| вно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о свој |
| тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехн |
| о, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се |
| ослав</hi> (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" / |
| е које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај у |
| S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари |
| е; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема |
| и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле |
| екове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завл |
| ноги Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одм |
| а спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни |
| на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа |
| као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздиш |
| н је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пу |
| не:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше ч |
| ику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћ |
| Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, |
| не, и оставити гробове својих; предака, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно |
| је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и тргов |
| не—Православнога, до године — Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једно |
| } И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као свато |
| ме се разликује од католичких богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.< |
| ли осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обра |
| ајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како |
| м поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, ју |
| ....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена вр |
| стуцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на |
| p>Нас суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који за |
| а бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гред |
| за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем нек |
| мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} Т |
| гра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворни |
| је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се |
| у?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} |
| у и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњ |
| у.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S |
| вога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у |
| оља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="11 |
| о кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну |
| наје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S |
| су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као на |
| што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио ар |
| пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекош |
| нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Србе,</l> <l> |
| уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско од |
| ском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем језику! изл |
| Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призр |
| коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p> |
| ести!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му |
| знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI виј |
| i> буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босн |
| кшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи |
| високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама |
| и старац измакли испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p |
| српских краљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац |
| bSection" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а |
| мак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело |
| исли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуца |
| азићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Ф |
| ња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш |
| мат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега |
| вао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више зн |
| ку тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <h |
| урђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, |
| мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> <pb n="135" |
| нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш! |
| се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаон |
| о љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном за |
| јему, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањ |
| евка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво пр |
| и, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p> |
| ед тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> |
| мку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су с |
| сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком ј |
| Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „ч |
| ш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама |
| >У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ с |
| лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског |
| е авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук< |
| , и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, реч |
| пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на једа |
| Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално бо |
| ру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну кав |
| и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била |
| иком мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено о |
| смо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <m |
| то не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа.. |
| божем, олакшају рад граничној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме напад |
| ла народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на на |
| нас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја д |
| зменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута |
| о лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Пр |
| н, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немила до не |
| цу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још |
| > <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја |
| Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болесник |
| ше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, о |
| много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава |
| наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије |
| у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки |
| нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу дом |
| и дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви С |
| ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси до |
| а, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајућ |
| ље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, |
| био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Тура |
| које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам |
| > <pb n="187" /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> |
| двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> |
| то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Га |
| браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су |
| ут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан |
| во чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, си |
| и су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на |
| казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљ |
| е:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати |
| ка пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажит |
| ој околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хлад |
| и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином |
| етиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога |
| ње о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зв |
| ја, хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа. |
| S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли |
| ју <pb n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана |
| н призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n="184" |
| ади, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше м |
| даде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi |
| дан, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис |
| ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши два прст |
| ошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омер |
| зумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стра |
| ада, кршну Македонију притиснути туђин, а домородни свађачи остаће да криве један другога за св |
| у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је бо |
| ој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> |
| и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од о |
| савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече |
| веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила |
| и једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} |
| пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред в |
| га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте |
| ореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минут |
| на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак |
| N3" />; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необично |
| дселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <m |
| и обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помоз |
| у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писан |
| нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показат |
| ачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо н |
| амо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску |
| а а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone |
| и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана <pb n="243" /> са снијегом, л |
| ода од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровање!...</p> <milestone unit |
| јечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што |
| p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовит |
| среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него с |
| да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи ш |
| да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди |
| ати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Некол |
| !</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с вр |
| рнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није д |
| предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је зас |
| иче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како |
| јек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност је |
| преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Се |
| вјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Ср |
| ајмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S |
| војити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче ј |
| лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може |
| еди је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело главе, на мал |
| га затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљ |
| што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S |
| рнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо |
| уће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p |
| еч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из |
| одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако в |
| ="154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један кра |
| ева једну <pb n="155" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quot |
| Ришћанин — источну; Кршћанин — западну, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тро |
| , управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти |
| чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Авг |
| у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђакова |
| анинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше |
| д постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушње |
| ву упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши |
| митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани |
| да кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани |
| и Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек су |
| ви прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.< |
| па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црн |
| Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу н |
| и другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врл |
| авдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p |
| руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Б |
| ријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</ |
| ш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да с |
| м, „Босанским Витезом“, против Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5 |
| послије неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; о |
| о је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим |
| те, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли би |
| читао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да |
| јеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} П |
| .{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>лозинка — Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали |
| есто <hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три. |
| средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и по |
| >У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога |
| Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради |
| а га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са |
| ула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи |
| жан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} С |
| ијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p> |
| ена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се |
| своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за ш |
| жи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју д |
| <pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто но |
| ава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја |
| велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиниц |
| хну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако |
| газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, |
| понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изи |
| ван: — Турци оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу |
| друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи |
| ја!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опш |
| } Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone unit="subSec |
| мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што м |
| средина свој врховној црквеној управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљам |
| је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> < |
| му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и дин |
| манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру дол |
| е би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, ла |
| за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундје |
| јерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерам |
| а свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран |
| разговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјерни |
| овали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, |
| ружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И |
| >Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, в |
| ло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само |
| послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће |
| устити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли поб |
| Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi |
| ише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје кућ |
| или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> |
| ког Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екр |
| м нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово |
| ао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паш |
| Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p |
| јесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широком свијешћу о народној сво |
| вијенцем граница Србији; <pb n="237" /> а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се |
| повластице Дубровчанима; <pb n="209" /> а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да п |
| лу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n="71" /> <p>За ово с |
| </p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За |
| ер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} |
| >турским словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и о |
| интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, ниј |
| у.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, |
| рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну в |
| S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Кок |
| бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крил |
| гојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; си |
| иђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се |
| кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихва |
| n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо |
| од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје |
| елилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао |
| ати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучен |
| риликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе мо |
| е можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете ка |
| ле, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то с |
| не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Кур |
| и твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихови |
| ку, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стић |
| ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има ч |
| а; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намје |
| Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— |
| ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да |
| казати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва ч |
| женом и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од о |
| орише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно |
| огу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> |
| раве својега славнога земљака!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво је |
| че?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, о |
| де који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влах |
| то каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи |
| ива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p |
| раба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p> |
| ћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да |
| роније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; |
| се потписа <hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што |
| ле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару тор |
| еко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (н |
| ти, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему! |
| а оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су пада |
| е, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од поро |
| човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на т |
| везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани |
| јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику |
| два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} |
| ребишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам пре |
| слу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и |
| омогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> < |
| иди, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| рско писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, |
| ан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које с |
| се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам |
| вакој заповијести овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} |
| исто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чоб |
| } Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборавише српски!</p> <p |
| само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!... |
| {S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закоп |
| ињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује с |
| одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко |
| урске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi> |
| и војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Молим покорно, гос |
| само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив |
| земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пу |
| е вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и |
| не!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="2 |
| што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...< |
| арке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије |
| нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По |
| ама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се |
| савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македониј |
| у, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе ко |
| у које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо мо |
| илио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено |
| ијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је пос |
| Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упр |
| град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самоствори |
| >Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, бра |
| ше види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње оч |
| (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{ |
| а, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— |
| што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чи |
| а разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше ве |
| а, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјец |
| </p> <p> <hi>игуман“</hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу |
| у Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што |
| је нама судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писа |
| копана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада |
