве г |
>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.</p> <p> |
тола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заиста веома жудно посматрале.{S} Н |
ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не |
ника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико |
сипала смртоносну ватру на непријатеља, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо пос |
био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје |
естало дима, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливој |
аница се прене и обрне.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, и |
ко потресен овим призором.{S} Непомично стајаше он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.< |
бележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„ |
пно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене |
<p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, гледа се право на Саву, по којој х |
старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Дани |
као неки пустошни пламен обухватио све сталеже и слојеве друштва српског, и под којим ће напос |
, који би ово своје скромно име могао и стално задржати, да није почесто испадао из својих гран |
адиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој дан |
, ипак моли Симу за продужење последњег сталног рока. </p> <p>Сима се само смеши, па понавља ал |
ости, да износи мане српског живота.{S} Стало је сада, говораше он, само до савесности и родољу |
да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, ако си |
на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n=" |
="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови стан к |
и још није ни нашао, јер немаше за нови стан капару да плати, а овоме газди дужан је кирије рав |
ло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку изно |
„Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ дотле дотерало, да му с |
/> и опадача, али као родитељ морам да станем на пут заблудама свога непослушног детета.{S} То |
Београда.</p> <p>Љубомира испратила на станицу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта |
, зарад обновљеног пријатељства и даљег становања, <pb n="47" /> препоручи се затим на врло лас |
<p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица ј |
један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.< |
ну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па с |
рилици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови |
се код образованих људи одређује имовно стање.{S} Онај сиромашак, који лепим оделом заварава св |
ове, раде њих две, она и Даница.</p> <p>Стање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</ |
кућа“, није се нише подударао са правим стањем њеним.</p> <p>Кад се живи од готовине, онда се ж |
: „код свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, |
ливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и нерв |
себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на само |
ови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног предме |
А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасв |
мо свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле |
а се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је |
ецо, кад се кроз овај живот пролази.{S} Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на право |
, но овога пута, не руковаше се ова два стара ортака и бивша пријатеља.</p> </div> <div type="c |
голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под |
д „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга |
елија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> бу |
—</p> <p>Мусика поново засвира.</p> <p>Стара госпођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше |
да је било“, причаше Недељковић, какве старе књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и то |
гарима, исто као и Србији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румел |
о старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у |
а готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово друштво официр |
кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дуван |
арске постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и |
Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Буковичку воду“.</p> <p>Музик |
че и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи |
је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господ |
јатност овога ћутања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са питањем, е <pb n="16" /> да |
.</p> <p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважен |
маћица, госпођа Перса, муж јој Коста, и стари начелник.</p> <p>По свима одајама наста живље кре |
тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, кога смо се досад вазда придржавали.{S} Н |
е морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стар |
најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује |
!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!. |
/p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да говори, па о |
прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино зад |
нима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „кибицовао“ је код прве групе па се час |
ађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи са својом кућом.{S} Опро |
дбацују димове и разговарају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфит |
жан но леп; а до ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна |
>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са свим млада.{S} Д |
е подне.</p> <p>Њена другарица имала је старијег брата, који је био друг Миливоју.{S} Њих двоји |
г!“ па се онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто м |
тна лика и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела |
ове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме с |
ма удварали.</p> <p>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ |
S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, |
оме чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n |
им школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни сам |
ике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и пам |
још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, па пијуцк |
у сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p> <p>Недељковић поручи одмах литар |
тиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и кћер, па да се иде |
о породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који су наша традиција, наш |
м добу године, нашло је одзива само код старих господара и госпођа, јер је омладина била већ то |
о се Радосављевић са неколицином својих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пуш |
вца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост за народне |
ђе прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати с прозора стакло са сирћет |
двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а она Бачванка.</p> <p>Она је морала н |
врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се разговараше са најближима до себе, н |
пусти, нашто се они врате опет на своје старо место, где Даница овако продужи:</p> <p>— Знам за |
> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подрум |
зрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелника, Данице и матере јој, лебдео је на уст |
ство.{S} Ово је вели, запамтио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља св |
упну повесницу човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> <p>Рат сеје смрт, из кој |
/p> <p>Најљубазније дочекао је он свога старога ортака.{S} На лицу му је исписана благост, а у |
да Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењен |
говца, од којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости мен |
еповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> <p>— „Дакле |
57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није никако хтео да на друго мес |
а чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам |
менути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађи |
сто је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник са пуном пенсијом, колик |
} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечера |
змеђу свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили |
ажу, да нам младићи постају пре времена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати |
тајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} |
е омладина, а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар |
ред дебелог господина стаде неки весели старчић са жмиркавим очима, па кад спази и оба побратим |
к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров. |
р се не сећаш?</p> <p>Ено гледни: лице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш |
играче и играчице.</p> <p>Миливоје беше стасит момак, око двадесет и пет година.{S} Лица белог |
, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, потресена овим оче |
друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разлике између себе, но су живели |
.</p> <p>— „На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и да |
ти.</p> <p>Но ако Богатић пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако д |
ти, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „по |
от, сматра се код њих као нека споредна ствар.</p> <p>Код ових људи новац је све и сва.{S} През |
За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад |
то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прости војници имају за ове појаве своје особ |
а, рекао је он:</p> <p>— „Сасвим обична ствар.{S} Данас ништа ново.{S} Спојити два добра, веома |
138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, |
а ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама како Бог да!.. |
ове господе играча нису нужна, а кад се ствар изближе посматра видеће се, да и они сами сад не |
м, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантерија још п |
оста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком |
са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље не испитује, него се задовољава првом |
а велико: смрт.</p> <p>Њиховом битношћу ствара се антитеза, која овако гласи:</p> <p>Данас си с |
е сва могућа искушења, која, на жалост, стварају људске заблуде, пакост и себичност, а којима с |
зда све да испродаје.</p> <p>Секвест на ствари већ је раније извршен, а процена је готова.</p> |
м сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После овога рукује се он са Љубомиром и |
оме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљиво |
Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толик |
ићу још и да обећава повољно решење ове ствари, но сад под оваким околностима, има он још само |
потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>Посл |
и неспоразум неверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем |
лапа, и запиткује Косту за сасвим друге ствари, које и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су ув |
ена доцније, а сад долазе много важније ствари на ред, између којих је на првом месту кућа госп |
муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} |
о Миливоју.</p> <p>Кад се расветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Ко |
а баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази д |
рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. нема |
тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо М |
Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје до |
ности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађа |
га, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ прекиде је |
отерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта гов |
а год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> < |
аздарица испиткивале ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово са |
Перса.</p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица |
га.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре ве |
ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега саслуша.</p> <p>Досада је овакав разговор с |
индром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није н |
к да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и |
укчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} Он је вео |
це“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од м |
аше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никак |
станка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> < |
свог новца“.</p> <p>Према оваком стању ствари, игра није добивала никаквог већег полета, те на |
је извршен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за шт |
ођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у неким своји |
а мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да сам заслужи |
кав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о књижевности, сагореваше готово, |
мишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је |
а никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме је милије, да је на само са он |
раше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, |
ан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ип |
са пламеним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, |
снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и послушне деце.< |
ја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен чо |
в свију опасности.{S} Новац је кадар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове пр |
оградског певачког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељ |
така се констелација разних расположења створила међу овом родбином и познаницима, који <pb n=" |
бојица позвати.</p> <p>Ово побратимство створила је њихова једномишљеност, која се одмах код пр |
а останете код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам |
који је прихвати и пољуби.</p> <p>— „Да сте благословени, драга децо моја, и по други пут!“ реч |
там, колико Вам је баш година, и одакле сте родом?“</p> <p>— „Данас ми је равно двадесет и пет |
ородице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Останите дакле све |
твено рече:</p> <pb n="109" /> <p>— „Ви сте, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!. |
рати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, |
>ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА</p> <p>од</p> <p>Стевана Ј. Јевтића</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Накладом књижа |
и укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родо |
— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам ч |
p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства правде!“</p> <p>— „Го |
за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стевановића, и ако се лично не познајемо.{S} Књиге, мол |
ех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник н |
, децо, задивљени, изненађени, а ја сам стекао мир!...{S} Од њега нема већег блага, децо моја!. |
јем <pb n="111" /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа |
олазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају лепе металне лампе, утврђен |
без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Мил |
але и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p>„Јадна српска књижевности!“ говораше Љубо |
тавља алтернативу:</p> <p>— „Даницу или стечај!“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти поста |
ир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају |
> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембр |
нку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао д |
огао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год спомен са Ми |
лекар одмах:</p> <p>— „И да сам раније стигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсол |
еком реду и пропису, него где је ко пре стигао.</p> <pb n="71" /> <p>Да би ови млади људи били |
суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Даничине, но како се зачуди, кад виде да |
није, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници |
сле венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Од |
оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, г |
сти се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости. |
а зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочне сад Кос |
ву и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамоклесов мач висаше над његовом главом |
ста постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чедо, на зе |
никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и сам |
> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болничара.{S |
ш нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.< |
нкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за двадесет година |
а, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно |
<p>— „Љубомире,“ рече ватрено Миливоје, стиснувши руку побратимову „она је моја једина, најсвет |
ту.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на м |
огаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свет |
очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> <p>— „Море диј |
е га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се они врате опет |
те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав ти |
пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, па се |
>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „ |
спођа Недељковићка и кћи јој седнуше за сто, а раздрагани и расположени Недељковић, окренув се |
има своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то а |
иливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Дог |
ново.</p> <p>Сад се више није седало за сто по неком реду и пропису, него где је ко пре стигао. |
tractatur et caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седал |
и на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гони |
он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће писмо, и пружи га Љубоми |
бомиров напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим с |
се одмакоше и седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био слу |
после мале почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба |
46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претпл |
час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, |
жу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но |
ш по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује за овог кав |
S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше право на патос.</p> |
и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили ча |
је јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, |
у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оставимо га сад за мало, нека дуби и смишља |
ти, а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до ос |
долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обрт |
ов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На |
знаници, који при представљању беху сви стојали, поседаше сад, заједно са старим начелником.</p |
о столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица кавом.< |
p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све |
и не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их |
ика о зид обешена огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} На ист |
ава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мердевинама, промрмља кроз зубе:</p> <p> |
то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужи |
Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе иг |
а.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује |
рече, него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ет |
друга је бугарска!...</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи |
!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} О |
виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем |
га ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељств |
ао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и није ништа друго, до о |
екако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим питањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица |
, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествов |
ка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Деб |
у куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изгледаше погружен.{S} Главу б |
атић да бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату |
г његовог говора нису били они око овог стола више сами.{S} Публике, махом све интелигенција, б |
Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и посматрали Вула, бојећи се његове какве веће н |
, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошин |
те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале. |
ју Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Мил |
и људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој Коста, |
жи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст. |
> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено за играње, које ће по |
у у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који није ник |
у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и т |
могао, а Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љ |
ке, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, па |
ану, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није ск |
пак мало стиша.</p> <p>Подигне најближу столицу са патоса, па седе за писаћи сто.</p> <p>Изглед |
ости ове каванице.</p> <p>Груписани око столова, воде они обично само такав разговор, који разг |
а огледала, испод којих стоје позлаћени столови са мраморним плочама.{S} На истима су разне чет |
у, да отпочне одмах после вечере.{S} За столом је сад седело, заједно са домаћином и домаћицом, |
ко коло.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и он |
срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Персида |
рање.</p> <p>Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни |
>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, баш као какве четири |
буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрес |
и господин са великим ланцем остаде сам столом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном стол |
наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се заб |
разговор између свих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> пијетето |
<p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде неп |
ити не може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине укло |
ковић седи још непрестано за оним истим столом са старим начелником и осталим веселим друштвом, |
ед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли сахат од лима, а сказаљке на исто |
е, но ради бољег прегледа, као природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у з |
ма домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са та |
манди осврнуло на Миливоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио го |
мир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај старчић начелник ј |
ики и богато повезан лежаше на оближњем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, |
оје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно већ написано писмо, и подере |
ветлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко п |
Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па се опет не |
, па се опет немарно окрене, и почне по столу добовати прстима.</p> <p>— „Добро вече, добро веч |
каквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан“, „торта |
ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, ка |
рају.</p> <p>Они пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећи |
да може да опстане, нужно му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српск |
, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једв |
љством, баш као да је слутио, да је ова стотинарка његов спас.</p> <p>Са неком елеганцијом изва |
и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од нов |
престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћем |
еро, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате прим |
о и речима исказивати, и придавати оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, |
спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једн |
баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем |
вни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а да може да опстане, нужно му је |
новији „Забавник“.{S} Ово је плаћено за стотину комада његовијех књига.{S} Списак имена приложи |
о угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се уч |
о оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено нек |
едељковићу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књиже |
а њено даље пренемагање, дао јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је |
лице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незгра |
и о многим другим породицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечиц |
спод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан доша |
је и малодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је његово не |
чно лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће |
раска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предс |
> <p>На оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викн |
држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима п |
ису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента |
то дода још из своје главе.</p> <p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и |
елим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом п |
тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче до |
ку пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгле |
чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој с |
су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне н |
, и да иницијативу свадбених спрема, од стране младожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но ни |
обном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тач |
је, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> |
ошто се овај несрећни рат, кобан по обе стране, свршио.</p> <p>Из писама Сокичиних био је Љубом |
по подне, непрекидно засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су |
вају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника сто |
p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стране.</p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина. |
ах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната у Београду, п |
му, а Даница стаде крај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчава |
госпођа Персида, која је седела с леве стране, и њихова кћи, госпођица Даница, која је седела |
о, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вра |
сигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне један, он се одмах лаћа друг |
.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на оваком земљишту не могу свугд |
и своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином. |
икако могло да буде.{S} Мене је с друге стране салетао опет Миливоје, преклињао и молио, да при |
гледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жа |
ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је освануо 5. новембар 1885. г. биле |
рете од напасника, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На |
коњице после изазове гоњење са противне стране, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега с |
а му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је |
сија на њему, а метеори падају на разне стране, правећи кад већи, кад мањи лук.</p> <p>Изгледа |
а Николић.{S} Он је седео доле, с десне стране од домаћина.</p> <p>Остале госте, њих још двадес |
овног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На дру |
сподин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p> |
јим разредима државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А има |
) а она богата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим и |
и још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> <p>Ова двој |
ат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, ле |
" /> <p>Газда Вуле запомагаше на једној страни, а жућов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тр |
ad>Два побратима.</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два б |
ли су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом |
.</p> <p>Између обе стоји по даље један страни посланик, задовољно смешећи се и одбацујући димо |
дељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и |
пође, а ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да т |
одитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на дојакошњи |
сетио противничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, |
као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, па |
е фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинс |
умства нису разбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посматрања, к |
на се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена стаде, пребледе, но о |
Даница, али је боље познавала практичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло |
је већма надувен.</p> <p>Одмах до овог странца, за споредним столом, сеђаху двојица, који су т |
плану, зврцне и по други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапо |
ћ да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај обрецну на тог б |
ј странац.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по |
па гложили, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико |
е редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша напра |
симпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карташка.{S} Играло |
сто пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде |
аветник са пуном пенсијом, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“< |
p>Са резолутношћу, која постаје, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па ка |
казује Миливоје, мене ипак обузима неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, он |
дмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и горе прошао, извади на брзу руку |
>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке.</p> <p>Када прелете једно непријатељс |
овом случају правилније могло назвати: страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погле |
о изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуче.{S} Кад је нестало дима, виде најближи |
тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од каквог душевног запрепашће |
ли да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га наместе за каквог |
леми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје, дичн |
ађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да |
ује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се |
страшила, малог и великог.</p> <p>Мало страшило зове се: грабеж, а велико: смрт.</p> <p>Њихово |
ако спусти на своје крило.</p> <p>Каква страшна слика за око пријатеља и побратима!...</p> <pb |
>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за на |
њу „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када пр |
ање несносно, живот патнички, будућност страшна!...</p> <p>Кад је Коста својој жени саопштио од |
кључиће од каса, и говорећи:</p> <p>— „Страшна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради |
која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливоје оде, а кад се са леком |
име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разрогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у ње |
черња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, када све „сном мртвијем спава“.{S |
“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи од ове промене.</p> <p>Дуг није Сима интабулисао |
нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Ма |
ог душманина српског, ја не бих оволико стрепио за његов исход.{S} Испуњен сам неком зебњом, не |
ход.{S} Испуњен сам неком зебњом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми |
д у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, |
огату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како са |
м унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> < |
оле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства п |
их је већ домаћица понамештала, пазећи строго на године, а не на положај који заузимају у друш |
саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.< |
д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда |
имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак о |
p> <p>Миливоје беше обавио десном руком струк Даничин, а она је леву руку савила око његова вра |
ело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, д |
ешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме |
уњавале Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај до |
ат, па одмах баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију |
има Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у га |
р има рачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселил |
прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост |
бином и познаницима, који <pb n="65" /> су до јуче још гајили најсрдачније осећаје непомућеног |
а година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лу |
и људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су доба, неке старије, неке млађе, а једна је баш са св |
ово сасвим разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били |
ушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели дланови.</p> <p>Бугари се најжешћ |
кли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе госпе, све из |
јемо, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две ни |
је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњ |
ше.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опросте се и оду.</p> <p>Ос |
о па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S |
што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђе |
отив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је |
чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је х |
свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се |
и значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме д |
па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, д |
даље ми није никад ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни |
било, да су њих двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у ови |
тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихо |
сти су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале н |
рачунџије.</p> <p>Ови последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је м |
и крин, нарочито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>О |
ткуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај проз |
ређе, на против, они се осећаху, као да су вајкадашњи познаници, па да још не беше онога „ви“, |
Недељковићу, а са истим мислима као да су се и родитељи Даничини носили, јер код њих беше потп |
седоше за први, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се |
вакав налог.</p> <p>Њени погледи као да су били непрестано наперени на главна врата.</p> <p>У д |
ружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недоста |
ву ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност, која им прети.</p> <p |
ди, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је велич |
доше.</p> <p>Да не би когод приметио да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, |
никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> <p>Даница није са Богатићем ни је |
два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и |
а није к’о други људи.{S} Ко зна, можда су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: |
ени живот.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... нег |
ом не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{S} Он је по својој природи б |
мах га до себе посадио.</p> <p>Миливоја су сви из друштва познавали, као и он њих, те према том |
Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје с |
сим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p |
квом гурману, изређаћемо сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p> |
/p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она ос |
и фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, ко |
ма на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила с |
идело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш осо |
о исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и |
.</p> <p>Недељковићева пасива премашила су већ далеко његова актива.</p> <p>До банкротства фали |
средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, |
Љубомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помо |
боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а |
ђе боља.</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Об |
ножина виших и нижих официра.{S} С њима су Љубомир и Миливоје.</p> <p>Сејизи кувају каву, па до |
лови са мраморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је о |
, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, драга моја децо, кад се кроз овај |
<p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p>Прва два |
другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кирију, јер је код њих главно: с |
хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомич |
ему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за |
са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувај |
подин из пресбирова.</p> <p>Ова двојица су наиме непрестано започињали неку рапсодију, а никако |
о пренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад м |
еног пријатељства и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међ |
и пак младићи са здравим стомацима, кад су приметили како свирачи конабе прасећину и остало што |
се ове исте једанпут и прекрстиле, кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посет |
договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> <p>При заједн |
тава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини не |
што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, ко |
а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на стра |
е прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и з |
ача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попију по кафу, мало се одморе, па он |
.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за |
ћи се његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју нај |
озори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Д |
котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Даница са Миливојем |
и гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаш |
е, и одоше сви са Миливојем.</p> <p>Кад су кроз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудн |
ле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о блама |
вљевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда је госпођа Радосављевићка, ку |
03" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, |
господин са великим ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> |
био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за спрему |
оде сваки на своје место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомиров |
</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи ка Сливници.</p> <p>Српск |
ругој непријатељски расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну |
упа ка Драгоманском кланцу.</p> <p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жесток |
на на лакат.</p> <p>Из средње собе, где су бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, ко |
каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер је имао намеру, да с њима |
> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле |
а тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао д |
н се, вели, са Даницом венчао.{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац |
ај Миливоја с леве стране.</p> <p>Обоје су изгледали сад као да се венчавају.</p> <p>Коста доби |
у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је |
је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге с |
јим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, дигну се одједном, |
куповао најбоље и најскупље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје |
кад се полако испео на мердевине, које су биле према прозору од кухиње на премалежећој комори |
покрет свога детета.</p> <p>Мисли, које су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја |
својом матером и госпођом Милицом, које су се већ враћале из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно у |
са својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p> |
Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике мисли испуњавале Недељковића, кад се реши |
ти.</p> <p>Ове две пријатељице радовале су се из дубине душе овој срећи и љубави своје деце. (М |
биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да |
" /> <p>Њене велике, сјајне очи гледале су на оца нетренимице.</p> <p>Изгледало је, као да се Д |
плакала, а из Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, п |
ив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају |
на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој со |
Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилн |
ца дошла Сокици, или ова њој.{S} Живеле су баш као две добре рођене сестре.</p> </div> <div typ |
ла чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, |
ад је освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске диви |
4" /> <p>Измишљотине гђе Еуфросине биле су далеко савршеније но куваричине.</p> <p>Еупросина бе |
} Очи је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у о |
м догађајима, главне и споредне, радиле су свој обични, посведневни <pb n="52" /> посао, неко т |
вала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако |
, него најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, |
<p>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, |
ријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да одмах н |
љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове овај |
е код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се препродају.{S} Бадава ћ |
Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој непријатељски расположене, |
се разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> <div type="ch |
добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су |
слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му неки додају још и минералне и |
ом снева непрестано, <pb n="37" /> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сл |
бацио међу своје дискретне људе.{S} Ови су опет имали друге своје дискретне, док на послетку ни |
тко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава в |
присутних никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да се новац нађе, но то б |
ке школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смис |
е бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде сед |
вицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћ |
давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од на |
пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док са |
нашим старим трговачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам сталн |
ом оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких с |
споредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два |
упује, а отима се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам |
ију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове почасне дужности.</p> <p>За тил |
ли буде сензал, или да мољака оне, који су пређе њему са страхопоштовањем капу скидали, да га н |
ваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, на |
неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир служи ракијом, а Сокица |
а друге ближе им познате мушкарце, који су ове милокрвне погледе немилостиво прогутавали, баш к |
их госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p |
неколицином младих и веселих људи, који су водили веома жив разговор, и виде, како сви уђоше ко |
м се спремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа М |
т динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног чо |
к њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости већ навикли били, а што |
аху се сомотом превучене клупе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлаз |
, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем |
ита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по |
пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их ј |
а.</p> <p>Домаћин и домаћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или л |
карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себ |
пио у господску собу, млади људи певали су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, проф |
су могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове годин |
груди, а несташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повр |
захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам се мушки борио са пл |
{S} Прозори овог великог салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш |
> <p>Она двојица нису га гонили; викали су за њим само:</p> <pb n="90" /> <p>— „Срам га било!.. |
/p> <p>Недељковић и жена му благосиљали су Сокицу, и њен долазак.</p> <p>Она и њена деца били с |
друг Миливоју.{S} Њих двојица спремали су се за професорски испит, па како су изучавали једнак |
чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстари |
pb n="62" /> <p>Даничини родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, |
ма.{S} Са нарочитим нагласком спомињали су ове последње.</p> <p>— „Ретко да је било“, причаше Н |
оз дугачку авлију пролазили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће |
а уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају. |
и млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, муж јој |
у најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да причекају |
ше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би окренуо р |
а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октоб |
тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гости као обично, мирни и задовољни.{S} Нек |
етке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p>Миливоје се родио |
<p>Сви овде напоменути старији, седели су више горе ка прочељу, како их је већ домаћица понаме |
>После овог састанка и завољења, видели су се они први пут сада, на овој вечерашњој забави.</p> |
ори о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капит |
, по урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, |
овако:</p> <p>Пре кратког времена били су Миливоје и Даница по други пут заједно код даничине |
ен долазак.</p> <p>Она и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих о |
се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и онај љубоморни господ |
пође Милице око размештања гостију били су млади момци и девојке, који су изредно обављали ове |
ски руковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики с |
у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати ј |
више ништа радио; а и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и |
су се латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и ого |
ио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се издаље посма |
: ниска жудња и породични раздор гонили су невину анђелску љубав, која се од својих гонитеља пр |
су једно другом своју љубав, и заверили су се одржати је до смрти.</p> <p>Ове две пријатељице р |
ту.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p |
изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} Миливо |
аси: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> |
тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Миливоје погинуо, те |
е метара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између |
своје дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузи |
рам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени су заједно са Миливојем, а мој живи леш нека иде онамо, |
рачи, или губе мало, или нимало.{S} Они су, да се послужимо карташким изразом: „код свог новца“ |
кве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа |
коцке и разне друге преваре.</p> <p>Они су најмљени да овамо дођу.</p> <p>За вечерас имају они |
м сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су положаје напустили, бежећи |
постоје многи несршени рачуни.{S} Стари су се заборавили, а нови и најновији љуто муче и српске |
<p>Газда и газдарица ове каванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> |
фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих п |
је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да ј |
} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је до |
у.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</p> |
е рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињског стола, и п |
лице“ и „ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћ |
као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином мл |
вих присутних за овим столом.{S} Старци су са особитим <pb n="18" /> пијететом говорили о некад |
лу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори |
је и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са т |
ко брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, |
да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали |
, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је с |
вај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је она |
гледаше и — задркташе.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека |
, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нарави, мирни, доброћудни и поверљиви и сви ред |
о равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час м |
.{S} Скоро сви поустајаше.{S} За столом су седели још само старци, Недељковићка, он и оне четир |
ст, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триу |
оред.{S} А није им ни замерити, већином су по старији људи.</p> <p>Њихове жене, пак разнога су |
оме младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун по |
азбирали за његову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посматрања, које једну ств |
аслонила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице |
сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на посл |
х се није нико много интересовао, и ако су они још више давали повода за то, но онај страни над |
а се желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појав |
у.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>И |
Од велике је важности да се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересован |
месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви гушили од смеха, помињући Симу и ње |
овић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацују димове и разг |
али су се за професорски испит, па како су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда зај |
" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, |
моје велике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и |
очињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба |
Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле и остале дивизије главне војске.</p> <p |
а, нису правили разлике између себе, но су живели и пазили се сви као рођена браћа.</p> <p>Бога |
и по кухињи стоје као и пре.{S} Сигурно су паре већ спремили.{S} Их, их, како ме превари!...... |
н човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова жен |
Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису |
мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p |
нија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифеној |
<p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} У |
ој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо |
ајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући. |
Даници лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зу |
својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Газда |
у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула ра |
положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје |
о придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожнос |
уле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је т |
тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његов |
рса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Даница |
ранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, а |
!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S} То |
већу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за |
ајзанимљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ов |
ицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно в |
гао, а и лампе, због лепе месечине, већ су биле погашене.</p> <p>Миливоје беше обавио десном ру |
, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда Вуле ваљао |
сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубоми |
је ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити посао, који тамани |
вечерас имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен с |
одитеља остао сироче, па ову везу, коју су његови родитељи гајили и подржавали, није имао прили |
ма скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђују т |
отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Со |
меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n="13 |
још две велике простране собе, од којих су врата била отворена, па се коло и онамо протезало, н |
ачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> |
трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висов |
их петнаест година.{S} Он беше онизак и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она |
кој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљика, кад јаче, кад слабије.{S} На пољу се земља |
за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искину |
> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, или ледено срце, а можда и нема срца. |
је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново |
дина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да |
„На послетку“, заврши Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити |
ао са одговором, но сада, имао је већ и сувише разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки |
нет милиона динара.{S} Мислим да је ово сувише скупа освета!...“</p> <p>— „Прескупа!“ примети Д |
постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но леп; а до ових лево сеђаше једн |
} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољшт |
чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богати |
између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, кој |
и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речима предусретају сви грамзљиви а |
због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба |
но, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавила опасност з |
колача остале на празно.{S} Но неумитна судба, која коси све на овом свету, покосиће и њих, кад |
омогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или буде сенза |
борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за свој немилостиви експерименат, да окуша, може |
е по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он |
ре“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло је њих пови |
опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир и Сокица, п |
каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је |
стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је п |
ори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни м |
у носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академи |
сиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско б |
не и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док ј |
г се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту, како је недавно чи |
<p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, само је једином младожењи изгледало ово веома изл |
> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и |
те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усади |
тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а његово место заузела је лажна имитација.{S |
ло из собе, не би ли икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па |
ње, не би се познавала љубав.{S} Једине сузе остају вазда исте, било да плачемо, били да се рад |
з Даничиних очију котрљале су се крупне сузе.</p> <p>Кад су пошли и праштали се, пољубила се Да |
ог кога Сокица пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, |
а Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово |
вор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год |
м изгубио, и брзо би свршио!“ рече кроз сузе Перса.</p> <pb n="70" /> <p>— „За Бога сестро, па |
p> <p>— „Мило дете моје!“ говораше кроз сузе Коста.</p> <p>Миливоје беше јако потресен овим при |
по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> <pb n="109" / |
зио Миливојеве крваве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета с |
и разгледа ову груду; пољуби је, просу сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова з |
p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па посматрајући анђеле, насликане међу белим |
не пред њега, па са склопљеним рукама и сузним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да |
навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни столоравна |
се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, ствар |
вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобили.{S} Очевидно је било да су се избегавали.</p> |
г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом велика је граја.{S} Амо су већ приспеле |
у, и осване 2. новембра 1885. године на Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ обја |
ском.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливо |
испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да грће силан добивен |
ити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Ру |
раскрсти, и да му и даље поверава веће суме готовога новца за његове разноврсне трговачке опер |
е сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи потпуно уверењ |
кше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега |
ентименталност побуђује код њега обично сумњу, а лепе вештине су за њега само објекти који се п |
је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, није више ништа радио; а и нашто?{S} |
о четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан.</p> <p>Сокица је већ стигла до куће Д |
ијатељске гранате, а сахранисмо га пред сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо |
ме још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују груб |
есдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће му неми |
.{S} Ако пак нађе гдегод новац, и дужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај ни |
ада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано н |
по ред другог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и |
ма мало међу људима.</p> <p>Оно пламено сунце на небу, које нам је живот дало, и без кога би на |
то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам |
усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом |
агда побеђује и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још |
к од разлога, поимајући, да је побеђени супарник самим одбијањем, и сувише већ озлојеђен, па да |
тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан.</p> <p>Сва ње |
авио, да је Даница већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко г |
е имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде затећи.{S} Њему је до душе |
бног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели п |
S} Раскрстити са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељкови |
, иначе би га зацело сува рука Даничина суревњива мужа <pb n="160" /> искинула, па га заједно с |
ма на своју руку да отпочне свој, па из суревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој о |
S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафан |
олом.{S} Као нехотице обрну се он према суседном столу, промери добро Љубомира и Миливоја, па с |
мој Коста!...“</p> <p>Сви јој пођоше на сусрет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, ка |
<p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га до |
писца и српску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не тр |
<p>Овде се она развила одмах, при првом сусрету њихових погледа.</p> <p>На саборној цркви избил |
мућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> <p>Једино је злато, које сад цар |
мах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p> <pb n="114" /> <p>Кад прође рат о |
ц нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, сутра бескућник.{S} Данас газда, сутра просијак!...</p> |
а овако гласи:</p> <p>Данас си сиромах, сутра си газда.{S} Данас просијак, сутра богаташ!...</p |
да још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, а и због пажње <pb |
у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рач |
b n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, да они, |
Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у к |
кну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу свој извештај о бламажу госп |
су светске протуве.{S} Живе од данас до сутра.{S} Мувају се по каванама, па понајвише живе од к |
на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више ов |
до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уш |
до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по реферату Богатићеву, о случају код „жмурк |
, а њему да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни наш |
велику опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нов |
сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком п |
, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па |
олико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто це |
трајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схваћао, како сам за њега васпитан био, и како ми је то |
буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце! |
о лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у нек |
ило би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа осећала пре |
.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест |
сељак и гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је о |
гејак вири му и сад из носа“, и т. д. и т. д.</p> <p>На вечерашњој забави придевао је он слична |
„послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џе |
и, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је |
напослетку опет громогласно отпочиње и т. д.</p> <p>Громки почетак ове песме отргне Миливоја и |
о тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубоми |
моје бруке и срамоте популарише?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за п |
то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неко |
од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупога д |
ам вам ја ватрен момак некада био!..{S} Та с Врачара на правце на Калимегдан могао сам вам ја к |
ше?!{S} О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допу |
p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не |
о рек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш? |
, како си силно љубио мајку моју!...{S} Та боље нам је на послетку, да постанемо срећни и задов |
— „Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настав |
оће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа |
!{S} Еуфросина ме баш поштено слага.{S} Та ови људи не мисле бегати, а и ствари по кухињи стоје |
он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики |
лењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хв |
своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p> <p>Оваке су од прилике ми |
тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и веће какве суме да вам ставим на распол |
а то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вреди |
криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</ |
и у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љубомиру понајстрашнија.{S} Ако пак нађ |
веку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да |
/p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, |
одило на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих |
има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код ме |
ема томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је Миливоје доласком својим толико заин |
у ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце с |
— „Не спомињи гроб,“ продужи Миливоје, „та реч није згодно знамење за нашу љубав.“ </p> <p>— „А |
при пријему новца пренемажу се речима: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. |
инарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите! |
капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обра |
а стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; продужите то после; него де |
викнуо своме неком пријатељу:</p> <p>— „Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру |
стионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који з |
кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да |
рнија публика, она ме за сваки написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!. |
, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи |
о кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа |
дио истога дана, кад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по |
ма, кад би наилазила на какву неправду, тада би лик њен добио израз гњева, па би онда у свему л |
речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лудила љубомора |
о још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква несрећа.{S} |
вицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но вароши, |
зговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.</p> <p>Ка |
епизода са крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које |
а Суковом мосту.</p> <p>Рат је Бугарима тада био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p |
о жени и кћери.</p> <pb n="98" /> <p>Од тада, није било више оног ведрог расположења у Недељков |
амести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Даница дошла Сокици, или ова |
тама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како |
а по свету, и многим епизодама, које је тада имао. </p> <p>И не осетише кад пуче зора.</p> <p>С |
ца верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то |
је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Коста Недељковић, и |
рити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, |
ању свакад заступала њена мати, која се тада са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, |
их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу.{S} Прва ј |
> <p>За мало, па му се отклопише очи, и тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> |
сни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а једну |
је више далеко!....</p> <p>Сметати могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала с |
сао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која је пошла против Буга |
јеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо? |
често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је иначе, сетна, неве |
ала на рукама, кад се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетк |
тва“ запросио је Богатић Даницу.</p> <p>Тада криза Недељковићева још није била наступила, па је |
хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добр |
знаје!{S} Онај који њега добро познаје, тај је морао имати с њиме каква год посла.{S} С њиме оп |
овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је |
шта изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, |
ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће м |
, има он још само један једини излаз, а тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То |
им белим бурмутом, изгледало је, као да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чаш |
а је намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим се |
о ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило. |
ва, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин |
лавом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, |
иновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову |
ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним |
већ верена за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p |
сјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, |
>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </foreign>.“</p> < |
аси: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и затрпан, па се без велике м |
, поздравише, и — руковаше.</p> <p>Гост тај био је Петар Радосављевић.</p> <p>Дуго времена нису |
огатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> < |
толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> < |
ојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра |
едно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зе |
јима је делио добро и зло, морао је баш тај најтежи и најгрознији комисион да изврши, на који н |
> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, подао је и малод |
обне инструкције од неког споља.</p> <p>Тај неко била је госпођа Еуфросина, вредни агенат Богат |
веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, који је најмио ове продане душе за овај подли поса |
ха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити млади |
се на задобивеним положајима, залаже се тајином и бистром водом изворском.</p> <p>Небо је ведро |
назоре.</p> <pb n="30" /> <p>Он их није тајио, напротив, сваком приликом, кад год му је то могу |
било ни за једног од присутних никаква тајна, на против, сви су они били вољни да помогну, да |
разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима говори, свакоме |
орак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредовање, или б |
е ове и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад |
/p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ништа ново.</p> < |
е није спазио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени |
ротив Богатића, а од како је сазнала за тајну Даничину, коју је још на забави „Београдског пева |
ње муке.</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и т |
морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га зацело сува рука Даничина |
е несташне знаке, који би могли открити тајну заљубљених.</p> <p>Обоје нису били више онако збу |
тавала је и објашњавала је она куварици тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи сад од и |
рио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето, така се констелација разних расположења створила међу о |
ти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“</p> <p>— „Па лепо одевен!“</p> <p>— |
уде.{S} Он беше екзактан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пос |
ридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а н |
е у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам их примао за готов новац.{S} У мени с |
то је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патнички, јер позајмице иду с натегом, |
хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но ов |
малена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло изводити, да ова жена много |
Ове вечери седео је сам за столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, ви |
> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је срце материно задрхтало.</p> <p>О |
исани око столова, воде они обично само такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <p |
н је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има сувише густу крв, ил |
е ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба његова.{S} Остаје му само још, да, или б |
ајуће 1885. нове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и |
о што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, |
и, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стидео.</p> <p>Дамок |
и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису му ипак мрски.</p> <p>Испрва се водио |
спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са туђом мук |
S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена ж |
оја иначе беше веома лепа жена, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сун |
ење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{ |
о да казним кривце, јер проклињем сваку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам |
има се због нетачног плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после гд |
р се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на у |
е нико други нема, па његов је баш исти таки!“</p> <p>— „Па јесте, висок је, такав је, дабоме!“ |
си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није дост |
емена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, к |
оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског Ц |
т година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора мачка, који |
убио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <pb n="23" |
на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што |
о имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше јавно газда Вуле своје нетачне кирајџије.{S |
чком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрес |
баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима, прострелив |
тко време после Радосављевићеве забаве, тако од прилике, око св. Јована, седели су Жмуркови гос |
у његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје пр |
n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>Онако и |
мети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја слушам радо.{S} |
нати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} |
о за лажну денунцијацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према |
че дршћућим гласом:</p> <p>— „Не збори, тако драгане!...{S} Ја сам свесна својих дужности према |
рао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих двоје.</p> < |
и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић у неко |
к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше |
додају још и минералне или обичне воде; тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Бога |
Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са великим ланцем.</ |
хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно претварао, кад би неко од укућана с |
о одевен!“</p> <p>— »Горд и напрасит, а тако каже и онај за њега“.</p> <p>— Зацело, нико други |
нзији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; познајем се с њима добро“, рече Недељковић |
.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <p |
има један виши разлог, који му не да да тако поступи.{S} Он је преко сваке мере горд на свој тр |
n="80" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју проше |
, да и највећа радост његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за |
душе потпуно.</p> <p>Сокица није имала тако високо образовање као Даница, али је боље познавал |
у сачињавала су господа, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име |
клињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{ |
редлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отпочела и љу |
рло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливо |
...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он ник |
нио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је мало блаже |
не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска пословица лепо каже: „нест |
о се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињава |
игурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље. |
пас,“ рече Љубомир.</p> <p>— „Па кад је тако, иди сад одмах Љубомире.{S} Пожури! обуци се мало |
дале, падале су лево, десно, а једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стак |
, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац, господар Коста Недељковић, |
ница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихват |
ба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без |
вољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са |
девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на |
>Богатић није био од оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им ш |
ктобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село |
, а он се лежерно посади.</p> <p>Баш се тако деси, да је Миливоје седео преко пута од њега.</p> |
аљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово запов |
а да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако само вегетирам.{S} Моја душа и моје срце сахрањени |
заслугама ако каквих буде, јер им ја и тако ништа друго оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко |
понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре к |
учавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о |
а су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза л |
а, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторожност“.</p> <p>Даница је била јед |
ка, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прав |
и љубави, а сада, кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растр |
дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти д |
у: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разу |
би веома грозно, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у к |
ела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њ |
ну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign |
зблаживаше.</p> <p>Ох, како би он могао тако лако и Даничине боле да разблажи, јер ето и њу прс |
био своје прилично велико имање и остао тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књ |
мисли не распињу.{S} Није он давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе распол |
и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје |
и пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, г |
дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује |
вао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</ |
ајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Вуле мумла и гунђа по авлији од јутра до мра |
осте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, помаже скидати гостима горње одеће |
Миливоја душом и срцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову |
аље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нем |
„прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда |
head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има је |
не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу чов |
Богатића, била су још два ока, која су тако рећи нетренимице пратила сваки њихов покрет.</p> < |
оредним столом, сеђаху двојица, који су тако исто били овде непознати.</p> <p>Била су то два мл |
е желе опет скорим да састану, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављуј |
ти“, рече мирно Коста. „Наши стари нису тако радили.{S} Ми смо од њих наследили стари обичај, к |
та госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се нас |
последњи рече.</p> <p>— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкч |
да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакостима на њој |
е му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наредио, а командант болнице одобрио.</ |
рата овога салона даље полазило.</p> <p>Тако се Радосављевић са неколицином својих старих друго |
разноврсна значења за будућност.</p> <p>Тако неки мишљаху, да ово слути на добро, а већина је н |
и, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако је била сасвим незадовољна госпођа Маца, жена са с |
едног младића, дечка, балавца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на |
, и које је дужна респектовати.“</p> <p>Тако размишљаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога |
о да сваку његову реч гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Ми |
јаху, а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари |
— „Симо, зар баш тако, Симо?“</p> <p>— „Тако Коста, тако, и никако друкче!“ одговори јетко Сима |
су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свога статута, нису правили разлике и |
ом: да је свугде међу првима, и да даје такт свима око себе.{S} Ово своје властољубље <pb n="53 |
образовање, па је зато водило рачуна о такту, који је тада био сам собом прописан.</p> <p>Кост |
ој живи леш нека иде онамо, куд га носе таласи овог прозаичног живота.{S} Ја више нити осећам, |
уран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио с |
Богу није ова струја захватила, но њени таласи запљускивали су ипак обале мога рада.{S} Ја сам |
ћи наступио је одмор, који је свирачима таман добро дошао, јер сад је било време да и они вечер |
то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном не ост |
ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке нек |
ију, а никако да је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а |
богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја.</p> <p>Млада и лепа де |
е наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страх |
а господа за овај племенити посао, који тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад в |
на овом свету, покосиће и њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две |
жење, које би се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између |
рства правде.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црном |
е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пош |
госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избег |
варе, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија |
о год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињ |
е мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хва |
ад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо |
м код своје другарице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другари |
n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, |
шао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</ |
о гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а |
о певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састан |
од па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити ви |
вега овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми. |
е добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те вид |
="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога време |
склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p>Миливоје попусти, нашто се |
а овако продужи:</p> <p>— Знам зашто си тамо пошао, но остави се препирке са таким човеком, кој |
начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме |
.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} |
, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да прва девојачка љубав и н |
дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!. |
га се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> |
о место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубомир наре |
у, и ако су тако обоје осећали“.</p> <p>Тамо, где се љубав појављује са много мање атмосфера, н |
дељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, |
ла чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се |
ица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он |
ања и пажње, каква постоји између газда Тасе, и жене му, госпе Драге.</p> <p>Сасвим су исте нар |
таницу Сокица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p |
е из младине куће, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих јед |
њу њихових дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према ист |
иних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђивати интереси куће, но је |
ову идеалну страну, него су полазили са тачке обичног посматрања, које једну ствар никад дубље |
ушности у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона супружанских, а даље не.</p> <p |
ји су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо да се боримо против нас |
удевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш |
кица и деца, а Миливоја будући таст му, ташта, Даница, кума Милица и муж јој Петар.</p> <p>Соки |
за све знао, на о свему и размишљао.{S} Таштину свију сплетака против Миливоја наперених ја сам |
нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га презири исто овако као ја.{S} |
да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли мене, па да ја Миливоја никако |
S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти |
дитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити од своје намере, нашто |
.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплемен |
мам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три х |
ахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусур |
вцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прс |
држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њ |
85. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила |
моје!.... ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде пон |
са.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље.</p> <p>— |
Кад бих очајавала, ја више не бих била твоја.{S} Ја знам да мени предстоји велика борба, но ја |
} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи тако себични и лукави, грозн |
твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим ср |
твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш |
ва криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потп |
ете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје |
њу траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су људи |
прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Миливоје Петровић.{ |
е би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које си се образовао, и з |
и!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> < |
оликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ведар и располо |
мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се те |
еба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због |
знајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него што |
.{S} Мати твоја, прича ми опет, како је твојом памећу и твојим срцем овладао млади професор Мил |
p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Богатић.{S} Мати твоја, прича ми |
ени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интересује, но даље ми није никад ни |
а се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напро |
е се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb n="139" /> <p>Кос |
ад елегичним гласом Миливоје. „Ја видим твоју жртву, коју мени приносиш.{S} Она је голема и рет |
тро“, говораше Милица овој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, |
и му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу за невољу, да сем Богатића не помишља на дру |
е, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика з |
није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти тво |
не би.{S} Богаташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао |
окице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још |
="107" /> основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, |
дитељи њени и сви млађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p |
ити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваки |
се у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених |
мора већ да пропадне, па ма и са свога тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и |
а.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на тврдој голој земљи!....</p> <p>Љубомир посматраше заспа |
горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље ис |
ад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> <p>Миливоје заћута, но кад спази д |
да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно |
г разговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог м |
бу, но сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.< |
а којој беше и наштампанога и писанога, те је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био тел |
вије се Даница из Миливојева пригрљаја, те полети своме оцу, који је раширеним рукама дочека на |
ме отргне Миливоја из његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није би |
а мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— „Нашој |
лој кутијици, па иде од стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако |
, а за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту |
p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде |
јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> < |
вади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напас |
ра није добивала никаквог већег полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако вол |
практичну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати |
чена, па јој се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом пог |
кад се срећним случајем дође до новаца, те за столом на горњем месту сеђаху још само госпође Пе |
Љубомир изнесе још и неколико столица, те посади госте, који су још стојали.</p> <p>Љубомир сл |
сто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске н |
знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, и спуст |
познати, како је вољна и више да каже, те да побије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, п |
Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким даном све виш |
икако неће да послуша, она склопи руке, те га мољаше, да не одлази тамо, и да се стиша.</p> <p> |
наваљаше војници на њега крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово за |
аћица задржавали су се код сваке групе, те свуда по нешто пријатно или ласкаво рекли, како би г |
вности (белетристика) више не подупире, те се њен обилни и лепи плод налази данас, заједно са с |
меланхоличном дрвету попрскиваше лишће, те му боле ваљда разблаживаше.</p> <p>Ох, како би он мо |
се заноси.</p> <p>Обе госпође прискоче, те је прихвате и посаде на старо место.{S} Мати дохвати |
ведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећн |
Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, |
.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор између се |
онда обрати прво Љубомиру као старијем, те га запита за породичне прилике му, нашто му Љубомир |
ра стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сокица запр |
купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те полије њиме купус, који је Љубомир већ исекао на мањ |
есто задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје |
дана заврши се гостопримство Сокичино, те она са Љубомиром и децом, после заједничког обеда ко |
tatur et caet. </foreign> седну за сто, те пик Јово на ново.</p> <p>Сад се више није седало за |
на оно место, где је Миливоје погинуо, те му тамо ископаше засебни гроб.</p> <p>Тако је Љубоми |
ми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако ради тога, да се |
ба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим речима |
анпут да смо на само“ говораше Љубомир, те да се можемо и о нашим стварима разговарати.{S} Доду |
затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнер |
пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест |
кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред |
ам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да запита за њу Миливоја, јер он ову дев |
чно <pb n="34" /> загрејало друштво му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p |
чину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. </p> <p>За |
oreign>“ и овде са свим на своме месту, те одмах по једној другој изреци, која гласи: <foreign |
казивала, очарала је тада гошћу Милицу, те је она одмах изјавила жељу, како би веома радо крсти |
сви из друштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околнос |
пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а з |
овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним оч |
о к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам о |
о после свега овог још једино за ово да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмо |
и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад је Љубомир от |
болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало Миливоје, па дода:</p> |
... ружо моја!... славују мој!... твоја те је Даница изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у |
несрећу запалило, попех се мало више на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, |
чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогоше.{S} После једне главице, дође и друга |
отпочне каву да срче.</p> <p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овог |
Није стара, а није ни нова.{S} Госа од те куће познат је под именом: газда Вуле.</p> <p>Кад се |
наперених ја сам проницавао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разл |
т, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле |
лучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у своме |
еспекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</p> <p>М |
ним очима изговори:</p> <p>— „Преклињем те, оче, да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, |
лена игра злих духова?!....{S} И просио те је сигурно већ сотона?....“</p> <p>— „Ништа му не вр |
м срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, ако те вређа ова моја искреност, ал’ ја мислим, даје боље д |
о сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n=" |
одина, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој |
емљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У |
покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле г |
, за које си се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</ |
ојих дужности према родитељу.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто п |
, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Д |
:</p> <p>— „Дакле овај господин је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним све |
миру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, јел’те, тај господин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми |
а што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љу |
p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову |
n="103" /> <p>— „Луда девојко!..{S} За тебе су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборав |
вазда био ведар и расположен.{S} Ја од тебе очекујем глосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, |
не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга как |
када све „сном мртвијем спава“.{S} Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, |
{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти |
заслепљен обманама нашег душмана, који тебе оцрњује код њега, и који по вароши прича о теби ру |
ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж |
а полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме у |
сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облета |
ш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај |
своме; а ако погинем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да за |
м да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршују њихови рачуни.{S} Ја сматра |
невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби једном јасно, да твој отац никако неће попустити о |
е, не познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, |
19" /> путу да образујеш породицу, но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, |
в твој, па зато сам непремено и дошао к теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми |
терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, ко |
њује код њега, и који по вароши прича о теби ружне ствари“....</p> <pb n="78" /> <p>— „Зар он!“ |
ложај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје ср |
ј започети говор овим речима:</p> <p>— „Теби је познато, дете моје, да твоју руку проси Сима Бо |
е на данашње време скуп.{S} Он је веома тежак и досадан свакоме, који не располаже средствима, |
не може да држи, па већ по одавно, све теже и лакше послове, раде њих две, она и Даница.</p> < |
и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и |
, посведневни <pb n="52" /> посао, неко тежи, неко лакши.{S} Они који нису имали никаква посла, |
код оца јој реакцију његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="9 |
убомире.{S} Пожури! обуци се мало боље, тек да се само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурба |
<p>Пређе се њих две нису познавале.{S} Тек од веридбо са Миливојем настала је њихова веза, кој |
ва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавач |
атим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у св |
и се овде морало кварити, а тамо изнова тек започињати.</p> <pb n="49" /> <p>Између осталог озб |
и?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} |
ри-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p> |
ици писмо Љубомирово стигло, али је она тек данас пре подне саопштила Даници и њеним родитељима |
ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На послетку изгледа, к |
е и даље.{S} Изгледало је као да га сад тек отпочиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли |
утра, по доручку, одлази он тамо, па је тек око једног сахата код куће на ручку.{S} После ручка |
е у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да замршује.</p> <p>После поноћи наступи |
је 4. новембар 1885. год.</p> <p>Сад се тек развио посао на све стране.</p> <p>Како се на овако |
кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продај |
завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред |
о да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Радосављевић, „какав сам вам ј |
ожеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу да образујеш породицу, но и |
и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих нес |
м, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и з |
<p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Да |
је мало блаже, јер се може назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста брута |
а то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да с |
n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за сто у |
ачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети Сокица Недељковића, где у |
тор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћи, кад су предстраже јавиле, да непријатељ |
</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} О |
аву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је иначе сасвим мирно и одмерено, но без икаквог |
г певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} С |
ова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук о |
нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужев |
за његова супарника, како је тај назови телеграм справљан, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше |
у.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тел |
о, па да се исприча, како је летео онај телеграм до њега, који <pb n="131" /> му је јавио, да ј |
Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао га је један |
о донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он пао, кад га је парче од гра |
а је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под |
што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n |
лнице одобрио.</p> <p>Када понеше мртво тело, Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива че |
ође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на |
но смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обу |
штоваху Миливоја.</p> <pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпа |
да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз материјалис |
.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, |
> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала је судба за с |
ла је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео |
а.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и зан |
а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По |
p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је једино задатак српске књижевн |
о, ничијега имена, а избегавајући сваку тенденцијозност према правим писцима.{S} Код оваког пос |
рестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, и да сам |
радском певачком друштву био је он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубоми |
на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се никад женио.{S} Зли |
им госпођама имала најлепши и најскупљи тепелук на глави.{S} Она је са свим на глас приметила с |
све из реда богато одевене, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на |
C4"> <head>Код Жмурка.</head> <p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, с леве |
блес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад |
сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што ни |
ике <pb n="92" /> бриге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој |
нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у |
p>Овде седе заједно: пензионар, доктор, терзија, глумац, официр, песник, бакалин, практиканат, |
испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташк |
поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених |
именталност, баш као да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна |
pb n="58" /> према кирајџији, отишла је тетка Миличина са њоме, да посете породиљу и даривају д |
ица није тамо више одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу с |
би веома радо крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва д |
била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти роди |
ад је госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском оби |
, или би случајно наследио какву богату тетку, или каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога |
она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p>Господар Кос |
ере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена.</p> <p>Петар, код овог разго |
шњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи их како је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У |
Писање је мој најбољи пријатељ; оно ме теши, разгаљује и прихваћа моје јаде, а и сваку моју ра |
ника муниционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо о |
Сокицу и децу, а Даницу и њене родитеље тешио је, како је боље могао.</p> <p>Даница га је одмах |
и, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си и моме срцу, које си притиснула, па опет, како |
не меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата.</p> <p>Момак донесе кафе, које испише.</p> |
тигао, не би му било помоћи.{S} Рана је тешка, и апсолутно смртна“.</p> <p>Војници однесу мртво |
је од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и жалосна времена.{S} Поштење је сузбијено, а њег |
сузе, и рече дршћућим гласом:</p> <p>— „Тешка си, ова земљо, за његове младе груди.{S} Тешка си |
азио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посма |
пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцер |
сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно.</p> < |
.{S} Ја сам се мушки борио са плимом, а тешко патио од осеке.{S} Остало ми је напослетку да бир |
наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше |
, има јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати мал |
та ново.{S} Спојити два добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, |
утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава с |
експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за Симине аген |
т.</p> <p>Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот |
е, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито |
Прописивати и наређивати није тешко, но тешко је истрајати.</p> <p>Ја сам овај живот онако схва |
је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро познаје!{S} Онај који њега д |
о крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у њего |
е дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути. |
е њихова веза, која је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њ |
.{S} Они који нису имали никаква посла, ти су се латили баш никаква посла: ружили су све што је |
и овако поче:</p> <p>— „Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч? |
који се случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло |
жењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, ти су онда обично предмет за посматрање и расматрање.</ |
из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш пра |
.</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова ц |
одавцу, па ја да дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани |
и ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишиј |
догодити још и друга каква несрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> ко |
знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још овај живот.{S} Он се теб |
овај рат отпочео, променили нарави.{S} Ти непрестани сањало постао си сад наједанпут други Дем |
Код тебе, дабоме, нема оваких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљад |
м неверним представљањем ове ствари.{S} Ти ме, оче, примораваш, да за недрагог пођем, а колико |
но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђује |
есрећа.{S} Ти Даницу добро познајеш.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} |
заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе, а ти мене.{S} Ми смо обоје дорасли да будемо муж и жена.{ |
Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру |
су пакости људске тако огромна ствар, а ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш |
а ме тај господски ноблес спасава.{S} А ти залуђена девојко, терај са својом матером и даље кој |
“</p> <p>— „Ако си вољан, рече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће |
чима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дув |
то се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући мој рад, немају право, |
но и теби није ово занат, па држим, да ти тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих |
овачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уве |
оспођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно |
p>— „Е, Бог те благословио госпо!{S} Да ти да срећу и напредак овога и онога света!“ рече још В |
а да буде мир и љубав, или онако, па да ти отворим стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; |
почивке, „да седнемо за неки сто, па да ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <p |
Милица своју посестриму, „но гледај да ти дете срећно буде.{S} Претежније је ово питање од оно |
} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то н |
ђе Персида и Милица.</p> <p>— „Право да ти кажем, сестро“, говораше Милица овој, „ја знам да тв |
а цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p> |
м да мени предстоји велика борба, но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржат |
и) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало више да пишем, је |
говори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, п |
S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је овако, па да буде мир и љубав, или онако, па да т |
да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће |
како знаш, али бих ја најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и |
ко бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко покривало!..{S} Света з |
ар има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Пет |
мати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине |
стро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“ |
а ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за пра |
од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше одвојено развија, а нама ка |
{S} Спреми Даницу за ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који |
шна ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} |
одједном рече:</p> <p>— „Данице, је ли ти ме љубиш?“</p> <p>— „До гроба, драгане мој!“ одговор |
нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем |
а сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још |
ца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што с |
мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, ј |
баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих твојих животних мука и невоља вазда био ве |
ре дијете,“ продужи Недељковић, „кад си ти тако жустра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш т |
само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— |
ти заборављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима |
им, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе прелазим!...</p> <p>— „М |
кве ствари ја слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом д |
но.{S} Меницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, как |
ун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, незвани госте!....{S} Твој госа није те истина |
шим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, |
тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чу |
је те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што |
а смо се досад вазда придржавали.{S} Но ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах д |
си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138" /> |
потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје же |
.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p |
че, да ти је та жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек |
, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет |
унању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва су несрећа твоја.{S} Због њих су љу |
зузетака има, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се спл |
у изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре нек |
код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливо |
жем?“</p> <p>— „Против њега, оче, нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећ |
којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изглед |
шај Коста, прихвати сад госпођа Перса. „Ти си мени већ казао, да ти је и ову новост саопштио Бо |
своју главу на Сокицино раме.</p> <p>— „Ти си ваљда дошла, да ми јавиш, а ја ето већ на моју гр |
<p>Остану само Сима и Коста, озлојеђени тигар, и великодушни лав.</p> <p>Тада последњи рече.</p |
он први тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се |
<p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардањ |
бављали ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који б |
то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима није ништа било прече, него да верују, |
екајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим речима:</p> <p>— „Ви сте, ј |
„Та проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“ |
мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је он |
ра пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Жестока борба |
есет и пет динара, потпише је, прими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од |
о изравнао.</p> <p>Сведоци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Ко |
одмах дода:</p> <p>— „Е врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да ос |
фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, |
за сав потоњи рад мој имам да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрес |
органима разних београдских кућа, но о тим сасма новим особама, биће спомена доцније, а сад до |
к пошао.</p> <p>Побратими се опросте, с тим, да се довече, ако буде одмора, састану, и заједно |
места заболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да |
олико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки ч |
најволела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да ј |
{S} Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико тол |
це пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија љу |
а, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи |
S} Споредна војска имала је само једну, Тимочку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске |
редна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, коју би многа девојк |
ду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Ср |
ује и осмехне, а не да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања |
увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гла |
вих дужности и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толи |
ног, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за с |
изгледаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љуб |
за Миливоја и Даницу.</p> <p>На пољу је тиха месечина.</p> <p>На небу се виде само понеке крупн |
пасник, те оба непозната отпочну овакав тихи разговор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</ |
ази Сокица госпођу Радосављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе г |
дну несрећу, знам све!“ рече јој Даница тихо, затим се гласно заплака, и од једном поче да се з |
рену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да |
бог њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> |
и су само Љубомир и Миливоје.{S} Они се тихо разговарају.</p> <p>— „Једва једанпут да смо на са |
<p>— „Не очајавај, Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добр |
и се, пољубила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истог |
едељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на у |
за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се |
чевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, изађу мати и кћи из |
лагодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, вољан је да га осигура на св |
ст месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ |
сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, |
смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам вазда рачунао на твоју помоћ, али ти се ни |
и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p>— „Ни речи |
ација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних де |
ив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи глава, јер је |
да се снажним гласовима отпочиње, а све тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у се |
.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, шт |
/p> <p>Наступи потпуни мрак, а с њиме и тишина.</p> <p>Љубомир, дотле наслоњен на Миливојев спо |
Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељ |
вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже сачувај!“ прекиде га Сима.</p> <p>— „На послетк |
осно, какво има ваљда само горска вила, то јој не имаде ни мати, која иначе беше веома лепа жен |
.{S} С њиме опет имати каква год посла, то апсолутно нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће с |
ом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи |
већа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то највише осећа.{S} Навикнута на вазда пуну кућу, пост |
аском отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но |
} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да |
и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако ч |
ећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни његова |
ј мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје |
<p>Да је Миливоје кумче госпође Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства н |
, и ко га је експедовао.</p> <p>Додуше, то све није тешко погодити, јер се још из раније зна за |
земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} П |
оћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ствар), то стоји дабоме до богова |
и.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само ово знам, да се ја Богатићком ника |
, а мора их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> |
</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је рашир |
немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да |
сни носао доконан, рече:</p> <p>— „Ето, то нека му је овде споменик!“</p> <p>Кад се ово све ова |
има, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме пр |
димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због по |
да не судиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Мил |
тали још и појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, |
и исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но даље се н |
е можда најтеже растају од Београда.{S} То смо ја и Љубомир.{S} Љубомир оставља жену и нејаку д |
итањем?...</p> <p>Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, |
упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је |
ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пив |
алазио се VIII пук дринске дивизије.{S} То је било лево крило.</p> <p>На средњем вису, имао се |
>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То до душе није баш при картању његов обичај, но према |
на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p |
свет, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из ко |
гатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може с |
</p> <p>— „Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не |
т година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</ |
ије се газда Вуле никад дао навести.{S} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је |
ље разговарали, од мање је важности.{S} То се дотицало девојачке и сватовске спреме, јер су обе |
вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео |
о је први вис с десне стране IX пук.{S} То је било десно крило.</p> <p>На другом вису, с лева, |
нежнија љубав и највеће задовољство.{S} То су биле очи материне.</p> <pb n="31" /> <p>На кадифе |
или друго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем к |
рекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштов |
нећеш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само и |
рзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело н |
о не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се |
ње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могло рећи.{S} Он је научио л |
, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богатићу, који је добро знао, рашта |
ничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више шта крити и |
p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Е |
да захвалим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да |
приспе и жељно очекивани дан забаве, а то је био 31. декембар 1884. године.</p> <p>Осам је сах |
и разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сме |
показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек |
pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се спремао за професо |
х и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и |
оз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер највиша окна нису била застрта |
на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек |
ве као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов је баш исти |
ативношћу.{S} Прва је одржала победу, а то могу једино да захвалим своме доцнијем <pb n="111" / |
у Богатића сасвим безобразно по носу, а то је био свакојако <foreign xml:lang="la"> malum omen |
чних рачуна.{S} Он, велики господин, (а то је и пре осамнаест година био, кад су се узели) а он |
амо чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим |
дмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њега затражи, |
ао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако сели кућу, ил |
а!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом |
сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога |
} Било је време, кад није пристајао, да то когод други буде осим Симе.{S} Но да, доцније, она с |
ге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живо |
, као нехотице гледну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који |
ека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је о |
ући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити је руку, нити |
у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на дево |
ати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић |
граби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „Кад бих знао, момче, да ти |
то није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или |
због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој |
ило још <pb n="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах о |
и ако су они још више давали повода за то, но онај страни надувени господин из пресбирова.</p> |
..{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лак |
и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у |
Недељковића никакве писмено потврде за то.</p> <p>Нема ни сведока, да му је новац дао.</p> <p> |
или ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем |
и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но кад паде сумрак, п |
вим престанем писати.{S} Та имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то |
одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја |
и, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је |
, испод руке, јефтино продао.</p> <p>За то време није ии Петрова жена долазила више Недељковиће |
јалистичној <pb n="107" /> основи, која то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји |
ера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, кад са свим изнем |
ушевно расположење, и после саопштавала то све са разним својим дометцима Богатићу, који јој је |
карактер њен.{S} Она је једина и могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост св |
првом најзгоднијом комбинацијом, па ма то и до апсурдума доводило.</p> <p>Еле, тим неверницима |
05" /> буде Србинова.{S} Великим силама то опет не годи.{S} Оне су додуше једна према другој не |
неки страх и зебња за њега.{S} Ако има то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљд |
ожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би б |
одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места у |
крстила ово дете.</p> <p>Тетка њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен |
се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а н |
.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p |
ти.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на то главни келнер, кад и он мало подаље стојећи приста у |
све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарал |
зим!...</p> <p>— „Мој Перо“, примети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајд |
“</p> <p>— „Није тако, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, ка |
си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, |
сти оца, нека све каже!“ примети јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узи |
но: облигација или меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао д |
ече Сима, да ти постанем зет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Мениц |
пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни п |
овара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то ни помишљали, да ли их ко год и како загледа и посма |
<p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:</p> <pb n="103" /> <p>— „Луда девојк |
правдања њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} О |
сподин Љубомир Стевановић?....{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипка |
зда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио.{S} Можда има су |
еш,“ примети на то Даница.</p> <p>— „Па то ваљда нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела в |
рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ |
а, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за ув |
: „та оставите!“ „послужите се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени но |
...{S} Има за то времена!...{S} Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је |
Па то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:< |
оници, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсолутно никад бити не може!“ да је гост, који за и |
етна, невесела...</p> <p>Када је Сокица то Љубомиру код куће саопштила, рекао је он:</p> <p>— „ |
а која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.</p> <p>Најљубазније дочекао је он |
претензија на своју слободну вољу, кад то затраже интереси куће, за које је она везана, и које |
се онда каже: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у поли |
оња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који |
ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испр |
е и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног н |
кама, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, нич |
е на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77 |
ало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p |
У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} Д |
а јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје л |
адњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима појединостима, а није пропустио, да по неш |
се дивљаше вишој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђу |
трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</ |
ћа, с једне и с друге стране, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нар |
бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог рођеног искуства.</p> <p>Кад се нап |
чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуди, и о |
емирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, |
ом, куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомиро |
ади професор Миливоје, изјавивши, да је то веома неблагодаран посао бити српским писцем.</p> <p |
љда машта госпође Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека |
имао није према своме дужнику, и да је то све само кривица општинског суда.</p> <p>Оваким речи |
љивост своје пријатељице, знајући да је то све пука измишљотина Богатићева.</p> <p>Но има нешто |
исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним о |
ет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса? |
и силно љубио, може разумети, колика је то сласт такнути се руке своје миле и обожаване.</p> <p |
еристици таквих женских носева, била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично |
е изроди“.</p> <p>Жестока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</ |
ећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом |
{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и к |
не госте није он много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога о |
, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и више ништа.{S} Ради напослетку |
ржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године |
подин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо зове.{S} Потпуни и независни го |
чну страну <pb n="146" /> живота, те је то много припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљ |
води рачун полицијски гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „ |
сам за њега васпитан био, и како ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве пости |
аве!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман је то изговорио, кад се пред њим задими, па страховито пуч |
овор између себе:</p> <p>— „Дакле он је то?“</p> <p>— „Нико други него он!“ .</p> <p>— „Па и ја |
овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почетак.</p> <p>Госпођа Перса |
другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао |
Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он |
није никако могла да савлада, и ако је то покушавала.</p> <p>— „Пусти оца, нека све каже!“ при |
та, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се свој |
ца извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му поб |
гладује са својом породицом?{S} Како је то, да добру и ваљану српску књигу слабо ко год купује, |
на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе одан |
ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио св |
мила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, о |
азио, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви мл |
мљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зове патн |
олику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије из |
није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} |
"70" /> <p>— „За Бога сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дођ |
омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила.</p> <p>На столу се п |
же: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по коме се код образован |
ливоја и његове куме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе |
апротив, сваком приликом, кад год му је то могуће било, он их је гласно износио, вртећи при том |
Сима Косту, да му већ једном, ако му је то икако могуће, исплати свој огромни дуг, пошто је сам |
на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична ствар, но прост |
вци, које је он закачио, па и њима није то више ништа помогло.{S} Рад вреди само онда, кад се и |
мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи није то првина, да се понеки разговор лепо почне, а рђаво св |
аницу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учини |
ет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> |
ородицама и њиховим страдањима.{S} Које то, а које опет Сокичина мила дечица, са којима се Дани |
идела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака лика, но на послетку, ако |
овић је љут преко сваке мере, но не сме то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p> |
„малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливој |
цила на ђубре.</p> <p>Не дао Бог, да се то икада деси, јер онда би и Даничин живот свенуо.{S} С |
свечани позив.{S} Знала је одмах, да се то само ње тиче.</p> <p>Госпођу Персу сместа заболи гла |
е у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврде |
ран и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута |
њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су ј |
тпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздиса |
ити га и паприком, но ради деце није се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задово |
у засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па |
т само, на душак испије.{S} Нешто ми се то код њега не допада!“</p> <p>После ових мисли, вртија |
опоја и прели мртво тело.</p> <p>Док се то збивало, отишли су болничари на оно место, где је Ми |
веома жудно посматрале.{S} Нарочито се то опазило код девојке, која као да сваку његову реч гу |
е ноћу одоцнио, и на послетку, зашто се то баш све тако догодило.</p> <p>Ово последње; и ако је |
„Та доста је људи разговора; продужите то после; него дед’, да испијемо коју; вино је ето већ |
гов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређен |
вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, и |
мо поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамнезу, |
најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за |
а столом један такав непознати.{S} Беше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндр |
у овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, из |
.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то сам |
свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако |
мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом ст |
а њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње, п |
д нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се готово |
четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> <p>— |
ље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у по |
и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да |
овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не би |
стило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељкови |
ило па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образо |
вором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом ра |
карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе |
саопштила Даници и њеним родитељима, и то на најштедљивији начин, причајући испрва, да је само |
азишли су се сви гости са ове забаве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости |
ине другарице, сестре његовог колеге, и то опет са свим случајно (њихов први састанак Даница ни |
омиром побратио се он пре две године, и то приликом неке породичне забаве, на коју случајно бех |
н виши официр госпођи Радосављевићки, и то овим поводом:</p> <p>Кад су пошли на границу, онда ј |
ва истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се припомогло, да се наш |
како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, да један <pb n="20" /> веома п |
аника, који су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи госп |
а, представи једне и друге међусобно, и то овим редом:</p> <pb n="14" /> <p>— „Господин Љубомир |
p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком порученом еспапу, како би се лакше за |
олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш куварица, иначе веома препредена, подробне инстр |
b n="90" /> <p>— „Срам га било!...{S} И то је професор!...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После |
есте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} |
осту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су му одвратни такви људи, нису м |
хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, бајаги, Недељковић пред свима изјавио, да |
каже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стола, заједно с кибицерима |
ка и краставаца.</p> <p>Љубомир одмах и то донесе, па га још изненади и главицом пресна купуса. |
нуше.</p> <p>Адвокат је приметио, да би то Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, |
="26" /> никаква повода за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, |
ајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити м |
, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> |
оје <pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} |
да почињеш правити тестаменат.{S} Теби то баш најмање доликује, кад се зна, да си ти крај свих |
рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но Коста стрепи о |
а, а овај њу.{S} Даница је, вели, њојзи то већ признала, стављајући љубав своју под материну за |
р је везана за срца наша.{S} Покушаш ли то, оче, онда си нам срца ишчупао.{S} Опрости ми, оче, |
p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или тако зване аљкавости.{S |
елике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утуче |
о никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини |
пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намера |
нашњи пријатељ и бивши кампањон.{S} Они то све свршавају сами сагласније, и за њих разумљивије, |
е се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, |
ми посла!... гола господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Це |
а, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево овде до мене је чутур |
њена на то пристане, а Миливојева мати то једва дочека, јер њен венчани кум, сиромах као и они |
p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле |
утом лицу и њеним покретима, завирујући то на затворену капију, то на остале излазе у ходнику.< |
јетко осмехну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за |
се, не мора то сад бити!“ и т. д. а док то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На |
у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“.</p> <p>Сокица изјави, да на то драгов |
вде смеју?{S} Па напослетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p> |
аница.</p> <p>— „На жалост приметио сам то још вечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок њ |
пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а иначе су већином за бело, па му нек |
целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извин |
} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста |
рим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она нека се к |
пшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свад |
лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охладнети њена љубав.</p> <pb n="8 |
Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне к |
макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не д |
а је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем изазвао.</p> <pb n="88" / |
омира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он те |
е из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" /> начина, да ш |
ити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегн |
оја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога |
, која данас јесте, а сутра није, и ако то „данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милион |
тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је мн |
она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад |
а није никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и |
је баш са свим млада.{S} Да ли је само то сва њена особина, или она још по неку другу у себи с |
овог, но боји се — вели — да би се тамо то криво разумело.{S} Он рече нешто о својој куми.</p> |
а великом одговорношћу, Миливојева мимо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</ |
} Руковао се са свима, а Даницу је мимо то још и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио н |
вољни да помогну, да се новац нађе, но то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Ј |
ете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине х |
з песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из |
а.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На с |
да ја Миливоја никако и не зовем.{S} Но то није никако могло да буде.{S} Мене је с друге стране |
ста сада веома радо примио помоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне ви |
ио је он нешто више и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се |
ету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш не испуњава по пропису, јер се оба пола загле |
аху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотинарци осо |
због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном бр |
ју ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душман |
олико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи |
еше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју је |
аница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и дру |
цу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећ |
рала некада бити ванредна лепотица, бар то сведочи класички тип њене главе, и она белина коже, |
ој партији не припада он ни једној, јер то се коси са његовим основним начелима.{S} Он воли да |
ам кажем.{S} Саслушајте ме пажљиво, јер то је моја исповест.</p> <p>Веома су искривудани пути, |
е“, потресеним гласом рече Даница, „јер то сад не смем.{S} Кад бих очајавала, ја више не бих би |
ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Ко |
хнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличина |
ура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изјав |
уму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово |
периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник потврди, он онда између хартија, које је св |
о му, те је настао општи жагор, није му то нико ни сметао.</p> <p>Ал’ то је опет сметало Богати |
о, па се не мора особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису |
би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен д |
ло у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особит |
сто били овде непознати.</p> <p>Била су то два младића, крупна и здрава, но лоше обучена, и у с |
ренумерацију на свој „Забавник“, кад су то залудна посла.</p> <p>Назив „пренумерација“ сад му ј |
младићу не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полиц |
ици лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбу |
ио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако |
ћу пажњу но осталим кирајџијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чуд |
преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који поражава!{S} Наш јадни Миливоје |
уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p> |
му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p |
је пружи Сокици.</p> <pb n="143" /> <p>То је био телеграм о смрти Миливојевој.</p> <p>Послао г |
у главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сналажаше непрестано и многе друге, те замало, |
ићу није тада ни једна реч пала.</p> <p>То је са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој |
ај свет, кад се сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић ра |
је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Недељковићевих на против, |
Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је био Миливоје са оним веселим друштвом, које је на |
д стола до стола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, он |
ата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи о |
цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше ни |
избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује |
остоји још један несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чис |
аћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она све |
у.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим |
> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити по забринутом лицу и њеним |
х висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То је био Миливоје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву |
то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „ |
својим малим змијиским очима.</p> <p>— „То није морало бити“, рече мирно Коста. „Наши стари нис |
“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То је... то је...“ отпоче Богатић крештећим гласом, но |
еда је Даници са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива |
ледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних парчади.{S} Остала ситна па |
Објасни ми ово, Миливоје!...“</p> <p>— „То значи рат!“ рече Миливоје.</p> <p>— „Рат!“ понови Да |
квариш срећу своје јединице?“</p> <p>— „То не, Милице“ одговори забринута Перса „ал’ се бојим н |
о се право, колико су захватали соба за тоалету, велики салон, и ова соба где су бабе дремале, |
едно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p |
о огледало као да је одређено за женску тоалету, а друго преко пута за мушку.{S} Но то се баш н |
ј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека |
и нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пр |
лићем по носу, нашто се овај обрецну на тог безобразника, рекавши му оштро:</p> <pb n="86" /> < |
<p>На валима мржње, пакости и преваре, тога општег светског потопа, лута тамо амо, нови брод Н |
е јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никак |
уцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко време после Р |
вде сачека, кад наступи глуво доба и да тога ради не закључава мала баштенска врата.{S} На завр |
/> све светске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, |
намешта више ногама но рукама.{S} Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпе |
а имамо ми за то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкч |
тра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много |
нији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни напрезати не морам.{S} За то знај, сестро, за о |
каквог „зјело“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не |
, свакојако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једно |
ништа он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да уг |
ева још није била наступила, па је због тога он отезао са одговором, но сада, имао је већ и сув |
ју његових принципа и тежња, те је због тога он и морао планути.</p> <pb n="97" /> <p>Он се осе |
ј се није милило више ништа, те је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попуст |
алону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив! |
о Сими било још понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је о |
људи живе дуже од нежењених, па се због тога решио, да свој живот пошто по то продужи. —</p> <p |
то беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели |
оја не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p>Пријатељи се одмакоше и седоше за |
рихвати живо Милица, „па зар би ти због тога пристала, да квариш срећу своје јединице?“</p> <p> |
пут пуштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашно |
мчета сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагује |
лим тим својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, |
Ко не познаје газда Вула, није баш због тога ништа изгубио.{S} Ко га је једном познао, тај је ж |
пити младићи издеветати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањер |
љаше Миливоје сам собом.</p> <p>— „Због тога је дакле преко нужно,“ размишљаше Миливоје даље, „ |
како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и ради |
а да ми је само један дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за |
големога и малога Малова проматрала је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању п |
ћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да ви |
живим!“...</p> <p>На кратко време после тога испросила се Даница за господара Симу Богатића, ве |
дно громко „многаја љета“.</p> <p>После тога дигоше се, јер је већ било крајње време да се иде |
...{S} Брука, срамота!...“</p> <p>После тога плате одмах и они свој рачун, и изађу на друга вра |
е ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на |
ништа говорио.{S} Да су се они већ пре тога састали, нисам знала, а није ни Миливоје могао доћ |
ешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливој |
вори пријатељу:</p> <p>— „Мани се брате тога, ја сам сасвим обичан књижевни радник.{S} Допуштам |
на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих |
није се он могао више ослањати, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то |
д „Београдско певачко друштво“, не ради тога, да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но |
, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, но ради жеђи, која га је, узг |
агло пође према одајама, свакојако ради тога, да се одмах разрачуна са денунцијантом и рушиоцем |
шањем изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово |
књиге, на којој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих |
ш поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p |
даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фан |
да се тамо разгалим, јер ми сад није до тога, но да се састанем са Миливојем, који ме насигурно |
на да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити нећу.{S} Та готова сам и |
доста имућни, па им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом к |
ером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам образ свој.{S} Жао би ми било, а |
пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости пр |
, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне з |
знао да Даница искрено љуби Миливоја, с тога је њему било преко нужно, да створи код Данице убе |
м званичним и приватним пословима.{S} С тога он није могао разумети, како по неки људи мећу на |
са другим киме раније ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:< |
томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било веома мудро очувати ово срце.</p> <p>Љубом |
40" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз п |
отражи; ја ти за то јамчим Данице, па с тога не очајавај!“</p> <p>— „Ја не очајавам, Миливоје“, |
е долази код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S |
задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од свога времена и од своје речи |
, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти |
год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> <p>— „Ја не видим ни |
управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то |
ба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се |
ледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сом |
јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће с |
о и мени срећу донео?{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, свој |
г имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би |
Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" /> |
в и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамниј |
који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у |
уштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није било.{S} Све до сад поз |
што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој за |
е страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се смејаху, а Миливоје |
реформише, кад је ето постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етик |
учати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још две породице с н |
рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му сандук.</p> <p> |
слушам радо.{S} Данас сам ти, веруј ми, толико расположен, да бих могао с тобом до зоре приклап |
>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад верује чак и с |
па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, чо |
о трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да сачувам и обезбедим, б |
S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све |
<p>На овај свој сарказам смејао се Сима толико, да су га вилице заболеле.</p> <p>За који дан, п |
и-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће бити више овако зи |
и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи те подо |
и тек не би годило, да овде свршиш, код толико твојих несвршених послова, за које си се образов |
па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи |
p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да је она најодлучније морала произвести |
S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> путу |
ипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели длано |
има на овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар |
штеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види, изгледа, као |
и урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и породице њихове с тим су већ тол |
/p> <p>Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У т |
колност, да је Миливоје доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви доб |
имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> да баш никако не може д |
зарад пристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!. |
и у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но ако Богатић пресира, |
о са Даницом видети.{S} Он се мени само толико исповедио био, да се за твоју Даницу веома интер |
ара и госпођа, јер је омладина била већ толико испуњена одушевљењем, питом и прасетом, да је са |
цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као сушта хармоник |
ице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових |
душни, а и породице њихове с тим су већ толико измирене, да се оваквој вести сваки час могу над |
даме забављао.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки бл |
е <pb n="53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околи |
тао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске |
оћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође на послетк |
оно опште кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сак |
<p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на |
е ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од смех |
ти, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборав |
ошао, он својим понашањем не би побудио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац мог |
о сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам сахата из јутра не положи, онда ће |
о немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све промене лик |
за овим обвезе према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, д |
јно већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говор |
ло, он их је гласно износио, вртећи при том обично око прста своје кључиће од каса, и говорећи: |
која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада |
ратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p> |
варане чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и она лепа девојка са матером свој |
а радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома Срдић.{S} Ова група играла је тако звани: „велики |
заблудама свога непослушног детета.{S} Томе младићу не подмеће нико ништа, него су то гола фак |
није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да описујем, на какав сам начин смисли |
нути спор заоштрава или слаби.{S} Према томе, смешкао се само Богатић, кад му је Недељковић из |
је се каже, да могу закиснути.{S} Према томе, судећи по карактеристици таквих женских носева, б |
уштва познавали, као и он њих, те према томе није било представљања.</p> <p>Та околност, да је |
>Еупросина беше интелигентнија, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>О |
влију као своју рођену својину, и према томе држао, да има властито право заповедања у њој.</p> |
шивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благује, и пуни ето већ и |
ешто да пише, но ипак је остало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима пр |
љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он није имао смелости да отпочне и |
му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на томе прође.{S} Госпођа Перса исправи се, ижљуби децу, п |
но му је бар пет стотина ових.{S} Ко је томе крив, да се ова грана српске књижевности (белетрис |
јроновом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годин |
да јој адресује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматр |
рачунао на твоју помоћ, али ти се ниси томе одазвала него си напротив отежавала још више мој п |
и, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, ко |
, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним понашањем |
0" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p>Његова једина мисао |
еке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, ка |
аме.</p> <p>Кад год би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфроси |
лавном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефини |
о нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихову штету |
ливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикн |
х те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, |
њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жена његова била је одлучно прот |
кве непријатности Миливојеве њу одмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако б |
ицу.{S} Ти Миливоје, дабоме, не можеш о томе толико да расуђујеш, јер си тек на <pb n="119" /> |
рала све промене лика Миливојева, па по томе закључивала његово душевно расположење, и после са |
окнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен |
расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливоју. |
пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који до |
благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца |
ићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што |
у наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је |
<pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Кра |
, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамар |
е тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред бугар |
ка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у да |
човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и ненави |
шој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома |
непријатељски расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румел |
ајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било вео |
убија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнове |
амен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају |
није никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, и |
!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болнича |
<p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом разговарати, па је намислио, да се |
а долазила више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међ |
> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</p> <p>О |
е подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом жи |
о“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се |
ажу господина професора, Богатић се све топио од радости и милине.</p> <p>Са овако блаженим рас |
це посматраше он Даницу, а поглед му се топио на красном јој лицу.</p> <p>Даница је висока, сме |
чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу д |
а он се још пење.{S} Велика је мука са топовима:{S} Коњи клизају, падају и липсавају. <pb n="1 |
ретварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p |
стока борба била је то!...</p> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и |
мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По двојица јаше на коњу, |
еђане „париске штанглице“, „патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и „ванили ринглице“.</p> <p |
т.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тоша направи тако кисело лице, да мислиш, овога је часа |
но“ за нет пара динарских.</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који д |
њем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало је, ка |
/p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком.{S} О |
тола, те редом нуди.</p> <p>То је газда Тошина страст.{S} Ако му понуду одбијеш, онда газда Тош |
тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за б |
тарим трговачким односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, |
а.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!... |
Богатића, коме је испадало за руком, да тражењем великих сума при овој игри све поплаши, а да г |
тајну Недељковићевог породичног спора, тражећи сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку |
баци летимични поглед на околину собе, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста |
олази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имал |
ста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисли.{S} На послетку, ипак моли Симу за |
утства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако је послом толико спречена, <pb n="100" /> |
јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па још ако је саветник с |
ти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одговор, па докле још Недељк |
на, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отп |
ођа Перса.</p> <pb n="112" /> <p>Она је тражила мужа и кћер.</p> <p>То се могло одмах приметити |
еђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у |
ила овај телеграм, она је одмах депешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном тро |
и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражила од Сокице, било главицу лука, било сито, или др |
ад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје деце ради.{S} Она не |
, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га |
ар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи |
вио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично говорећи, да му |
он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као шт |
се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућу, пошто се појавил |
препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је |
дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, воља ти је |
ћ се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и |
оја је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све су поло |
била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и мл |
амо бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p> <p>Кад је |
појачавали.</p> <p>На срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још |
тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело домаћица приметити морала, што јој свак |
ети на то стари начелник, па доста је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима шт |
шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две де |
а је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук н |
тића барометар, по коме је он одређивао трајање подржавања Недељковићевих трговачких диференциј |
дремале, а одатле је ишао на лакат, па трајао дугачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа с |
ре Сливнице“, говораше Сима сам собом, „трајао је још жестоки рат, сад је ето настало већ прими |
} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; до |
сти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчи |
т, не може дуго њиме да се одржи.{S} То траје само за извесно време, до првих масница, из којих |
„данас,“ и то „сутра“ по твоме рачунању траје милионима година.{S} Па баш ти твоји рачуни сва с |
инем, љубав моја према теби остаје ипак трајна, вечита.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа ч |
е Данице сачуваће се најбоље, до смрти, трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу жив |
ко је после тога још неколико пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом |
ојава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда није навикнут на српску масну хра |
ни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове речи.{ |
јатељ</p> <p> <hi>Милош Соколовић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, п |
!“</p> <p>— „Господар Коста Недељковић, трговац“.{S} Тако се дакле зове дебели господин са вели |
вагда само реалан, материјалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегорева |
икоме. </p> <p>Док је био млађи, био је трговац, па кад је срећно са великом сумом банкротовао, |
о, но надати се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају сво |
не стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због којих немам мирна сна.{S} У |
ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао |
ависни господин може да буде само богат трговац“. —</p> <p>Оваке и друге, овоме сличне мисли, н |
воје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Се |
Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{ |
гови пређашњи назори о непоколебљивости трговаца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и ј |
оизму већ се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n=" |
хваљаше свест некадањих старих српских трговаца, њихову заузимљивост за народне послове; споми |
односима, који су наша традиција, наша трговачка вера?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у |
p>По овоме може се закључити, колико је трговачка академија, коју је Богатић свршио, оплеменила |
мо један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S} Његово посредов |
ми је то прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бав |
је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихв |
<pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само још добар и интим |
уме готовога новца за његове разноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код |
новинар, мајстор, професор, послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Пр |
тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је жртво |
љаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p> <p>Бога |
{S} Он је преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко др |
ва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се непреста |
таву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на боље, јер има довољно |
ична ствар, да пресуђује о нашим старим трговачким односима, који су наша традиција, наша тргов |
итеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког др |
ђивао трајање подржавања Недељковићевих трговачких диференција.</p> <pb n="101" /> <p>Докле год |
децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узви |
ће да допусти, да њега неко други изван трговачког реда спасава, јер он онда сматра, да му се ч |
а!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, досад |
е диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" / |
и судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и гејак вир |
а својом породицом.{S} Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p> |
им предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет |
целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p>Они су таман пролазили покрај Миливоја |
е рашчуло, да је Коста пропао са својом трговином.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо |
јој не писаше: „иждивенијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих српс |
вца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све стране.{S} Ако му пропадне једа |
, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има |
њу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пред овима запита Недељковић, да ли п |
ништа ново.</p> <p>Ретко да има богата трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сирома |
свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а други старојко, у п |
омоћ.{S} Но то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква |
који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђа |
ра особено навести, да су то жена и кћи трговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да преки |
ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимача.{S} У подне дол |
је мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обично овако изражавају: |
и нашто?{S} Радили су после доста горњи трговци, које је он закачио, па и њима није то више ниш |
У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који дођоше овамо онако сасвим „случајно“, н |
онесе кафе, које испише.</p> <p>Она два трговчића видећи, да су сада потпуно непотребни, опрост |
још разумео позив Симин.</p> <p>Она два трговчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту |
поставити доласком оне поручене двојице трговчића, који су, кацо видим, одигравали жалосну улог |
ајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг |
ти опширно причам о њој; но пре свега, треба ипак да <pb n="12" /> те известим о твојој ствари |
<p>Љубомир се сав стресе од помисли, да треба још само неко кратко време, па да свету сване, а |
г природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну осн |
то опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће |
се образовао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мен |
:</p> <p>— „На сва ова истакнута питања треба одговорити, и то искрено и отворено, како би се п |
е Милице пронашла да је то баш тако, па треба сад оставити госпођу Милицу, нека се наслађава ус |
му да смркне.</p> <pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, је |
м хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо од оних милостињу, од којих смо досад |
е главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје |
да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он долази к |
вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрт |
авности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати животе српских писаца, њихов рад и |
више Недељковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а |
па му <pb n="135" /> онда писмено и не треба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с м |
онда нуди, кад знамо, да је понуђени не треба, или је не може да прими.</p> <p>Коста и Петар пи |
и рачуни.{S} Ја сматрам да са браком не треба трговати!“ </p> <p>Миливоја су веома коснуле ове |
н, и да нешто опако смера.</p> <p>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарни |
ожене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Румелију, нити Србији што |
дефиниција Симина, по којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа |
е идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, то баш није тако лака ст |
сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.< |
н, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Миливоје напомену још, да би било једн |
лији пре зоре нису ни мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, доп |
то се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и о <pb n="21" /> списатељски |
онајвише ракија, сиротињско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, |
није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или они |
а, борбама, мукама и патњама.{S} Све то треба до ситница описати, не спомињући, наравно, ничије |
су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да |
а старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> <p> |
га презири исто овако као ја.{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће |
е.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то разумеде, па и ако су м |
ако је само за похвалу, па због тога би требала богиња љубави и на Богатића да се једном смилуј |
говчића мале су газде.{S} Некада су они требали Косту, сада требају Симу.</p> <p>Коста и то раз |
и се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за српског пи |
образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} Са мушкима се својски руковала, а млађи међ |
да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу свадбених сп |
p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на д |
, да <pb n="108" /> откуда би нас сунце требало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам непра |
Коста, ствар је и сувише јасна, а да би требало о њој још и даље говорити.{S} Имам само после с |
и сувише већ озлојеђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, |
ливоје даље, не напредују онако како би требало.{S} Знамо за случај, и то веома жалосни случај, |
ави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се очева кр |
извршила свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му побрат |
<pb n="110" /> млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} До |
е добра донети.{S} Ја је на послетку не требам, па ни најобичнију, јер не пишем <pb n="51" /> н |
на коме треба ова срамота да се изврши, требао је бити Миливоје.</p> <p>Богатић је начуо, да Ми |
тако неизмерно волела, и на коју би сад требао и Миливојев део симпатија да пређе.{S} Али све б |
едну Миливоја, и ма да то беше за један тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу п |
, а Коста и Сима остану још за неколико тренутака сами.</p> <p>— „Нека је са срећом!“ рече Сима |
срећу, то је све трајало само неколико тренутака, иначе би то, да је још дуже трајало, зацело |
b n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, да пође за С |
њим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једном, ако му ј |
n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимиц |
окривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже оч |
кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те п |
племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада би |
нак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом св |
обоје елегантно обучени, а на домаћици треперио је још и брилијантни накит, као жива ватра.</p |
ов, псето му, на другој.</p> <p>На овај тресак и дупло запомагање, отвори Сокица кухињска врата |
праске носева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испад |
оликој мери комичан, да су се сви гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противни |
би равнотежу, па заједно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и пс |
у позитуру, па онда као громом погођен, тресну главом, и рикну носом као лав!</p> <p>То исто сн |
угачак, колико и на овој страни.{S} Она трећа соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће |
{S} После једне главице, дође и друга и трећа.</p> <pb n="48" /> <p>Кисео купус, нарочито преса |
ад не знају више како им је име.</p> <p>Трећа група била је понајзанимљивија, и понајсимпатични |
слу те речи свега само два дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је пр |
.{S} Двоје заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз то у нек |
а два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих су провалије са |
уца мало јаче, па још једанпут, па и по трећи пут, но одзива нема.</p> <p>Проба да ли су врата |
ко је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити пос |
у.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћ |
S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливоја.</p> <p>Ова два слатка и мил |
рљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто |
свету.{S} Он је погинуо данас, око пола три сахата по подне, од непријатељске гранате, а сахран |
се зове Престолонаследников, и који има три батаљона <pb n="115" /></p> <p>19. септембра 1885. |
е добила депешу о смрти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стиг |
ку, но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, би |
а, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загреј |
написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дан |
освануо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{ |
па менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је |
<p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>С |
н несвршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки |
ружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечк |
ављевићку, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Соки |
еда.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир ка |
најжешћи ратови.</p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петро |
мо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих |
д, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за |
а је продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „жи |
брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средњега, ком |
ницу поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{ |
на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од ср |
спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— |
отпочела и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви |
све интелигенција, било је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше уве |
агао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> <p>Оженио се пре десет годи |
заједно са домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела гос |
е несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребн |
пођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>С |
</p> <p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како |
.</p> <p>Дефиниције о томе богаташки су триумф.</p> <p>Само она једина дефиниција Симина, по ко |
<p>Између њих су провалије са жбуњем и трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софи |
убомир одговори, да је ожењен, и да има троје деце.</p> <p>Недељковић се затим окрену према Мил |
аштала са својим родитељима.</p> <p>Сви троје су плакали и јецали, као да се растају за увек.</ |
сте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S} Смиљку, Жарка и Боривоја.{S} Најстарије |
агарцима, опет по двојица, а по негде и тројица.</p> <p>По свему се види, да им је веома журно, |
ају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас тројица?</p> <p>— „Та оно јес, тако је!...“ закључи дом |
е то још на добро окренути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, |
ди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или се његовој сир |
квом приликом, јер нисмо ради, да писац троши за пошту.{S} Поздрављамо Вас са госпођом и госпођ |
одитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, красила је |
са газда Вулом дели све сладости и све трошкове ове препредене жене.</p> <pb n="62" /> <p>Дани |
се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околностима на Три-ушима н |
де се давао сјајан ручак за све госте о трошку богатог младожење.{S} По ручку је била у великом |
/> те известим о твојој ствари, која не трпи одлагања, а знам да си због тога и дошао“.</p> <p> |
ик Богатић:</p> <p>— „Даница извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно |
ипомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} О |
и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и јаук рањеника, све то смешано, <pb n="126" /> ч |
очело, био је већ сав пук на ногама.{S} Трубе су непрестано одјекивале, дајући разне знаке за с |
они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ја волим да остану они и даље моји непријатељ |
се раније договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо |
на које родитељи њени нису пожалили ни труда, ни трошка.</p> <p>Даничину душу, мимо све ово, к |
ишљења и расположења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и ра |
оју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Д |
ји ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се |
о песничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева неп |
ли меница.{S} Ако он на то не пристане, ту су сведоци, пред којима је признао дуг, па му <pb n= |
роговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати Љубомиру овим реч |
ници однесу мртво тело на завојиште.{S} Ту га свукоше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чис |
вића налази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар његов и трг |
сумрак, на истоме месту, где је пао.{S} Ту му подигосмо и споменик од нагомиланог камења.{S} Сп |
p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Одатле приспе у |
а, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер ј |
ла је грчевито стиснуту белу мараму.{S} Ту исту руку наслонила је на материно раме, која сеђаше |
ћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богатић није ов |
онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давнашњи пријатељ и бив |
да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трговца, па да се пре |
г својих трговачких амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам |
pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч, он, седајући за ст |
је из главе Симе Богатића.</p> <p>Он је ту бомбу од скора бацио међу своје дискретне људе.{S} О |
двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по нешто тражил |
има, виде најближи војник, који стајаше ту на двадесет корака, како се несрећни Миливоје ваља п |
о нашим стварима разговарати.{S} Додуше ту нема никакве тајне, но кад се о породичним стварима |
и пут са Даницом <pb n="59" /> видео, и ту се заволели, а то је кућа његова друга, са којим се |
ледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази |
бало да греје, нас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога |
а ипак, колико је много жудео, да још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> |
авралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет год |
игурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љуто преварио, видеће се још вечерас.</p> <p>Ето |
писаћем столу.</p> <p>Љубомир је седео ту, и журно писао неко писмо.</p> <p>Кад га је довршио, |
ри желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За трговца има рада на све |
<p>Оставимо сад играче и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочи |
саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодавно Миливоје и Даница.</p> <p>Нико их овде |
Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p>Она нема намеру да осваја Бугар |
е звезде, господар Сима Богатић.</p> <p>Ту је и доброћудни господин начелник, Никола Николић.{S |
це материно задрхтало.</p> <p>Она плаха туга, која беше исписана на лепом лицу Даничином, доби |
намислио, да се као мало спреми за тај тугаљиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим се прис |
вићевих обртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне гра |
>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p> <pb n="141" /> <p>Сокица закуца на вр |
клони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница |
чени полетарци књижевни, који пресуђују туђе принципе, па ремете ток нашег природног развића у |
према невољницима.{S} Они се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не ве |
како по неки људи мећу на коцку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога |
за препоруку, јер показује, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао |
а, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора већ да пропадне, па ма и с |
<p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, ко |
о раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокица госпођу Р |
бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све своје трговачке ствари поверава |
ке болнице спрам свећице написао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сок |
ца је оквасила врелим сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице. |
свим подругљиво изговорио) пре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“.. |
оји се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о опарен, јер је мисл |
а о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо звучи, баш као кад би неко кроз плехану канту дува |
сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда нисам имао породицу.{S} Ти |
пуни ето већ и по други пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фин |
гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкого |
ици.{S} До скора их је мало било, а сад тутњи земља од коњског топота.</p> <pb n="125" /> <p>По |
/p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука.</p> <p>Па ипак, ка |
од овако лакомисленог Миливоја, који се туче по кафанама са којекаквим пробисветима, баш и оно |
о објекти који се препродају.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милоср |
престале су, јер је престала и нада, да ће се редовним и правилним путем извести њена веридба с |
ти на боље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожам |
ила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо пренети, па је за тим чекал |
па га при полазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало ј |
ишта горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Даница гнушати свога драгана због овог, па да ће |
Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати ваздух, да нам неће б |
је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="9 |
, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и ово брзо сазнати, па је то онда још већа брука |
је вољна, да пође за Симу, додајући, да ће то бити њихов општи спас, насмехнула се Даница само, |
ице му, згране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница |
роизвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ствари њега сасл |
дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће одмах све проћи.{S} Вино је изврсно; платио сам за њ |
душу.</p> <p>Богатић је био сигуран, да ће Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Ми |
собом понео, јер је посигурно знао, да ће овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p> |
та по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.< |
а, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претреса.</p> <p> |
ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их новац излечити, јер мисле да могу и Бога и природ |
е курс био десет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану |
а ово на начин, који ти сама мислиш, да ће бити најзгоднији.</p> <p>За који дан стајаће то већ |
Морао је још обећати, <pb n="113" /> да ће до поласка на границу сваки дан к њима долазити на р |
му данас истиче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти ка |
гнушати свога драгана због овог, па да ће га сигурно и презрети.</p> <p>Но како се он ту баш љ |
есеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да |
p>Но ако Недељковић не призна дуг, онда ће се водити парница против њега, и доћи ће до његове з |
/> до то тога, да је суд продаје, онда ће она таман да залегне за дуг Богатићев, а газди њеном |
до осам сахата из јутра не положи, онда ће му немилостиви газда све да испродаје.</p> <p>Секвес |
т нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу |
реба.{S} Направили се пак писмено, онда ће адвокат с места тражити код суда интабулацију на кућ |
ва невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он на |
баш и добро дошла очева невоља, јер она ће једина бити, која ће моћи његов понос да сломије, и |
њихова међу собном изјавом потврди, па ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах дру |
овораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас с |
S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ рече на то т |
вилице заболеле.</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста |
само име његово.{S} Но полако само, па ће се ваљда и она окренути.{S} Остави ти то само мени!“ |
њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца п |
p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно живети.</p> <p>Но |
му саветује да даде Даницу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не |
ћ пресира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> |
у опасност, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил |
Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце наше о |
непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забр |
исани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, Сокиц |
о друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће сматрати испод свог достојанства да воли човека, кој |
Љубомире“, говораше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам |
тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то још на добро окренути!“ |
само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он своју сопствену анамне |
</p> <p>Милица је показала Перси, какве ће дарове и поклоне моћи спремити за Миливоја и Даницу. |
ет, па ако на то и Даница пристаје, све ће бити заборављено.{S} Меницу поништавам, а позајмљује |
ила о томе и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спо |
озора, било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечер |
провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на боље, |
војске, која је пошла против Бугара, не ће баш сви кући вратити, па као мишљаше, да није умесно |
Петар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа |
ризнати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду |
то више не иде.{S} Пропалог трговца не ће да помогне више ни рођени брат.{S} Таква је судба ње |
и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафларије“.{S} Није ни њег |
дмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако се тамо баш и развеселиш.{S} Та од к |
“</p> <p>Коста виде, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се |
ас... а ја сам имала њега!..{S} Небо не ће своје звезде никад изгубити... ружа пропада заједно |
ири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на у |
де платива, онда ће се тек видети, који ће од нас двојице твоју кућу да продаје!?.....“</p> <pb |
{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, кој |
дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148" /> <p>Ис |
прут, па му је прво да смишља, на који ће начин да се боље загреје.{S} Неки трчи тамо амо, а п |
ад за мало, нека дуби и смишља, на који ће начин да се Недељковићу освети, јер о другом чему ни |
у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измо |
миру, са питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових спис |
гова једина мисао и брига беше, е да ли ће још свога побратима Миливоја тамо затећи.</p> <p>Кад |
гатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и |
и гласник, који је то или већ донео или ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ |
ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би |
шен, а процена је готова.</p> <p>Ствари ће се, једина њихова тековина, продати буд за што, па ћ |
е се водити парница против њега, и доћи ће до његове заклетве.</p> <p>Ако се Недељковић криво з |
и слојеве друштва српског, и под којим ће напослетку сви капитали српски остати спржени, претв |
Престаће и њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико |
сплату одмах.{S} Боји се пресије.{S} Он ће радо пристати, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову |
вода, којом се празно буре испере, како ће за овом, да дође она права течност, која је одређена |
о договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома забринути за с |
кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код овог случаја морати она стећи по |
ића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трајати, а може се п |
то није тако окромна сума!....{S} Та то ће да се нађе!“ прихвати живо Миливоје, па настави:</p> |
, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиља |
<p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се адво |
да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p>Соки |
е своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће пита |
ро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, д |
, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије |
је и трајало ако је за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад ома |
и, да се дуг интабулише на кућу.{S} Ову ће згодном приликом да прода, па да измири дуг.{S} Прес |
м на једне и на друге!...</p> <p>Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> |
о нису пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људ |
на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо и дошли.< |
и још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ваљда докусурити колико треба“. —</p> <p>Мили |
, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђено!“ |
проводићемо се до зоре овде, па за тим ћемо Љубомиру на каву и ракију, јер има рачуна!...“</p> |
Не мора то да буде баш сад!...{S} Лако ћемо!...“</p> <p>Ово је све тако љубазно изговорио, да |
толико зину, па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} И |
махне само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобрази |
ог да!....{S} Ми како смо сејали, онако ћемо и жњети!“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу |
ји, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље |
ила ни најмање спокојна, покрај све ове ћеркине промене и мужевљеве доброћудности.{S} Њојзи ниј |
</p> <p>Коста се дивио овом преображењу ћеркином, и сматрао је то као добар знак и добар почета |
р, па докле још Недељковић није знао за ћеркину непоколебљиву вољу, могао је Богатићу још и да |
ког друштва“ прозревала, створила је са ћерком опозицију према оцу.</p> <p>Недељковић је до душ |
кала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна и |
азриви, и живо мотрити на Даницу.{S} Ви ћете ме јако обвезати, ако пристанете, да останете код |
у, јер не пишем <pb n="51" /> никоме за ћеф, но из своје сопствене побуде и потребе.{S} Писање |
четку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре |
Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не зна |
а је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> |
стра код ових мојих дефиниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Ми |
дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да |
обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да ми буде сл |
но ја ти се ево кунем љубави нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и поб |
ј.{S} Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано мож |
е си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, |
еба да се од тога бојим; сигуран сам да ћу се до смрти борити и радити.{S} Па зато, браћо, веру |
еко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу доведем, а квартир |
ма, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати да |
О, та познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, |
а овај нови дуг не тражим писмена, нити ћу га икад тражити.{S} Отплаћуј га како можеш.{S} Сад, |
“</p> <p>— „За љубав детиње среће, радо ћу сносити сиротињу, ал’ то се за мога Косту не би могл |
жртвовао себе и мајку, за мене.{S} Зато ћу ја сада да се жртвујем за њих.</p> <p>Та ја и тако с |
вић.{S} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други. |
ионо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у ј |
у се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S} А |
ој кући, да вам децу доведем, а квартир ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има |
и да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га полићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом |
<p>— „Ако се будеш дуже задржао, одмах ћу знати да је све добро, па ми не ће бити криво, ако с |
рених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта ма |
клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбурш |
онила главу на груди му.</p> <p>Дуго су ћутали, док Миливоје одједном рече:</p> <p>— „Данице, ј |
тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутали су.</p> <p>Миливоје поче да премишља, како би ок |
/p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцка |
.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати се стари начелник Љубомиру, са п |
сом Љубомир.</p> <pb n="13" /> <p>Наста ћутање.{S} Миливоје не отпоче по ранијем обећању, да пр |
има, и из зебње, да му они не би његово ћутање као нешто сасвим неколегијално сматрали.</p> <p> |
само заћута.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симин |
случајно нису најбоље провели, ти мудро ћуте о томе, знајући, да би иначе, све то ишло на њихов |
</head> <p>На источној страни Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има |
поново да свира, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се игр |
то још жалосније.{S} Србија и Бугарска, у место да се сложе и договоре, на који ће начин да се |
Богатићев динар, да јој верно доставља, у колико се поменути спор заоштрава или слаби.{S} Према |
вај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>С |
.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливо |
старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вечерало, и где отпоче игра, било је још две |
наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са крштењем малог кумчета била тада з |
ница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Дани |
близини зида, а преко пута од прозора, у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало из |
већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико познајемо, па се не мора особено навести, да |
потопа, лута тамо амо, нови брод Нојев, у коме је сачувана голубија љубав, благост и врлина.</p |
је заљубљених, заплашени гласом трећег, у овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико ок |
, да су то само измишљотине Богатићеве, у које си ти принуђен да верујеш,“ примети на то Даница |
зили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумерације, отвор |
тан и правичан.{S} Такав је био свугде, у својим званичним и приватним пословима.{S} С тога он |
д би већ, са несреће која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финанси |
Недељковић као мало наљућен.{S} Он је, у даљем разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народ |
алону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друга, противна врата ов |
је до двадесет, тридесет.{S} Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о ја |
је за двадесет година.{S} Време дакле, у коме се момци зову „грчке младожење“, он је већ давно |
па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју меницу.</p> <p>Он д |
сно таре руке, јер добро познаје време, у коме живи.{S} Он је сигуран, да Коста Недељковић не м |
" /></p> <p>19. септембра 1885. године, у 9 сахата из јутра, кренуо се њихов пук железницом из |
е, досад једнако отворене, огроме касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах зати |
видим никаква природна развоја, Данице, у решавању ове наше заједничке ствари.{S} Ја љубим тебе |
S} Одвојен, отргнут од своје заручнице, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким |
отив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазности, више н |
познајеш још овај живот.{S} Он се теби, у твојој садањој машти сасвим друкчи представља, него ш |
трани Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Ни |
богата наследница, васпитана на страни, у великом свету, прожмана само једним јединим идеалом: |
пе ноћи Даница седећи на каменој клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око |
ице.</p> <pb n="157" /> <p>Кад је мати, у згодноме тренутку, запитала Даницу, да ли је вољна, д |
стима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Миливојеви.</p> <p> |
на непријатељско земљиште.</p> <p>Пук, у коме су били Љубомир и Миливоје, добије заповест, да |
случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, која је била за себе.{S} Догодило се једном, да |
е, кад спазише Сокицу, климнуше главом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Со |
е према горњим кућама, те том приликом, у згодноме тренутку, замоли Сима Косту, да му већ једно |
лази данас, заједно са скрханом граном, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски пи |
вила се већ Сокица, као гошћа са децом, у Недељковићевој кући.</p> <p>Сокица је била прави меле |
з овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена огледала, исп |
е по ручку мало продремао и каву попио, у сасвим одељену собу, где су иначе посете примали, јер |
"53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене околине.{S} Н |
<p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости |
којих један беше кум, а други старојко, у побочну собу, те пред овима врати Кости меницу, изјав |
Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> |
меним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрал |
му писмом јавила, да приређујем данас, у очи нове године, забаву, онако по жељи његовој, а и о |
а постоји још један виши, вечити живот, у сасвим другом облику, који нам је истина за сада још |
ароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаги тражил |
кица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу кућ |
ова демонстрација према њеном кумчету, у нечем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама о |
.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, с |
а задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио десет дана.{S} Једана |
ко расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто више и о Миливој |
жљуби за мене.</p> <p>5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир |
био већ објављен (1. новембра 1885. г. у вече).</p> <pb n="116" /> <p>Пред Суковим мостом вели |
ко пута од његове радње. <pb n="136" /> У томе ето и два познаника њихова, два трговчића, који |
давно био тако расположен као сада.{S} У један мах, у томе расположењу, мислио је он нешто виш |
била је то лукава и препредена жена.{S} У телу је била прилично гојазна, а растом омалена.{S} Ц |
обоје дорасли да будемо муж и жена.{S} У данашњем свету и веку, где се принципи потпуне слобод |
лажем, и због којих немам мирна сна.{S} У вама, децо, не само да сам све изгубљено надокнадио, |
вци а има их неколико и предузимача.{S} У подне долазе на ручак, па кад су с њиме готови, попиј |
мало се одморе, па онда опет одлазе.{S} У вече се враћају на вечеру, па одмах и лежу.{S} Од ово |
а као да се и на небу љути бој бије.{S} У новембру је то за мало писменије људе сасвим обична с |
агујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кући, у авлији, седели су сироти родитељи Милив |
и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, да код нас тргова |
„фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале младе госпе и младићи.{S} Играло ј |
ца.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће дати, па ће се ваљда све то |
ахат још две породице с нама живети.{S} У осталом, Ви сте са децом потпуно наши гости.{S} Остан |
p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тело.{S} На ову земљу је он |
е моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивању ове моје бриге, која се тебе тиче, ја сам в |
им сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова обле |
а не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} |
је Миливоје био веома добро примљен.{S} У тој се кући Миливоје први пут са Даницом <pb n="59" / |
е која ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влад |
кад га је парче од гранате погодило.{S} У овој земљи има његове крви!“...</p> <p>Даница прими и |
знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, н |
— „Сима Богатић богат је и пребогат.{S} У Србији нема му равна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном |
у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па се за њега нико баш много и не отима.{S |
једно са мердевинама тресне о земљу.{S} У исти мах зацичи му страховито и псето, но не од какво |
љив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борби бити избачен из седла сматра се за најсрамн |
ела је Даница, заваљена на канабету.{S} У десној руци држала је грчевито стиснуту белу мараму.{ |
ћи љубав своју под материну заштиту.{S} У појединостима гласила је ова исповест овако:</p> <p>П |
ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у св |
ио, да сам их примао за готов новац.{S} У мени се тада борила интелигенција са спекулативношћу. |
оја је сваким даном све тешња бивала, а у овим тешким временима спојиле су се њине душе потпуно |
јев говор, па су, не далеко од стола, а у близини мужа и оца, непомично стајале, и Миливоја заи |
“,</p> <p>— „Лепо, лепо! “ рече Сима, а у себи овако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, |
о што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше |
ри више Миливоје!“ прекиде га Даница, а у очима њеним засветлише се сузе.</p> <p>Грање иза њих |
јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не би ли га |
овићева кућа осећала пређе несрећном, а у томе се баш и састојао тријумф садање среће њихове, ш |
а.{S} На лицу му је исписана благост, а у очима сева пријатељски жар.</p> <p>Он износи најфиниј |
одног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу. |
ове године, имала је једна таква забава у њиховој кући да се одржи, којој се још и нека већа ва |
ћег блага, децо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он |
тај је, да Богатића непрестано подржава у обмани.{S} То ће, размишљаше он, моћи и месецима трај |
са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> <p>Он је добио трбобољу, пошто ваљда |
ава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно отпочиње и т. д. |
из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. октобра |
е.{S} Тек, кад је дошао из иностранства у Београд за предавача гимнасије, сасвим изненада и слу |
ме, који не располаже средствима, да га у навикнутој правилности одржи“.</p> <p>Овде господар К |
ито оно већ написано писмо, и подере га у стотину комадића.</p> <p>Писмо ово било је намењено н |
сто звала Миливоја својим сином, јер га у души није ни сматрала друкчије, но као своје рођено д |
{S} Вино је изврсно; платио сам за њега у Пироту равних два динара“...</p> <p>Љубомир се насмеш |
ан куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, |
Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милиц |
нога света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад |
{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Вуле не би ни |
је продужи:</p> <pb n="106" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он нап |
p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним при |
оминира лепотом и интелигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгле |
ећине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је своју зас |
ута на вазда пуну кућу, постала је сада у овој оскудици нервозна.{S} Млађе више не може да држи |
е су се по њеној глави врзле, беху сада у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим |
отињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p |
шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити |
о ови бајаги ништа не знају.{S} Изгледа у први мах, као да им је баш криво, што су постали насл |
ик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земљ |
S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у друштву?</p> <p>На ову понуду Љубомир и Миливоје одма |
и лик њен добио израз гњева, па би онда у свему личила на анђела са пламеним мачем.</p> <p>И ов |
дана, јер је трећег дана муж јој некуда у свет отумарио, пошто је претходно предигао сав повере |
ових лево сеђаше једна старија госпођа у лепом богатом српском оделу, пријатна лика и белих зу |
артија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за к |
ли ће донети за који дан“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај |
упају само онда, кад им пиво или ракија у кавани поремети прописани распоред.{S} А није им ни з |
адар да створи код њих неку обест, која у све њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни с |
их двоје.</p> <p>Па ипак, каква разлика у овом посмарању „постаријега!....“</p> <p>Ненавист и с |
осподина Петра Радосављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног пошт |
господина Петра Радосављевића саветника у пензији, и госпођу му Милицу.</p> <p>— „А тако, тако; |
надокнађивања овог осећајног недостатка у своме браку, па зато су почешће приређивали веома леп |
дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница |
се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене.{S} Он је, напротив, распол |
употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а сада је случајно већ био потрошен, изв |
в, која се од својих гонитеља притајала у грудима љубавничким и ишчекивала слободније дане, — с |
д се он крстио.</p> <p>Тада је она била у Крагујевцу, у гостима код своје тетке.{S} У истој кућ |
богатог младожење.{S} По ручку је била у великом салону игранка, која је трајала до у вече, ка |
у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то |
ица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њеним назорима требало.{S} С |
ећина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у које се доспевало, кад се на друг |
има но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па као бајаг |
о се да је невоља побратимова разгонила у њему сада све друге мисли. —</p> <p>Мусика поново зас |
је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој |
госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме |
рсе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све сутра мужу своме саопшти, и да од њег |
жарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у |
онуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац Сокицине слушкиње. < |
ова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је и |
неописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, зас |
о, срдачно.</p> <p>Он причаше о борбама у своме животу, о путовањима по свету, и многим епизода |
ре неки дан тукао са најгорим битангама у каваници код „Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ |
> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово обратно било, нико не би |
ћ донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала |
је због тога и дисциплина према млађима у многом погледу попустила.</p> <p>Ови последњи, по уро |
ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гласник, који је т |
Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и на пушку о зиду, премишљајућ |
е чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлупало.</p> <p>— „Мене он да превари!.. м |
је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па дода то Милији речима:</p> <p>— „К |
лодушан.</p> <p>Сва његова добра страна у овом материјалистичном свету било је његово неизмерно |
у бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људске жалости, те јој се отео мах, са |
а се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те речи свега само два дана, јер је т |
ни.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксији, из које беше никао бели крин.</p> <p>На проз |
осим Симе.{S} Но да, доцније, она сцена у врту спрам месечине, па његово родитељско срце!...{S} |
<p>На жалост, сва ова расматрања Симина у главном су истинита.</p> <p>Дефиниције о томе богаташ |
е страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са |
стано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</p> <p>Завидела му је, а то јој беш |
, подигне очи и гледну Даницу.{S} И она у исти мах, као електризована, трже се и погледа Миливо |
{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог великог салона, у коме се вече |
омира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко немачко п |
држао, да има властито право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања |
није било више оног ведрог расположења у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Дан |
танак Даница није прећутала матери), па у тренуцима кад су били сами, изјавили су једно другом |
ову наглу промену Миливојеве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва ј |
рећи.{S} Он је научио лепо да живи, па у невољи, он би се са свим изгубио, и брзо би свршио!“ |
зговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се непрестано спомињала з |
ђе.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па ре |
на бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици ту |
е Недељковића, кад се решио да не ступа у сродство са Богатићем, и кад се обављао онај доручак. |
и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име потписао, завалио се у столицу, п |
" /> <p>Миливоје није дошао овог вечера у ову каваницу, а и да је дошао, он својим понашањем не |
ране, има једна каваница, опште позната у Београду, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрд |
е ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новем |
бар 1884. године.</p> <p>Осам је сахата у вече.</p> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у бли |
борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари су били побеђени.{S} Све |
поље истера, пошто исти пре осам сахата у јутру није имао права да се с њиме разрачунава.</p> < |
и, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.</p> <p>Освануо је први новембар 1884. |
те да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које |
цније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба пута обишла је своје кумче, и бога |
, па ремете ток нашег природног развића у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну |
p> <p>Опањкала је поштенога Недељковића у толикој мери, да је Сима у неколико пута погледао и н |
ону стотинарку, коју је од Недељковића у име претплате примио.</p> <p>Газда Вуле страшно разро |
у је посаветовао, да позове Недељковића у своју радњу, а ту да се одмах нађу и два сведока трго |
је ангажована.{S} С тога се за Богатића у главном могло ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у |
нат Богатићев.{S} Извештена од Богатића у свима појединостима о Даничиној наклоности према Мили |
е четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је матора ма |
зиш, само једно ништавило, једна мрвица у васелени, мрвица, која данас јесте, а сутра није, и а |
ром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако будем рањен Данице“, (при овим ре |
већ и три месеца дана, одкад је Сокица у кућу Недељковићевих дошла, вратио се Љубомир из војск |
илан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској |
заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и мени срећу донео?{S} |
услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. октобра крене се пук за Белу Паланку.{ |
да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућни, па им је и могло бити |
гог.</p> <pb n="28" /> <p>Као сунце кад у море тоне, тако су сад заљубљени Миливоје и Даница.</ |
</p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па и |
че.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их се сећала, видела ј |
неваше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово вре |
а?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!. |
p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе од помисли |
и бесмислено.</p> <p>Даница живљаше сад у великом богаству и привидном задовољству.</p> <p>Пала |
ку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја према теби оста |
тати!..“</p> <p>Због тога окрену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера с |
, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста се дивио овом |
одложи за други пут.</p> <p>Њу је досад у овоме питању свакад заступала њена мати, која се тада |
, нарочито сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друг |
ницу и интерес плати.</p> <p>Коста зебе у срцу, јер се боји освете Симине, но овај махне само р |
од лима, а сказаљке на истоме беху обе у правој линији, покривајући једна другу.</p> <p>У исто |
није било.{S} Све до сад познате особе у овим догађајима, главне и споредне, радиле су свој об |
у почешће приређивали веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, |
продужи. —</p> <p>Љубомир и Сокица живе у срећном браку а најглавнија им је брига, да однегују |
он врши банкарске и лиферантске послове у великом стилу.</p> <p>Од Миливоја старији је за дваде |
и забринута Перса „ал’ се бојим неслоге у кући.{S} Скоро је двадесет година како живимо срећно |
теви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће |
ње собе примети Сокица Недељковића, где у своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и ко |
ику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерацију нашега мјеста |
предстраже јавиле, да непријатеља нигде у близини нема, допуштено је било, да се ватре местимич |
ро и здраво јело.{S} Он може да се једе у свако доба.{S} Није рђаво посолити га и паприком, но |
гову седоше сви на клупу.{S} Коста седе у средину, Миливоје с десна, а Даница с лева.</p> <p>От |
озор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му |
шљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа, затури цил |
ачун, и изађу на друга врата, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Ка |
а га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у раку надале, нису тутњиле.{S} Покојник немаше сандука |
<p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заустави га, те из |
p>Србија је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намера |
о се одваљује и купи камен, па се слаже у висину.{S} Праве се грудобрани.</p> <p>Љубомир и Мили |
а затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није мо |
ади.{S} Остала ситна парчад и не долазе у рачун, осим кад се ваде из меса.{S} Срећан ти пут, не |
то ничим да покаже, па се једнако гризе у себи.</p> <p>Домаћин и остали играчи, или губе мало, |
ла у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару, разуме се, пре претуривања столица.</p> <p> |
децу.{S} Свакако, оно сазнавање, да је у вршењу њихових дужности и смрт као једна од тачака ти |
у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> |
је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ па онда промрмљао |
бразована и карактерна дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа |
раби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div |
умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се тро |
е, тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!... |
"> <head>„На границу“.</head> <p>Кад је у каквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p |
икако сакрио своје сузе.</p> <p>Кад је у скоро Сокица посетила Даницу, па се изненадила њеним |
еоградског певачког друштва“.{S} Све је у вароши текло својим током.{S} Ничега ванредног није б |
времена и од своје речи.{S} Миливоје је у таким случајевима седао за сто, па радио сам, у соби, |
о и превијао од бола.{S} Жућов, који је у овој прилици показао јачи стоицизам, лизао му је већ |
ше се с њима.</p> <p>Само онај, који је у свом животу искрено и силно љубио, може разумети, кол |
тамани капитале обесних људи, и који је у свету досад више зла починио, него најжешћи ратови.</ |
ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у почетку изгледало“, одговори Миливоје, да ћеш ти гово |
алости, те јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у н |
вна!...</p> <pb n="94" /> <p>Са мном је у трговачкој вези, и морам признати, да немам њега, дос |
а дана.</p> <p>9. октобра одмарширао је у Костур.{S} Ту се тако исто бавио само два дана.{S} Од |
ене се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у веч |
ије ни био страшан, но напротив, био је у толикој мери комичан, да су се сви гости тресли од см |
о упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома налик на њиховог клијента.</p> <p>Тај, к |
ав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p |
исан.</p> <p>Коста Недељковић, и ако је у стварима обе просидбе донекле настрано судио, био је |
је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро било, обукла се и лепо накитила госпођа Еуфроси |
је, да дотични туђу бригу води, а то је у Београду веома признат посао).{S} Но кад човек завири |
и, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска моби |
њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина само свог |
осрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го и |
би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позадини, па гдегод спази згодан камен, он седа и скл |
мети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао своју жену, а при полазу, довикне му ј |
, напомињући доброту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференциј |
гу се сматрати као савршенство кохезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања уп |
Миливоје има муку са муницијом.{S} Није у стању да изведе све како би желео, на је сад љут и не |
из куће изашао, опазивши да Даница није у врту сама.{S} Сада, дабоме, нема томе више места, да |
љене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108" /> откуда би нас с |
.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице у |
нешто своје, заједничко, лате се обоје у један исти мах албума, који велики и богато повезан л |
да су заједно били, склони се Миливоје у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики |
м собом, „покрај свег задовољства, које у свему показује Миливоје, мене ипак обузима неки страх |
сунца била су то.</p> <p>Девојке, које у опште казано нису баш особито лепе, кад имају дивне о |
о.</p> <p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне |
чине руке, а напомиње и жалосне прилике у кући.</p> <p>На ово му Сима примећује, да је време на |
ева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о томе и са матером договарала, |
ене оваким разговором, потпуно веровале у срећни свршетак ове ствари, која се тек сад почела да |
м ланцем.</p> <p>Обе су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и |
љ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који је строго контролисао |
са свим појмљиво, јер спомињати то име у онаквој прилици, било би, враћати се на немиле успоме |
е клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбу |
ужну суму положи, може и даље да остане у стану, јер овај није никоме издат.{S} У буџаку је, па |
јно запео због какве пријатније промене у моме свакидањем животу, кад бих н. пр. изненада добио |
обран, јер он јако воли, да сав огрезне у дукатима, па да му они заспу врат, ма га и зврцали по |
авао, па сам све те паклене измишљотине у себи потпуно презирао, но разлог је такав био, да сам |
толико сити да су све понуде домаћичине у погледу ових колача остале на празно.{S} Но неумитна |
<p>— „Ни речи више непослушнице!“ викне у највећој јарости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убе |
е на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу свато |
оје вратио зајам, решио се, да му пљуне у очи, и да га нападне.</p> <p>По овоме може се закључи |
родитељима, и њено непрекорно понашање у друштву, беше верно огледало њеног отменог васпитања, |
.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена, прекида се с обе стран |
визите!...</p> <p>Кроз прозор од кухиње у Љубомировом стану видела се светлост.</p> <pb n="43" |
о бавио само два дана.{S} Одатле приспе у село Држину, где се пет дана задржавао, а затим у сел |
а Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу преместе, но друштво оста у кухињи и даље, не хоте |
ложе и договоре, на који ће начин да се у овој неприлици помогну, па да или измоле, или преваре |
е он крај клупе и гледаше само преда се у земљу.</p> <p>Коста приступи к њему, а Даница стаде к |
чем и ње тиче.</p> <p>Комедија, која се у главама ових тајних демонстраната одигравала, није ни |
една лепота овог мушког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очар |
ад погине коњ, вредност његова осећа се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали |
пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелнику и питајући га гласно:</p> |
у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и по |
е неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зид много тврђи од главе!“</p> |
шу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дунавској дивизији при VII активном пешадијском пуку, |
обито лепе, кад имају дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Оч |
и баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким пословима окренути на боље, јер им |
p> <pb n="23" /> <p>Миливоје осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>К |
има он до скора још сневаше, обрнуше се у машти његовој, сад у највеће му крвнике и злотворе.</ |
ске књиге и српских писаца.{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети св |
мало, на наста опште кијање, које би се у овом случају правилније могло назвати: страховито цик |
авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који ст |
/> средњој соби вечерали, а само би се у салону играло, но домаћин није на то пристао, јер рад |
ad> <p>Кућа Косте Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом |
е са много мање атмосфера, не долази се у неприлику због првог до идућег састанка.</p> <p>Код и |
еста.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зид обешена |
ијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплинио био, да је изгледао као с |
ао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишам |
ти са Богатићем, значило би, сурвати се у бездан, који је ето већ зинуо на Недељковића, да га п |
ко је то сад било најзгодније, врати се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и |
ли српски остати спржени, претворити се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелни |
за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се |
и муж.</p> <p>Кад је остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаш |
е одмерена и промишљена.{S} Са мужем се у свима главним стварима слагала, само у ситницама не у |
еко бела испупчена му прслука пружао се у полукругу с прста дебели златни ланац.</p> <p>На Мили |
о право заповедања у њој.</p> <p>Ово се у практици показивало код отимања кишнице испод заједни |
трану, и своје име потписао, завалио се у столицу, па само дубио неко време.</p> <p>Очију није |
а!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће благо о |
ећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело промозгам |
и сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, заједнич |
оме је све ово већ познато било, јер се у његовој кући од неког доба није о другом чему ни разг |
г није Сима интабулисао на кућу, јер се у неком погледу још тада надао, да од оне војске, која |
оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не рачуна у старце.</p> <p>До овог велик |
p> <p>Имање и папиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> |
енавист и страшна пакост огледала му се у бледоме лицу, а када промрмља и неколико неразумљивих |
да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију |
ли се њиме одржати равнотежа, кад му се у сукоб ставе сва могућа искушења, која, на жалост, ств |
мљивија, и понајсимпатичнија, јер су се у њој све друге страсти више распаљивале, него ова карт |
е подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње време обично долази до богаства, крсте оним у |
очиње.</p> <p>Миливоје се поново занесе у мисли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да г |
пешом тражила, да се мртво тело пренесе у Београд о њеном трошку, но на то се под оним околност |
белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако свечано обучен, |
раше тихо Сокица.{S} Бог ће дати, па ће у јутру све још добро бити!..{S} Ја сам се вечерас са д |
о ове вечери казати:</p> <p>„Нема среће у љубави, ал’ зато има у картама!“</p> <p>Кад би ово об |
најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштај |
у се земља белила од снега, који падаше у разноликим звездицама.</p> <p>Даница беше још непрест |
епом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио уобичаје |
окица спавала.</p> <p>Она истина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце |
о да пази на своју матер, која добијаше у извесним роковима неке страшне грчеве. </p> <p>Миливо |
оше, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у гл |
и понамешташе за дугачки сто, који беше у близини зида, а преко пута од прозора, у великом сало |
и се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> |
едаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што није ник |
и докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко боље могао, а Љубомир изнесе још и |
pb n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде |
арији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се играло.</p> <p>Дебели господин са |
порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласом, који се добија само у ван |
изгубио сваки кредит.</p> <p>Има додуше у овоме изузетака, али то су или пуке случајности, или |
т.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у оваквим стварима и ако је имала јаку конкуренцију у н |
разговору, најодлучније осуђивао луксуз у народу, који је, по његовим речима, као неки пустошни |
уренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима разних београдских кућа, но о т |
ћа, крупна и здрава, но лоше обучена, и у свему пијаначка изгледа.</p> <p>За њих се није нико м |
је тога јутра (5. нов.) наша коњица, и у томе проматрању по магли, нађе се непосредно пред буг |
сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налазе сад Милица |
аванице стари су људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови |
у њој има толико исто истине, као год и у оној за Милицу.{S} Све је то пресна и пука лаж, и виш |
са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само насликати живо |
да зева.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сах |
мао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напослетку, присп |
ји.</p> <p>За који дан стајаће то већ и у новинама, па се бојим, да Даница не сазна за ово још |
нципи потпуне слободе проповедају већ и у сваком буџачићу, и важе за све оне, који су услове за |
S} Слабије подлежу јачима.{S} Кад не би у свету било мржње, не би се познавала љубав.{S} Једине |
>Да је било по вољи домаћичиној, они би у <pb n="67" /> средњој соби вечерали, а само би се у с |
кршне паре.</p> <p>Стратегијски захтеви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовск |
рогачи очи.</p> <p>Сви дојакошњи болови у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону с |
и ракијом.{S} Затим поседаше поново сви у кола, па се одвезоше пред гостионицу <pb n="159" /> к |
живи од готовине, онда се живот проводи у зебњи, а кад се нема више ни готовине него се непрест |
јалистичан.{S} Трговац само дотле броди у пучину људског самопрегоревања, докле је његово сопст |
окичини родитељи беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео јед |
и пресуђује.</p> <p>Његов супарник лежи у гробу, а живео би насигурно и данас још, мишљаше Сима |
ичка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у |
свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде од стола до стола, те редом ну |
је тај господин странац, и да се налази у нашем пресбирову, где вуче добру плату, и где се само |
> <p>Кућа Радосављевића, која се налази у близини Калимегдана, сва је осветљена.{S} Капија је ш |
р оставља жену и нејаку децу, па одлази у овај рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновник |
л’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то началник по |
срце, а можда и нема срца.{S} Он долази у свему баш као да није к’о други људи.{S} Ко зна, можд |
како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују госте до |
у има, ниједан није могао бити срећнији у овај мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао с |
н тренутак само, опет се Миливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео |
народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „мн |
оја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и |
<p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте |
него да верују, да госпођа Милица стоји у недозвољеним одношајима са Миливојем.</p> <p>Ето, дак |
љао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са домаћином и домаћицом.{S} Он је к |
ех.</p> <p>Пријатељи се радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и |
госпођа Милица, тада још девојка, тетки у госте дошла.{S} Сутра дан, по лепом српском обичају, |
звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар редовно пре |
то говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле при |
<pb n="7" /> <p>Сутра треба да се сели у нов стан, који још није ни нашао, јер немаше за нови |
ше.......</p> <p>Док су мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје |
„ванили ринглице“.</p> <p>Гости су били у истини већ толико сити да су све понуде домаћичине у |
двоје били сами, или да су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заи |
последњи, као да су се сасвим преварили у рачуну. </p> <p>— „Колико је мени познато“, прекиде г |
це на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се прово |
ло осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмер |
и трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Т |
и то само мени!“</p> <p>Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена |
ту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у |
а се сазна, како су се развијале ствари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, п |
/p> <p>Оне прегледају разне лепе ствари у овој соби, којих овде доста има.</p> <p>Милица је пок |
а се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правити тест |
признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрогаче очи, јер |
су теби, дете моје, познати моји назори у погледу твоје среће, тако исто и ја знам за све твоје |
ти говорити о Сокицином писму, које си у Пироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њ |
>— „Много их је, почне се он извињавати у себи, па ме могу још ови напити младићи издеветати!.. |
припомогло, да се Даница дала поучавати у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} |
уо; затим му се поче коса полако дизати у вис, а нос му доби величанствену позитуру, па онда ка |
у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, која доминира лепотом и интелиген |
вео и предао Даницу матери, он се врати у ресторацију, седе опет на своје старо место, па се ра |
вивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p> <p>После ово |
и између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, к |
њему још нешто.</p> <p>С тим ће радити у мањем стилу, па ће ипак моћи колико толико задовољно |
ју.{S} Бадава ће се код трговца тражити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда |
лазу скрила, и обећала, да ће га бацити у поштанско сандуче.</p> <p>Све ово дало је повода, да |
ог идеалнијег зачина, без једнодушности у осећању међусобног припадања, тачно по пропису закона |
што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеровима и назорима“.</p> <p>— „Мила Данице! |
нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као ока |
ар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по дојак |
{S} Ту је пробавио осам дана, тако рећи у самој води, јер је за све време киша непрестано падал |
д за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена и деца плакаће, а та помисао беше Љ |
сет пара, изјавивши му, да ће сам отићи у осам сахати у општину, да скине забрану са ствари.</p |
трњем.</p> <p>Испод ових висова, идући у напред ка Софији, лежи бугарско село Сливница.{S} Око |
сад од исте, а сваки пут јој стискајући у руку по који Богатићев динар, да јој верно доставља, |
ела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо лудило.</p> <p>Кад се навршило већ и три м |
<p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница много ведрија, док је и |
еспапу, како би се лакше заварали момци у дућану, због њеног сумњивог доласка.{S} Затим је тихо |
"87" /> <p>— „А ако њему когод прискочи у помоћ?“</p> <p>— „Па зар не видиш да му се сви овде с |
иташе телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извади мужевљево писмо и пружи га Недељковићу. |
а беспредметном, па како јој, изгубивши у Богатићу своју главну муштерију, није више подносило, |
ће Сима прогутати Косту кад му је овај у радњу ступио.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која ум |
напротив отежавала још више мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, позн |
у да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, претрпивши |
и ако је био мећу њима приличан размак у годинама.</p> <p>Кад би неко веома пажљиво пратио Мил |
<p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Осван |
ске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот стар |
ставим на расположење.{S} Мој спахилук у Румунији носи ми такву ренту, да се ја због тога ни н |
у вече око 10 сахата, стигао је VII пук у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на |
мо то још и по живот опасна.</p> <p>Пук у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад |
ш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у друштво смутљиваца <pb n="95" /> и опадача, али као р |
исплати свој огромни дуг, пошто је сам у неприлици.</p> <p>Коста се насмеши.{S} Проницавајућим |
, који, видећи ову дивну девојку, и сам у неколико заборави на невољу своју, те му прво би, да |
авно двадесет и пет година, а рођен сам у Крагујевцу“, одговори кратко Миливоје.</p> <pb n="15" |
јех књига.{S} Списак имена приложио сам у послати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија не |
у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кирију да платим!“</p> <p>Он се љућаше на са |
жења према мени, јер се трудим да будем у својим стварима посве оригиналан и разумљив, но да са |
уменела, а кад сави са својим пратиоцем у побочну ресторацију, погледа она још једном крадимице |
ависност, па зар је разложно сметати им у овоме?“</p> <p>Миливоје настави:</p> <p>— „Спајање Ис |
једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остали били би готови, да се с места |
е падне својим даљим разлагањем са свим у ватру.{S} Он поче да осуђује данашњу масу, која има с |
ло ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запал |
ким гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њ |
ину, где се пет дана задржавао, а затим у село Градашницу, у близини Пирота, где је пробавио де |
меницу пажљиво прегледа, климну главом у знак одобравања њене исправности, затим се Кости учти |
едео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати употре |
е Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући Недељковићевој.</p> <p>Затим је мењао једно за д |
нити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао за срце, да је у тај мах забор |
лизу великог прозора, а беше само један у овој одаји, седела је Даница, заваљена на канабету.{S |
кад су спазиле, да је газда Вуле доцкан у ноћ начинио посету госпа Еуфросини.</p> <p>Бадава, га |
ше Сима Богатић свагда веома расположен у своме комптоару.</p> <p>Он се дивљаше вишој промисли, |
спазио је одмах Миливоја, како задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо пос |
е пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постаријим штуц |
е.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је |
дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о њему, док не дође н |
<p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себи.</p> <p>Миливоје стоји у сродственој вези са дом |
Са Недељковићем <pb n="29" /> био је он у почетку своје трговачке каријере ортак, а сада само ј |
асвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време скуп.{S} О |
нема поветарца.{S} Изгледа, као даје он у близини негде задивљен застао, видећи бајну Даницу, с |
ни и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем тихом животу никада послужио није, |
<p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у себи.</p> <p>Богатић тражи непрестано позитиван одгов |
> <p>— „Ја морам продрети!“ говораше он у себи, а из ове енергије могло се закључити, да он заи |
било је већ превалило подне, сврати он у ову гостионицу, више ради тога, да се мало прибере, н |
руг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није био господар од |
ивоја, кад је овај столу пришао, назвао у округ „добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.< |
носно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним положајима, зала |
ажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону груну носева, за које се каже, да могу закиснути. |
српским гостољубљем, а није био огрезао у кафанском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{ |
дњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима државно благодејање, а на страни с |
виле.</p> <p>Она му пише, да је сад као у неком кавезу.{S} Забрањује јој се излазак из куће, је |
оту Симину, који му је у нужди притекао у помоћ, да исплати извесне диференције и сачувао му до |
јих старих другова и пријатеља забављао у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на п |
век.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, |
ике било.</p> <p>Да би им се овај посао у нечем олакшао, добијало је једно од млађих, и то баш |
<p>Онај странац није више никад свраћао у „жмуркову“ кавану, и ако је после тога још неколико п |
олико респекта, да он сам и није осећао у себи те подобности и смелости, да је за ово ослови.</ |
кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало |
бабе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дуж |
изневерила!“</p> <p>За овим наде поново у занос.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нуна дв |
о у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште је спона, која се кида, кад се у невољи помоћ т |
иком салону игранка, која је трајала до у вече, када се гости разиђоше, а млада и младожења одо |
/p> <p>Све је то тако било и трајало до у само жарко лето исте године.</p> <p>Две демонске силе |
/> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p> <p>Одмах сутра дан, по рефе |
ије ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је вино већ прилично <pb n=" |
ељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Со |
алост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Миливојем и Љубомиром, с којима |
иливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у |
“ богатог стрица, на због тога олабавио у вредноћи.{S} Но како сам лепе среће, не треба да се о |
лику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби свој зимњи капут, и платио на каси добровољ |
то испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карта |
.</p> <p>Даници је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед |
ивоја тамо затећи.</p> <p>Кад је ступио у велику дворану, пошто је пре тога оставио у гардероби |
ачуна!...“</p> <p>Кад је Богатић ступио у господску собу, млади људи певали су и веселили се ве |
гледаше погружен.{S} Главу беше затурио у руке, које је о сто одупрео.{S} Поглед његов падаше п |
стало само на томе, да је главу затурио у руке, а ове је лактовима притиснуо о сто.</p> <p>Оста |
овао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио |
Ја нисам кукавица.{S} То сам посведочио у првом и другом српско-турском рату, но да, ја онда ни |
о зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пи |
по авлији од јутра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ног |
ивојева друга напрасно позлило, па како у тај мах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сест |
> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији |
У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, па да се овај не осврће.{S} Ако би му <pb |
ристанка Даничиног, па кад би он толико у ствари имао, он их Данице ради не би пожалио!....</p> |
/p> <p>31. октобра 1884. године, дубоко у ноћ, светлила је лампа на Љубомировом писаћем столу.< |
ог красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако |
</p> <p>На прозору кроз који се гледало у врт, стајала је ова саксија са крином и дању и ноћу.< |
ком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео |
у пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег. |
елим друштвом, које је на забави остало у краљевој пивари.</p> <p>Сад иду они оданде.{S} Данас |
баци на себе горњи капут и ступи нагло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрд |
а, нити се такво око икада дотле видело у Београду.</p> <p>Два сунца била су то.</p> <p>Девојке |
година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи |
клупи, у врту очине куће.{S} То је било у месецу августу, око велике госпође.</p> <p>Нико је ни |
имови.</p> <p>Па ипак, све то није било у стању, да одврати њену пажњу од једног незнатног пред |
поново госпођа Милица.{S} То се десило у једној отменој кући Београдској, коју је госпођа Мили |
од куће отишао.{S} Њему је одмах синуло у глави, да то можда Љубомир бега из стана, па полако с |
} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно решио био, да ли да с |
у свима главним стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џанд |
осмејак, па гласом, који се добија само у ванредним приликама изненадне среће, гласом милозвучн |
арочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како ваља.{S} Он је због тога претрпе |
бље <pb n="53" /> распростирала је само у толико, у колико оно није вређало осетљивост њене око |
и веселост владаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обој |
е права срећа и задовољство налази само у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говор |
S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да са |
њем столу, и ако му је иначе место само у соби за примање, но сестра Миливојева друга, удешавал |
е у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p |
ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо |
само свога пса?{S} То, на жалост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Ву |
да се боримо против насиља, коме нисмо у стању да одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што |
сам а имам и данас више непријатеља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада в |
Комптоар његов и трговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, од |
би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху исказана је код већине само пакост и нена |
у.{S} Он је, истина, само благајник, но у рату није нико сигуран од куршума, сабље и гранате.{S |
и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева пригрљаја, те |
нашој породичној драми брзо крај.{S} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веом |
на племенитост.</p> <pb n="24" /> <p>Но у тренутцима, кад би наилазила на какву неправду, тада |
дином речи није се противила.</p> <p>Но у осмеху Даничином беше изражен такав бол, од кога је с |
, сиромах као и они, беше некуд незнано у бели свет отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удал |
911_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на но |
{S} Нарочито је куварица има непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, т |
скидао са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писа |
љима, који су и сад још били непрестано у рукавицама.</p> <p>Од наших познаника, који су седели |
није.</p> <p>Она гледаше још непрестано у пун месец.</p> <p>С њиме се она у себи разговарала.</ |
цама.</p> <p>Даница беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и |
је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n="130" /> <div type="chapter" |
а за газда Вула који је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од |
н силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од којих би се некада стид |
мехнуо.</p> <p>Мати њена није апсолутно у то веровала.{S} Она је била присна пријатељица Миличи |
шој промисли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује |
куцну се с њиме, наглашујући, да је то у здравље домаћице, најсавеснијег критичара Љубомировог |
овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, изгле |
ије никоме ни од остале публике пало то у очи, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да |
своју завршну реч, он, седајући за сто у гостионици, доста гласно викну:</p> <p>— „Та то апсол |
Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих црв |
за то.{S} Да би то некако скрили, пошто у један исти мах обоје осетише, да ова њихова збуњеност |
из стана, па полако сели кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дего |
бртао.</p> <p>То је паралисало тугу бар у толико, у колико је она сведена у обичне границе људс |
руго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, |
о ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стомаку, и каквих ти ту још нема напаствија за људе, |
и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела поново да свира, |
а српска књижевности!“ говораше Љубомир у себи, „кад попут твојих дарова нисам у стању ни кириј |
мори наслоњене, па је отуда кроз прозор у Сокицину кухињу загледао, а то је комотно могао, јер |
нде, док Вам се муж не врати.{S} Ја Вас у име свих, најискреније молим, да нам то не одрекнете“ |
сне диференције и сачувао му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" |
хилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у свету.{S} Даје се само тамо, где се има, а од пострад |
да умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету вреди, видимо сваки дан, кад пресретне |
ер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</p> < |
епрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека упутст |
пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко ст |
д Недељковићевих, оде и намести се опет у својој кући.</p> <p>Од тада, па сваки дан, или би Дан |
ло и онамо протезало, нестајало, и опет у салон враћало.</p> <p>Да је било по вољи домаћичиној, |
ири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњу, па је тамо до у вече, кад је затвара.</p |
видела му је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим п |
n="20" /> веома признати књижевни лист у Београду, нема више од свега стотину претплатника, а |
познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овд |
за њим дође винова сарма, једна реткост у ово доба, но вешта домаћица имала је начина, да овај |
.{S} Јагњеће печење, опет једна реткост у овом добу године, нашло је одзива само код старих гос |
ина.</p> <p>Свежину лица, и развијеност у телу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и з |
боравио бријати.{S} На своју спољашност у опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је |
људи, за које кажу да се само једанпут у години смеју, па и онда одлазе за оџак, да их нико не |
Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{S} Појимање о животу ч |
илике да настави.</p> <p>Кад је био већ у старијим и најстаријим разредима, једва да је што и п |
с имају они сигурну зараду, коју су већ у напред примили.{S} Сваки је од њих снабдевен са по дв |
ене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећниј |
најем се с њима добро“, рече Недељковић у неком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још д |
кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо |
њена особина, или она још по неку другу у себи скрива, видеће се доцније.</p> <p>Скромни и добр |
Еуфросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Ч |
огати људи и богаташки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то |
и од стола, заједно с кибицерима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и ма |
из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четир |
оних људи, који се тако лако поколебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p |
ет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p> <p>Господар |
године, а не на положај који заузимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе дома |
х учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није бога |
рпску књигу, са којима се они сусретају у јавности и у друштву.{S} Ја мислим да не треба само н |
.{S} Од њихових мужева, неки се картају у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, ча |
да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p>То „нешто |
што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није тамо више одлазила, јер јој |
варима и ако је имала јаку конкуренцију у неким својим колегиницама, и у служитељским органима |
дмах о томе извести, и да буде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, |
p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својски руковао, и одмах га д |
аклоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради |
се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би |
а тврдоглавства.{S} Мени је на послетку у неколико баш и добро дошла очева невоља, јер она ће ј |
седећи једна поред друге на миндерлуку у средњој соби.{S} Од њихових мужева, неки се картају у |
спрема, од стране младожењине, предузму у своје руке.</p> <p>Но није тако мислио и Даничин отац |
а у корист Миливоја.{S} Богатић ишчезну у овај мах сасвим из њених дојакошњих мисли.</p> <p>Мат |
, која воде у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Б |
ковала, а млађи међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон п |
ој непријатељски расположене, но све су у томе сложне, да нити треба дати Бугарској Источну Рум |
>Обе госпође, Милица и Перса, отишле су у велику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер |
бија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лев |
отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, да му се једва глава види |
актер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећао у себи т |
могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, |
ајмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози и сиротињи.</p> <p>31. октобра |
етара.</p> <p>Прва два виса поређани су у једној линији, трећи стоји за њима.</p> <p>Између њих |
дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако сл |
Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у вароши има он мануфактурну радњу.{S} Не продаје на ма |
игура на својој кући и да изда Богатићу у то име било обвезницу, било меницу.{S} Богатић се изј |
затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p>Тек из те средње собе примети С |
чи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло у |
, која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климн |
„добро вече!“ и пољубио госпођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у суср |
ц.</p> <p>Програм се извршио на странцу у свима по јединостима.</p> <p>Сасвим онако, по претход |
јер би његово писмо могло лако доћи оцу у руке, па би се немиле сцене обновиле.</p> <p>Она му п |
воје дете, јер је имао намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код |
ма није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему поступио по савету адвокатовом.</p> <p>Истога д |
а и из вароши.{S} Газда Вуле меће одмах у новине оне кирајџије с којима се због нетачног плаћањ |
лаженим расположењем пожури се он одмах у радњу Петровићеву, па истоме исприча све то, са свима |
ји су седели за овим столом, и то одмах у прочељу до домаћице, има да се забележи господар Кост |
остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могла да нађе, она се упути |
вари у Београду, између заинтересованих у овим догађајима, после веридбе Даничине са Миливојем. |
много не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средст |
еди мало или ни мало.{S} Погинули борац у најбољем случају, т. ј. ако га не баце у рупчагу са к |
је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да саслуша до кр |
широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размишљао.</p> <p |
аједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног |
опушта ми образ мој, да мене ради бацаш у беду и невољу себе и своје родитеље.{S} Ако је теби ј |
?{S} Ја сам стално држао, да ти верујеш у моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о |
Пироту ће бити суђено, да то доживи још у овој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вре |
Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нису били они око овог с |
бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тада понајвише страдале, падале су лево, десно, а јед |
ао бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре |
e="chapter" xml:id="SRP18911_C3"> <head>У очи нове године.</head> <p>Навршило се равно два месе |
e="chapter" xml:id="SRP18911_C6"> <head>У врту спрам месечине.</head> <p>Пуни месец који изглед |
Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порце |
вим на зло слути.</p> <pb n="117" /> <p>У овој години зима је рано почела.{S} Време је необично |
ила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У срцу здраве и свесне Данице сачуваће се најбоље, до с |
узимају у друштву.</p> <pb n="57" /> <p>У дну стола, ближе домаћину и старом начелнику, који ни |
="SRP18911_C11"> <head>Жртва.</head> <p>У овим данима сеђаше Сима Богатић свагда веома располож |
дискретни постали индискретни. </p> <p>У Палилули, и иначе по вароши, била је главни агенат за |
онда још већа брука и срамота!..</p> <p>У даљем овом породичном разговору, истрчи се мати, па с |
и оно пре, или после венчања?...</p> <p>У таким мислима, стигне Коста до гостионице код „Руског |
кле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби је Миливоје међу |
„Па оно да дабоме допада ми се“.</p> <p>У исти мах сети се Богатића, па као да је то баш учинил |
обратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том дође и свештеник, те опоја и прели мртво тело.</p |
трајни спомен на мила заручника.</p> <p>У томе срцу живеће Миливоје и даље.{S} С тога је било в |
ала је само онда, кад је морала.</p> <p>У кући се није знало за тајну овог крина, иначе би га з |
а нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предсобљу опет никога.{S} Она пође даље.</p> <p>Кад ј |
ами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. нове године, имала је једна так |
, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема млађих да туда пролазе.</p |
је боље могла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало |
ан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне газда Вуле са неколицином младих и в |
олубија љубав, благост и врлина.</p> <p>У томе су броду они изузеци, на којима остаје, да обнов |
ве нарави, па у томе и он заспа.</p> <p>У логору, и око њега, мртва је тишина.</p> <p>Њу прекид |
е, коме глас беше као од сребра.</p> <p>У београдском певачком друштву био је он први тенориста |
естано наперени на главна врата.</p> <p>У девет сахата изда домаћица напослетку заповест, да се |
прстом обележио, гласно прочита.</p> <p>У писму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>. |
уме се, пре претуривања столица.</p> <p>У почетку је говорила веома гласно, и то бајаги о неком |
, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен |
а пребледе, и просу крупне сузе.</p> <p>У дубини кабинета, близу великог прозора, а беше само ј |
лигенцијом, спада у пикантерије.</p> <p>У колико ствар неприродније изгледа, постаје и пикантер |
разноврсне трговачке операције.</p> <p>У времену овога расцепа код Недељковићевих, долазио је |
камен, он седа и склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитај |
/p> <p>Начиниле су се три групе.</p> <p>У првој групи били су: домаћин, Петровић, Богатић, и он |
{S} Он се бар томе тврдо надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане |
а мала почивка.{S} Сви заћуташе.</p> <p>У намери да непријатност овога ћутања отклони, обрати с |
родитељи знали су за дрску лаж.</p> <p>У исту као да је отац веровао, јер се не би иначе онако |
шило, почело се већ и смркавати.</p> <p>У дољама био се за то време још непрестано љути бој, но |
жену и кћер, па да се иде кући.</p> <p>У сали за играње нађе се са својима и са Богатићем, кој |
ра, пољуби је Миливоје међу очи.</p> <p>У исти мах зачу се неко живље кретање по одајама.</p> < |
ађи по кући спавају тврдим сном.</p> <p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију |
окна нису била застрта завесом.</p> <p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, ка |
мо Вас са госпођом и госпођицом.</p> <p>У Сарајеву 20. октобра 1884. год.</p> <p>Ваш пријатељ</ |
ност у опште није много полагао.</p> <p>У ово доба, имао је он око тридесет и осам година.</p> |
ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за овај племенити п |
ом није никако неопажено остало.</p> <p>У томе стиже и Љубомир, који, видећи ову дивну девојку, |
/> <p>У кабинету је све ћутало.</p> <p>У великој, белој порцеланској пећи пуцкала је сува врљи |
мице пратила сваки њихов покрет.</p> <p>У тим очима није светлио гњев и мржња, него најнежнија |
} Зато се он и враћао на забаву.</p> <p>У један мах решио се, да Миливоју онако у брк окреше, п |
линији, покривајући једна другу.</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир |
кућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно |
међу овима љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} |
ом!“</p> <p>После овога издахну.</p> <p>У томе стиже и војени лекар си Милијом и неколико болни |
ца беше још непрестано у заносу.</p> <p>У један мах отвори она своје велике и сузне очи, па пос |
носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише ракија, сиротињско пиће.{S} |
вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема одважности.{S} Ја видим да нисам по |
а настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „У својој књижевничкој каријери имао сам а имам и данас |
ти иронично један из дружине.</p> <p>— „У кога молим?“ викне Богатић и ђипи.</p> <p>— „Па, сигу |
и ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне млађе го |
арости Недељковић на своју кћер.</p> <p>Убедљивост Даничиних разлога, била је толико снажна, да |
на чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, који му не да да тако |
воје најприсније на пристанак натурених убеђења, а све то само због своје ћуди и својих каприса |
било преко нужно, да створи код Данице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли с |
ничини носили, јер код њих беше потпуно убеђење, нарочито код оца, да се права срећа и задовољс |