| им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у сво |
| да, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране |
| С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан |
| ао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, |
| дине.</p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврш |
| ва духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> |
| к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И |
| су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> < |
| на и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одма |
| ра 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</note> <note xml:id="SRP18860_N3" |
| .</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки посланици, те с |
| д великим липама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу б |
| ву — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, ода |
| е су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> <p>И |
| који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осир |
| у <pb n="155" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Ш |
| ођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p |
| а се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женски |
| </p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече |
| уђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, м |
| ових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто везиваху, спремаху, к |
| враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: <pb n="47" / |
| с, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> автономију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту |
| а Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>Познато је, продужава наш духо |
| т, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од стамболских централистичких рефорама!</p> |
| и у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, |
| ца, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — а |
| аћини поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Ј |
| рављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи |
| час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} |
| <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од |
| и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" /> < |
| ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто врије |
| својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, < |
| ! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо |
| лу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а |
| } И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је пот |
| ији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — турска в |
| ађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименце на ме |
| <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми |
| му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племена), у ђа |
| бри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> |
| с, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватов |
| стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људ |
| друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник да |
| ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху п |
| во, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (п |
| ти?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство |
| > <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на |
| се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај |
| " /> <p>По недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаш |
| огли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је |
| ту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће |
| еднога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео боног |
| у наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по |
| n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као |
| на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је друг |
| и на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до градских |
| и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, |
| то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку |
| p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох м |
| ину, Царско-Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги |
| као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочек |
| ли најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и |
| јецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у |
| {S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, ди |
| его ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, је |
| рин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг на |
| а смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> петорицу другов |
| вање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="3 |
| чи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изи |
| /p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне |
| о разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <p |
| јеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p |
| е стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оц |
| , остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, ос |
| у испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свије |
| :{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерас |
| у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори с |
| Section" /> <pb n="258" /> <p>Видојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одм |
| из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> < |
| , и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, |
| ио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта г |
| , Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> < |
| ., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше |
| и извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дом |
| ећ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Ра |
| Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је била свадба то |
| смо Јеремију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само |
| на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јаба |
| " /> <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би се мог |
| S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје м |
| p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем |
| Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и м |
| жио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у нај |
| пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имен |
| и вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може спла |
| својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, по |
| п! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни кака |
| скида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се п |
| ни, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми н |
| а казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чег |
| је по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох |
| го правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, ш |
| ђена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне |
| еликом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</h |
| чи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> < |
| над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили |
| ога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што ј |
| да?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> |
| <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се |
| > <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Б |
| ма нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а т |
| благи српски дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у наши |
| убити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједити </l> <l |
| ије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити С |
| рбима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, |
| у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи ср |
| ј страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за п |
| а, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати от |
| <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, |
| беже, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> < |
| } Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, п |
| цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепи |
| ће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати б |
| n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се |
| ају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака <pb n="251" /> Турчи |
| од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а |
| о разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити |
| еда кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сел |
| p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</p> <milestone unit="subSection" |
| то <hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S |
| је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, |
| </p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче С |
| у, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p> |
| кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве |
| најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</ |
| ли-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб њег |
| е, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав |
| му онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет ј |
| и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске д |
| их ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграф |
| у.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> |
| чи поздрављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љ |
| роши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим |
| p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прв |
| не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјера |
| његову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најм |
| протјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Жива |
| о, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тог |
| ђоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку |
| слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо до |
| е човјек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у |
| е мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} |
| и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну |
| у вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:< |
| ворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле |
| себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <m |
| и и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједити </l> <l>И у |
| своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) < |
| ијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности према Богу за тол |
| у ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма другог Бога, осим <pb n= |
| S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма другог |
| одмах затвори неколике планове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник кој |
| а би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодн |
| ада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштв |
| есташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час |
| .</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, |
| неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта |
| роди диче својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева с |
| ј је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p |
| /> као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} |
| а је, у младости, била необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <p |
| у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од с |
| ну.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибр |
| јесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи |
| ећни: многе им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} До |
| је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасо |
| Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да иш |
| а наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа |
| И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече |
| <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> |
| товим подницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течнос |
| >Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те д |
| са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!... </p> <milestone unit="subSection" |
| узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и |
| их људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима.{S} Оваке људе окол |
| поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па |
| <p>— Косовски побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга б |
| hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi>, и < |
| се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо |
| упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш ок |
| есе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и |
| исмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} З |
| ловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки љу |
| ши то, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго |
| њиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много |
| лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зв |
| ј.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Тр |
| .</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна сл |
| и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби изм |
| ке државне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улиц |
| ди.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше |
| е човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Жи |
| S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Он |
| а два батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, |
| смо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— |
| нам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се све су |
| p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је |
| Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један |
| њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</ |
| е, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi |
| увства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се преп |
| ла...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје би |
| аур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и догово |
| Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на б |
| во: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се може хвалити ла |
| рохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p |
| ами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> |
| не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пус |
| еника, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање ист |
| ако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој |
| Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обр |
| ли на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни |
| вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу мож |
| ма.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да |
| с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши |
| ј!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преплати свак |
| потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и |
| сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видј |
| то могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наишавши на дв |
| је родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци |
| а је природно да не воли један другога; али, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и м |
| ријечи поздрављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па |
| па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сад |
| иван: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатк |
| е за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према благослову мајке мој |
| с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џ |
| био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни т |
| на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад |
| чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али стари Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— Море ниј |
| <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у |
| и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да |
| ећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’ |
| абрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија пр |
| } Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашње |
| бијаше нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора |
| ојим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:< |
| тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише |
| во сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама |
| крстити, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци |
| ура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <milestone unit="subSecti |
| а:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине |
| ам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам |
| и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше м |
| о, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио оби |
| Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„ |
| </p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже |
| сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p |
| и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необи |
| кве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу.. |
| <pb n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) викну:</p> <p>— Трговци пут |
| а од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе |
| у из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митров |
| а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе |
| их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подеран |
| ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у |
| ласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све н |
| џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој |
| Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, |
| ћанин — западну, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој |
| ца рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> |
| а површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег. |
| је, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се |
| тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на |
| Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, |
| мо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима |
| тиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....< |
| — Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својс |
| да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, п |
| <pb n="59" /> куда војска прође! </hi> Али два (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су д |
| елики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јуж |
| : — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи |
| ам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему |
| ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, |
| крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би |
| га народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не с |
| оград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима својима дошао до |
| ило око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су ос |
| се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} |
| орише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, |
| ише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb |
| е редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мур |
| } То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једн |
| учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и брков |
| Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим брава |
| и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу нал |
| i></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и |
| а све друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Је |
| вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, о |
| накова за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по |
| ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села |
| p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се |
| хов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па г |
| не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледе |
| гатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дуж |
| утски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само п |
| мо из државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја п |
| омудрите Србе,</l> <l> <hi>Народ један али тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувају слош |
| огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb |
| И тако је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао брани |
| па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена |
| а сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, али уби |
| ше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио пре |
| јек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито ч |
| амницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то тр |
| ке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се в |
| јеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлу |
| х глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били |
| ш тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се н |
| инском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што ј |
| ели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га |
| , било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а |
| бдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле А |
| воје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послиј |
| уди подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Ме |
| сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужнос |
| на.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је при |
| у!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратил |
| S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гус |
| 0 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! вра |
| ује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замиј |
| S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а |
| ји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин |
| , него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше н |
| је, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли ис |
| си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косов |
| се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашл |
| <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S |
| било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште! |
| -Екрем похвата 35 бегова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни |
| егова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако нав |
| оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али- |
| Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико љу |
| ријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> <p>— Аман, честити Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Ова |
| оше набаве и највећи лупежи....</p> <p>—Аман, честити Паша!...</p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Пос |
| бе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову |
| га — <hi>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, голубињаци |
| омир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда |
| мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике |
| м и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке та |
| а, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа!{S} Шаљи пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p |
| е уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу |
| х шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих прева |
| низону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаш |
| ма, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјети |
| рско мјесто у Васојевићима.</p> <p> <hi>Андријевица</hi> је варошица нова, постала највише са г |
| ра 18....{S} Твој доброжелатељ</p> <p>у Андријевици <hi>Јаков Бакић</hi>, с. р.“</p> <milestone |
| one unit="subSection" /> <p>Стигосмо на Андријевицу, пошљедње црногорско мјесто у Васојевићима. |
| хање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповј |
| г има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, |
| те, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква |
| јек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога бол |
| е; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповједник турске војске.</p> |
| њем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> < |
| рави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српским; д |
| муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низам |
| ијеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове |
| с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује |
| Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, |
| и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за |
| не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије |
| бро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут |
| ула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су |
| од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али ни |
| <p>Али, остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би |
| он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} |
| још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не |
| је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде |
| ; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, |
| к и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, |
| само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали |
| ш врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међ |
| поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинул |
| олест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већи |
| о криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.</p> <p> |
| ково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; |
| .{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији |
| ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње у |
| је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије би им |
| ној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају о |
| > <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и на |
| Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам |
| риске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути |
| не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца п |
| ову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к |
| бичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и |
| ст часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} |
| се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома пошту |
| кога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене |
| , бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити |
| и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузели су |
| поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу |
| тово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише |
| јој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повј |
| то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца |
| аталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састав |
| ни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, |
| ли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Тур |
| а батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и вр |
| ж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џ |
| све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српск |
| српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јер |
| ције претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођ |
| Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крв |
| ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министа |
| го ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете н |
| с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!</p> <p> |
| n>! (Удрите цареве издајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мр |
| у, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле |
| и су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу |
| хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Е |
| о и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За њи |
| у.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати |
| ли се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb |
| ти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по ц |
| га од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога си |
| у Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{ |
| се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук |
| и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи а |
| морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођош |
| одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је б |
| и као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме у |
| еноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима м |
| шке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме |
| р-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковачком округу — Краснић |
| но склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрун |
| оду збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Ту |
| к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају прип |
| који су се морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућ |
| рта, својим начинима, почела наговарати арнаутске поглавице, да бране земље у којима живе Арнау |
| вор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и |
| тинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролаз |
| есо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље |
| ма, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, ко |
| кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се в |
| ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главарима?</p> <pb n="187" /> <p>Калуђер ово |
| Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Па |
| преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi |
| их Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чуд |
| н, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили <pb n="176" |
| Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а при |
| брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi> |
| земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у свој |
| кора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Сав |
| упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још од |
| у цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ј |
| имио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даљ |
| љетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по в |
| лављено да Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах |
| ца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој |
| љом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није имало кад мисл |
| ошњака Турака против окупације, и власт аустриска, <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе, одуз |
| могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, ба |
| ови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И |
| ете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових |
| Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <milestone unit="subSe |
| е бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: |
| Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за гост |
| ут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав |
| најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велик |
| не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висок |
| ову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки |
| пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 176 |
| оди од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим! |
| ђ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за |
| су само <hi>једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан |
| м и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер |
| ела Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница |
| е на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом би |
| е?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога задијевао? вели Меле |
| p>Поносити Сердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласовитије племиће у Босни и |
| ју с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врат |
| испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад |
| 6" /> имао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на п |
| као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина |
| дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— |
| n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за пр |
| ник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Молим покорно, господин |
| сићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама |
| куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l |
| господине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Д |
| "subSection" /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан |
| зи сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> </q |
| а моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Сел |
| жити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: босански бези нејмају чим |
| , потјера један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и п |
| е сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, који го |
| молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовање |
| е све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Ка |
| Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а мог |
| срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове! |
| рдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо пр |
| ио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о |
| дину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама |
| вјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника! |
| све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће |
| шли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племена |
| Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје б |
| ожелатељ</p> <p>у Андријевици <hi>Јаков Бакић</hi>, с. р.“</p> <milestone unit="subSection" /> |
| д боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него о својој, мислећи, као и нас дв |
| росвијећене људе, који маре за историју балканских народа, и за њихову будућност.</p> <p>Журили |
| рилике и неприлике главнијих племена на Балканском Полуострву, упитаће Живан: — како мислиш, бр |
| њску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам |
| „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад |
| авши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда |
| старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се |
| е валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гл |
| у.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић |
| ске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="17 |
| b n="179" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така |
| еби:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Б |
| може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milestone unit= |
| а.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Вел |
| дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крв |
| /p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> |
| више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло |
| колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старос |
| искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у кра |
| век постане добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо |
| Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом треп |
| моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може |
| име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на нога |
| анџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с вели |
| ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље сви |
| врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше |
| који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанови |
| у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — т |
| нутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименц |
| лаве; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје ст |
| дније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свиј |
| бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и у |
| јаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да вид |
| је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на та |
| враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у з |
| га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пре |
| вао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шиле |
| абља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прош |
| се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За т |
| p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год |
| мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околин |
| ничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да |
| прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С Рије |
| е се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би па |
| ј мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пиш |
| >Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни св |
| а планинама:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у ра |
| крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прсти |
| га Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Ме |
| Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до |
| ујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати |
| је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, |
| се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на по |
| е ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И ста |
| ка граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Жи |
| онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мрт |
| лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу |
| ођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори |
| је близу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немањ |
| ана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, |
| на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пав |
| учно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Н |
| готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S |
| ла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не |
| е то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све |
| пта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђ |
| p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</ |
| и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, |
| промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, |
| колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арн |
| вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог |
| кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу ок |
| кните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нек |
| ла сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што |
| у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, имао султански орден, за рану кој |
| "33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; |
| смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући по |
| претрести!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>М |
| Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од |
| на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас! |
| b n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опус |
| равославни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, |
| <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у |
| помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p |
| које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година мо |
| го дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, |
| ог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му с |
| уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи |
| данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone unit="sub |
| срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њ |
| и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је |
| чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l |
| овој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну |
| хо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу |
| љени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку |
| са свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак ј |
| milestone unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); ви |
| milestone unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За |
| ци се згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се ја |
| су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели |
| асно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кућ |
| то је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниц |
| а ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако ј |
| ци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Србима, |
| чком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босн |
| сад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове з |
| вјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све |
| То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па |
| n="155" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’н |
| и, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потур |
| у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи |
| оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по |
| Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p>У капетана има |
| > како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бијаше толико развесели |
| подине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовић |
| и овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} |
| ега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одист |
| за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле Тешњ |
| за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморности, он би |
| џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опс |
| ирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, имао су |
| је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромаши |
| ше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по |
| , око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме з |
| убињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, кад се г |
| господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>о |
| и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и т |
| ад, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли |
| ћи шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{ |
| ијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане |
| ега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би |
| e unit="subSection" /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Т |
| <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Прос |
| даше од Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и херцеговачки.{S} Истина је један од њ |
| родера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb n="60" /></ |
| ем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми буди на |
| ман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје ав |
| четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, |
| вору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом: <pb n="46" /> свега имаше, свега изобилно; сам |
| мана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из |
| ман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја |
| рије били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра |
| јприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — |
| tion" /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало |
| у срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово |
| вник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим |
| у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb |
| ст, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се гов |
| ијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујућ |
| к ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја |
| , и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не брани |
| њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој зап |
| чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замол |
| јесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се гот |
| ју.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. < |
| само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и у |
| је на горњем боју, <pb n="169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p> |
| о и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега |
| како се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> <miles |
| ловенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може с |
| елики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> <milestone un |
| отреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаме |
| unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, |
| авао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А није |
| ском ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> <milestone unit="subSec |
| ји је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми |
| хо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крил |
| проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с ка |
| и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се они р |
| арском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.< |
| шић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето |
| невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и |
| екаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случа |
| е српске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? |
| оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам |
| вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у ка |
| весело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже |
| ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори |
| то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, или низами, или запт |
| те се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође од коман |
| А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане |
| њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек |
| Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну <pb n="155" /> турс |
| бабе преслицама бране пилиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— М |
| а у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која < |
| ова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколо |
| старкаше угарке.</p> <p>Суварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу оч |
| , и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах п |
| до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <p |
| што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</ |
| толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанскога!</p> <p>Фр |
| > <pb n="68" /> <p>У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у ка |
| ао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путов |
| гову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на пр |
| аше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, |
| оманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, да |
| ависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, |
| а, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу |
| а пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи.{ |
| дина, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> автономију.{S} Тако, |
| <head>Сужњи</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној ст |
| , него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, да нас пријатељски прими.</p> <p> |
| , причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шестор |
| , послије, начинила читава варошица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда |
| ко:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговину п |
| наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша ко |
| рк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> |
| n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све |
| твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Косову су |
| , што се и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја.</p> <p>— Имаш право, додаде Жива |
| раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и о његов |
| ндија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говор |
| м турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш раш |
| <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није то |
| тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао одмах разабрати; за то смо се |
| круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, протама види |
| !{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутности које су весели Бошњаци трпили од нас који с |
| аких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина |
| <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> пето |
| азио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" |
| лом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоже |
| Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још дан |
| љу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити |
| .{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми |
| тамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио к |
| једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску власт |
| к дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Оме |
| аше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је р |
| 3" /> одсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа |
| еби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Буга |
| !</p> <p>Та заповијест, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од сво |
| ве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што вел |
| не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, |
| ему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— М |
| повско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n=" |
| ехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која ј |
| Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оц |
| је, и власт аустриска, <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} |
| авезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце |
| погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде |
| ој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају |
| је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које |
| ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у је |
| азлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и т |
| , и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви ст |
| .{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S |
| .{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих |
| ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уни |
| се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гл |
| им бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела п |
| ок се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан ј |
| сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је |
| у скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, |
| је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} |
| Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — < |
| ољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Це |
| да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Н |
| прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој |
| ни: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон сам |
| све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> |
| Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира |
| е никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло оз |
| i> </p> <p> <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, п |
| свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што |
| ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> |
| окле посао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег о |
| им долинама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрин |
| ије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: не |
| ? упита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборав |
| у, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећ |
| unit="subSection" /> <p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки суз |
| и; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио |
| чку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бија |
| као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <pb n="64" |
| снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, |
| радасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућ |
| .</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керов |
| вио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са ж |
| на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Срби |
| а, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Б |
| рити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пу |
| већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш п |
| ва проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће |
| образованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чарши |
| ; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпо |
| вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с |
| а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{ |
| што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера |
| ди, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре |
| д мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бе |
| вати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> |
| а у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужав |
| да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од сво |
| жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, п |
| су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од |
| н, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним стварима.{S} Гранични оф |
| p> <pb n="16" /> <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се ста |
| напуштајући своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; |
| казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обр |
| се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудр |
| кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у |
| и ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и зна |
| даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србиј |
| ти о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <h |
| уче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milest |
| е Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њ |
| Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да л |
| у ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, суновратне од |
| тјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан да |
| једјели, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже |
| природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не може!....< |
| н, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казив |
| ње; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу |
| бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај |
| смјели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што |
| ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем к |
| тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој друг |
| : — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milestone unit="su |
| варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div> <pb n="223 |
| свијешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напреда |
| анска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учи |
| своје имаће?</p> <pb n="134" /> <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за |
| затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да |
| та би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно |
| анским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа |
| е пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прс |
| да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на К |
| >— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најприје малко смигну ра |
| ранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>т |
| ка треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у с |
| тина путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</ |
| Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што |
| нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, по |
| свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је |
| смо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гос |
| пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, н |
| тања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српск |
| оста, примише под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једнов |
| орављен, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примиш |
| разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веом |
| а Шилера, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у |
| па напливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мен |
| е глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља п |
| осовски побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа. |
| нако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, |
| p>Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћам |
| уга мисао:</p> <p>— Косовски побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друг |
| и....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетињ |
| о се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</ |
| тити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за не |
| иш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамња |
| /p> <p>Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед |
| арија. <hi>Муфтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Пролетају |
| ска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила контуманац од десет дана за путнике ко |
| дао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек |
| јети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у |
| мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарањ |
| бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевој |
| ин краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан |
| Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од |
| рви, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> |
| стеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од стам |
| дом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>с |
| јући и припаљујући неку чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени |
| <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколики Турци |
| исоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>лозинка — Салц |
| ="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} |
| боравили <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> |
| /p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза |
| и ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно |
| спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити |
| е да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . . |
| јаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није на |
| познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} |
| живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 1831 би |
| се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турц |
| ш уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесн |
| {S} Старјешина над тамничким стражарима бијаше родом из Травника.{S} Познавши <pb n="210" /> по |
| те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако |
| што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за рук |
| а један пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам остало само неколико минута; али то бијаше ч |
| p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијест |
| е се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао |
| и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, сл |
| инцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер |
| су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега са |
| на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са свато |
| м и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишљање!...</p> <milestone un |
| с зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични о |
| м жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар |
| асовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То реч |
| поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; св |
| м, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да |
| јом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи ку |
| јеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве при |
| ељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци |
| вих турских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела |
| </p> <pb n="17" /> <p>Ово девето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Над |
| "subSection" /> <pb n="168" /> <p>Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Сувари |
| — Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p> |
| , по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref |
| из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb n="260" /> Живана, |
| радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... а |
| који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџа |
| ојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио |
| а идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с вл |
| вали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или м |
| .</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, |
| рпску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјета |
| знати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и |
| велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме |
| мљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза д |
| дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли с |
| му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се ра |
| Међу другим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сј |
| мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан |
| , отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро |
| а се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад |
| жена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без т |
| нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може |
| једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p |
| о доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну |
| рихвати бег: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не |
| не <pb n="118" /> српскога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну |
| ух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n="118" /> српскога чувства, |
| и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред дви |
| <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, ог |
| прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p |
| <p>У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај |
| лику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се |
| днога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине |
| а малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S |
| живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џу |
| уда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје |
| егао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и |
| једи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам и |
| ија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајући се, Жи |
| <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну |
| жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, д |
| шку мартинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана |
| ги лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n |
| , па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, о |
| ом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово |
| оже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави она: |
| чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би |
| ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимба |
| ја се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У о |
| n="182" /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече кал |
| ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити |
| } Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два п |
| ће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, турски п |
| ста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb n="156" /> њихову нејм |
| јину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни |
| n="103" /> како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бијаше толико |
| о.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим |
| оманданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути мог |
| се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један друго |
| аљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том |
| екратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p> |
| /p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> < |
| м мјесту; <pb n="147" /> као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и |
| Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила на свијет прва |
| к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хри |
| кад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце роди |
| а српским патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној управи; а некад |
| па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, српска штампарија), па на <hi>Вишеград</hi>, <hi> |
| ренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <milestone unit="subSecti |
| изантија је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјер |
| њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одист |
| f target="#SRP18860_N2" />, та је црква била, столица српским патријарсима и, на тај начин, бил |
| еста лијепо распознасмо: како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> < |
| , и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеш |
| ан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <milestone unit="subS |
| стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за н |
| што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— |
| } Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула- |
| ћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и н |
| у Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за сас |
| врстише у једну жандарску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих бос |
| Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за српскога краљевства и цар |
| ој врховној црквеној управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљама српским.< |
| гнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјест |
| есто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се мно |
| по, обновио пећску патријаршију која се била прекинула иза српскијех деспота.</p> <pb n="79" /> |
| то је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за |
| и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи.{S} С тога је то сел |