ајући зар, да оде, па да Косту на месту убије.</p> <p>Причала му је, како су се о доручку сви г |
p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен.{S} Овде се догодила страшна несрећа, која је за |
Даничин живот свенуо.{S} Сима би постао убијца своје жене, а Даничиним родитељима срце би препу |
ета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Миливоја на |
ране се на ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим пре |
<p>Овде су Бугари били скривени.</p> <p>Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до сед |
м задацима?“ —</p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— |
у дивне очи, оне се у грађанском смислу убројавају међу лепотице.</p> <p>Очи су прозори, кроз к |
дстоји народу нашем, ако се он мисли да уброји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекну |
људи, скроз поштени, и у Београду веома уважени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих ср |
а Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56" /> се њени гости |
д би се њих двојица о томе разговарали, увек би се ту нашла и госпођа Еуфросина, па би све по н |
овде бити и оваке забаве, као и досада увек.</p> <p>Богатић њему непрестано позајмљује.{S} То |
плакали и јецали, као да се растају за увек.</p> <p>Гости су потпуно разумели излив ових суза, |
о од оних милостињу, од којих смо досад увек бољи били?{S} Симина је понуда сјајна!...{S} Ја те |
а коса му се у вис диже.</p> <p>Бој је увек жешћи, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је удари |
он се одмах лаћа другог.{S} Господин је увек слуга и роб, а најмање је то, како се он сам радо |
м стварима слагала, само у ситницама не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која ј |
Миливоје, у своме заносу, а такав беше увек, кад се говорило о јавним стварима, а нарочито о к |
љу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који су <pb n="56 |
баве, и то сви наједанпут.</p> <p>Овако увек бива, кад се гости добро проводе.</p> <p>Они, који |
, и ако је време њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се |
и не спадају овамо. </p> <p>Богаташи су увек такви према невољницима.{S} Они се титрају са туђо |
{S} Па зар треба сада, да те још и даље уверавам, како је немогуће, да испуним очеву жељу.{S} О |
исли за Даницом.</p> <p>Он је био тврдо уверен, да га Даница воли, и ако то још из њених уста ч |
/p> <p>Мати је слутила нешто, и била је уверена да се не вара.</p> <p>Од разборите матере ништа |
ост саопштио Богатић.{S} Ја сам потпуно уверена, да у њој има толико исто истине, као год и у о |
д овог случаја морати она стећи потпуно уверење, да је код овако лакомисленог Миливоја, који се |
ба да ли су врата закључана, но брзо се увери, да нису, јер их је лако отворила.</p> <p>У предс |
а.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи по кући спавају т |
његове какве веће незгоде, но кад су се уверили, да је газда <pb n="45" /> Вуле своју најновију |
ку такву мисао, но рад сам да вас обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима св |
теби са најплеменитијом намером, да те уверим, како ми је много до тога стало, да сачувам обра |
опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница отишла некуд мимо џе |
моје поштење, но твој данашњи поступак уверио ме је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим до |
анских, а даље не.</p> <p>Они као да су увидели потребу надокнађивања овог осећајног недостатка |
је, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“< |
и кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није прилика за Даницу.{S} Та тај |
ажити у извесним случајевима милосрђе и увиђај, он је свагда само реалан, материјалистичан.{S} |
понуда сјајна!...{S} Ја тек сад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар |
отпоче Миливоја оштро да погледа, па да увија брке, а неколико се пута и јетко осмехну на Милив |
мах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она ос |
рајџије.{S} Сиротиња не иде због оваких увреда на суд, јер бега од суда.{S} Њојзи није стало до |
чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница |
ита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени к |
агао да се подигне.</p> <p>Изненађени и увређени тоном очевим, којим се он у њиховом дојакошњем |
авца! “</p> <p>Тако размишљаше љутити и увређени Богатић.</p> <p>Но на томе је и остало.{S} Он |
да Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година. |
амо своје псето.{S} Зато опет њему људи угађају, па воле више његово псето но њега.</p> <p>Газд |
Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџаста.{S} Бр |
ко је пута Сокица опомињала Љубомира да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се |
пољубила редом децу, помолила се Богу, угасила лампу, и пуна наде, и неког неописано милог осе |
ропада заједно са својим мирисом... кад угине славуј, изумире с њиме и глас му.... само ја јадн |
вовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје имање.{S} Он је |
преко сваке мере горд на свој трговачки углед.{S} Он неће да допусти, да њега неко други изван |
и музике, но отац, поносит на дојакошњи углед свој, и навикнут на независни положај породице му |
е тек разрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му |
еше то неки елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, ник |
, позвао је Сима свога таста са још два угледна и богата трговца, од којих један беше кум, а др |
а више имали и своје куће на другом ком угледнијем месту вароши, па су их издали за велику кири |
е обично долази до богаства, крсте оним угледним, богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо |
соба, где је сад опште картање, лежи на углу куће, и у свези је са спаваћом собом, где се налаз |
задубљен у тешке мисли, стоји у једном углу дворане, па немо посматра веселе играче и играчице |
се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> < |
њиховог састајања било увек одређено и уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао |
било је одређено за играње, које ће по уговореном програму, да отпочне одмах после вечере.{S} |
вади Недељковић из свог великог и добро угојеног буђелара аустријску банку од стотину форината |
нити ногу сломио, но се само поприлично угрувао.</p> <p>— „Сад ће то мене све проћи“, заврши он |
е одмах отворено пристала, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она |
} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у |
ше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је година дана прошла!...{S} На после |
сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, јер ту је најбоље осигурана.{S} За |
оји преболи, и од ког се излечи, кад се уда за свога правог суђеног.{S} Петар подсети још Косту |
фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки мањи или већи роман, који преболи, и од |
цу, па се изненадила њеним саопштењем о удадби, рекла је њој Даница.</p> <p>— „Немој томе свему |
ему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада би мати свагда говорила само о Миливоју.< |
саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула који је некако случајно у не |
p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном |
отумарао.</p> <p>Кад се Милица доцније удала, била је још свега два пута у Крагујевцу, па оба |
гу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чи |
се.</p> <p>Од средњега, коме пук спеши, удаљена су она друга два на две стотине метара.</p> <p> |
рашна несрећа, која је за нас преголеми удар, а за нашу јадну Даницу то је страшан гром који по |
омству обилна примера, како је неупутно ударати главом о зид, кад се у напред зна, да је тај зи |
/p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по |
њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удари у неку сентименталност, баш као да почињеш правит |
, кад се браћа бију!...</p> <p>Мржња је ударила на обест!...</p> <p>Прва је српска, а друга је |
послетку, зар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је |
се трима, младим као капља, госпођицама удварали.</p> <p>Сви овде напоменути старији, седели су |
исли, која је све то тако добро у свету удесила, да капитал свагда побеђује и пресуђује.</p> <p |
за примање, но сестра Миливојева друга, удешавала је неке нове слике у њему, па се баш била о т |
огатићем ни једну игру одиграла, јер је удешавала, да буде вазда са Миливојем или са другим ким |
ви, најближи сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко п |
орављаш, да је и земља, на којој ти сад удисаваш тако миришљав ваздух, заједно са свима пакости |
аље препродавање ове вести, живога мужа удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, |
е године.</p> <p>Две демонске силе, обе удружене: ниска жудња и породични раздор гонили су неви |
ао што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даницу са оним постари |
е, кад се страх и радозналост помешају, уђе она у ову собу, па кад ни овде никог не затече, упу |
отив, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> <p>Сокицу спопадне нек |
> <p>Сокицу спопадне нека зебња.{S} Она уђе кроз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, |
кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њих висок, елегантан и леп младић.</p> <p>То ј |
и као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих.{S} |
ах беху кућни млађи послом ван куће, то уђе сестра Миливојева друга у собу, где је Миливоје сам |
ли веома жив разговор, и виде, како сви уђоше код Љубомира на иста кухињска врата.</p> <p>То је |
але из спаваће собе.</p> <p>Сви заједно уђу у средњу собу, где су се баш у тај мах будиле оне ч |
у свему само једну девизу, која гласи: „уживај!“</p> <p>Пред зору разишли су се сви гости са ов |
аве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи |
} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у другима.</p> <p>У очи наступајуће 1885. но |
врстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задов |
след овог разговора Недељковић се нешто ужурба, те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима |
само не срамотиш, па похитај!“ примети ужурбано Сокица.</p> <p>Љубомир је у свему послушао сво |
анине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту већ поодав |
ег, у овој прилици непозваног позваног, уз то у неколико окрепљени благошћу изјаве очина гласа, |
вим.{S} Опет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то |
дам свој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо т |
не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еу |
на мање количине, јер је „гросиста“.{S} Уз то он врши банкарске и лиферантске послове у великом |
е за њега нико баш много и не отима.{S} Уз то кућа је ова била већ јако разглашена код сиротиње |
е војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и М |
код нас настао велики и мучан посао, а уз то је нека журба и мука, на све стране, да ми се гот |
ри, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ и до дна искапе своје полиће.</p> < |
код нас за неко време, па да сте вазда уз њу.{S} Ја ћу сам отићи вашој кући, да вам децу довед |
живље гибаху....</p> <p>Лена је девојка уз то лако поруменела, а кад сави са својим пратиоцем у |
речкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је Даница сасвим мирна |
/> <p>За овим, прилегоше оба побратима уз ватру.</p> <p>Миливоје брзо заспа.{S} Љубомир никако |
еселим друштвом, па пијуцка и секундира уз песме.{S} Види се, да њега никакве дубоке мисли не р |
ер, кад и он мало подаље стојећи приста уз општи смех.</p> <p>Друштво је продужило весеље и даљ |
ј, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родитеља (којима ћеш то раније саопшт |
јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах зато при |
ћ меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а стари начелник и домаћин „Бу |
мља и неколико неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, |
а овај њојзи: „до виђења!“ руковаше се уз то, пољубише се, па се онда растадоше.</p> <p>Да не |
отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају леп |
мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то на кухињски сто ону стотинарку, коју је од Недељк |
његових сањарија, те пристаде и он сам уз песму, и ако му до тога није било, но то је чинио је |
пријатељи, а неће ми бити баш криво ако уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буд |
хирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; но у тренутку извије се Даница из Миливојева |
ими за тим стотинарку, и врати Љубомиру уз признаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по |
/> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, налажаху се сомотом превучене клупе.{S |
е било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено обр |
<p>У врту је необично лепо!....</p> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланов |
гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одго |
руке и пође с њиме до завојишта.</p> <p>Уз пут наиђе на Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ |
зговором прилично зноја истерао.</p> <p>Уз то ваљало му је код куће о свему томе још и са женом |
није договорили, на свуд ми је био труд узалудан.{S} Остало је сад само, да пре зоре одемо неко |
аницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одиграо.{S} Много је света, па се то и |
ечи беху обоје веома збуњени, а и веома узбуђени, и ако није било још <pb n="26" /> никаква пов |
боје осетише, да ова њихова збуњеност и узбуђеност може да постане издајником нечега, што они с |
>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло од узбуђења.</p> <p>Још у половини овог његовог говора нис |
аквој земљи рат, онда влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама непри |
познајем!“ прекиде Даница оца са лаким узбуђењем, које није никако могла да савлада, и ако је |
очи засијаше гњевом, па у своме великом узбуђењу, задржа га доста снажно, па рече дршћућим глас |
нама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> </div> |
Љубомира.</p> <p>— „Господине, зло је!“ узвикне Милија.</p> <p>Као окамењен стаде Љубомир.</p> |
„Жмурка?!“..</p> <p>— „Боже милостиви!“ узвикне сад Даница, и стане руке да крши. „Зар се већ д |
еће, гласом милозвучним и пуним мелема, узвикну она:</p> <p>— „Децо моја!...{S} Добри мој Коста |
гуташе.</p> <p>— „Тако је, тако је!...“ узвикну стари начелник, кад је Миливоје престао да гово |
аје извешћа, прекиде га стари начелник, узвикнувши:</p> <p>— „Та доста је људи разговора; проду |
Ох, та да се то само већ једном сврши!“ узвикнуо би он неколико пута.</p> <p>Љубомир је у позад |
м се, да пропаднем као трговац, а да се узвисим као отац.{S} Толико сам могао још од имања да с |
и и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, свирање труба и ј |
итељима.{S} Зар ја да заборавим на онај узвишени прелом очев у башти, кад нас је благословио и |
6" /> <p>— „Да у овоме рату имаде какве узвишеније идеје, да је он наперен на вековног душманин |
>Колика низина уживању, и како високо и узвишено осећање среће и задовољства!</p> <p>Кисео купу |
амбиција прегао, да ту вашу племениту и узвишену љубав раскидам.{S} Ја сам давно за све знао, н |
мало прибере, но ради жеђи, која га је, узгред речено, ипак доста мучила, јер му је Сима са сво |
сасуши море зла.</p> <p>То је омладина, узданица наша!..</p> <p>Сима Богатић радосно таре руке, |
у!..</p> <pb n="9" /> <p>— „Мени је сва узданица мој побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што |
е ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанствени |
ије око.</p> <p>Ретко која женска да не уздахне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће |
оставити немам“.</p> <p>Љубомир дубоко уздахне, па онда настави даље:</p> <pb n="50" /> <p>— „ |
јој места!“ рече Даница болно, па тешко уздахне.</p> <p>— „Онда те разумем!“ прихвати малаксало |
p> <pb n="69" /> <p>— „Богами, Милице“, уздахну Перса, не стоје ни код нас ствари као што су би |
дим да повучем од тога скупога дувана!“ уздахну сејиз Милија, више као за себе.</p> <p>Командан |
учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним грудима приметити, |
ад се нешто расплака Боривоје, он тешко уздахну, врати се писаћем столу, зграби грчевито оно ве |
> <pb n="123" /> <p>Љубомир на ово само уздахну....</p> <p>Војена музика засвира српски марш Кн |
> <p>Уз ограду са свију страна гордо се уздижу вити јабланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не ш |
без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да обоје не осећа |
ачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад морам пропасти! “ мишљаше он у |
им стечај!“</p> <pb n="152" /> <p>Коста уздише; пробијају га седам знојева; тражи да се размисл |
ти се у прах и пепео.</p> <p>После њега узе реч стари начелник, па темељно доказиваше, да је је |
арш!“</p> <p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндр |
велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за обе руке.</p> <p>— „Нашто слутње, кад јој мес |
е и пре осамнаест година био, кад су се узели) а она богата наследница, васпитана на страни, у |
што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, но из личних рачуна.{S} Он, велики гос |
дини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали с |
ће се онда од стране Даничиних родитеља узети одмах друга полазна тачка, са које се неће пресуђ |
сла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истин |
<p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат ј |
играо.{S} Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два о |
све забадава!</p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> |
или би готови, да се с места потуку, за узимање каквог другог имена, а не њиховог сопственог, ш |
мати и кћи били у послу са отварањем и узимањем лека, измењаху Миливоје и Даница неколико обич |
хну на Миливоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а |
а како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> |
о будем рањен Данице“, (при овим речима узме он Даницу за десну руку) „већма не могу бити, но ш |
</p> <p>Он притрча Миливоју, саже се, и узме му разгледати ране.</p> <p>Из велике ране на груди |
<p>Снажни војник не размишљаше дуго, он узме Миливоја на руке и пође с њиме до завојишта.</p> < |
ој златни сахат, ти твој сребрни, уз то узми још и твој и женин венчани прстен, па ћемо тако ва |
е недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић |
{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онда меницу на нов |
е мојим топлим сузама, докле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа |
па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са свим на |
те кијање постао је овај странац толико узнемирен, да је у један мах ђипио, викнуо: „сакрлот!“ |
криваше децу, која су ову ноћ била јако узнемирена, баш као да су и она осећала велику опасност |
главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима његовим указа се ст |
ињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, |
јанственим, заволеше се ово двоје, овај узорити младић и ова лепота девојка.</p> <p>После овог |
ени.</p> <p>Обоје су верни типови двају узоритих српских покрајина: он је Старо-Србијанац, а он |
само маска“ настави Даница, „а прави је узрок банкротство мога оца, којим располаже Богатић.{S} |
ечерас, но ја држим да је заблуда прави узрок његовог нерасположења према мени“, рече зловољно |
ом, у блату српског немара?{S} Где лежи узрок, да српски писац, ако се није богато оженио, или |
ад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, да свога супарника неће вечерас овде |
природни столоравнатељ.</p> <p>Из истог узрока седео је доле у зачељу, њен муж, домаћин, који ј |
ма да га сви добро познаваху, није без узрока.</p> <p>Осим домаћице и домаћина, старог начелни |
охезије у природи.</p> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без |
ким речима предусретају сви грамзљиви а уједно и лукави људи своје дужнике, кад им до исплате ч |
можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па ко зна, неће ли се он |
ред овима врати Кости меницу, изјавивши уједно пред овим сведоцима, да се он с Костом потпуно и |
ра их и бити, јер баш ти изузеци, то су уједно и објекти, против којих се сплеткари. </p> <p>Ку |
до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да овијех овде прилож |
мири, а на зацрвенелим образима његовим указа се стид и срам.</p> <p>На опште изненађење отпочн |
ше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и Косту зачуђено погледао, мислећи зар, да га ј |
собе, залупивши врата за собом.</p> <p>Укоченим погледом пратио их је, овом демонстрацијом изн |
погледа у округ, затим се саже, заграби украј камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе |
улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог великог писаћег стола.</p> <p>Недељковић изг |
с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, п |
било све живље и расположеније.</p> <p>Украј једне велике ватре седи множина виших и нижих офи |
хне, кад прође мимо њу.</p> <p>Спољашњи украси куће наглашују, како тек мора да је унутра све б |
} Обојицу добро познајем, па зато ћу ти укратко казати, ко је онај први, а ко овај други.</p> < |
сватовске спреме, јер су обе ове жене, укрепљене оваким разговором, потпуно веровале у срећни |
кад су им се интереси тако разнострано укрстили, отпоче међу њима демон растројства да клија, |
а, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и |
масу, која има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, кој |
ови се, вели, не смеју заводити страним укусом.</p> <p>На ово је Љубомир приметио, да тако сви |
хињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно место, где се газда |
ко стран долази и одлази; кад је ко од укућана доцкан дошао на ручак или вечеру, ко се ноћу од |
е бар редовно претварао, кад би неко од укућана случајно изашао у авлију.</p> <p>У кући газда В |
и друге сличне ствари и породичне тајне укућана. </p> <p>Све је ово сасвим разумљиво, кад се са |
да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију |
} То је он оставио другима, а од својих укућана тражио је то без милосрђа.{S} Њему остати дужан |
разумљиво, кад се сазна, да су сви ови укућани, осим оног једног у дну авлије, били доста имућ |
, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вула раде своје дневне послове ван куће.{ |
азили, посматрали су их жудно љубопитни укућани, а међу свима понајжешће се разрогачиле Еуфроси |
обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на креветац С |
добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду |
се доцније.</p> <p>Скромни и добродушни укућанин у дну авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чи |
се у великој неприлици, јер осим једног укућанина, који станује са свим у дну авлије, сви остал |
о је редовно дуго спавала она занимљива укућанка.</p> <p>Еуфросина звала се ова млада жена.{S} |
ијама, бар су то опазиле неке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се |
нају се, и јављају се једни другима при улажењу и одлажењу.</p> <p>Кад наиђу какви непознати, т |
дређена места.</p> <p>Из овог предсобља улази се у мали салон, у коме се налазе два велика о зи |
тупљено; за спас и благо другога, он не улази дубље.{S} У томе егоизму већ се дотле дотерало, д |
ештају како ко стигне.</p> <p>Одатле се улази у главни велики салон, где на вратима дочекују го |
о новостима но вароши, па затим незвана улазила у собу, у којој сеђаху Љубомир и Миливоје, па к |
своме кабинету, у који се кроз ову собу улазило, и који беше у углу куће, седи украј свог велик |
е почесто испадао из својих граница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свиј |
и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом |
ник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су захватали соба за тоал |
чин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца толико респекта, да он сам и није осећ |
у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Та имамо ми за |
ане, па му све то изгледа као нека нова улица, на жалост, само без нарочитог имена.{S} И доиста |
е.{S} Сватови се провозаше по главнијим улицама београдским, па онда одведоше невесту младожењи |
ети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неколико је пута |
разијама“, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, опште позната |
је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> <p>Руковаше се.{S} Миливоје седе крај Данице |
а доста брзо и лако.</p> <p>Кроз мрачне улице, по замрзнутом блату, корача нагло Љубомир.</p> < |
Сасвим је другчије изгледао Миливоје на улици, озбиљно корачајући и достојанствено држећи се, к |
<p>Не прође дуго па загрмеше каруце на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши |
рговина нису овде, но у Кнез Михајловој улици.</p> <p>Изјутра, по доручку, одлази он тамо, па ј |
овек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, нашао би се у великој неприлици, јер о |
те Недељковића налази се у министарској улици.{S} Ту он живи са својом породицом.{S} Комптоар њ |
ани Београда, у тако званој Палилули, у улици „Два бела голуба“, има једна ониска кућа.{S} Није |
чају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18911 |
иког салона гледали су на <pb n="55" /> улицу.{S} На тој страни салона, баш уз саме прозоре, на |
о њену децу.</p> <p>Недељковић изађе на улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме је |
ћин и домаћица испратили су госте до на улицу.{S} Ту се руковаше и растадоше.</p> <p>Сима Богат |
и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је |
е пошла за пијацу, уз пут је свратила у улицу „два бела голуба“ госпођи Еуфросини, и све јој пр |
ику спаваћу собу, која је ишла на другу улицу, јер је Радосављевићева кућа била зидана на лакат |
у авлију, па одатле замакну у споредну улицу.</p> <p>Кад су они сутра дан поднели Богатићу сво |
ло на доста бруталан начин, пошто је та улога припадала слушкињама, које су упутством својих га |
у Ниш.</p> <p>Сутра дан, 20. септембра, улогорио се на Медошевачком пољу.{S} Ту је пробавио оса |
који су, кацо видим, одигравали жалосну улогу вајних неких сведока!“....</p> <p>— „А, то Боже с |
по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то не брани, а то је све због тога, шт |
ковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— „Сима Богатић богат је и пребо |
Много је света, па се то и не узима на ум.</p> <p>Но осим Богатића, била су још два ока, која |
е ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не сп |
p> <p>Ови млади људи не узимају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто |
ивоја.</p> <p>Овај то није ни узимао на ум.{S} Он се био занео у мисли за Даницом, а како је ви |
атак, да Даницу обрлати.</p> <p>Даничин ум, карактер, и њена напаћена душа, улевали су у оца то |
ојако ради контроле, да му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се |
p> <p>Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се о |
о.</p> <p>Но Сима је лукава лисица која уме пакост своју да савлада, кад то прописује интерес.< |
о ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, к |
то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рачунао је, да ће се Дан |
и кући вратити, па као мишљаше, да није умесно одмах се мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као |
и са матером договарала, где ће коју да уметне, кад су јој матер изненада грчеви спопали.</p> < |
о, да се одржи породица, а не писац или уметник“.</p> <p>Миливоје падне својим даљим разлагањем |
аки дан, кад пресретнемо каквог српског уметника или песника. </p> <p>Ако је лепо одевен, онда |
обије назоре очеве, нашто се одмах мати умеша, па је стиша, и принуди на даљу послушност.</p> < |
у Недељковићевој кући.</p> <p>Веселе и умилне песме Даничине престале су, јер је престала и на |
сташни славуји прижељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љубав |
Оженио се пре десет година веома лепом, умиљатом и вредном девојком, коју они сада још зваше: „ |
рави, напомињући, да му је бол већ мало уминуо, и да то све напослетку није ништа, јер он нити |
е могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на скроз ма |
зе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, |
јима ћеш то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом оби |
среће, тако исто и ја знам за све твоје умишљаје и намере.{S} Ти, дете моје, не познајеш још ов |
ку и лепе вештине, па отуда она и влада умним капиталима, но колико то данас у српскоме свету в |
пет је меланхоличан као пређе, уз то је уморан и неиспаван.</p> <p>— „Ох, та да се то само већ |
ао сам вам ја коло повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајк |
арало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ватре.{S} Остали су само Љубомир и |
е у каквој нужди, не помаже нико, а кад умре, онда се троше силни новци на његов споменик, или |
ју, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: |
онда ће бити јагме о његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год |
а свим изнемогнем, кад остарим, или кад умрем, па и онда не тражим то себе ради, него ове моје |
услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају |
људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме писцу, кад је у каквој нужди, |
ше одлазила, јер јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља о |
а у Румунији.{S} Оно јесте, да је кумче умрло, но Даница је још жива, коју је она тако неизмерн |
!...{S} Али сад ето опет...{S} Миливоје умро, па девојка треба да се уда, али ко зна?... размиш |
„Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућевне жалости, није нигде свраћао н |
етске бање, па кад поред свег тога ипак умру, онда њихови наследници вичу на докторе, како ови |
ше на те проклете мердевине да развидим унаоколо, а кад тамо, а ја оклизну па стрмекну ко’клада |
и љубомора да кињи) закаже се „три пут унаоколо“, те кад се и то свршило, дигну се сви од стол |
час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљене.{S} Но ми, како стојимо ми са овим пи |
замирисала, кад се ово благородно јело унело, да је сирото „реш“ печено прасе, које је за овим |
зика засвира, па да се отпочне набијање унесених количина, и наступи прво варење <pb n="66" /> |
уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани газда Вула у кухињу, те га положе на крев |
<p>Ово последње рече укућанима који га унеше.{S} Исти су на Сокицину понуду поседали око кухињ |
до душе осећао, да захтеви његови, који уништавају слободну вољу кћери му, нису праведни и разл |
в за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ово опет не даде мати, тврдећи, да ће се и о |
обоје уверим, како нисам могао одолети унутарњим покретима свога срца, посматрајући иза жбуња |
аси куће наглашују, како тек мора да је унутра све богато понамештено.</p> <p>Даницу окружаваху |
исторично јело, својим мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце, а задат |
ладаше обојима, додуше само у скривеној унутрашњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, |
оле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима „нема љубави!“ као што реч |
мах по дворани, јер беше таман наступио уобичајени одмор, праћена испод руке неким постаријим ш |
су стране измењале у неколико пута она уобичајено:</p> <p>— „Мило ми је“ и „драго ми је!“....< |
но то ће баш да ми буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац |
учајности, или тако зване аљкавости.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то |
колико треба, пада се твој отац спасе?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ реч |
сасвим могуће.</p> <p>Кад није оно прво упалило, ово друго, мислио е он, мораће.{S} Даница ће с |
{S} За то знај, сестро, за ово, и добро упамти“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти н |
дном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај странац био је у истини веома на |
и овај увод произвести код Данице такав упечатак, да ће она остати и даље вољна, да но овој ств |
љима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тендециозно оцењивајући |
деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбр |
ила од Љубомира по неко објашнење зарад уписивања у рубрике порезне листе, да јој адресује неко |
, дотле наслоњен на Миливојев споменик, уплакан и смрвљен прене се, погледа у округ, затим се с |
на материно раме, која сеђаше крај ње, уплакана и тужна.</p> <p>С лева, до Данице, спази Сокиц |
стина лежаше у постељи, но беше тужна и уплакана.</p> <p>Непрестанце покриваше децу, која су ов |
ад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога, окрену он сада друкчије:</p> < |
рцем, а он мене исто тако.{S} Нико није уплетао своје прсте, да испреде ову нашу душевну заједн |
нтименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, да људи греше због какве пре |
гимнасије, сасвим изненада и случајно, упозна њега, поново госпођа Милица.{S} То се десило у ј |
суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Паризу“ Кафанско познанство у опште ј |
во, једино му наследство својих бедних, упокојених родитеља.</p> <pb n="123" /> <p>Љубомир на о |
ом.</p> <p>Сими то годи, јер све то иде упоредо са његовим новим намерама и изгледима.</p> <pb |
цу и купи извесни лек, који јој је мати употребљавала, и вазда код куће држала у приправност, а |
а, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда земље смештена у саксиј |
Даничином, доби неки виши, божанствени, управо светитељски израз.</p> <p>Мати порумене.</p> <p> |
/p> <p>Дуго времена нису се они видели; управо од оног времена, откад се прочуло, да је Коста с |
> <p>Правилнијег и уједињенијег сливања управо не може ни бити.</p> <p>Без и једне речи, без уз |
кар!“ Питање је сад само, које он време управо мисли, да ли оно пре, или после венчања?...</p> |
е да се са њиме овако титра, и да му се управо подсмева.{S} Но ради оправдања њеног мора се изј |
о уз њи пристану још и нови, јер они ће управо баш да буду покретачи мога даљег рада, ако би ов |
њи део, назван споредна војска, имађаше управо за половину мање.</p> <p>Главна војска била је п |
да настави:</p> <p>— „Нашој срећи не би управо требало ништа да смета.{S} И ја знам, да би се о |
мирисом и својом унутрашњом структуром управо очарава све живце, а задатак му је, да помоћу св |
помишљати.{S} Доцнијих дана, било је то управо сасвим немогуће, јер је непријатељ освојио све п |
ти својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради шиљили |
разрогачиле Еуфросинине очи.{S} Оне су управо прождирале Миливоја.</p> </div> <div type="chapt |
есничка душа може потпуно да разуме, ту управо и нема растајања.{S} Једно о другом снева непрес |
контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и сад још били непрестан |
оци, понуђени за тим од Симе, да изађу, упуте се међу остале госте, а Коста и Сима остану још з |
јући се лево и десно, изађу на улицу, и упуте се кућама.</p> <p>Стари начелник био је најближи |
у собу, па кад ни овде никог не затече, упути се са појачом одлучношћу у другу, до ове.</p> <p> |
е у собу за тоалету, па туда пролазећи, упути се у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходнико |
остору нигде није могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и к |
цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој контоар.</p> <p>Кад је полазио, није се по |
аја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином стану.</p> <pb n="145" /> <p>У кабин |
опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелником да потражи жену и |
накитила госпођа Еуфросина, па се право упутила у радњу Богатићеву.{S} Затекла га је у контоару |
ило обратити нарочиту пажњу на себе, па упутимо се сад мало у собу где се картало, шат буде там |
и милокрвно погледао, па се онда одатле упутио натраг на забаву.</p> <p>Путем је једнако премиш |
и код „Жмурка“, па је оне људе с тога и упутио овамо.</p> <p>Богатић је овако рачунао:{S} Кад в |
е!....{S} Твој госа није те истина тамо упутио камо летиш, но ти си паметно ђуле, па избегаваш |
ијех овде приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, који је ка |
е Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила н |
е радоваху, сваки у себи, јер није било упутно то и речима исказивати, и придавати оној стотина |
материну собу, тражећи све једнако нека упутства, која досад није имала обичај да тражи.{S} Ако |
та улога припадала слушкињама, које су упутством својих газдарица испиткивале ове и друге слич |
црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у предсобље, где други момак, исто тако с |
асила је, да се баш тога дана никако не упуштају у борбу.</p> <p>Међутим се деси нешто.</p> <p> |
и смрт као једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни |
у, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас двоје имамо |
леду попустила.</p> <p>Ови последњи, по урођеној наклоности својој, почели су да испитују у чем |
рала, и још их се сећала, видела је сад усавршене, и ако су дабоме то сад два са свим неједнака |
кле год живети узморам.{S} У тебе ћу да усадим бели крин, који ће душа његова облетати дању и н |
p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкад |
о“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ваљда у дру |
па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и загреван сунцем љубави.</ |
разложни, но приморан силом околности, усељавао је поступно у своју главу и такве мисли, од ко |
а питањем, е <pb n="16" /> да ли ће већ ускоро бити наштампана друга свеска његових списа, коју |
, јер отац као да се боји, да она не би ускочила за својим драганом.{S} У кући је, вели, сами ш |
тва, него је огледало ниске, животињске усладе.</p> <p>Богатић исповеда у свему само једну деви |
киша непрестано падала.{S} Због овога, услед више наредбе, врати се он натраг у Ниш.</p> <p>6. |
ане, и појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> |
а изјави, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тих |
о што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо бе |
и да је још повезује књиговезац.</p> <p>Услед овог разговора Недељковић се нешто ужурба, те отп |
да данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“< |
рижни, кад ми немамо за то ни спреме ни услове.{S} То је њима занат.{S} Њима је умрети као попи |
ом буџачићу, и важе за све оне, који су услове за уређени грађански живот тачно испунили, нас д |
от.{S} Не буде ли она моја, онда су сви услови за моје биће ништави, невредећи...... него ходи“ |
тире се само до оних међа, докле допиру услови за њу.</p> <p>Срамна потвора не може да окужи он |
ометцима Богатићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овак |
односило, да своје дописне и саопштајне услуге даје свету у бесцење, удала се она за газда Вула |
у је дуг најлакше одрећи.</p> <p>За ову услугу примила је Еуфросина од Богатића одмах педесет д |
таше у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао |
едом, промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим обр |
су се налазили у своме друштву.</p> <p>Усљед ове, у овим временима заиста врло ретке пренумера |
неразумљивих речи, па се уз то још и за усну гризну, тада је било потпуно јасно, да је он до лу |
{S} Да би се у овој племенитој намери и успело, требало би изнети све прилике и неприлике за ср |
рајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо је 4. новембар 188 |
штво официрско донекле се разговарало о успесима данашње битке, па онда уморно прилегло крај ва |
мајку, но баш на оца.{S} Кад бих могла успети, да оца приволим на друкчије посматрање, био би |
„покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. — </p> <p>Миливоје заћута.{S} Он дисаше нагло |
у изјаве очина гласа, изгледаху сад као усплахирени јелен и кошута, приљубљени једно уз друго; |
зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, |
авити госпођу Милицу, нека се наслађава успоменама из свога девовања, у коме је епизода са кршт |
прилици, било би, враћати се на немиле успомене и сцене, због којих се сва Недељковићева кућа |
како је то требало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> <pb n="147" /> <p>У |
н и од Бога и од људи, да нас једини он усрећи, да нас благослови!...“</p> <p>— „Ја вас благоси |
ливоја, коме се били зажарили образи, а уста се малко развукла у пријатни осмех.</p> <p>Пријате |
пребледе, но одмах затим и порумени, а уста јој се љупко развукоше у блажени осмејак, па гласо |
и шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, кад се спомене, да се за овим појавила |
дељковић савлађивао, бришући непрестано уста салфетом, док су га остали још и појачавали.</p> < |
м гостима љубила се домаћица; с неким у уста, а неке је пољубила у образ, како је то већ по њен |
а га Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да јо |
лавом, у знак поздрава, а Даница полако устаде, те пресрете Сокицу, која њојзи пође, загрли је, |
м, као да су дванаест громова, па нагло устаде, и стаде крај прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, |
оспођа, лепа девојка и онај „постарији“ устадоше од свога стола, и одоше у побочну салу где се |
кћи Даница!“</p> <p>Љубомир и Миливоје устадоше, поклонише се овима, и руковаше се с њима.</p> |
>На ову понуду Љубомир и Миливоје одмах устадоше и одоше к столу дебелог господина.</p> <p>Онај |
у.</p> <p>У кући газда Вула све је рано устајало, само је редовно дуго спавала она занимљива ук |
ко, оче!“ примети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више |
гао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрхће ка |
ветлост.</p> <pb n="43" /> <p>Сокица је устала и справљала доручак.{S} Била је необично весела, |
а би ови млади људи били још комотнији, устали су од стола домаћин и домаћица, госпођа Перса, м |
ле своју најновију невољу већ преболео, устали су да пођу, ма да их је Сокица заустављала да пр |
о охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче |
пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да иде по њену децу.</p> <p |
викне за келнера, исплати рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се |
му се приближи и назва Бога.</p> <p>Он устане, рукова се с њоме, па затим примакне једну фотељ |
, да се са Петром не ће помоћи, па зато устане, плати своје пиво, опрости се, и оде кући.</p> < |
а бесни.</p> <p>Кад је од писаћег стола устао, изашао је из радње и отишао своме адвокату.</p> |
оспођу Милицу у руку.</p> <p>Домаћин је устао и пошао Миливоју у сусрет, с њиме се затим својск |
тражећи непрестано Даницу, па кад је у усти мах одиста спази, Сокица се готово скаменила!...</ |
ника, Данице и матере јој, лебдео је на устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, презриви |
тада се примети лаки и благи осмејак на устима му.</p> <p>Он је познао Љубомира.</p> <p>Љубомир |
ц, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, па ваљда од страха, да не би још и г |
е Сокица, кад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хва |
огледаше, а и лепа девојка као да се не усуди да овамо гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да у |
положили.</p> <p>Госпођа Милица била је усхићена, кад је своје кумче пронашла.{S} Да је имала д |
ило.</p> <p>На средњем вису, имао се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук ни |
е, које осветљавају лепе металне лампе, утврђене с обе стране зидова.</p> <p>На главним вратима |
>Сасвим онако, по претходном договору и утврђеном плану, зврцне и по други пут овај исти странц |
до надаше.</p> <p>У неколико охрабрен и утешен оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, |
итиснула, па опет, како бих ја срећна и утешена била, кад би ти сада постала наше заједничко по |
ји га може, ако је потребно, најбоље да утеши.{S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам |
то раније саопштити) савладаш, умириш и утешиш.</p> <p>Ја ти сада не могу, по свом обичају мало |
<p>Са свим меланхолично, и без икаквог утицаја на сите госте, лежаху по столу поређане „париск |
шњости, пошто је добро васпитање обојих утишало, и најзад отклонило спољашње несташне знаке, ко |
децо моја, и по други пут!“ рече Коста, утре марамом сузе, па мирно и достојанствено рече:</p> |
и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника.</p> <p>Како ли је сладак овај сан на |
ада о заједничком доручку вођен, она је утубила, а то је лако и могла, јер се није имало више ш |
" /> <p>Докле год је Миливоје невесео и утучен, дотле је Богатић сигуран, да му Даница није изг |
моћи поднети.{S} Није ми муж бадава као утучен, а и Даница је нешто тужна, јер јој отац све сво |
са Миливојем.</p> <p>Мати јој беше сва утучена, па јој се није милило више ништа, те је због т |
ољи помоћ тражи.</p> <p>Кад се Боривоје ућута и понова заспа, отпоче оваки разговор између мужа |
сатира, да каквог непознатог противника ућутка.{S} На посао дакле!...{S} Почнимо са оним, колик |
ник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми тек пада на намет“, рече Рад |
здух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим да повучем од тога скупо |
познајемо се ми већ!..{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме |
шује, па постаје прави занат, зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке посло |
>Ову последњу услугу вршио је у главном уцвељени побратим, а помагао му је Милија.</p> <p>У том |
а, а зна се већ да Коста високо поштује учене људе.</p> <p>Кад је Миливоје одвео и предао Даниц |
о у богатој кући.</p> <p>— „Ја поштујем учене људе, говораше више пута Недељковић у друштву, ја |
и био би најсрећнији, кад бих имао сина учењака, но мојој ћери желим да се уда само за трговца, |
где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и играчице, јер |
војска, односно VII пук (јер он је сам учествовао у овој битци) одмара се на задобивеним полож |
ко су изучавали једнаку групу предмета, учили су вазда заједно, објашњавајући се међусобно.{S} |
еније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити |
анови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и М |
ад спази да Даница гледа само преда се, учини му се, да је она вољна, да он још по нешто каже, |
иливоју, који у исти мах и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могл |
ок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје густе гране над клупом и |
> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он |
ја ће моћи његов понос да сломије, и да учини, да се он нама приближи и благослови нас.{S} Не г |
би било само у стању да ме обмане, и да учини, да се улењим, и да сасвим престанем писати.{S} Т |
двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је другчије изгледао Миливоје на у |
е.{S} Она сама, говораше, не може то да учини, јер је преко нужно да пази на своју матер, која |
ти јој на то мати.</p> <p>Недељковић се учини, као да то и не узима на ум, па настави:</p> <p>— |
да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тражећи н |
е: „да је мало весео“, а кад то сиромах учини, њега избацују на поље и терају у полицију.</p> < |
ише и о Миливоју.{S} Но то је свакојако учинила она Миливојева беседа, а зна се већ да Коста ви |
о, кад је амо дошла.</p> <p>Тајно је то учинила, пошто се уверила, да родитељи њени и сви млађи |
о претурио.{S} Косметика и богато одело учинили су, да је нешто млађи изгледао, бар кад се изда |
са којима се Даница посведневно бавила, учинило је, те је она очувала свест и долазила сваким д |
врашка посла са тим мердевинама!....{S} Учинило ми се јутрос, као да осећам неки дим у авлији, |
ет, а Коста је још и предржа, јер му се учинило, као да му жена добија несвестицу.</p> <p>Но на |
реван сунцем љубави.</p> <p>Да се не би учинило на жао каквом гурману, изређаћемо сва јела, кој |
х сети се Богатића, па као да је то баш учинило, да се он није више онако расположеним осећао к |
акости људске не допиру до њега.</p> <p>Учинило јој се, као да јој месец на то овако одговара:< |
у.{S} Па баш те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада з |
гледне.</p> <p>— „Ништа нисам могао да учиним“, отпочне Миливоје казивати; „одлазио сам на сва |
ну везу са њиме.{S} Овај прелом код ње, учинио је бајаги случај код „Жмурка“.</p> <pb n="99" /> |
ише он се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, г |
много гледао, а кад је то по неки пут и учинио, онда се видело да он свакога овде са неким през |
уго.{S} Ја сам изабрао осеку.{S} То сам учинио вас ради.{S} Решио сам се, да пропаднем као трго |
Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, он сиромах, није смео.</p> </div> <pb n="82" /> |
да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитн |
овом свету још неког, који би ти толико учинио?</p> <p>Ето ми причаш сам, како се Петар понаша, |
чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се они данас овде никако не састану, па ипак |
рзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало за |
оје.</p> <p>Долазак његов на ову забаву учинио је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</ |
а испуним очеву жељу.{S} О, то ја никад учинити не могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеб |
цу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да у |
ић, не ће ни у ком случају своме колеги учинити оваку неправду.{S} Та пљувао би га свет!....</p |
свој задатак онако, како је то требало учинити према драгој успомени на мила му побратима.</p> |
се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они познаваху и поштоваху Мили |
на, у којим се страним земљама Миливоје учио, па кад Миливоје отпоче и о томе да даје извешћа, |
била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а Милица није там |
државно благодејање, а на страни сам се учио као државни питомац.</p> <p>— „А имате ли овде ког |
де.{S} Родом је Војвођанин, а тамо се и учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, |
уга у собу, где је Миливоје сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи изв |
лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких по |
ако би радо сео међу њих.{S} Млади људи учтиви, па му начине места, а он се лежерно посади.</p> |
и рачун, затим устане, опрости се веома учтиво са друштвом, и упути се заједно са старим начелн |
а причекају на по једну каву, но они се учтиво захвале и оду.</p> <p>— „Ево сам баш скувала кав |
ата и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво захвали, и метне одмах банку у своју бележницу, |
стигоше и до Недељковићевих, Богатић се учтиво опрости.{S} Руковао се са свима, а Даницу је мим |
равања њене исправности, затим се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, |
начајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало речи беху обоје веома |
сестра његова друга заустави га, те из учтивости представи њега и Даницу једно другоме.</p> <p |
е.</p> <p>Пред њом стајаше Миливоје.{S} Ушао је на мала баштенска врата, из споредне улице.</p> |
н, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем |
о јачи стоицизам, лизао му је већ дотле уши и обрве.</p> <p>На понуду Сокичину унесу укућани га |
> <p>Пуцањ топовски и пушчани заглушују уши.</p> <p>Бесни узвици и псовке бораца, њискање коња, |
ад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутра толико загрејати |
сад се пење на високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.< |
високо брдо названо Три-уши.</p> <p>Три-уши су три виса, одвојени сваки за се.</p> <p>Од средње |
је одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А колико треба, пада се твој ота |
породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике било.</p |
а му они заспу врат, ма га и зврцали по ушима и носу, макар се од њих и сав улопао, ништа он то |
, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванаест громова, па нагло уст |
но на то се под оним околностима на Три-ушима није могло ни помишљати.{S} Доцнијих дана, било ј |