| ићи, до прије неколике десетине година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку < |
| помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30— |
| е, сине!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас |
| око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друг |
| аревим градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држа |
| /p> <p>— Весео био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, дана |
| ега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да п |
| сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама о |
| ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз п |
| жао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб његов, и узим |
| нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије |
| ребјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су |
| Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арн |
| нападати са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјест |
| моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми |
| и стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили |
| : — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близ |
| не Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ов |
| n="175" /> Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је |
| будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те! |
| во у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Д |
| сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у |
| , јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <mile |
| ло тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза |
| ри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} О |
| же гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико дана, чуј |
| а.{S} Особито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири сто |
| Section" /> <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" |
| д или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi> |
| помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје |
| оспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо |
| ву је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, |
| на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном |
| ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи |
| жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћ |
| се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити свети |
| S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докл |
| једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам |
| estone unit="subSection" /> <p>Већ није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву |
| о не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнау |
| љу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерн |
| долинама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; |
| ужби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се |
| а, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, |
| к и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о кур |
| , измјерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза ко |
| ејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда |
| ватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од |
| , у који затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Си |
| е, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он: |
| еднога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У би |
| на казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има |
| е по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и |
| једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина |
| шева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српск |
| који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је пра |
| јеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Диоклеја</hi> или |
| ше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубро |
| и-Паша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Су |
| трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ с |
| му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и д |
| За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ |
| калуђер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада |
| , продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арн |
| то је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у р |
| да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариград |
| вдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</ |
| а да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</ |
| Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска власт |
| Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31 |
| и подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без |
| находи тијело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Саве....</p> <milest |
| аће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету ње |
| је било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То с |
| о слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Нема |
| уховник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турск |
| Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову на |
| " /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад |
| о, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервиш |
| ри.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баб |
| амјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <p |
| аше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македо |
| Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јед |
| воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, |
| ве планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђ |
| име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са ср |
| колике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај чов |
| > земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених |
| е већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с |
| знали Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, п |
| Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни |
| мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и |
| јетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни т |
| едио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зов |
| данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, |
| нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit |
| ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а |
| one unit="subSection" /> <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и вла |
| , али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад |
| , твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, ко |
| херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из |
| Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитива |
| нији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио |
| а, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих |
| зницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде п |
| дном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гл |
| ју у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетк |
| и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу |
| ?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рек |
| Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У гр |
| в дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили од |
| а тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова и читанака?....</p> <pb n="211" / |
| јеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} |
| е и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по |
| НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>18 |
| више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се |
| путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече н |
| јече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, <pb n= |
| </hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху не |
| о малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између <hi>Ругове</ |
| који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год уп |
| /p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тавану, бић |
| бац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> <milestone unit="subSe |
| а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш сув |
| овако чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) викну: |
| , а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, |
| з Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужњ |
| нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, |
| аћина на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што |
| слије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; забора |
| — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили |
| а: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њ |
| бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето т |
| бија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама као |
| иком и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под во |
| /p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мар |
| ри, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, |
| се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијев |
| скоп за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се |
| е, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога |
| е.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, во |
| , него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом мунд |
| и одговорено <pb n="114" /> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.< |
| њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у |
| да, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдрмисан |
| раги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по |
| ранице турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овак |
| измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он |
| и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих |
| плашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти |
| ; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</ |
| его док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stra |
| о што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бе |
| и: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити п |
| ако год нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путе |
| већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим о |
| брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| е тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирајући |
| што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ н |
| не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњи |
| n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, које им је било да |
| , те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не |
| зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на миг, ш |
| ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један |
| S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!.. |
| на добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити прот |
| мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми о |
| вало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе |
| тава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! р |
| е за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатно |
| њарије: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашег |
| крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и д |
| може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{ |
| релих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бје |
| раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је о |
| у врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше |
| стендилу) надби Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, н |
| шња разлика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, б |
| рти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</ |
| фтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз редов |
| ваше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине Црногораца, в |
| Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у битци <pb n="164" /> на Велблужду (Ћостендилу) надби Ми |
| лота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвалн |
| градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Коси |
| </hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који |
| били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они |
| чена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће....</p> <pb n="82" /> <p>— Зар ви не знате дужност |
| , ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће....</p> <pb n="82" /> |
| </p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли с |
| орника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад т |
| ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем |
| е трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напр |
| а врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вје |
| е као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за |
| товањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свје |
| роко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби |
| да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима својима дошао дотле, свак |
| /> мислима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере |
| вијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо о |
| у: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста оде |
| рера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S |
| алауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор |
| у која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срц |
| ш да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо а |
| } Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренув |
| давно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— |
| p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијеп |
| p>И одиста честити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — |
| је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за к |
| и кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; н |
| ише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика |
| , бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се |
| дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком про |
| је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} |
| p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам с |
| га прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех |
| уфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежу |
| оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спусти |
| ше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На с |
| и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошто нам Валија пресуди |
| Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо |
| вратише нам <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у |
| јера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone uni |
| жите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Бо |
| ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је пр |
| да! чија је ово кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да |
| ла га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова.{S} У овога домаћина |
| жише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељач |
| а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана <pb n="243" |
| "257" /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стр |
| ао какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе |
| се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уг |
| {S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на |
| луј!</hi></p> <pb n="93" /> <p>— <hi>За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за вр |
| не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им не омили |
| овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благородному Господину, Царско-Отоманском кајмекаму, Му |
| Сва тројица радују се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да |
| а свјем трима вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Нико |
| ти.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и |
| ела; али је клетва њихова немоћна према благослову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новин |
| титељски; промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови пон |
| и.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанс |
| ритвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на в |
| се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
| х, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напр |
| 115" /> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само л |
| ећ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> < |
| оби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе |
| овршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима |
| ћи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се обич |
| ље на језику словенском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском |
| стира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ |
| гуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црногорске границе.{S} Сусједни Црногорци, желећи |
| утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица |
| > Стубове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајући грађевинс |
| зу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Буга |
| " /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Кар |
| руживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића В |
| ..</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду сврш |
| е, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може ва |
| мо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту |
| олази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака <pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Т |
| > <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје |
| ; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра. |
| међу двије турске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пр |
| фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбо |
| .</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамск |
| ћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако бриж |
| шаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече м |
| ction" /> <p>Једнога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Теш |
| м је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Ј |
| ли он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свије |
| > <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?< |
| еј са 6 кандила која покривају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости Муратове!</p> <p>— К |
| је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone unit="subSection" |
| те свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други |
| 51" /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, |
| па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!. |
| за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом |
| о:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њем |
| ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо |
| још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе |
| Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и и |
| а вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде прот |
| лази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухват |
| ањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да |
| товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани |
| га претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој м |
| у.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, ко |
| наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Б |
| ад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ |
| који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи |
| ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Био |
| замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори с |
| огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с глав |
| а — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арн |
| се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа |
| бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени |
| маћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250" /> |
| осни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго дих |
| ујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други |
| је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљ |
| крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што је пр |
| кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . |
| агано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први |
| алеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам |
| алуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се кре |
| „Нејма другог Бога, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим д |
| олази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја |
| Овдје царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосм |
| својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, |
| омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} |
| Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше му |
| сти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Пе |
| чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасош |
| , алел селах!“</foreign> („Нејма другог Бога, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је њ |
| <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p |
| ва душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не р |
| да га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљ |
| ови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми |
| !...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уре |
| — шестокрилати Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„З |
| арини своје лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} З |
| стове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упо |
| себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну жен |
| био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родите |
| а застасмо једнога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше |
| ац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му |
| ник — старији влашћу, разумнији памећу, богатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гуси |
| родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромашт |
| on" /> <p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестал |
| родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чи |