сао Сокици тужно писмо о несрећи на Три-ушима.</p> <p>Писмо је Сокица добила тек петога дана.</ |
нуо 5. новембар 1885. г. биле су на Три-ушима потпуно спремне за бој, обе српске дивизије:{S} Д |
5. новембра 1885. у вече </p> <p>на Три-ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокиц |
кроз прозор (зими их ретко отвара, због уштеде у дрвима) а ови су у његовој кући толико високи, |
је се то сад могло.</p> <p>Непобитни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друшт |
зарада и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друшт |
не подмеће нико ништа, него су то гола факта, о којима у првој линији води рачун полицијски гл |
ађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> <p>Ко |
ена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе по неки |
ко његова актива.</p> <p>До банкротства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трго |
удиш више о нама тако.{S} Нису, то оче, фантазије ни моје, ни материне.{S} Ја љубим Миливоја ду |
ерај са својом матером и даље којекакве фантазије, кад Вам је до тога, и кад нећете да увидите, |
нећете да увидите, да ће ме баш те ваше фантазије живота стати!“</p> <pb n="96" /> <p>Даница, п |
/> душе су вазда једна с другом, па као фантоми неки лебде и сливају се једно с другим.</p> <p> |
оба стола, где се играо „мали и велики фарбл“, сви учествовали.</p> <p>Оставимо сад играче и и |
Ова група играла је тако звани: „велики фарбл“.</p> <p>Другу групу сачињавала су господа, која |
</p> <p>За столом, где се играо „велики фарбл“, Богатић још непрестано добија.</p> <p>Недељкови |
спода, која су играла тако звани: „мали фарбл“, који би ово своје скромно име могао и стално за |
ница, па улазио у територијум „великога фарбла“, на срамоту свију карташких прописаних правила. |
алон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело о |
је Богатић толико пиљио у очи, да му је физиономија добила неки блесасти изглед.</p> <p>Сви зај |
а улицу, па како у близини беше постаја фијакера, узме један пространији, и упути се Сокицином |
ђуле више главе му, он гледаше за њим и философисаше:</p> <p>— „То је граната са 85 крупних пар |
да Вула где баш сада оставља испражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица и |
ад оста сама са газда Булом, усу каву у филџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, |
е.</p> <p>Сејизи кувају каву, па додају филџане редом но старешинству.{S} Замириса ваздух од ка |
га света!“ рече још Вуле кад виде, да у филџану више ништа нема.</p> <p>Љубомир, који се сад пр |
зеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љуља.</p> <p>Недељковићева пасива п |
пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она |
но смешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То |
са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом |
е живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чек |
решинству.{S} Замириса ваздух од каве и финога дувана.</p> <p>— „Ух, та да ми је само један дим |
него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделовале мл |
то беху на жалост све слабе, сиромашне фирме. </p> <p>Један од пријатеља поче тим поводом хвал |
ог буђелара аустријску банку од стотину форината и пружи је Љубомиру.</p> <p>Овај се учтиво зах |
ћу, да овијех овде приложенијех стотину форината упутите г. Љубомиру Стевановићу, књижевнику, к |
ризнаницу кусур од новца, рачунајући му форинту по десет гроша и пет пара динарских, и ако је к |
квог госта на ручку.</p> <p>Поседаше на фотеље, а Недељковић први овако поче:</p> <p>— „Мило мо |
оваким размишљањем, устане он најзад са фотеље, оде у побочну собу, навуче зимски капут на леђа |
мети на то оштро Даница, а устајањем са фотеље даде познати, како је вољна и више да каже, те д |
кова се с њоме, па затим примакне једну фотељу украј себе, и понуди Сокицу, да седне.</p> <p>Но |
ивале, него ова карташка.{S} Играло се „фрише фире“, и то само на марјаше.{S} У игри су суделов |
едене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крају ходника, |
својом кућом.{S} Опрости се с њима, па хајд даље.</p> <p>Кад стигоше и до Недељковићевих, Бога |
оше пред гостионицу <pb n="159" /> код „Хајдук Вељка“, где се скидоше и где се давао сјајан руч |
ачинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантропијом.{S} Н |
заједно оду до гардеробе, навуку горње хаљине, и опраштајући се лево и десно, изађу на улицу, |
оду и прали судове, док сам ја изучавао Хамбуршку трговачку академију?!....{S} Јучерањи сељак и |
ељкивали су снажно и умилно, допуњујући хармонију, створену повраћеном љубављу добра оца и посл |
расплинио био, да је изгледао као сушта хармоника.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај |
лати Вам еспап, <pb n="17" /> јер му је хартија нешто крућа и повећа, па није за у писмо.{S} Ми |
му то началник потврди, он онда између хартија, које је све на сто метнуо, извуче неко повеће |
се у собу те донесе оданде пола табака хартије, мастило и <pb n="46" /> перо, и положи уз то н |
ић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и наштампанога и писанога, те је |
то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Једне вечери, на кратко в |
се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, |
је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву да срче.</p> <p |
војка са матером својом, које сада већ, хвала писму Сарајлије Соколовића, у неколико познајемо, |
а зато, браћо, верујте ми, да претерана хвала ниједном писцу не може добра донети.{S} Ја је на |
сто заузела је лажна имитација.{S} Мене хвала Богу није ова струја захватила, но њени таласи за |
у банкарску кућу.</p> <p>— „Дај Боже, и хвала!“ рече на то Коста, прими је, савије и метне у џе |
клизну па стрмекну ко’клада.{S} Баш Вам хвала добри људи“!.</p> <p>Ово последње рече укућанима |
а, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагласком писати и |
и“, одговори јој живо Милица.</p> <p>— „Хвала ти на тој пажњи.{S} У злу не требало.{S} Бог ће д |
илџан, и пружи је газда Вулу.</p> <p>— „Хвала, госпо, хвала!“ рече газда Вуле, и отпочне каву д |
се Кости учтиво поклони, рече му још и „хвала!“ па оде до своје, досад једнако отворене, огроме |
сам заслужио, да пожњевам неке ванредне хвале и славе, на то никако не пристајем.{S} А и на што |
а то живих примера.{S} Због тога маните хвале!{S} Нека то буде после, ако већ друкчије није, ка |
евник.{S} Рад му се признаје, али, осим хвале и непријатеља, не могаше ништа више стећи.</p> <p |
<p>Један од пријатеља поче тим поводом хвалити на сву меру Љубомиров књижевни рад, наводећи ка |
венијем тога и тога трговца“.</p> <p>Он хваљаше свест некадањих старих српских трговаца, њихову |
исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="105" /> буде Србинова.{S} Велики |
ији присајединење Старе Србије, Босне и Херцеговине.</p> <p>Источна Румелија тежи Бугарској, ис |
а није бадава оно казао бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, ум |
и буде слађе него све уображене стотине хиљада, са којима бајаги као трговац располажем, и због |
вео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да се одржи по |
p>Еуфросина је знала и за тајну о трима хиљадама дуката.</p> <p>Напоменула је и то, како је, ба |
главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван споредна војска, имађа |
енични бланкет, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими |
свршен рачун.</p> <p>То је рачун од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но |
Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Иста је гласила на једну бечку ба |
поништавам, а позајмљујем ти нових три хиљаде дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Н |
е?“ упадне живо Миливоје.</p> <p>— „Три хиљаде дуката!“ рече Даница са нагласком.</p> <p>— „Па |
, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је т |
ад му је изгледао глуп и смешан, а оних хиљаду пренумераната, о <pb n="8" /> којима он до скора |
ези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим тако, онда ће бити |
прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појачања према Сливници.{S} До скора их |
громе касе, у коју са неком елеганцијом хитне меницу, па одмах затим залупи касина тешка врата. |
ми се јавио тек из Крагујевца, камо је хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетод |
пињемо, да будемо у рату као и официри, хладни и безбрижни, кад ми немамо за то ни спреме ни ус |
n="129" /> <p>Тело однеше и спустише у хладни гроб, па га онда затрпаше.</p> <p>Кад су груде у |
она?....“</p> <p>— „Ништа му не вреди!“ хладно рече Даница.</p> <p>— „А код кога му вреди, кад |
н“.</p> <p>— „Ја у то не верујем!“ рече хладно Даница!</p> <p>— „Слушај Коста, прихвати сад гос |
ма је рано почела.{S} Време је необично хладно.</p> <p>Ко је прилегао да спава, тај већ после ј |
, стајаше Миливоје са муницијом.</p> <p>Хладно и немо посматраше он развој ове страховите битке |
ећам као да се приближује већ и вечерња хладовина, а после ове долази оно страшно „глуво доба“, |
у нашој старости да кукамо за парчетом хлеба; зар сада, кад нам највише неге треба, да тражимо |
Њојзи није стало до задовољштине, но до хлеба и спаса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, |
могу, ал’ сам зато и готова, да за кору хлеба служим, да поучавам туђу децу, ако мој отац мора |
на висока, класична лика, мајестетичног хода, загаситих светлих очију, и по свему овом изгледаш |
веома лепом девојком, која лако и гипко ходаше у исти мах по дворани, јер беше таман наступио у |
моје биће ништави, невредећи...... него ходи“, продужи он после мале почивке, „да седнемо за не |
ацију о њему и куми, тако гласно, да је ходник одјекнуо, те нагло пође према одајама, свакојако |
бе дремале, ишла су једна врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио |
не зидова.</p> <p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и |
оз капију, и пође даље.</p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему н |
о да је посут драгим камењем.</p> <p>Из ходника, који је затворен великим стакленим прозорима, |
горске планине.</p> <p>На улазном крају ходника, уз саме прозоре, заклоњени зидом, стајаху ту в |
у велики салон.</p> <p>Даница оде даље ходником, па се баш код савијутка сретне са својом мате |
а и послушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћиц |
затворену капију, то на остале излазе у ходнику.</p> <p>Кад их у овоме простору нигде није могл |
м брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутњ |
, и према томе, располагала је са већим хоризонтом лажи.</p> <p>Опањкала је поштенога Недељкови |
те, но друштво оста у кухињи и даље, не хотећи преносити расположење, које би се овде морало кв |
намеру, да одмах у самом почетку сазна, хоће ли овај увод произвести код Данице такав упечатак, |
е уда, али ко зна?... размишљаше Коста, хоће ли она сад у опште да се уда?...{S} Та тек је годи |
атић.{S} Од моје једне речи зависи сад, хоће ли се поравнање са Богатићем извршити између четир |
и, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обманама нашег душмана, к |
гледа у звезде, не би ли дознао из њих, хоће ли у скоро бити кише или снега.{S} Тако се бар ред |
писаћи сто.</p> <p>Изгледало је као да хоће нешто да пише, но ипак је остало само на томе, да |
Она нема намеру да осваја Бугарску, она хоће само да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, |
ша не сме нико да дира.{S} Он плаћа кад хоће!...</p> <p>Кад понеки сиромашак, са својих неколик |
ревњивости и бојазни од велике Бугарске хоће да јој огласи рат.</p> <p>Ту греши Србија.</p> <p> |
на дужност.{S} Могу после спавати докле хоће.</p> <p>Гости се наместише у кухињи, како је ко бо |
ни познато“, прекиде га Даница, „Бугари хоће само своју независност, па зар је разложно сметати |
ам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај моли |
о је, да сматрамо, да је идеја добра, а хоћемо ли је моћи како треба и извести, (јер Бога ми, т |
бесмртни Виктор Хиго: „Велики људи, ако хоћете да имате сутра право, умрите данас!...“ Живоме п |
де дуката, па тргуј с њима поново, како хоћеш.{S} Ни за овај нови дуг не тражим писмена, нити ћ |
ако, како нам је заповеђено!“</p> <p>— „Хоћеш ли ти да почнеш?“</p> <p>— „Разуме се; опет ћу га |
и нашом, да ћу је до краја издржати.{S} Хоћу ли <pb n="76" /> и победити, то не знам, али само |
е од мене да им ја први скидам капу.{S} Хоћу да!....{S} Ваљда нисам пао с трешње, да се клањам |
се спрема“.</p> <p>— „Мани се слутње“, храбрила је Милица своју посестриму, „но гледај да ти д |
ја, коме је потребно још само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, не |
од толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} Он је, истина, само б |
што ваљда није навикнут на српску масну храну, па је по савету неких својих пријатеља дошао ова |
„нешто“ приказује један стручни српски хроничар овим речима:</p> <p>„На левоме крилу Дунавске |
чио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије.</p> <pb n="35" /> <p>Богатић нуд |
ици дошла.</p> <p>Миливоје преда лек, и хтеде да пође у своју собу, но сестра његова друга заус |
.. заборавимо све... све!...“</p> <p>Он хтеде да пође.{S} Даничине очи засијаше гњевом, па у св |
ком као отменом тону.</p> <p>Недељковић хтеде још да дозна, у којим се страним земљама Миливоје |
не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела леполиста липа да учини, кад је раширивши своје г |
> <p>Љубомир је још спавао, а Сокица је хтела да га буди.</p> <p>— „Нека надокнади оно“, мислил |
сто седне, посадила се омладина како је хтела и знала, јер је то њима домаћица на вољу оставила |
рачунао:{S} Кад већ Даница није никако хтела да поверује оном првом гласу о Миливојевим интимн |
јој се отео мах, са којим је у почетку хтела несрећну Даницу да, захвати, и баци у неизлечимо |
рговца Недељковића.</p> <p>Њих две нису хтеле да прекидају Миливојев говор, па су, не далеко од |
у, па ипак, ето, испало је како он није хтео.</p> <p>— „Превара, издајство!“ мрмљао је он у себ |
очитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ име, наш |
ну и старом начелнику, који није никако хтео да на друго место седне, посадила се омладина како |
д Недељковићевих на против, кад је неко хтео у њихову кућу да уђе морао је звонити с поља.</p> |
цу и њене родитеље до куће, јер није то хтео, а Миливоје, који би то Бог зна како радо учинио, |
, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити дола |
орима, гледа се право на Саву, по којој хује и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле ф |
крупно камење, те тако начинише повећу хумку.</p> <p>Љубомир је ово заповедио, који кад виде, |
о сиромашног, коме није кадгод у животу хумор помогао, да се из какве новчане или друге незгоде |
послужити се, поред нужне збиље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код |
ово друштво имало, није осећао ни један цар на свету.</p> <p>Колико год милионара на свету има, |
стигне Коста до гостионице код „Руског Цара.“</p> <p>Одкад је Миливоје умро, Коста, због кућев |
а нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} Надам се, да ће се тамо сутр |
у велико машира.</p> <p>Прошао је већ и Цариброд, а сад се пење на високо брдо названо Три-уши. |
<p>Идући „Теразијама“, одмах на почетку цариградске улице, с леве стране, има једна каваница, о |
ак!...</p> <p>Једино је злато, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, ма |
уша његова облетати дању и ноћу.{S} Тај цветак, који је он у животу толико волео, причаће ми о |
то су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулаш |
с прозора стакло са сирћетом и ружиним цветом, те га поднесе Даници, да га омирише.</p> <p>Сок |
га и красоте, дворкиње и слуге, мирисно цвеће и скупи ћилимови.</p> <p>Па ипак, све то није бил |
т, која им прети.</p> <p>Сутра ће можда цвокотати по улицама, док се не нађе нови азил.{S} Неко |
о засипа ватра с обе стране.{S} Пушчане цеви толико се већ загрејале, да су војницима нагорели |
плаћања завади, па таке неплатише онда цела варош зна, и једва се после где год скрасе ови бед |
и многе друге, те замало, па се затреса цела кућа од појачане праске носева.</p> <p>Заједно са |
нису тек измишљотине, кад данас ето већ цела варош зна, да се господин професор Миливоје (ово ј |
очку дивизију.</p> <p>Главни заповедник целе војске био је главом Краљ Милан I.{S} Уз њега стај |
аше Миливоје даље.</p> <p>— „Она по вас цели дан само плаче“, рече Даница. „У њеној нарави нема |
Љубомир се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} |
„да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита, и да се на рачун моје бру |
на је финансијска моћ, а та влада данас целим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бит |
па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цело оно друштво за доручком имало је отмено образовање |
ипсавају. <pb n="124" /> Путова нема, а цело је брдо сам кршни камен.</p> <p>Напори су велики.{ |
ета с места постала неископани гроб, за цело се стиди свога порода, гледајући доле на своје чед |
кумче пронашла.{S} Да је имала деце, за цело, ни своје најрођеније не би већма волела, но сад о |
нарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, или да су се нала |
з, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратовања.{S} Сматрам по свему, да овоме |
лост, нисмо у стању да дознамо, а то за цело не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћо |
тави:</p> <p>— „Моја помајка неће му за цело одрећи, ако то од ње потражи; ја ти за то јамчим Д |
ајвеће му крвнике и злотворе.</p> <p>За цело ово време није Сокица спавала.</p> <p>Она истина л |
ице.</p> <p>Отишла је тамо са радом, на цело после подне.</p> <p>Њена другарица имала је стариј |
је доласком својим толико заинтересовао цело ово друштво, ма да га сви добро познаваху, није бе |
малих катастрофа учине то исто.</p> <p>Цело ово вече нису се Богатић и Миливоје никако сукобил |
о је први новембар 1884. године.</p> <p>Целога овог, дана падаће газда Вулу новац као киша.{S} |
красног расположења, које је владало у целој кући, било је и неких незадовољних.</p> <p>Тако ј |
прости нас Боже, изгледаше баш као неки целокупни излог некакве богате помодне трговине.</p> <p |
Ова кратка и оштра реч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, почињући од старог зав |
ого не поетише, и да је реални правац у целом њеном животу од пресудна значаја.</p> <p>Средства |
ћана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, целу авлију као своју рођену својину, и према томе држа |
а жеља пред смрт, дао бих ти, среће ми, целу дувањару, ал’ овако, к’о велим, нек остане и за др |
ар би нам то била првина, да ударимо на целу кавану?!“...</p> <p>— „Па јес’, тако је; па добро, |
<p>Коста му искрено и отворено исприча целу ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у н |
ем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Кос |
амо рањен, док није, напослетку, полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах са |
могу тада само бугарски лешеви.</p> <p>Целу ноћ је трајала спрема с једне и с друге стране.</p |
чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зор |
е хитно морао да отпутује, и за коју је цељ добио десетодневно одсуство.{S} Ја сам му писмом ја |
о ни све имање своје, само да до жељене цељи дође.</p> <p>С тога се решио, да са Недељковићем н |
ира, онда ствар излази на глас па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то |
цку своју и туђу срећу, не поштују и не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприс |
.{S} Ти знаш, <pb n="140" /> колико она цени овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њој |
едељковић не може продати своју кућу по цени, јер се већ на све стране рашчуло, да је Коста про |
и.</p> <p>Бугари се најжешће окомили на центрум.</p> <p>На овоме средњем вису, одакле је српска |
се да утврди наш VII пук.{S} То је био центрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нем |
чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете љубави према теби, размирују и размршуј |
бе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А од куда је то, да га |
прилично гојазна, а растом омалена.{S} Цео њен спољашни изглед беше такав, да се из њега могло |
ој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају преко рамена.{S} Траже од мене да им ј |
ентрум.</p> <p>Пук нигде не застаје.{S} Цео дан му нема одмора.{S} Већ је вече, а он се још пењ |
где се има, а од пострадалих људи бега цео свет!...{S} Са Даницом имаћемо <pb n="156" /> још п |
ре подне мрзе на себе, а после подне на цео свет, наравно, цео свет, осим свога пса.</p> <p>А о |
Убрзо се заметне жестока борба, која је цео дан, до седам сахата у вече, трајала.</p> <p>Бугари |
и њена деца били су стожер око кога се цео домаћи живот Недељковићевих обртао.</p> <p>То је па |
огла и сама неутешена.</p> <p>У кући се цео дан ништа окусило није, само се нарицало и јадало.< |
и њу погледну, учини, као да то трајаше цео век.{S} Он уздахну, а могло се и на девојчиним груд |
ш само мало више хране, па да запарложи цео овај дивни и богати усев, негован руком браства и з |
<p>А од куда је то, да газда Вуле мрзи цео свет, а воли само свога пса?{S} То, на жалост, нисм |
зумевали и градили сплетке, и оговарали цео поштен свет.{S} Госпођа Еуфросина била је виртуоз у |
о две банке од десет динара.</p> <p>Њин цео посао, за који су сад обвезани, састоји се у томе, |
склапа рачуне.</p> <p>У томе је прошао цео дан.</p> <p>За све то време, хитају бугарска појача |
ног незнатног предмета, на који беху по цео дан њени погледи управљени.</p> <p>То беше груда зе |
ка.</p> <p>Нико их није развађао, пошто цео овај призор није ни био страшан, но напротив, био ј |
у.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир р |
је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она овде код Недељковићевих, тешећи |
су се Миливоје и Даница верили.</p> <p>Цео разговор, који је тада о заједничком доручку вођен, |
ољним и срећним.{S} Мени се, децо, срце цепало, кад сам због својих трговачких амбиција прегао, |
сузе измамљивало, јер му се свакад срце цепаше, кад год би видео Даницу уплакану.</p> <p>С тога |
, те написа меницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима |
н од своје жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и офици |
атељски жар.</p> <p>Он износи најфиније цигаре пред Косту, и наређује свом момку, да се одмах д |
буком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па како су сада сели једно другом ближе, одбацу |
ешећи се и одбацујући димове своје фине цигаре, то на једну, то на другу страну.</p> <p>То је о |
ају се.</p> <p>Стари начелник пуши само цигарете и као да је мало уфитиљио.</p> <p>— „Сад ми те |
е, па извадив дувањару отпоче да завија цигарету.</p> <p>Све се то збило без и једне речи.</p> |
спражњени филџан, и спрема се да завије цигарету.</p> <p>Сокица исприча одмах Љубомиру цео неср |
ју правилније могло назвати: страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека |
</p> <p>Као гуја, кад јој се згази реп, цикнуо је Сима Богатић, кад је сазнао за прелом у кући |
бу, навуче зимски капут на леђа, затури цилиндар на главу, изађе из куће, па се упути у свој ко |
ице, стас, све као он!..{S} Па онда ето цилиндар, а то видиш, да овде нико други нема, па његов |
ли, дотле је онај други набијао странцу цилиндар на главу, који се у истини већ толико расплини |
“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужно, да се растумачи, зб |
што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер се он брзо окрете од напасника, и извад |
елегантни господин, висок и угледан, са цилиндром на глави.</p> <p>Кад је ушао, никоме се није |
о све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилиндром сасвим је случајна појава у овој ствари.</p> |
се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="87" /> <p>— „А ако њему когод прис |
прописивала потреба, да своје трговачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеал |
којој за богаство треба дара, скроз је циничка.</p> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што |
Он је дебео и пунокрван, па изгледа сад црвен, к’о сремско муљало.</p> <p>Сви редовни гости Жму |
екиде је муж одједанпут, љут као рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се п |
н, говораше Миливоје, значи спокојство, црвена ружа блаженство.{S} Ово је вели, запамтио из нек |
атрајући анђеле, насликане међу белим и црвеним ружама на плафону, рече испрекидано: </p> <p>— |
бео венац од крина, а у Данице од самих црвених ружа.{S} Бели крин, говораше Миливоје, значи сп |
његов леш, кад он умре, разуме се, међу црвима.</p> <p>Газда Вуле куд год се макне, не иде без |
раде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету по |
ету њихових погледа.</p> <p>На саборној цркви избило је три сахата но поноћи.</p> <p>То је јасн |
на улици, знак, да су сватови отишли у цркву.</p> <p>Сврши се и венчање.{S} Сватови се провоза |
па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди вој |
ом, неком стрепњом, а обузима ме и нека црна слутња.{S} Некако ми се причињава, као да је баш о |
рка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> <p>Она друга двојиц |
то нешто да значи, онда би се држим та црна слутња ваљда порађала у њему самом, а не код мене. |
о обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много гледао, а |
јеног.{S} Косу носаше подужу, која беше црна као угаљ, на више исчешљана и на крајевима коврџас |
e="chapter" xml:id="SRP18911_C8"> <head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, |
на крајевима коврџаста.{S} Брчићи мали, црни, а очи грахорасте, сањалачке.</p> <p>Био је настав |
на, и наступи прво варење <pb n="66" /> црним неготинским вином знатно потпомогнуто.</p> <p>Са |
која тихо јецаше.</p> <p>Све три беху у црнини!</p> <p>Обе госпође, кад спазише Сокицу, климнуш |
к и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пуштао би и браду, но то с |
/p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и бело вино. —</p> <p>У локалу се пије понајвише р |
две врсте: миријевско бело и неготинско црно.{S} Ово друго пије омладина, а оно прво остарина.< |
а оно прво остарина.</p> <p>Старци пију црно вино само кад су слаби, па им то лекар пропише, а |
p>На главним вратима од ходника стоји у црном оделу и белим рукавицама момак, и упућује госте у |
учио.{S} Растом је онизак и темељан.{S} Црномањаст је, и густих црних бркова.{S} По неки пут пу |
ког детета, која се у дивним, правилним цртама његова лика показивала, очарала је тада гошћу Ми |
но сад ово своје кумче.{S} Све оне лепе црте, које је некад у малом детету посматрала, и још их |
е њихове послове прелази.{S} Кад оболе, чак се ни саме смрти не боје.{S} Они знају, да ће их но |
то постао наједанпут толики каваљер, да чак и ноћу, по господски, прави етикетне визите!...</p> |
е и тутње ледене санте, а виде се отуда чак и беле фрушкогорске планине.</p> <p>На улазном крај |
Жао би ми било, ако си мислио, да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може прет |
тклонити добротом твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има јед |
о: скуцкати доста пара, а све друго, па чак и сам живот, сматра се код њих као нека споредна ст |
се дотле дотерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> м |
лавом.</p> <p>Богатић, кога је он пређе чак и мрзео, толико је већ њиме овладао, да му он сад в |
с па ће се цена кући побити, а ако дође чак и <pb n="133" /> до то тога, да је суд продаје, онд |
богом“ и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ ре |
пута имао трбобољу.{S} Причају, да вије чак више ни пролазио овом улицом.</p> </div> <div type= |
е већ њиме овладао, да му он сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, |
једну је тако незграпно одгурнуо, да се чак и једно окно на стакленим вратима у комадиће разлуп |
млађе онако, како би то требало, јер се чак боје од доцније конкуренције.{S} Дошла су тешка и ж |
и. „Зар се већ дотле дотерало, да му се чак и таке недостојне ствари подмећу?“</p> <p>— „Узми с |
ар, код овог разговора са Костом, не ће чак ни да је довољно озбиљан, но непрестано приклапа, и |
овај рачун са собом, или не.{S} Ја сам чак са рђавом намером сада из куће изашао, опазивши да |
чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, он ти је сада раздраган, па се маша св |
за срце, да је у тај мах заборавио био чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше |
ње још времена за разговор.{S} Не знају чак ни где је који.</p> <p>Миливоје има муку са мунициј |
бомир и Сокица, па напослетку, дошла су чак и деца, онако „неглиже“ из кревета те и они помогош |
не цене слободну вољу другога тероришу чак и своје најприсније на пристанак натурених убеђења, |
пети у суд, који ће да секвестује одмах чак и ове минђуше, које сад на ушима имам“.</p> <p>— „А |
и, без уздаха, са једним погледом само, чаробним и тајанственим, заволеше се ово двоје, овај уз |
ивце, а задатак му је, да помоћу својих чаробних кључева отвара даљи апетит.{S} Сва је дворана |
лу, наследила је потпуно од оца, а око, чаробно и заносно, какво има ваљда само горска вила, то |
маше још сна.{S} Ватра се разбуктала, и чаробно озаравала лица ових заспалих, утруђених ратника |
поткрепише, отпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијск |
раше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у главном у |
и, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, Милица и Перса |
у, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како ко стигне.</ |
па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је разумеде.{S} Недељков |
са писма, а мењао се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим стол |
у другој групи, а неки опет „кибицују“ час код прве, час код друге групе.</p> <p>Обе госпође, |
се непрестано у лицу: час беше блед, а час зајапурен.</p> <p>Над писаћим столом висаше округли |
а, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате мушкарце, који су ове мил |
себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости Богатића, коме је испадало за рук |
им сузама својим ово тужно писмо, па се час пре опремила и отишла до Данице.</p> <p>Било је то |
ник „кибицовао“ је код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час |
, са бисерним тепелуцима, осмехиваху се час на своје мужеве, а час на друге ближе им познате му |
е речи изговорити, па збуњено погледаше час на ову групу, час на Даничина оца.</p> <p>Он је раз |
ти је сада раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> п |
ма непрестано у очима, јер долази сваки час у њену и материну собу, тражећи све једнако нека уп |
ико измирене, да се оваквој вести сваки час могу надати, па зато су већ некако унапред спремљен |
рви тенориста.</p> <p>Сокица је за тили час спремила Љубомиру собу, па позвала госте да се у њу |
елнери дотрчаше.{S} Заповест би за тили час извршена.{S} За мало па отпоче право бомбардање са |
ли ове почасне дужности.</p> <p>За тили час па се гости понамешташе за дугачки сто, који беше у |
њих, кад им, тамо доцније, куцне суђени час.</p> <p>Вина је било две врсте: миријевско бело и н |
у, док не дође на послетку онај блажени час, који ће нас на свагда сјединити!“..</p> <pb n="148 |
{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити се го из куће |
{S} Не говори дакле више онако као мало час!“...</p> <p>У место сваког даљег одговора, пољуби ј |
а по пропису, јер се оба пола загледају час у ово, час у оно огледало, и ту се намештају како к |
њем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад сам амо у врт сишао, нисам се још потпуно реш |
прилегао да спава, тај већ после једног часа устаје, па да је ма како добро обучен, он опет дрх |
и тако кисело лице, да мислиш, овога је часа појео буре краставаца.</p> <p>За мало, на наста оп |
жевник или песник — отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је |
S} И ја знам, да би се очева криза дала часком отклонити добротом твоје помајке, то зна чак и м |
е сам седео и учио, и замоли га, да оде часком у лекарницу и купи извесни лек, који јој је мати |
часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S} Овде се одмарао два дана.</p> <p>9. о |
се пук за Белу Паланку.{S} Пошао је у 8 часова из јутра, а стигао је тамо у 10 часова у вече.{S |
<p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке мисли, посматрао Даниц |
љубили су њу у руку.</p> <p>У осам и по часова био је велики салон пун гостију.{S} Прозори овог |
</p> <p>У истоме тренутку изби дванаест часова.</p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији о |
о ручку, родитељима, да је вољна давати часове из страних језика и музике, но отац, поносит на |
.{S} О, па то ми је веома драго да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окрену |
a"> malum omen </foreign> за Богатићеву част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточи |
рке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан твога разговора; зато га пре |
аћин, који је строго контролисао пуњење чаша, и давао нужна упуства послужитељима, који су и са |
се, но обично говорећи, да му се донесе чаша црна вина.{S} На присутне госте није он много глед |
а љета“ разлегну се, а затим испише сви чаше до дна.</p> <p>Госпођа Недељковићка и кћи јој седн |
.“ закључи домаћин, па видећи, да су им чаше празне, наточи их, и куцне се са својим вршњацима. |
донесено!“....</p> <p>Он наточи свима у чаше, па се куцнуше, и вино испише.</p> <p>Наста мала п |
зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хтеде то пиће да пије |
ји у најобразованије народе!...“</p> <p>Чаше звекнуше, „многа љета“ разлегну се, а затим испише |
о пристао, јер радо посматраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у |
јег критичара Љубомировог, затим искапе чашице до дна, па на завршетку отпевају још и једно гро |
више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати за бурмут.</p> < |
има занат.{S} Њима је умрети као попити чашу пива, и ако и од њих многи имају жену и децу.{S} С |
ошао овамо код „Жмурка“, да попије коју чашу добра и стара црна вина, па да га прође боља.</p> |
престао да говори, па онда подигне пуну чашу, и овако друштву наздрави:</p> <p>— „Дај Боже, да |
> по ваздан заокупљати, да ма и најмању чашу, бар једанпут само, на душак испије.{S} Нешто ми с |
ца, почели су да бледе.</p> <p>До скора чврст и јак у својим капиталима, осети он једнога дана, |
упус међу зубима, баш као оно кад се по чврстом снегу гази.</p> <p>Колика низина уживању, и как |
агласније, и за њих разумљивије, против чега ја немам ништа, но не дам да се по цену моје свете |
м вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио своје прилично велико имање и остао |
о примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава кува |
у праве очинске и братске осећаје, због чега је српски војник у свако доба готов <pb n="118" /> |
, у рату, који он потпуно осуђује, због чега је са неким вишим личностима имао чак и неприлике, |
више разлога да се пожури са њиме, због чега се сваки дан са женом о томе саветовао.</p> <p>Жен |
S} Он сам не знаде себи објаснити, због чега му је Миливоје одједном у толикој мери прирастао з |
рофа, биће нужно, да се растумачи, због чега се ово све сад овде збива.</p> <p>Странац са цилин |
му добар глас у трговачкоме свету, због чега му он остаје <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} |
о, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица постала још наклоњенија према Миливоју.{ |
појав Бугара пред наше положаје, услед чега се за тим и борба са обе стране изроди“.</p> <p>Же |
ви, да на то драговољно пристаје, услед чега Недељковић с места устане, изјавивши јој тихо, да |
га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опе |
промери он Симу од главе до пете, усљед чега се Сима нешто узнемири, а на зацрвенелим образима |
беху веома сироти људи у Војводини, из чега се види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, не |
ласка.{S} Затим је тихо испричала, ради чега је дошла.</p> <pb n="134" /> <p>Измишљотине гђе Еу |
ло у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где се играо „вели |
богоданим називом: „дар!“</p> <p>Дар је чедо божанства и муза; он је оно више надахнуће вечне и |
и свога порода, гледајући доле на своје чедо, на земљу, и на своју унучад, на људе, међу којима |
ре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па на Три-уши.{S} |
ем са Миливојем, који ме насигурно онде чека, а који је може бити, по свом обећању, већ и спрем |
згледа, као да је Сима вољан, да и дуже чека, јер он оно рече: „време је најбољи лекар!“ Питање |
ута, па одмах и проговори:</p> <p>— „Та чекајте само.... ту ми мора бити....“ за тим се обрати |
о тело моћи овамо пренети, па је за тим чекала.</p> <pb n="144" /> <p>Цео данашњи дан је она ов |
љењем, питом и прасетом, да је само још чекала, да музика засвира, па да се отпочне набијање ун |
се тамо баш и развеселиш.{S} Та од кад чекам већ да те видим ведра и расположена!“</p> <p>Кад |
ако мишљаше:</p> <p>— „Па то ја једва и чекам, па да видиш како се уме Сима за увреду да свети! |
у побочној соби пушењем и разговором, и чекао само на позив, па да се седа за богату вечеру.</p |
>Даница мало застане, пређе руком преко чела, те обриса крупни зној, па онда настави:</p> <p>— |
а прамен косе Даничине пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради |
ри су велики.{S} Војницима липти зној с чела, баш као да је јули месец.</p> <p>Целу ноћ је ово |
се наже над њим, прекрсти се, и целива чело самртнику.{S} То исто учинише и остали.{S} Сви они |
остао сам, баци се у наслоњачу, стиште чело обема рукама, па тешко уздисаше.</p> <p>— „Сад мор |
им рукама дочека на своје груди, па јој чело и косу обасипаше жарким пољупцима.</p> <p>— „Мило |
/p> <p>Миливоје застане, убриса знојаво чело марамом, па онда продужи:</p> <p>— „На сва ова ист |
ти, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико има господин Љубомир.“ Овде с |
ве груди, грунуше му сузе, пљесну се по челу па дрекну:</p> <p>— „Проклета судбо!... црна слутњ |
уцне се адвокат неколико пута прстом по челу) онда он долази на робију.</p> <p>Симине очи севну |
осетљивост њене околине.{S} Никад ни у чем није она прелазила границу.{S} У свему беше одмерен |
видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> <p>Живот је борба стихија.{S} Слабије подлеж |
та.</p> <p>Мати охрабрена овим ћутањем, чему се најмање надаше, исприча јој целу Симину поруку. |
оја има скроз покварен књижевни укус, а чему су криви недоучени полетарци књижевни, који пресуђ |
атим отпоче опште жвакање и гутање, при чему су сви суделовали, и мамурни и немамурни и Љубомир |
еговој кући од неког доба није о другом чему ни разговарало, до само о даничиној удаји, а тада |
да се Недељковићу освети, јер о другом чему није он сада ни премишљао, па да се исприча, како |
е искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима д |
твоје помајке, то зна чак и мој отац, о чему је он потпуно убеђен, но има један виши разлог, ко |
лоности својој, почели су да испитују у чему управо лежи овај породични спор, па су тога ради ш |
, да се клањам онима, који су носили са чесме у ћупама воду и прали судове, док сам ја изучавао |
врло добро познато било, да је Миливоје чести гост у овој кући, но он је нешто учинио, да се он |
би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који је био у VII пуку, заједно са Мили |
ти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли видео старца, па јо |
пиран новац побијају се у вредности.{S} Често пута не вреде ни кршне паре.</p> <p>Стратегијски |
ући Београдској, коју је госпођа Милица често похађала, а где је Миливоје био веома добро примљ |
уговорено.{S} Друг му <pb n="25" /> се често задржавао у кавани, и тамо картао, те с тога није |
назвати само тек љубопитством, опет се често изводило на доста бруталан начин, пошто је та уло |
погледи!....</p> <pb n="27" /> <p>Многи често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, |
трудом и постићи.</p> <p>Сокица одлази често са децом Даници у походе.</p> <p>Тада је Даница м |
ти у трпљењу искушења, у које људи тако често западају.{S} Она је причала Даници о себи, о разн |
ћи и љубави своје деце. (Милица је врло често звала Миливоја својим сином, јер га у души није н |
удовица, гђа Еуфросина, коју је Богатић често походио, не знајући наравно, да он са газда Вулом |
ље књиге, које су им биле нужне.</p> <p>Често се дешавало, да Миливоје друга свога није затицао |
матраше игру при чаши вина, а нарочито „четворку“ која се и могла само у салону одиграти како в |
продуже и сврше, но таман испевају три, четири речи, они се одмах куцају, а уз то вичу „живео!“ |
ица верена, позвао је он Недељковића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће С |
еделе, дигну се одједном, баш као какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад |
S} Најстарије имало је осам, а најмлађе четири године.</p> <p>Живели су у великој љубави, слози |
обу, где су се баш у тај мах будиле оне четири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у |
још само старци, Недељковићка, он и оне четири старе госпође.{S} Богатић се у овој прилици не р |
а је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са нет млађих госпођа |
домаћином и домаћицом, равно тридесет и четири особе.</p> <p>У прочељу је седела госпођа Милица |
, настаде опет игранка, у којој су, сем четири бабе и она оба стола, где се играо „мали и велик |
е каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="91" /> он опет у своју радњ |
отишла до Данице.</p> <p>Било је то око четири сахата по подне.{S} Дан је био суморан, облачан. |
ј џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, викне за келнера, исплати рачун, затим у |
p>Целу ноћ је ово трајало.</p> <p>Тек у четири сата у зору успео се пук на врх брда.{S} Освануо |
фросине је одмах зато примила награду у четири динара, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим |
поравнање са Богатићем извршити између четири ока, или ће оно доспети у суд, који ће да секвес |
изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанс |
мо напоменути, да је међу њима било још четири старца и четири бабе, петоро средњих људи, са не |
и куцне се са својим вршњацима.</p> <p>Четири бабе, које су још непрестано за столом седеле, д |
ивени новац пред себе на гомилу.</p> <p>Четири бабе задремале су, седећи једна поред друге на м |
није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} Нос му је величанствен и веома ком |
раморним плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено з |
и се сматрао као главна војска, имао је четрдесет и две хиљаде људи.{S} Мањи део, назван според |
во све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче |
— отац живео и радио, часком накупи до четрдесет хиљада динара, баш као да је важније то, да с |
још нема напаствија за људе, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи |
а дама, бројала је у овом времену пуних четрдесет година, а била је млађа од свога мужа за неки |
, под именом: „Жмуркова кавана“.</p> <p>Четрдесет година постоји она на истоме месту.</p> <p>Го |
плочама.{S} На истима су разне четке и чешљеви.{S} Једно огледало као да је одређено за женску |
код Недељковићевих, долазио је Миливоје чешће Љубомиру, но досад иначе.</p> <p>Даница је Миливо |
о ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица у једном пуку.{S} Ако бу |
ним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на лозинку.</p> |
био досада веома буран, а и сада ми по чешће прете велики таласи људске злобе и неправде, и ак |
ги често не разуму овако заљубљење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готов |
пут своју лепу турску лулу са дугачким чибуком.{S} Недељковић пуши фине завијене цигаре, па ка |
ско пиће.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</ |
а, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га је отп |
ић, Богатић, и онај љубоморни господин, чија се жена радовала, кад се он карта.{S} Звао се Тома |
, то стоји дабоме до богова и муза, без чијег „покровитељства“ оваке ствари и не могу успети“. |
ним мачем.</p> <p>И овај ретки створ, у чијем дивном телу борављаше још дивнија душа, изабрала |
p> <p>Љубомир подиже очи, гледну сахат, чији откуцаји брујаху у ушима његовим, као да су дванае |
резрењем посматра.</p> <p>Кад је и њега чика Тоша понудио са својим белим бурмутом, изгледало ј |
о да тај странац више показује вољу, да чика Тошу млатне чашом по сред главе, но да се прихвати |
ева.</p> <p>Заједно са кућом тресе се и чика Тоша, видећи како му експерименат испада за руком. |
да кијне.</p> <p>Ено гледните сад само чика Перу пензионара.{S} Наспело му је баш да кијне.</p |
ромрмљао још по нешто кроз зубе.</p> <p>Чика Перин сто отпоче код својих оближњих да распитује |
ала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било, извинила се тиме, што се поузд |
саопшти, и да од њега затражи, да они, чим то буде требало, Миливоју кумују, и да иницијативу |
је о противноме.{S} О њему сам слушао, чим добих позив твој, па зато сам непремено и дошао к т |
е сви као рођена браћа.</p> <p>Богатић, чим уђе, одмах даде познати, како би радо сео међу њих. |
<head>Црна коб.</head> <p>Рано у зору, чим је свитати почело, био је већ сав пук на ногама.{S} |
боље могао.</p> <p>Даница га је одмах, чим је стигао, запитала, е да ли је бар какав год споме |
гости тресли од смеха.</p> <p>Странац, чим је осетио противничко надмоћије, устукне на страну, |
друкчије, но као своје рођено дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> с |
<p>Миливоје беше још једнако весео.{S} Чим се пробудио, причао је Љубомиру свој неописано лепи |
н, ни добра помајка ни слутилу нису.{S} Чим је Радосављевићка добила овај телеграм, она је одма |
е могла да нађе, она се упути у врт, па чим сави на десну страну, спази их, и као окамењена ста |
и главицом пресна купуса.</p> <p>Сокица чим виде купус насмеши се, донесе одмах зејтин, те поли |
љиви разговор.</p> <pb n="153" /> <p>Но чим се присетио, да ту тек Даница има своју завршну реч |
а, због чега је пољубила у руку.</p> <p>Чим је ова брбљава куварица отишла, а то је у скоро бил |
ко премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато се он и враћао на забаву. |
еђен, па да га не би требало још поново чиме узнемиравати.</p> <p>Осим тога, он још није са сви |
и људи своје дужнике, кад им до исплате чине сва могућа зла, а при пријему новца пренемажу се р |
о сви садањи прави писци српски мисле и чине.</p> <pb n="19" /> <p>После овога скренуо је пажњу |
трговца који друкчије мисли.</p> <p>То чине само сиромашни трговци, који се према господи обич |
једна од тачака тих дужности урачуната, чини да су они према истој толико равнодушни, а и пород |
аких мисли.{S} Ти си млад, једар, свеж, чини ти се да ћеш живети хиљаду година.{S} Ти, хвала Бо |
ањеника, све то смешано, <pb n="126" /> чини један општи звук, који причињава, да човека жмарци |
рис, и црвен к’о паприка, „да ми ваљда чини милостињу, да се пред целим светом гради племенита |
то најпоузданије тврди.{S} Мени се све чини, да постоји још један виши, вечити живот, у сасвим |
ња њеног мора се изјавити, да она то не чини бадава.</p> <p>Богатић не љуби из душе.{S} Он љуби |
а спасава, јер он онда сматра, да му се чини милостиња, а ту не прима.{S} Са Богатићем је давна |
еднака лика, но на послетку, ако се ово чини невероватно, онда је ваљда машта госпође Милице пр |
и мука, на све стране, да ми се готово чини, да ћемо се канда брзо вратити онамо, од куда смо |
ише овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још неш |
0" /> Недељковићу има он рачуна да тако чини, јер се нада повољном одговору на своју прошевину. |
ни се титрају са туђом муком, јер им то чини забаву. „Сит гладноме не верује!“</p> <p>Коста вид |
ас отуда лед бије.{S} И ту нам неправду чини баш онај, који је позван и од Бога и од људи, да н |
гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, као природни |
лековити мирис свој.</p> <p>Исто су то чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула |
а уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој старости да кукам |
удске злобе и неправде, и ако сам вазда чинио само племенита дела, због чега сам и изгубио свој |
у, и ако му до тога није било, но то је чинио једино из обазривости према друговима, и из зебње |
о на другу страну.</p> <p>То је он тако чинио, због познате латинске пословице: „<foreign xml:l |
, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напослетку усплахирени и до срца |
професор, послужитељ, трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдск |
" /> <p>— „Господин Љубомир Стевановић, чиновник министарства правде!“</p> <p>— „Господин Милив |
у авлије зове се Љубомир Стевановић.{S} Чиновник је министарства правде.{S} Родом је Војвођанин |
поверени му новац из касе, којом је као чиновник неког приватног друштва руковао.</p> <pb n="42 |
новићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као пренумерациј |
х да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин с |
а га наместе за каквог мањег општинског чиновника.</p> <p>Петар му саветује да даде Даницу за С |
ољна госпођа Маца, жена са свим обичног чиновника на ђумруку, а која је међу свима оним госпођа |
су и веселили се веома лепо.{S} Било је чиновника, професора, учитеља, трговаца, ђака са велике |
рат без смисла.{S} Код толико нежењених чиновника, узима се хранитељ, и одводи на границу.{S} О |
је жене и деце.{S} Бадава се ми цивилни чиновници упињемо, да будемо у рату као и официри, хлад |
је дневне послове ван куће.{S} Једни су чиновници, други трговци а има их неколико и предузимач |
куства.</p> <p>Кад се наплаћује пореза, чиновницима се она одмах одбија од плате; сиротињи, кој |
о какве четири <pb n="68" /> забране на чиновничкој плати, кад се срећним случајем дође до нова |
е, опраше, поново обукоше, и замоташе у чист чаршав.</p> <p>Ову последњу услугу вршио је у глав |
не нагађа и не слути.{S} Код њега вреде чиста факта.{S} Све друго је детињарија и лудорија.</p> |
е види, да је њу Љубомир узео једино из чисте, непомућене љубави.</p> <p>Имали су троје деце:{S |
на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћава људске рачуне.</p> <p>Изме |
које душа гледа.</p> <p>Кад су прозори чисти, душа се с поља јасније види.</p> <p>Даничина душ |
мисли, и гутаху његове речи, изговаране чистим и звучним гласом.{S} Међу том публиком била је и |
риге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чистим демократским духом задахнути.</p> <p>Овде седе з |
а гледам и на Богатића, како је љут, да чисто хоће да пукне.{S} Он је молио твога мужа, да овај |
ло на нашем ведром брачном небу, а сада чисто стрепим од холуја, који као да се спрема“.</p> <p |
а сасвим <pb n="138" /> одвојена и моја чисто породична ствар, да пресуђује о нашим старим трго |
у књижевности, која треба у нас да има чисто народносну и скроз моралну основицу.</p> <p>— „Ср |
p> <p>Осим тога, он још није са свим на чисто са Богатићем.</p> <p>Међу њима постоји још један |
аболи глава, јер је и она била с тим на чисто, да ће се стари тефтер отпочети поново да претрес |
Коста даде жени у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај |
је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднети.{S} Није ми м |
од три хиљаде дуката.</p> <p>Рачун овај чисто је трговачки, но ипак веома деликатне природе.</p |
p>Испрва се водио разговор општи, затим чисто трговачки, па у свези с овим последњим, где се не |
звати: страховито цикање носева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијн |
ење, још чешће исмевају то, а поборници чистог натурализма готово анатемишу ово, изричући, да љ |
Милице, то су сви знали.{S} Но скептици чистоте овога кумства нису разбирали за његову идеалну |
ашта његове љубавне среће није огледало чистоте брачног спокојства, него је огледало ниске, жив |
тако н. пр.{S} Недељковић меша с вином чисту воду, Богатић није уз бело вино „гисхиблер“ а ста |
мало продрема, затим пије каву, пуши, и чита новине.{S} Тек око четири сахата одлази <pb n="91" |
стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај напасник, те оба непо |
азрогаче очи, јер он онда има да угледа читав ред кућа, с једне и с друге стране, па му све то |
етири бабе, и начиниле од силног зевања читав ветар у соби.</p> <p>Кад је музика отпочела понов |
крштењем малог кумчета била тада за њу читав догађај, па се повратити друштву, које се као по |
никад више нема, а овамо ми пређе нуди читаве спахилуке!...{S} Но тако је, дабоме, данас у све |
говор, коме он и нехотице придаде облик читавог свечаног говора мало по мало, накупио велики бр |
сецима трајати, а може се провући баш и читаву годину дана; дотле ће се у његовим трговачким по |
ено прасе, које је за овим дошло, имало читаву муку, да буде поједено.{S} Јагњеће печење, опет |
а џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну болест.</p> <p>Живот њихов текао је ина |
„Ви сигурно нисте ожењени.{S} То као да читам једно из ваше младости, а друго, што не примећује |
n="111" /> образовању, које сам стекао читањем и путовањем.{S} До овога последњега часа, кад с |
у Симину поруку.</p> <p>За све то време читао је Коста новине, заклонивши њима своје лице.</p> |
је некако случајно у некој старој књизи читао, да жењени људи живе дуже од нежењених, па се збо |
“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Недељковић са особитим задовољст |
етар подсети још Косту, како је недавно читао Сафира, па како тамо на једном месту стоји, да пр |
амо се нарицало и јадало.</p> <p>Сокица читаше телеграм и плакаше, затим се маши у недра, извад |
може!“ да је гост, који за истим столом читаше новине и овима заклоњен беше, новине уклонио и К |
г полета, те на предлог оног друштвеног члана, чија жена тако воли, кад се он карта (а ваљда га |
е и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови певачког друштва.{S} Као такови, по смислу свог |
рима, и оду у салон међу остале.</p> <p>Чланови „малог фарбла“ и малих катастрофа учине то исто |
ог куће и богаства назвао „газда Вуле“, човек је, и ако по свему изгледа више на праисторијског |
ли посао, био је главом Сима Богатић, а човек, на коме треба ова срамота да се изврши, требао ј |
елим светом.{S} Она је једини услов, да човек може бити задовољан, срећан и поштен!“</p> <p>— „ |
угим све животињске облике, које добија човек кад бесни.</p> <p>Столице су у његовом биро-у тад |
ад почињем увиђати, да то баш није рђав човек.{S} Па реци сам, зар има на овом свету још неког, |
аташ овај беше немилостив, тврд и суров човек.</p> <p>Са истим се Љубомир упознао у кафани „Пар |
еограду веома признат посао).{S} Но кад човек завири у авлију газда Вула, тада му се тек разрог |
де, кад пређу четрдесет година.{S} Млад човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, |
е себи да угађа. —</p> <p>Газда Вуле је човек око педесет година.{S} Средњег је раста, но веома |
не зна ни сам газда Вуле.</p> <p>Он је човек намћор, па то вам је.</p> <p>Такав се ваљда родио |
једва глава види, изгледа, као да није човек, него да су четири укрштене четке за кречење.{S} |
во је све тако љубазно изговорио, да би човек помислио, да он никакве опаке намере имао није пр |
ез нарочитог имена.{S} И доиста, као би човек хтео тој новој безименој авлијској улици да дâ им |
азда Вула посматра са сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди свом |
изражавао неку врсту гнушања, мислио би човек, да га производе моралисте, но у томе осмеху иска |
ми кажите, допада ли вам се овај млади човек?“</p> <p>— Недељковић одговори:</p> <pb n="32" /> |
и белих зуба, а десно, крупни, старији човек, гојазан, елегантно обучен, а преко бела испупчен |
p>Зато је у рату најтеже и најгоре бити човек!</p> <p>Српска мобилисана војска била је подељена |
о је његово неизмерно богаство.{S} Овај човек зове се Сима Богатић.</p> <p>На најлепшем месту у |
мало није прилика за Даницу.{S} Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} |
марати, па да то изгледа, као да је тај човек томе сам крив, јер је он то својим неумесним пона |
>Но не треба се тога бојати!</p> <p>Тај човек, односно супарник Миливојев, подао је и малодушан |
дбе донекле настрано судио, био је ипак човек од разлога, поимајући, да је побеђени супарник са |
својој природи био веома сентименталан човек.{S} На њега је немило упливисало, кад је опазио, |
асао.</p> <p>Љубомир беше веома скроман човек, па овако одговори пријатељу:</p> <p>— „Мани се б |
S} Средњег је раста, но веома је крупан човек.{S} Бркове и обрве има, подједнако велике и раштр |
Име му је Никола Николић.{S} Карактеран човек, оличено поштење и добричина.</p> <p>Он одмах, зв |
у ствар, јер зна, да је Петар дискретан човек, а у неком погледу рад је и Петра да изазове, не |
ицу за Симу, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само |
нице убеђење, да је Миливоје лакомислен човек, а докаже ли се једном то, онда мора сасвим охлад |
им сви поседаше.</p> <p>Коста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице |
овачке циљеве постигнем.</p> <p>Трговац човек не бави се идеалисањем и појезијом.{S} Сентимента |
овића за четири сахата по подне.</p> <p>Човек би мислио, да ће Сима прогутати Косту кад му је о |
тра Радосављевића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богас |
оштења.</p> <p>Пасја пећина мори псе, а човека само онда, кад се до њих спусти.</p> <p>Ова комб |
извесно не трпи,, а можда и мрзи овога човека, но Даница је уједно и добра и послушна кћи, па |
изазвао.</p> <pb n="88" /> <p>Они тога човека нису познавали, но госа, који их је за ово погод |
ни један општи звук, који причињава, да човека жмарци подилазе, а коса му се у вис диже.</p> <p |
по свему изгледа више на праисторијског човека по Дарвиновој теорији.</p> <p>Газда Вуле није се |
ни, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, па да то изгледа, |
сти.{S} Уопште се каже: „одело не прави човека“, па опет је то данас готово једино мерило, по к |
матрати испод свог достојанства да воли човека, који се јавно бије по каванама.</p> <p>Богатић |
сева.</p> <p>Чисто је жалосно погледати човека, који се мучи да кијне.</p> <p>Ено гледните сад |
се у изгубљеним стотинама!...</p> <p>За човеком се не жали, коњ се једва прежали!</p> <p>Зато ј |
осећаше се у томе тренутку најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Крадимице посматраше он Даницу |
о пошао, но остави се препирке са таким човеком, који нема појма о части.{S} Он није достојан т |
олела, кад би ти сасвим раскрстио с тим човеком.{S} Милица је мени и онако већ казала, да је он |
егом, па обично баш онда омахну, кад је човеку највећа нужда.</p> <p>Перса, као домаћица, то на |
ме ето снађе, у корен пропао.{S} У том човеку представљена је финансијска моћ, а та влада дана |
Стара је она изрека, која гласи: „благо човеку на правоме путу“, но тај пут је обично скривен и |
еописано милог осећања, које се јавља у човеку, кад предосећа неки жељени срећни догађај, заспа |
еч: „рат“, испуњава целокупну повесницу човечанства, почињући од старог завета па до данас.</p> |
лосе а не јеремијаде.{S} Зато, мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то б |
па рече:</p> <p>— „Та лако ћемо за ото, човече!...{S} Та Ви се баш журите!...{S} Има за то врем |
ек’о“.</p> <p>— „Он је зацело!...{S} Та човече, видели смо га већ једанпут, зар се не сећаш?</p |
само руком, на рече:</p> <p>„Лако ћемо човече, остави то сад!“..</p> <p>Сима се преобразио, но |
.{S} Ја не могу ни да замислим, да душа човечија умире са телом, и ако сам изучен и васпитан на |
о такав разговор, који разгаљује дневне човечије бриге <pb n="83" /> и тешкоће.{S} Сви су чисти |
старијим годинама.{S} Појимање о животу човечијем <pb n="120" /> постало је код мене нешто скру |
вој години!...</p> <p>Док је рат, живот човечији вреди мало или ни мало.{S} Погинули борац у на |
је, да је Сими Богатићу с места пресела чорба.</p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудноват |
ољу оставила.</p> <p>На столу се пушила чорба.{S} Кашике се већ додирнуше са тањирима, на од њи |
сва јела, која су донесена после киселе чорбе, на овој вечери.</p> <p>Пилећи паприкаш са резанц |
мира.</p> <p>Љубомир се наже.</p> <p>Он чу, како Миливоје прошапта:</p> <p>— „Дану поздрави, зб |
тио из неког старог сановника, који још чува, јер му он преставља сву очевину и материнство, је |
ица са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у вече око 10 |
посредовање, или боље рећи, Симин новац чувао је Недељковића од срамоте и пропасти.{S} Раскрсти |
тства фалио је само један корак.</p> <p>Чувар ове његове трговачке тајне био је Сима Богатић.{S |
, које сад царује.</p> <p>Но злато ваља чувати од два страшила, малог и великог.</p> <p>Мало ст |
едничко покривало!..{S} Света земљо!... чуваћу те и неговаћу, залеваћу те мојим топлим сузама, |
већ јако разглашена код сиротиње, па се чуваху оскудни људи газда Вула као живе ватре.</p> <p>Љ |
вића, саветника у пенсији, човека веома чувена са свога неокаљаног поштења и богаства.</p> <p>Г |
и је био проникнут врлинама и на далеко чувеним српским гостољубљем, а није био огрезао у кафан |
.</p> <p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решил |
ћа тиче, ја се, право да ти кажем, само чудим твоме мужу, како не увиђа, да то ни мало није при |
вом мизантропијом.{S} Но не мој се томе чудити.{S} Ја сам већ у тако званим старијим годинама.{ |
љковићевима.</p> <p>Томе се не треба ни чудити.{S} Сви знамо да је тако међу људима, а и српска |
аница.</p> <p>— „Немој томе свему да се чудиш.{S} Ја нисам више она Даница, која сам пређе била |
устима свих осталих <pb n="60" /> неки чудни, презриви осмех, који је само једини Недељковић с |
вог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних |
о чак и на своју рођену децу.</p> <p>— „Чудно“, говораше Љубомир сам собом, „покрај свег задово |
/p> <p>По глави Симиној врзле су се сад чудновате мисли.{S} Он је имао важна узрока, да мисли, |
<p>У глави газда Вула сигурно се врзле чудновате мисли, кад је тако нешто учинио.{S} Он није б |
еке љубопитне укућанке; па неће бити за чудо, ако споменемо, да су се ове исте једанпут и прекр |
ветле неке ствари, неће бити ни најмање чудо, зашто је господар Коста Недељковић био противан М |
се не брани.{S} Кад би нешто Бог учинио чудо, па да у место кише падају дукати с неба, газда Ву |
ом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову наглу промену Миливојеве нарави, па у то |
де и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује се по чешће и узвик предстража, као и одговор на л |
а још и ту, за њега најмелодичнију реч, чује.</p> <pb n="36" /> <p>Њихова међусобна изјава љуба |
зна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и друга каква не |
ник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет? |
но што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут је свратила |
p>— „Пијмо браћо, пијмо, да нас нико не чује!“ забрујаше изненада гласови младих веселих људи, |
дељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, |
смо.{S} Ми смо овди сви одушевљени, кад чујемо за какву добру књигу.{S} Поздравите г. Стеванови |
у Стевановићу, књижевнику, који је како чујемо чиновник негде у министарству код Вас, као прену |
„Мило моје дете, ти си је ли вољна, да чујеш од оца добру и паметну реч?“</p> <p>— „Вољна сам, |
сестро, па зар је то првина да од мене чујеш, да ако најлак и до тога дође, да вас ја оставити |
, поче и он да малаксава.</p> <p>Већ се чују грубе за повлачење у назад.</p> <p>Битка, нерешена |
ас дан на великом бурету спава, био још чукун деда жив, кад се ово вино купило и довезло из Нег |
он полако рече Сокици, да не би Даница чула:</p> <p>— „Господин Љубомир има потпуно право.{S} |
о дете).{S} Чим је она ово сад од Персе чула, одмах <pb n="63" /> се решила у себи, да то све с |
{S} Била је необично весела, јер је већ чула од Љубомира кад је кући дошао, да су спасени.</p> |
ирима, на од њиховог звекета није се ни чуло, кад се врата од салона отворише, и кад уђе кроз њ |
Даница воли, и ако то још из њених уста чуо није.{S} Па ипак, колико је много жудео, да још и т |
аса!</p> <pb n="41" /> <p>Газда Вуле је чуо, кад је оно Љубомир после поноћи од куће отишао.{S} |
е Миливоја на забави још затећи, јер је чуо, кад је Миливоје довикнуо своме неком пријатељу:</p |
</p> <p>Љубомир, који се сад пробудио и чуо из своје собе тупи глас газда Вула, скочио је к’о о |
дмах испунила, а ако је њен муж није ни чуо био.</p> <p>У трећој соби већ су седала господа за |
да угаси лампу, и да легне, но он то ни чуо није, а кад се нешто расплака Боривоје, он тешко уз |
ебе.</p> <p>Командант пука, који је ово чуо, насмеши се, заграби прстима у своју дувањару, па д |
ри сахата но поноћи.</p> <p>То је јасно чуо Љубомир кад се кући враћао да обрадује Сокицу изнен |
ве се то збило без и једне речи.</p> <p>Чуо се је само уздисај!....</p> <p>Изгледало је, као да |
пријатне ствари.{S} Зашто, одмах ће се чути.</p> <pb n="38" /> <p>Газда Вуле не воли људе, он |
ећим гласом, но даље се ништа не могаше чути, јер сва соба заглушну од смеха и вике.</p> <p>Бог |
ако не иде од руке, ево овде до мене је чутура, па дед’ повуци мало!....{S} Гарантујем, да ће о |
што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да има овде још нешто мало!{S} Дед повуци |
да раздраган, па се маша сваки час и за чутуру, док си га пређе морао <pb n="122" /> по ваздан |
Љубомире!“</p> <p>Љубомир прими пружену чутуру, па кад се поднапио, он је врати Миливоју, који |
е но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само песницом по цилиндру.</p> <pb n="8 |
Ни на једном пољу није противник толико џандрљив и осетљив, као на љубавном пољу.{S} У тој борб |
ретрпео неколико пришивака: „да је опет џандрљив!“ па се на томе и свршило.</p> <p>Сад он благу |
и сув, нешто мало погурен и по неки пут џандрљив.{S} Она висока, класична лика, мајестетичног х |
што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућана сматрао, сваки <pb n="4" /> за се, ц |
не увек.{S} Отуд је произлазила његова џандрљивост, која је доцније прешла у читаву кроничну б |
н је разумеде.{S} Недељковић се маши за џеп, из кога извади танку хартију, на којој беше и нашт |
а гроба понео, нашто се Љубомир маши за џеп, те извади груду земље, и преда је Даници са овим р |
ла господа!... сваки ти то ради за свој џеп.{S} Отимају се о масна звања.{S} Цео свет гледају п |
рај камена груду земље, стрпа је у свој џеп, на сиђе полако и опрезно у логор.</p> </div> <pb n |
је случајно бележница отишла некуд мимо џеп, па светлим и радосним очима погледа на Миливоја, к |
на то Коста, прими је, савије и метне у џеп од прслука.</p> <p>Затим одоше обојица међу сватове |
о говоре већ су пружени новац стрпали у џеп.</p> <p>На захтев Љубомиров напише газда Вуле призн |
, и извади неке велике стране новине из џепа, те отпоче да их чита.</p> <p>На ово се стиша овај |
<p>Коста оде до првог пулта, извади из џепа менични бланкет, те написа меницу на три хиљаде ду |
а срећом!“ рече Сима, те пружи Кости из џепа извађену упутницу од три хиљаде дуката.</p> <p>Ист |
ш и горе прошао, извади на брзу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Он |
.</p> <p>Мало затим загледа он и у свој џепни сахат, те кад виде, да је равно четири сахата, ви |
те отпоче живо нешто тражити по горњим џеповима финог му капута, па одмах и проговори:</p> <p> |
да имам част.....“</p> <p>Он пипкаше по џеповима и даље, окренув се у исто време старом начелни |
ку у своју бележницу, опипа се затим по џепу руком, да би се уверио, да није случајно бележница |
p> <p>Газда Тоша, терзија, има свакад у џепу белога бурмута, који држи у белој кутијици, па иде |
гло у кухињу, са тврдом намером, да тог џимрију добро изгрди и напоље истера, пошто исти пре ос |
ица затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сокице уновчи, но ов |
тано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак мало стиша.</p> |
м, колики му је страх од смрти.{S} Није шала, пропаде толика пенсија!“</p> <p>Обојица се смејах |
да баш никако не може да дође, она онда шаље собарицу, која опет на свој начин постаје све доса |
n="49" /> <p>Између осталог озбиљног и шаљивог разговора, дође ред и на Љубомирово чудно спасе |
е не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас му је рапав и тупо зв |
ки синови ретко иду у рат или се бар не шаљу на опасна места.</p> <p>Све то зна Сима из свог ро |
част.</p> <p>А ево зашто.</p> <p>Кад се шамањер расточио у чаше, нико од ових младих људи не хт |
имају више на ум, ни Богатића, ни његов шампањер.</p> <p>— „Па зашто чините то?“ запита их напо |
и без опроштаја.{S} Заборавио је чак и шампањер да плати.</p> <p>— „Сигурна је кућа!“ рече на |
ђипи.</p> <p>— „Па, сигурно, у тај Ваш шампањер!...“ одговори исти са подсмехом.</p> <p>— „То |
рену он сад у другу крајност.</p> <p>— „Шампањера овамо!“ продера се он, и лупну неколико пута |
ви у рату претварају њиве и винограде у шанчеве, а топовске гранате руше цркве и палате, куће и |
а оваком земљишту не могу свугде копати шанчеви, то се одваљује и купи камен, па се слаже у вис |
ог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господин странац, и да се нала |
ила се Даница са Миливојем и тихо му је шапнула: „чувај се, душо моја!“</p> <p>Истога дана, у в |
је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово |
ве тишије свршава, док се већ при крају шапуће и пева у себи, па напослетку опет громогласно от |
тимо се сад мало у собу где се картало, шат буде тамо чега интереснијег.</p> <p>За столом, где |
и тамо амо, а по неког видиш како скида шатор, на се њиме замотава и леже.</p> <p>Тек око поноћ |
бојишту сахрањен, сео је Љубомир, па у шатору пољске болнице спрам свећице написао Сокици тужн |
и његовом псу.</p> <pb n="39" /> <p>Као швајцарски бик, кад иде с паше кући, исто тако газда Ву |
чинили и око водоскока усађени цветови шебоја, зумбула и каранфила, а зеленкада, ђулашик и кри |
е кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у његовој авлији.< |
в напише газда Вуле признаницу на сто и шесдесет и пет динара, потпише је, прими за тим стотина |
а овоме газди дужан је кирије равно сто шесдесет и пет динара.</p> <p>Ако толику суму до осам с |
звала се ова млада жена.{S} Удала се од шеснаест година, и била је жена у потпуном смислу те ре |
га не баце у рупчагу са кречом, вреди — шест динара, толико коштају нове даске за слупани му са |
да те замолим:{S} Ако ја своју кућу за шест месеца не узмогнем повољно да продам, да ми ти онд |
еницу на три хиљаде дуката цесарских за шест месеца, и преда је Сими.</p> <p>Сима меницу пажљив |
ng="la"> tertius </foreign>.“</p> <p>Од шест сахата из јутра, па до два по подне, непрекидно за |
ме Сима за увреду да свети!...{S} После шест месеца, кад ти меница буде платива, онда ће се тек |
ремао за професорски испит, који су пре шест месеца обојица и положили.</p> <p>Госпођа Милица б |
</p> <p>За који дан, па ће да се наврши шест месеци, време, у коме треба Коста да исплати своју |
а продам, да ми ти онда меницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу |
Миливоја.</p> <p>Кад је прошло и других шест месеца, Коста опет долази Сими ради продужења мени |
бар своје сигурно.{S} Њихов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им |
средњих људи, са нет млађих госпођа, и шесторо младих људи, који су се трима, младим као капља |
на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаги гледа у звезде, не би |
ла и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетњ |
ош није почела, па се Даница и Миливоје шетају испод руке.</p> <p>Неописана раздраганост и весе |
обмане! — викао је Сима као бесомучан, шетајући се нагло по биро-у, и још непрестано бацајући |
пе.{S} Неки су овде седели, а већина се шетала по салону, или одлазила у друге просторије, у ко |
ан. „Два миша могла би се рахат по њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки ш |
дно по авлији.{S} Сад је зимње доба, па шетње по авлији пре зоре нису ни мало пријатне, но треб |
вље кретање и жагор.</p> <p>Отпочну сад шетње дуж свих соба.</p> <p>Домаћин и домаћица задржава |
и, да се Миливоје већ подуже са Даницом шеће, и да је већ неколико игара узастопце с њоме одигр |
ући га, како се до миле воље са Даницом шеће и разговара.</p> <p>Миливоје и Даница нису на то н |
тарчић начелник је министарства правде, шеф Љубомиров.{S} Име му је Никола Николић.{S} Карактер |
ерало, да код нас трговаца чак поједини шефови не васпитају своје <pb n="110" /> млађе онако, к |
да је казни за неверство.</p> <p>За оне шибе, које Србија спрема Бугарској, позајмљено је дваде |
оја!...“ разлегну се глас иза њих, а из шибља изађе досад скривени Коста Недељковић, потпуно об |
, услед чега се обоје брзо окрену према шибљу, но тамо беше опет све тихо и мирно.</p> <p>Ћутал |
олити.</p> <p>Даница затим предложи, да шије у кући бели шав за трговине, па да се то преко Сок |
ране.</p> <p>Из велике ране на грудима шикне загасита, венозна крв.</p> <p>Снажни војник не ра |
жи овај породични спор, па су тога ради шиљили ушима и пиљили очима, кад год је за то прилике б |
орена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке <pb n="54" /> степенице, које осветљавају лепе м |
гао се звук војничке капеле на далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свир |
се зачуди, кад виде да је капија њихова широм отворена.</p> <p>То није био никад обичај код Нед |
мегдана, сва је осветљена.{S} Капија је широм отворена.{S} Гости већ долазе и пењу се уз широке |
/p> <p>Врата од ходника, беху исто тако широм отворена.</p> <p>У њему ни живе душе.{S} Нема мла |
/p> <p>— „Док сам био у нижим и средњим школама, послуживао сам, и добијао у старијим разредима |
сора, учитеља, трговаца, ђака са велике школе и трговачких помоћника.{S} Сви су они чланови пев |
трговачки момак, чиновник и ђак велике школе.</p> <p>Прве куће београдске носе одавде црно и б |
та,“ рече Миливоје.</p> <p>— „Ко Вас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје одгов |
> <p>Кад је Миливоје одрастао за средњу школу ова је веза између куме и кумчета сасвим прекинут |
мах, од овога веселог друштва, коме је шкрипао сад кисео купус међу зубима, баш као оно кад се |
.</p> <p>Кад се Љубомир вратио и капија шкрипнула, газда Вуле је опет ђипио, па кроз авлијски п |
ушне деце.</p> <p>За мало па на ходнику шкрипнуше врата.{S} На ова изађе вредна домаћица, госпо |
о изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни.{S} Он се бар том |
, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових финансија почело да љ |
ој старо је четрдесет година.{S} Вино и шљивовица у подруму такмаче се са овим годинама, јер је |
зу руку из џепа грош, баци га на сто, и шмукне на врата.</p> <p>Она двојица нису га гонили; вик |
пе своје полиће.</p> <p>— „Јевреме, дај шоме!“ викну затим један од њих на момка.</p> <p>Пружај |
и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код нас, ако не може бити код д |
е, молим Вас, нека нам дођу преко Вашег шпедитера или каквом приликом, јер нисмо ради, да писац |
домаћица имала је начина, да овај зимњи шпециалитет одржи.{S} Коме да вода на уста не поцури, к |
јој је још стотину динара аконтно даље шпијонаже.</p> <p>Затим је отишла, а после ње отпочео ј |
ти, па ради тога је и подржавао сву ову шпијонажу.</p> <p>Све је то тако било и трајало до у са |
ојим драганом.{S} У кући је, вели, сами шпијуни Богатићеви окружавају.{S} Нарочито је куварица |
тимања кишнице испод заједничког олука; шпијунисањем ко стран долази и одлази; кад је ко од уку |
је тако нешто учинио.{S} Он није бадава шпијунисао и даље.{S} Мало затим, а стојећи још на мерд |
је опет ђипио, па кроз авлијски прозор шпијунисао за Љубомиром, но видећи да је Љубомир сам, в |
се опет начинио неки нови Епаминонда, „шпикован“ Хајнеовом меланхолијом и Бајроновом мизантроп |
.{S} Но треба знати, да то није чивуцки шпиритус.{S} У Србији, хвала Богу, тога нема!</p> <p>Је |
.{S} Претежније је ово питање од онога, шта ће бити с нама?{S} Остави ти, нека се ствар деце на |
ста је бистар човек, па одмах разумеде, шта значи долазак оне двојице, као год што је и код сво |
одмећу?“</p> <p>— „Узми се на ум, дете, шта говориш!“ плане сад Недељковић. „Ја не спадам у дру |
е држати се истине, па отворено изрећи, шта је коме на срцу, него подхрањивати неспоразум невер |
воје непрестано договарао са Љубомиром, шта ће и како ће сад.{S} Обојица беху невесели и веома |
аву.</p> <p>Путем је једнако премишљао, шта да учини, па да се ма чиме освети Миливоју.{S} Зато |
едаше напротив сасвим расположен и тих, шта више, у његовом понашању беше неке особите љубазнос |
година.{S} Ти, хвала Богу, још не знаш, шта је то ревматизам, ишијас, навралгија, катар у стома |
вао, и због којих те отаџбина треба.{S} Шта мислиш ти о томе, Миливоје?</p> <p>— „Мени је у поч |
ојих каприса.</p> <pb n="77" /> <p>— „А шта мајка твоја вели на све ово?“ питаше Миливоје даље. |
написани табак по један пут пољуби, па шта ће ми веће награде?!...“</p> <p>Љубомир престаде, С |
његова жена пошла за њега из љубави, па шта јој фали?!..{S} Скоро свака девојка има пре удадбе |
цело, нико други него он!“</p> <p>— „Па шта ћемо сад?“</p> <p>— „Па онако, како нам је заповеђе |
ише пута Недељковић у друштву, ја им се шта више дивим, и био би најсрећнији, кад бих имао сина |
је лако и могла, јер се није имало више шта крити и затезати.</p> <p>О Богатићу није тада ни је |
ред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> <p>Она не да Бугарима да раде свој за |
, отвори Сокица кухињска врата, да види шта је, а двојица укућана већ су били потрчали на оно м |
д човек гледа смрти смело у очи, он јој шта више пркоси, често је изазива и тражи, а јеси ли ви |
с тобом до зоре приклапати, и ако знам шта нас сутра чека, кад отпочне марш кроз Цариброд па н |
повести, па да се не уморим, а гле само шта је данас?{S} Задувам ти се брајко, и кад преко собе |
ш несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.</p> |
а им је и могло бити до тога, а неки су шта више имали и своје куће на другом ком угледнијем ме |
а далеко и широко.</p> <pb n="10" /> <p>Шта се баш у овај мах свира, о томе није Љубомир размиш |
казала, да је она вољна“....</p> <p>— „Шта је она вољна?“ прекиде је муж одједанпут, љут као р |
је трговачке ствари поверава.</p> <p>— „Шта сестро?“ прихвати живо Милица, „па зар би ти због т |
ца, и изви му се из загрљаја.</p> <p>— „Шта велиш то, Данице?“ трже се Миливоје, и узе је за об |
ла, да се Даница уда за Симу.</p> <p>— „Шта друго и да чинимо?“ рече она Кости, „зар у нашој ст |
шапћући да Миливоје не чује:</p> <p>— „Шта велите, ово не би био баш рђав зет?!{S} Право ми ка |
раљ Милан I.{S} Уз њега стајаше Врховни штаб у Нишу.</p> <p>Љубомир и Миливоје налазе се у Дуна |
Дунавска и Дринска, но наредба врховног штаба гласила је, да се баш тога дана никако не упуштај |
је равница.</p> <p>По наредби врховног штаба, заузео је први вис с десне стране IX пук.{S} То |
/> <div type="titlepage"> <p>НИШ</p> <p>Штамаарија Душана Валожића</p> <p>1891</p> </div> </fro |
осте, лежаху по столу поређане „париске штанглице“, „патишпан“, „торта с орасима“, „пуслице“ и |
.{S} Та пре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес с |
пом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложили, дотле је онај други набијао странцу цили |
ера се он, и лупну неколико пута својим штапићем о сто.</p> <p>Келнери дотрчаше.{S} Заповест би |
икоме се није јавио, а лупкајући својим штапићем о сто, тражио је, више кревељући се, но обично |
идати гостима горње одеће, и оставља им штапове и кишобране на за то одређена места.</p> <p>Из |
лићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих двоје око отимања штапа гложил |
ићем зврцнути!“</p> <p>— „А ако он тебе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, |
могла то Милици казати, али је и сувише штедила осетљивост своје пријатељице, знајући да је то |
јбоље.{S} Коста је претрпео неке велике штете, а ја би чисто рекла, да ми то нећемо моћи поднет |
сачувам и обезбедим, без своје моралне штете, да ћу моћи најскромније живети, но то ће баш да |
има се за лоше преводе, који су већином штетни по јавни морал, јер потпомажу, да нам младићи по |
ући, да би иначе, све то ишло на њихову штету.</p> <p>Домаћин и домаћица испратили су госте до |
палате, куће и колибе.</p> <p>За оваку штету појединац нема накнаде.</p> <p>Данас си имућан, с |
ети он једнога дана, претрпивши огромну штету на извезеним шљивама, како се подножје његових фи |
међусобна изјава љубави била би за њега штит, о који би се сви насртаји на његов сада једини ид |
ик у свако доба готов <pb n="118" /> да штитећи живот старешине, ма и својим плати.</p> <p>Ово |
у свему за право, па се чисто зарадова, што му је жена примила сама на себе тај најтежи задатак |
ност може да постане издајником нечега, што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим |
Та тај човек осим богаства нема ничега, што би му вредило.{S} Па на послетку, зар је твоме мужу |
сокака, мислио би човек, да због тога, што није веома дугачка, газди своме не може много кириј |
он то не брани, а то је све због тога, што газда Вуле не држи на себе, и неће себи да угађа. — |
уштао би и браду, но то само због тога, што би је заборавио бријати.{S} На своју спољашност у о |
сасвим прекинута била, једно због тога, што је Миливоје учио и свршио гимназију у Крагујевцу, а |
м својим непријатељима, а то због тога, што се непрестано упињем, да докажем, да ти исти, тенде |
против, расположен и веселији но икада, што је могао бити.{S} Познато ми је, да и највећа радос |
леда она још једном крадимице Миливоја, што овом није никако неопажено остало.</p> <p>У томе ст |
рију, или седне из очајања да се коцка, што је готово то исто, немајући зар друга <pb n="149" / |
>Средства за живот нису јој оскудевала, што се најбоље видело из њеног тачног плаћања кирије шт |
јало, зацело домаћица приметити морала, што јој свакојако не би годило, јер би се морала сетити |
а за својим госом, него једино од бола, што су га причкиљиле мердевине.</p> <pb n="44" /> <p>Га |
за то треба дара, па ко је крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућка |
е крив онима, што га немају, или онима, што своја наследства профућкавају?!...</p> <p>Разуме се |
зликују од надувеног држања и понашања, што га је имао овај странац.</p> <p>Програм се извршио |
о ње, примети опет, како је веома љута, што јој муж неће да приреди вечерас какву картанију, је |
p>Њу прекида но неки пут праска дрвећа, што гори овде и на разним странама.</p> <p>Уз ово, чује |
} Но у томе баш и лежи највећа тешкоћа, што је мога оца веома мучно преокренути у његовим смеро |
<p>У прочељу је седела госпођа Милица, што је био увек њен тако рећи уведени обичај, на који с |
оља јасније види.</p> <p>Даничина душа, што овде значи: њена нарав, девојачки понос, појимање с |
полицију.</p> <p>Нико није никоме крив, што није богат, размишљаше Сима даље, за то треба дара, |
е и играчице, јер ту нема ничега новог, што би кадро било обратити нарочиту пажњу на себе, па у |
другог имена, а не њиховог сопственог, што значи: да је сваки поједини од тих џандрљивих укућа |
им!“</p> <p>Он се љућаше на самог себе, што је пре кратког времена огласио пренумерацију на сво |
и састојао тријумф садање среће њихове, што више није било потребно мислити о ономе, што је бил |
ковићева мотрила је бадрим оком на све, што се онога јутра догађало у кући, кад су се Миливоје |
, и још непрестано бацајући на под све, што му је пре шака пало. </p> <p>На послетку се ипак ма |
ецо моја!..{S} Мир садржава у себи све, што се у животу зове срећом, па зато је он баш највеће |
кици поклоњена толика пажња, а с друге, што је Сокица извршила свој задатак онако, како је то т |
јој је јављено било, извинила се тиме, што се поуздано надала, да ће се мртво тело моћи овамо |
ише није било потребно мислити о ономе, што је било па прошло.</p> <pb n="132" /> <p>Уз то, цел |
оји су сад обвезани, састоји се у томе, што треба једног човека јавно осрамотити и ишамарати, п |
> <p>Друштвена несрећа баш лежи у томе, што се подле и ниске ствари, помоћу којих се у данашње |
</p> <p>Ако се Недељковић криво закуне, што ће се лако моћи доказати (при овим речима куцне се |
дође ред и на Љубомирово чудно спасење, што није било ни за једног од присутних никаква тајна, |
о ти си одступио од њега, зарад освете, што ти не могах дати кћер.{S} Зар ова сасвим <pb n="138 |
ељковић је већ давно изгубио све новце, што је собом понео, а свакојако није мало собом понео, |
ћају велике молитве, а природи доскоче, што полазе <pb n="5" /> све светске бање, па кад поред |
код прве групе па се час љутио у себи, што Недељковић непрестано губи, а час се дивио дрскости |
<p>Изгледало је, као да се Даница чуди, што јој отац у опште прави паузе.{S} Она се решила, да |
чито овај последњи, као да су невесели, што их Даница још погледала није.</p> <p>Она гледаше јо |
ат је каштига свету.{S} Он је на земљи, што је муња на небу.{S} Муња чисти ваздух, рат пречишћа |
на, који се имао најсвечаније дочекати, што је већ и у позивницама напоменуто било.</p> <p>Напо |
да ћу ја чак и сам дуг хтети одрицати, што се поуздано може претпоставити доласком оне поручен |
и се, кад је приказан био овој двојици, што ови прости и ограничени људи нису никако могли да р |
ш понајмилије, па се због тога насмеши, што Сима није спазио.</p> <p>Богатић је одмах у свему п |
униционо колоне.{S} Једино ме још теши, што ћу са Љубомиром бити чешће заједно, јер смо обојица |
авати оној стотинарци особитији значај, што би иначе за цело било, да су њих двоје били сами, и |
ијаше Љубомир још неколико пута главом, што је био знак његовог непрекидног чуђења, на ову нагл |
су код њега бубрези заједно са мозгом, што Немци зову: „хирн мит нирн“.{S} Ако је то сасвим та |
евим интимним односима са својом кумом, што је сазнао од Недељковића, то ће сад, без сумње, код |
ласкав начин и оде, блажен и задовољан, што се — срушио с мердевина.</p> <p>У авлији се сретне |
една врата право у ходник, који је као, што знамо, почињао на улазу, дужио се право, колико су |
вој, „ја знам да твоме мужу није право, што сам Миливоју јавила да дође, а гледам и на Богатића |
еда у први мах, као да им је баш криво, што су постали наследници.</p> <p>Сви укућани газда Вул |
јој је тетка давно већ умрла, а друго, што је Миливоје смрћу својих родитеља остао сироче, па |
читам једно из ваше младости, а друго, што не примећујем на вашем челу онолико бора, колико им |
Богатићева.</p> <p>Но има нешто друго, што је она већ Милици казала, а због чега је Милица пос |
побратим Миливоје.{S} Ја сам погрешио, што нисам синоћ отишао на забаву, коју даје сад „Београ |
S} Не могу ти описати како ми је тешко, што сам удаљен од своје жене и деце.{S} Бадава се ми ци |
твари.{S} То је можда и због тога било, што није никако рађала.</p> <p>Нису се узели из љубави, |
дељковићевих, па му је веома мило било, што је с једне стране Сокици поклоњена толика пажња, а |
aude </foreign>.“ Извесно му је годило, што је баш он тај „<foreign xml:lang="la"> tertius </fo |
Она се решила, да саслуша до краја оно, што је досад у самом почетку осујећавала.</p> <p>Коста |
тако рећи го као прст.{S} Кад све оно, што се у моме књижевном животу досад дешавало, зрело пр |
ље, јер има довољно изгледа, да ће оно, што је изгубио на шљивама, надокнадити на кожама и вуни |
те дужности не дају ми, да учиним оно, што отац пошто по то, хоће.{S} Он је сада заслепљен обм |
<p>Свету највише годи, да верује у оно, што изненађује.</p> <p>Посумњати у поштење једне жене, |
ниција, ја како ћеш ти да саслушаш оно, што ја имам против професора Миливоја да кажем?“</p> <p |
влада у њој опште узбуђење.</p> <p>Оно, што је у редовним приликама неприкосновено и својина са |
ме.</p> <p>Богатић је то измислио зато, што није за овај мах умео ништа горе да измисли.{S} Рач |
срца увређени Богатић.</p> <p>— „Зато, што нисмо заљубљени као Ви!“ примети иронично један из |
у великом салону.</p> <p>Празно место, што је остало између стола и прозора, било је одређено |
како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се свака |
и „ухљебије“.</p> <p>Жалостан је факт, што за, оваке послове пријањају сви слојеви друштвени б |
а је код већине само пакост и ненавист, што спада у неморал.</p> <p>Осмејак Недељковића имао је |
и је имала као две жеравице, и биле су, што но кажу, на врх главе.{S} Нос јој је спадао у ону г |
је, а то јој беше прва завист у животу, што он без икакве сметње иде и броди својим правим путе |
га, да однегују и васпитају своју децу, што ће божјом помоћу и својим трудом и постићи.</p> <p> |
спусти Миливоја на земљу, па да одмах, што јаче може, отрчи по лекара и завој.</p> <p>Љубомир |
„Проклета судбо!... црна слутњо!...{S} Што га убисте?“</p> <p>Он нареди војнику да спусти Мили |
полако целу несрећну вест исказала.{S} Што им то није одмах саопштила, чим јој је јављено било |
иче, па сам била сигурна да ће доћи.{S} Што се Богатића тиче, ја се, право да ти кажем, само чу |
али веома лепе забаве у својој кући.{S} Што нису могли да уживају сами собом, уживали су у друг |
емо несрећни и незадовољни богаташи.{S} Што се мене тиче, ја сам већ изабрала оно прво“.</p> <p |
у, па ће бити спасен и срећан човек.{S} Што Даница бајаги не ће, то су, вели он, само „малзафла |
је <pb n="137" /> вечито благодаран.{S} Што се исплате самог дуга тиче, говораше Коста даље, во |
ницу на нових шест месеца, продужиш.{S} Што се интереса тиче платићу колико је право!“,</p> <p> |
один је, јел’те, писац оног „Забавника“ што излази у периодичним свескама?“ —</p> <p>Кад му то |
6" /> се њени гости већ навикли били, а што она није чинила из сујете, но ради бољег прегледа, |
што они сами добро још не познаваху, а што се у њиховим душама сматраше већ као нешто своје, з |
га је једном познао, тај је желео да га што пре заборави.{S} Но тешко ономе, који га добро позн |
ући зар друга <pb n="149" /> начина, да што заради, онда он добија надимак: „коцкара“, а богата |
ни овај живот.{S} С тога, гледај, па да што пре к њојзи одеш, па да је уз припомоћ њених родите |
лима одазивају, онда он мора гледати да што скорије умре.{S} Та није бадава оно казао бесмртни |
једина њихова тековина, продати буд за што, па ће и последњи јастук отићи у масу.</p> <p>Жена |
ироту пре неки дан добио, па да ћу и ја што год из њега за се моћи примити, а кад тамо, ти удар |
>Сад сигурно не би ни Петрова жена дала што од прихода са својих спахилука у Румунији.{S} Оно ј |
оспођи Еуфросини, и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуф |
е за вајду!...{S} Зар ће, мислиш, овима што сад ђипају, да буде боље, кад оматоре, к’о нас трој |
о добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Стари начелник „киби |
ра свима подједнако добро прија и онима што губе, и онима што добијају.</p> <pb n="73" /> <p>Ст |
имине радње, рекавши му: „С богом!“, на што Сима са, истим одговори, но овога пута, не руковаше |
ођоше овамо онако сасвим „случајно“, на што Коста довикне момку.</p> <p>— „Још две каве!“ па за |
ижњих да распитује за овог кавалира, на што чиновник један тихо шапну друштву, да је тај господ |
е пређе лако преко чела Миливојевог, на што он лако задрхта, и ваљда ради неког извињења, подиг |
е разговараше са најближима до себе, на што је приметио стари начелник Недељковићу, шапћући да |
други пут овај исти странца полићем, на што овај измахне сад на овога штапом, па док су се њих |
цео несрећни случај са газда Вулом, на што се Љубомир разведри, па како је то сад било најзгод |
ас је школовао?“ продужи Недељковић, на што му Миливоје одговори:</p> <p>— „Док сам био у нижим |
е, на то никако не пристајем.{S} А и на што ми то?{S} То би било само у стању да ме обмане, и д |
и.</p> <p>Нехотице се намеће питање: па што да гђа Милица и купи око себе овакове госте?</p> <p |
одолемо, без недозвољене одбране.{S} Па што је најжалосније у свему овоме, то је, да <pb n="108 |
дње „прико“, па онда дода:</p> <p>— „Па што тако усамљени?{S} Извол’те, извол’те, та боље је ва |
хов је двадесет-шести.{S} Капитал њихов што га имају у глави, никад им не може пропасти!...“</p |
нам неће бити више овако зима, као сад што је.{S} Него чини ми се, (он мућне, чутуром) као да |
је опет искрена, па све искаже у напред што јој је на срцу, о чему мисли, и шта намерава.</p> < |
шта значи долазак оне двојице, као год што је и код своје куће још разумео позив Симин.</p> <p |
мој положај у овоме питању.{S} Као год што су теби, дете моје, познати моји назори у погледу т |
{S} Он је жртвовао тој мојој срећи, све што је имао: углед трговачки, своје амбиције и своје им |
и мало пријатне, но треба знати, да све што се другим људима не допада, допада се газда Вулу и |
ици са овим речима:</p> <p>— „То је све што сам могао донети.{S} У овој земљи почива његово тел |
она на истоме месту.</p> <p>Готово све што има од ствари у њој старо је четрдесет година.{S} В |
латили баш никаква посла: ружили су све што је добро, изумевали и градили сплетке, и оговарали |
им и најстаријим разредима, једва да је што и памтио о свему овоме.{S} Тек, кад је дошао из ино |
дим у авлији, па бојећи се, да се није што на несрећу запалило, попех се мало више на те прокл |
утра до мрака.</p> <p>Ако у авлији није што на свом месту, он то намешта више ногама но рукама. |
е видело из њеног тачног плаћања кирије што се до душе ефективно није баш могло опазити и потвр |
но неком овдашњем богаташу.</p> <p>Боље што се Љубомир предомислио, јер му оно ама баш ништа ва |
а:</p> <p>— „Па збиља, ако се не срдите што Вас питам, колико Вам је баш година, и одакле сте р |
ијатно или ласкаво рекли, како би госте што јаче убедили, да су им они мили и драги.</p> <p>Оне |
и све јој приповедила што је видела, и што је уз пут измислила.</p> <p>Од Еуфросине је одмах з |
Бугарској Источну Румелију, нити Србији што она жели.{S} За овим долази нешто још жалосније.{S} |
и писац, ако се није богато оженио, или што наследио, гладује са својом породицом?{S} Како је т |
ноћашњем нису једно другоме ништа рекли што би дало познати, да се желе опет скорим да састану, |
мани се, човече, тога, него дела окрени што друго, а ако ти то баш никако не иде од руке, ево о |
<p>Претећи положај, који сада узе онај што је додавао полић, као да је умирио цилиндраша, јер |
сује неко немачко писмо, или томе налик што.{S} Том приликом свагда је оштро посматрала све про |
лебају у својој намери, кад виде, да им што не иде од руке.</p> <p>Он није напуштао своју мисао |
већ био потрошен, извињујући се при том што баш њега мора да узнемирује.{S} Она сама, говораше, |
о њему шетати, а да се не додирну“, као што рече једном неки шаљивчина о његовом носу.{S} Глас |
бично придевају сасвим блага имена, као што су: опортунитет, разлог, или тако звана „предосторо |
атићу, који јој је за оваке услуге, као што се већ зна, веома добро плаћао.{S} Овако приопштава |
добра, веома је тешко.{S} Љубав је, као што видиш, везана за сиротињу, богаство за чемер.</p> < |
еља, но у своме животу, који ми је, као што знате, био досада веома буран, а и сада ми по чешће |
са оцем обично споречкала, јер је, као што се зна, држала уз ћерку.</p> <p>Овога пута била је |
о позајмљује, а конто неке продаје, као што је то случај сада код Косте, онда се такав живот зо |
но ђуле, па избегаваш оваке сметње, као што су ове наше главе!...“</p> <pb n="127" /> <p>Таман |
будио толику пажњу код оне двојице, као што је то странац могао да учини.</p> <p>Сасвим је друг |
његова није имала тако силан израз, као што је то случај вечерас, а и за цело време овог ратова |
н сад верује чак и све његове лажи, као што је између осталих и она, о интимности Миливоја и ње |
иље, још и хумором и сатиром, који, као што знамо, зачињавају код сваког писца лепоту и свежину |
Због тога, њежне кирајџиске ствари, као што су: лонци, шерпење, корита и т. д. немају места у њ |
е место.</p> <p>Њихове су дужности, као што знамо, разнолике.</p> <p>Љубомирова је скопчана са |
неколико обичних безначајних речи, као што то већ прописује учтивост. </p> <p>И код ово мало р |
у дувао.</p> <pb n="40" /> <p>Овај, као што се види, веома интересан зоолошки индивидуум, коме |
без милосрђа.{S} Њему остати дужан, као што је у зао час Љубомир остао, значи дословце: селити |
итни је факт, да овако задовољство, као што га је сад ово друштво имало, није осећао ни један ц |
/> <p>Но онде сад није више онако, као што је пре било.{S} Назив „пуна кућа“, није се нише под |
тпочеше да певају сложно и чаробно, као што то може само да издаје лепа севдалијска песма, коју |
му не би дужник умакао, на сад ено, као што раније напоменусмо, шета се по авлији, па као бајаг |
прозора.</p> <p>На пољу је мрачно, као што је сад у души његовој.</p> <p>Љубомир се сав стресе |
ливоје и Даница.</p> <p>Онако исто, као што је пре неколико часова Миливоје, удубљен у тешке ми |
ћу Ваш добро закључати.{S} Код нас, као што видите, има, толико простора, да би могле рахат још |
ао је своју засебну карактеристику, као што ће се то доцније видети.</p> <p>Нехотице се намеће |
</p> <p>Она друга двојица дошла су, као што се види, са опаком намером овамо.</p> <p>Обојица су |
српских писаца, њихов рад и правац, као што се данас хвала Богу већ отпочело, но треба са нагла |
се, да један тако признати трговац, као што је Богатић, не ће ни у ком случају своме колеги учи |
е где год скрасе ови бедни људи.{S} Као што имају робијаши своје „рци“ на леђима, тако жигоше ј |
на људе, међу којима „нема љубави!“ као што рече неумрли Јакшић. </p> <p>На валима мржње, пакос |
писмо.</p> <p>Кад га је довршио, и као што се видело при повлачењу пера у страну, и своје име |
у Перса, не стоје ни код нас ствари као што су биле.{S} Мој муж све нешто крије од мене, но Дан |
точна Румелија тежи Бугарској, исто као што жуди Стара Србија, Босна и Херцеговина, да <pb n="1 |
мразити.</p> <p>Он је погодио, баш као што је граната погодила несрећног Миливоја.</p> <p>Кад |
ој машти сасвим друкчи представља, него што је он у самој ствари.{S} Живот је на данашње време |
иге, далеко су мањи терет за мене, него што је моја брига о теби, и твојој срећи.{S} У смањивањ |
да Даница не сазна за ово још пре, него што то од тебе чује.{S} Тада би се могла догодити још и |
добро, ти сад почињи!“</p> <p>Пре него што ће да наступи ова цилиндарска катастрофа, биће нужн |
а још несхватљив и неразумљив, но много што шта, за нас још необјашњиво, опомиње нас на њега“.< |
ишља, како би окренуо разговор на друго што, што не би Даници више сузе измамљивало, јер му се |
било главицу лука, било сито, или друго што.{S} Тада би обично развезла разговор о новостима но |
сте?</p> <p>Но ваља приметити, да овако што она ни слутила није.</p> <p>Гадна и ниска сплетка р |
а Миливоје примети још:</p> <p>— „Тако што, Љубомире, тако ми разговарај!{S} Такве ствари ја с |
Пружајући полић да га дода момку, умало што не зврцну странца полићем по носу, нашто се овај об |
како свирачи конабе прасећину и остало што је пред њих изнесено, пронађу одмах и сами, да је л |
{S} Обоје су имали венце на глави, само што у њега беше бео венац од крина, а у Данице од самих |
страно, и показао им га је једном, само што га они нису сасвим добро упамтили. </p> <p>Овај стр |
лови у његовом телу престадоше, па само што не прогута ону стотинарку, толико зину, па рече:</p |
рти Миливојевој, на три дана раније, но што је Сокици писмо Љубомирово стигло, али је она тек д |
емају право, и да сам ја нешто боље, но што они о мени мисле и по српским листовима трубе.{S} Ј |
исхранио је веће геније и мислиоце, но што су то могле да учине шпаргле и карфиоли, бар код на |
> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић може да покрене, услед чега се обо |
за десну руку) „већма не могу бити, но што сам сад у срцу своме; а ако погинем, љубав моја пре |
ово, изјавивши, да ће се пре убити, но што ће ово дозволити.</p> <p>Даница затим предложи, да |
ре ћу се ухватити за просјачки штап, но што ћу допустити, да ме тај господски ноблес спасава.{S |
овом изгледаше до десет година млађа но што беше у ствари.{S} То је можда и због тога било, што |
емена старци, а девојке почну раније но што треба размишљати о својим доцнијим задацима?“ —</p> |
Сокицу, да седне.</p> <p>Но ова, пре но што то учини, баци летимични поглед на околину собе, тр |
мала обавити сјајно и велелепно, пре но што се пошло на венчање, а полазило се из младине куће, |
бе штапом?“</p> <p>— Отећу му га пре но што ме њиме удари, а ти, док се ми џавељамо, лупај само |
ва, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад је пошла за пијацу, уз пут ј |
н воли да све њему припада, а он, и оно што има, никоме. </p> <p>Док је био млађи, био је тргов |
е била куварица Недељковићева, види оно што се не види, и чује оно што се не чује.</p> <p>Кад ј |
кућу, или бар у најмању руку износи оно што му највише вреди, па дегод склања.</p> <p>Одмах је |
моле, или преваре, или на силу отму оно што желе, немају преча посла, него да се међу собом обм |
тога се решио, да са Недељковићем ни по што не раскрсти, и да му и даље поверава веће суме гото |
еш ти имати ништа рђаво да кажеш.{S} То што би ти имао рећи, насигурно знам, да су то само изми |
ском диму, и јавном неморалу, као данас што је.{S} При последњим речима изгледао је Недељковић |
уде Миливоју у опште на руци, ако би му што затребало.{S} На жалост, овај честити официр, који |
сто, па као да су нарочито удешавали, (што није био случај), нађоше се баш преко пута од оне л |
није ни Миливоје могао доћи да ми јави (што би држим, он свакојако учинио) јер ми се јавио тек |
нути!“ рече на то тронуто Перса.</p> <p>Што су оне још даље разговарали, од мање је важности.{S |
апљицама по лицу и сјајној коси.</p> <p>Што не могаше учинити водоскок, то је ваљда хтела лепол |
ека надокнади оно“, мислила је Сокица. „што је ради нужног му одласка на забаву морао од спавањ |
руга лепа српска пословица, која вели: „што даље од очију, даље од срца!“...</p> <p>Помоћ се об |
ор, праћена испод руке неким постаријим штуцером, који, прости нас Боже, изгледаше баш као неки |
д оне лепе госпођице са оним постаријим штуцером, који беше повисок, сувоњав и више ружан но ле |
ли, посматрао Даницу са оним постаријим штуцером, тако је сад онај „постарији“ посматрао њих дв |
подељена на ове дивизије:{S} Моравску, Шумадијску, Дунавску и Дринску.{S} Споредна војска имал |
ло Сливница.{S} Око њега има нешто мало шуме.{S} Одатле па до Софије пукла је равница.</p> <p>П |
ви, грозни и пусти!..“ </p> <p>Иза липе шушну нешто. </p> <p>Даница се прене и обрне.</p> <p>Пр |
е.</p> <p>Грање иза њих зашушта.</p> <p>Шуштање ово било је много јаче, но што га обичан ветрић |
бланови.{S} Њихово лишће сад ни мало не шушти <pb n="102" /> јер му нема поветарца.{S} Изгледа, |
погледајте их оба, газда Вула и његова psа, како се од раног јутра шетају заједно по авлији.{S |
i>Милош Соколовић</hi>, трговац“.</p> </quote> <p>Док је Љубомир писмо читао, посматрао га је Н |
ушима.</p> <p>твој</p> <p>Љубомир</p> </quote> <p>Сокица је оквасила врелим сузама својим ово т |
сму стајаше од речи до речи овако:</p> <quote> <p>........„Уједно Вас молим, г. Недељковићу, да |
етога дана.</p> <p>Оно је гласило:</p> <quote> <p>„Драга моја Сокице,</p> <p>Ја сам жив убијен. |