| /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај |
| у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога д |
| ubSection" /> <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом |
| ча на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна тек |
| већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па д |
| вједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу да се |
| азиваше чиме се разликује од католичких богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија |
| о, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да |
| тања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини |
| оге турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су изгинули |
| це.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху: калуђер Симе |
| азије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјештеник.{S} Тамо се |
| и очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} Свакад |
| А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самостворитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја нено! |
| сандру.</p> <p>У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у с |
| дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад с |
| у вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно |
| нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјетињарије: онда у српским земљама може зар б |
| дова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско |
| сто своје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, |
| оџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјо |
| се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</ |
| ево ову молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса |
| а у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Никшићу |
| те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, п |
| рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студ |
| вицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, права бекрија, |
| ном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији, а испод руке уп |
| ужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у зат |
| рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијет |
| ј мјери, утицају молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, |
| рсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> |
| е ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад |
| за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио |
| г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у |
| ланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> < |
| {S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре. |
| од једину заштиту припознатих служитеља Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи ни |
| i>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <h |
| вола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафи |
| слије неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S |
| , али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi>, и <hi>Плоча</hi>.</p> <p>Причаше нам Рије |
| зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана крес |
| ох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах |
| у му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди д |
| bSection" /> <p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђене |
| S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p> |
| инци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оруж |
| и, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пиш |
| оњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <mileston |
| освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а |
| ицу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</p> <milestone uni |
| е који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас |
| цама Косовскога крвавога <pb n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весе |
| ју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му |
| и дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа |
| ак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако |
| ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али |
| нао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није |
| чко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од |
| е по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <p |
| н, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаше кази |
| nit="subSection" /> <p>Отоманска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила контумана |
| ни је велики терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух |
| то.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арна |
| м женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сј |
| или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, нег |
| плаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни |
| одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку зак |
| е лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и |
| нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор |
| рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} |
| </p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, |
| истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— К |
| вака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне |
| еси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјева |
| — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брат |
| ио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <hi>мераба |
| а ће служити нарочиту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете |
| .{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако |
| још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И |
| у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајма |
| p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: |
| p> <p>— Срби, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: |
| е мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам спл |
| ет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Б |
| ега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му |
| ени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су ч |
| а гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S |
| {S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке |
| умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на њег |
| љевства и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, дар |
| p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа |
| ља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кава |
| е поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, реч |
| ни ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фир |
| а пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игума |
| ег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone un |
| цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаше д |
| ко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда зва |
| дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер |
| аш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ј |
| грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свако |
| уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани |
| у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Ха |
| нима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак |
| ам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <pb n="263" /> може послужити као зав |
| ацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе с |
| у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други |
| ин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} |
| {S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за в |
| нови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше-се прибли |
| pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчија |
| . <pb n="40" /> Пролетајући кроз редове бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке ријечма:</p> <p> |
| о да не воли један другога; али, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пош |
| пају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо |
| мо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајућ |
| pb n="184" /> <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед |
| највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њима је помага |
| ијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с ју |
| за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет |
| е ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, по |
| иту припознатих служитеља Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила.... |
| нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјер |
| м, Омер-Паша, године 1850, савлада буну босанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљда по |
| су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они називали!...</p |
| сада нека бабе преслицама бране пилиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</ |
| Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био |
| говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју |
| е године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султана: а пред другима — <h |
| вој васпитни печат, неколиким стотинама босанских младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао |
| и примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: ја са |
| а да узме оружје од неколиких чувенијих босанских племића.</p> <p>У овој служби видио сам: коли |
| ће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а други с |
| бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена тврдом оградом.{S} Кућ |
| анова бена паметнија од најбољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар |
| не у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколик |
| ion" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности; тада султан, захваљуј |
| еду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо спу |
| еча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Ви |
| цем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада биј |
| о ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три |
| вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно |
| вреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А |
| о тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихов |
| у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотв |
| бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би! |
| n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам ми |
| </p> <p>И одиста честити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали |
| </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека |
| ељ овога свједочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и |
| Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својо |
| ада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако ода |
| д је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост |
| слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а особито гр |
| > се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{ |
| n="108" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p |
| се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар |
| и Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бр |
| и, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, ода |
| себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће |
| !...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србиј |
| а пјесмица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l |
| у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кр |
| већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S |
| крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прил |
| на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупац |
| азо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <p |
| „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Де |
| ер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} |
| .{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђа |
| гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и |
| ан мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</ |
| ног по једног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он поби |
| ; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћ |
| — Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> |
| че:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— П |
| ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици глед |
| слади многоженство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb |
| им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} |
| инима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме |
| а, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и |
| е, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав |
| ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чив |
| — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу оста |
| и власт аустриска, <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мен |
| лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори |
| Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледа |
| дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет би |
| јела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине |
| нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} |
| е права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носи |
| ни од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> |
| l>Душманина свога побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то |
| n="116" /> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једног |
| ок сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику |
| дола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорит |
| у је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Бос |
| ао да султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Шв |
| у Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе |
| министарском савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидј |
| ли тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> <mileston |
| ици Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они п |
| првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> |
| ба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђем |
| Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, која |
| ion" /> <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и власт аустриска, <pb |
| ијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни глед |
| лико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у |
| ели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никака |
| али цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на |
| нда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рек |
| /p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с |
| н исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</hi> |
| ису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, ј |
| ати ситнијих беспутности које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; ни |
| ећ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су то |
| p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. |
| м.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих |
| осни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, што знају, ре |
| кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: |
| оше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз в |
| ена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред |
| е обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све |
| их, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив.... |
| и-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је |
| о од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је |
| /p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да раст |
| ивши <pb n="65" /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немо |
| истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! |
| ојих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, |
| чела наговарати арнаутске поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="1 |
| Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијес |
| а је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, |
| штењак?{S} Твоји су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш д |
| да, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од стамболских централи |
| p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из његовога пера изашла је и |
| воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p> |
| бију, Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као н |
| у толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупаци |
| лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике |
| какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к стра |
| д њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај д |
| ио гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаков |
| рове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Дубровчанима; <pb n |
| ше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ј |
| 1" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковиће к |
| зу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци |
| нковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све п |
| ј је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џам |
| да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жупан од |
| је куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ра |
| е смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висо |
| !</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l |
| из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к |
| мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смиј |
| и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које |
| од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> <p>— К |
| Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мал |
| ујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душм |
| ешто, поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слатки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за |
| казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него |
| их и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека с |
| не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разгова |
| и, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасен |
| још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш в |
| да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије |
| приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву! |
| "137" /> <p>Из Подгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подго |
| у свједочанство пријатељства између два братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бо |
| луострву, упитаће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> <p>— Познато |
| и, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> ка |
| ерцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што с |
| S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} |
| ешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а |
| {S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, |
| — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> |
| Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад |
| и слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Так |
| се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима |
| <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаи |
| , разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Св |
| у они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за |
| нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пус |
| аке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали см |
| е каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!.. |
| опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се |
| >— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народск |
| е, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Б |
| м је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за |
| ли.{S} Старјешина страже рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами |
| ну земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом |
| шњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог |
| је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</ |
| наци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријеко |
| ко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n=" |
| ам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.< |
| њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Ч |
| у, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, на планину ко |
| старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје прима рјечиц |
| це до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам |
| > <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Ж |
| ном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памти |
| бељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, |
| бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milesto |
| да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> < |
| /p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који свој |
| ље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, |
| !...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који н |
| рупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путн |
| кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисм |
| ледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну рав |
| Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећа |
| н мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ проси |
| ранцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета |
| био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сар |
| з.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи п |
| и моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </di |
| е мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи |
| S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{ |
| оњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами |
| га у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вин |
| завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због н |
| е да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </div> <pb n="2 |
| гу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>Приписујући ову своју но |
| учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о |
| ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овак |
| есто тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само сл |
| говараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb |
| станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.< |
| e unit="subSection" /> <p>Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружн |
| еома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе |
| под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и |
| <p>Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не ври |
| ико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти. |
| и какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, |
| ће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, т |
| ого муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо ка |
| спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у чес |
| една није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то с |
| час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али нас опази неко проклето псето, и стаде ла |
| ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави |
| изи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страхов |
| мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него о својој, мисле |
| рем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> |
| таше од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити светињу домаћ |
| амза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољ |
| е човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још креп |
| >Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велик |
| лашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и о |
| Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији |
| у се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi |
| {S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја на |
| мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промиш |
| вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одли |
| сне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па и З |
| лике воштане свијеће; над сандуком виси бронзани полијелеј са 6 кандила која покривају стаклене |
| јере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије д |
| да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-Пашин |
| p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да чо |
| тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде у |
| ски, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351 |
| увијек насмијаних очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, |
| ти колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљени |
| мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаник |
| о је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљених тилућа |
| 13" /> <p>То пољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повил |
| овора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Француз |
| ства између два братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредн |
| гао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин л |
| р тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу је |
| ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, или |
| емо хришћанском вјером и црквом.</p> <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик |
| вља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не бу |
| рпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без |
| ском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у битци <pb n="164" /> на Велблужд |
| никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срб |
| људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми |
| Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у П |
| казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ћ |
| олико страховита, колико опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже! |
| прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспин |
| te> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српском јез |
| мо Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, |
| диста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Послије |
| или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није сас |
| о најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, своје |
| и ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу |
| наду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стоти |
| 153" /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-А |
| </hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:< |
| ко, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену |
| ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главарима? |
| азиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> |
| >— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бране |
| ш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин о |
| о ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин. |
| пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> < |
| оружје! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — |
| ли ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| и дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вече |
| лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени кам |
| i>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда н |
| и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?... |
| ду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће |
| а несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрч |
| срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух и |
| <p>— Познато је, одговори Никола: — да будућност сваком народу највише стоји до самога њега; с |
| историју балканских народа, и за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да |
| ницу, хоћемо да изгубимо своју свијетлу будућност, хоћемо драговољно да постанемо робље новим з |
| ће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> <p>— Познато је, одговори Ни |
| висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и |
| , да ће је оборити неколико биоградских букварова и читанака?....</p> <pb n="211" /> <p>— Ти, р |
| ре много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора |
| је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тог |
| е вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпеза |
| мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! од |
| ке дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје не запазисмо.{ |
| увар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и злат |
| доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а |
| чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на ка |
| длежите у тамници, заборавићете како се буни турска царевина!</p> <pb n="221" /> <p>— Смилуј се |
| доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут |
| -Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада буну босанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљ |
| е одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледај |
| , да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обил |
| малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и... |
| стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше |
| <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с |
| пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини |
| И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). |
| се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се крећ |
| а није на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз |
| ли да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Ав |
| гу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срба, не |
| ји.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за српскога краљевства и царства. |
| њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванб |
| не од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде Путник“</p> </div> </bo |
| > <pb n="93" /> <p>— <hi>За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна |
| јој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је теш |
| у, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље |
| великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а при |
| еком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, |
| о у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна |
| лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњи |
| чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће м |
| адође, тече варошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да |
| .</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и |
| <p>Стари кајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже р |
| ту, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: и |
| ошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се мо |
| ијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас н |
| дници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је ома |
| смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је в |
| честити....</p> <p>— Дишери! проговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље |
| <pb n="221" /> <p>— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} |
| !</p> <pb n="220" /> <p>— Аман, честити Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош т |
| и они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу |
| јежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској |
| ко год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не |
| ..</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели д |
| .</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управ |
| да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме главе, и пр |
| p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена |
| {S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече |
| своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мис |
| је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио т |
| отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Само дви |
| да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан р |
| ка граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне |
| ас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је т |
| би, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше |
| а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| омаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...</p> <milestone unit="su |
| </p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{ |
| Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што в |
| пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="1 |
| епаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <milestone unit="subS |
| јника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Кра |
| диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S |
| стави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али |
| у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>З |
| арода ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију |
| е био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Молим пок |
| о се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му |
| квој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пу |
| ињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb |
| ди црногорски гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к ц |
| у Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јев |
| у игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не мож |
| он...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: |
| се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше го |
| е и херцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предион |
| ноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног одијела, хт |
| им у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као ја |
| де трговину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васо |
| ланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној |
| два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој |
| оји и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n="80" /> |
| вди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се |
| p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште на |
| сказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусјед |
| шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо |
| боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на ми |
| мо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика је |
| двије године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако ка |
| он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, |
| бро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, |
| {S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Зап |
| као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: |
| ; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући |
| , домаћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250 |
| , као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: |
| ебало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n="171" |
| мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> |
| до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити ва |
| ијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мор |
| не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не |
| Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спус |
| му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} |
| оворећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докл |
| , чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим |
| па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се п |
| ријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега затвора, оружан као да чувам |
| та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...в |
| дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрић |
| о.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово упра |
| ли су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и о |
| с који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам тур |
| .{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређен |
| јет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: |
| <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема |
| невни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре м |
| олац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, |
| па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, |
| у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Ц |
| аково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву |
| аке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу |
| ака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше дост |
| ца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан |
| лико чађавих турских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове |
| је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за |
| војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравају <pb n="161" /> да рије |
| утовали смо којекаких 18 часова.</p> <p>Варош Приштина може од узети као средина Старој Србији. |
| њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку, одг |
| е Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обо |
| ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ствар.</p> |
| азгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: кој |
| , и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{ |
| роду својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима |
| н.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту св |
| срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на с |
| анио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мје |
| године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p |
| ови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове члан |
| к на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p> |
| ијеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто |
| , око које се, послије, начинила читава варошица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећанцима. |
| кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту н |
| >Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, посредница трговини између Скадра и Црне Горе |
| вићима.</p> <p> <hi>Андријевица</hi> је варошица нова, постала највише са границе турско-црного |
| "subSection" /> <p>Цетињски Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињског |
| нашњој пријестоници црногорској.</p> <p>Варошица Цетиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнеже |
| пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана у |
| ам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати ш |
| , да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, кад с |
| о што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву |
| ати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, н |
| ћи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос в |
| на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stranice 225-234 u o |
| /p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S |
| ? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје |
| о, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав ст |
| итара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Ре |
| лизу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањск |
| иде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред п |
| у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па |
| од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује |
| д морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да |
| укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни жив |
| огорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчм |
| ба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијеп |
| p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест годин |
| ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на С |
| ву молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> |
| ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p |
| х под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Острошког.{S} Два су острошка манастира:{S} До |
| а у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; |
| њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долази многи свијет.</p |
| илог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у о |
| вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, |
| ; она преживљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове |
| једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани |
| спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <pb n= |
| што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, били сам |
| порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да траж |
| дријевицу, пошљедње црногорско мјесто у Васојевићима.</p> <p> <hi>Андријевица</hi> је варошица |
| тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству |
| S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама босанских младића.{ |
| ве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S |
| а а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж |
| ријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по ма |
| е пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже |
| и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави |
| ремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си |
| тохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вече |
| славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; српск |
| “ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из његовога пера иза |
| јеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њ |
| ице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, н |
| вши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, прав |
| раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p> |
| абљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи дост |
| а врата, видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо |
| сталим-задругарима.{S} Одмах подстакоше ватру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо на |
| нудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; ал |
| сле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана с |
| а....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p |
| едајући на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то оба |
| јвеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто са |
| у је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, чест |
| о да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у |
| ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само так |
| ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уред |
| n xml:lang="tr-Cyrl">Ла еилалах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах! |
| и.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пр |
| еке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском стра |
| рбији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <p |
| т: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега ве |
| а им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки |
| се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ва |
| нову <pb n="191" /> десну, па нас, тако везане, предадоше једном суварији, да нас тјера пак у П |
| ад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="191" /> десну |
| 32" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? |
| м друговима, и погледајући на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигери |
| Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнич |
| рбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срд |
| му.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир Мехмед-Соколовић (1546 —1579), Србин родом, толик |
| е с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући |
| а Подгоричанин, <pb n="133" /> махнувши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгори |
| и.{S} Стеван, у битци <pb n="164" /> на Велблужду (Ћостендилу) надби Мијаила који, изгубивши би |
| ћи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, да диг |
| у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <miles |
| на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кр |
| о, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по |
| "74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршев |
| > <p>Чекајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, |
| /> чија је управо Македонија?{S} Турци веле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Је |
| свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрз |
| е толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у пр |
| жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, |
| S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су |
| -Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, |
| се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони |
| а још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да вид |
| из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми. |
| ио владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту пр |
| љо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коњ |
| >— Ја веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, ал |
| ба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човје |
| та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немо |
| ежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у |
| </p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера |
| за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешња |
| ски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити з |
| p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево |
| ам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је |
| урчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, |
| ица.</p> <p>— Да нијеси кога задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озг |
| рт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а ка |
| <p>— Немојте, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Му |
| И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје |
| и на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-аха |
| Нејма пријеваре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на к |
| као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога |
| Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред |
| мета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чу |
| {S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић |
| ару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од земље за два метра од прил |
| а, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама д |
| лаве, на малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена ч |
| еђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена тврдом о |
| из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на ве |
| <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi |
| ега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дје |
| тигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом. |
| Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад ра |
| } Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> других јада, с |
| дговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не |
| ан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи |
| } Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколике јевропске држав |
| Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над сандуком виси бронзани поли |
| из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи, измириш |
| дним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с |
| еђу радинима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар шт |
| да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни човјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— |
| какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођит |
| и.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p |
| оду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и че |
| о да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духо |
| го туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир Мехмед-Соколовић (1546 —1579), Србин родом |
| ије тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умиј |
| лака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо |
| <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело |
| народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права н |
| градом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат (тријем), који ј |
| брат Стевана Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне дру |
| могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева ка |
| празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велик |
| добра, додаде Никодим: — одавно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али |
| готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве заборав |
| родати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрь |
| алеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо ти |
| наћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разговара |
| 31) иђаше с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приб |
| >, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, |
| у све њихове разлике врло малецне према великој слици њихове једнине.{S} Ето погледајте одавдје |
| прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни слу |
| има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у |
| ето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Брину |
| де, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} Против својега обичаја, сједе и <pb |
| љем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l |
| ам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом: <pb n="46" /> свега имаше, |
| днога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуш |
| глади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се |
| Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не с |
| два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола |
| врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, ви |
| дња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се |
| 238" /> <p>— Срби ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени |
| пама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста |
| астао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мел |
| а за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помиј |
| пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у вели |
| преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него с |
| у, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Ту |
| нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца |
| од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми |
| бичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, и за сва |
| >Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb n="246" /> пр |
| и тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, гос |
| оше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпосл |
| } Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један |
| Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија |
| водовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотворога неба гдје |
| гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слуга и |
| итати:</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</ |
| писа <hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, |
| Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нам |
| p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Б |
| слије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје б |
| особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу би |
| ву.</p> <p>— Четири стотине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима с |
| ци у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дје |
| ни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији; <pb n |
| чин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро |
| се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, |
| а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као сније |
| е уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, и |
| бље новим завојевачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Б |
| еки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико дана, чује Омер да |
| Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити |
| p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кр |
| јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, |
| Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Дес |
| ало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једног |
| ће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска границ |
| ути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земљ |
| о грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" /> од препредене |
| и не смију свађати око једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, н |
| од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији Турци, ни по |
| одао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не з |
| е помињати ситнијих беспутности које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу |
| им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су |
| вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на |
| и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос. |
| јим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чо |
| лаву, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаут |
| аје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наста |
| ега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пун |
| на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са сви |
| екад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, отк |
| ови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, |
| ски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</ |
| овима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>православни попа</ |
| очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: мо |
| ај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, г |
| и су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и |
| > <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да б |
| један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче |
| пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао с |
| у мене <pb n="118" /> српскога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и ду |
| чепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не уми |
| нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому као год |
| арем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне |
| ући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске старјешине, од |
| ким и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотв |
| са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хо |
| у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан |
| тио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији |
| цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они пам |
| нике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред |
| веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <milestone uni |
| игдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали с |
| далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су б |
| ма дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n="118" /> српскога чувст |
| каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће |
| е смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокрилати Серафим пред пријестолом Бога на вис |
| subSection" /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам уста |
| жавну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не см |
| ети, па напливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на |
| ружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти мате |
| ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у тр |
| вди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо |
| lestone unit="subSection" /> <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и |
| а, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја |
| ти, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, да постави нову границу изме |
| ћ, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци аши |
| ушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— |
| варију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сјед |
| еун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред |
| риједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљ |
| ва рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаш |
| , хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусура |
| ржали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може |
| рке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> <p |
| прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . .</p> <m |
| чиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имат |
| слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скр |
| мљака!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред д |
| ије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>В |
| мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад |
| мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— О |
| ули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> |
| е овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одг |
| звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мј |
| вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Ср |
| >— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — |
| им шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по некол |
| p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ј |
| /p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, д |
| ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замил |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</ |
| и овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} |
| hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мањ |
| и бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај поче |
| о да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједи |
| славном свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="122" /> знао је много-виш |
| у своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} |
| .</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга |
| И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свак |
| дгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црн |
| не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p |
| Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мје |
| и, не могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Остро |
| д њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p> <pb n="16" /> <p>Послије хоџе д |
| ан је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од |
| дим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p> < |
| манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S |
| е био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињ |
| <p>Старац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особ |
| управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, |
| ју, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и сувар |
| ле и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бија |
| вата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао |
| ац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за ста |
| аве стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра ка |
| /p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети В |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да |
| unit="subSection" /> <p>Једнога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и С |
| оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још |
| вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S |
| говому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за з |
| {S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очим |
| лушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се јез |
| госмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија то |
| гу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био вл |
| lestone unit="subSection" /> <p>Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у |
| lestone unit="subSection" /> <p>Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви дру |
| и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одмори |
| де и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене |
| оди да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ бу |
| ече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напр |
| ер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним стварима.{S} Гра |
| о намјестисмо према ватри....</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живо |
| е из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријез |
| аш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром напојницом, на ту причу не ре |
| нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> <m |
| иша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше |
| у да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, докле |
| {S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симе |
| тиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам |
| рче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> <p>— Како се раш |
| послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заб |
| > <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, |
| еро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што |
| аки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега д |
| и сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо жи |
| ногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се |
| е вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што |
| а српске страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово дог |
| нувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас |
| на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо |
| зати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, |
| мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Посли |
| мози Бог! викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац испред куће.</p> <p>— Јесте л |
| Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товар |
| рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их |
| скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док |
| дол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Па |
| ени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; они |
| т, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: |
| уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговор |
| кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уво |
| по настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћут |
| ци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија По |
| питаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским слови |
| ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се по |
| {S} Биће....</p> <pb n="82" /> <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, у |
| лтана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5" /> који је онда држао цареву ст |
| ћи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетано |
| е а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...< |
| ругар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим |
| страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други |
| о, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хам |
| итати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари про |
| једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје |
| говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског |
| <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом: <pb n="46" |
| телу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</ |
| рујаше оваква пјесмица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу с |
| ру, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агниј |
| лер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не мо |
| са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: |
| то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...</p> <milest |
| и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што |
| чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога ти |
| /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, н |
| војка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно |
| нда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки ду |
| ицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перја |
| <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> |
| дје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита |
| слушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпр |
| та иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклоп |
| ругим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или н |
| <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агни |
| само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност св |
| т много пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него пра |
| се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно |
| ече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим |
| ећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за с |
| е бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма |
| <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако |
| p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— Ко |
| еку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини п |
| p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и пос |
| .</p> <p>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" |
| одних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, М |
| рца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био |
| аших многих разговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом не |
| никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи |
| ам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала |
| долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у |
| ма.{S} Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је |
| и заједничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих племена |
| говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само в |
| Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечанска т |
| свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</hi>“!...</p> <milest |
| .{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показива |
| вакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много путов |
| су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb |
| се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Му |
| одара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну ку |
| кој историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>При |
| хову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да |
| е доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био ско |
| с и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људма, а |
| <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну |
| емо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јунач |
| ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи |
| ; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каме |
| ам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о |
| босанских племића.</p> <p>У овој служби видио сам: колико страховита, колико опасна може да буд |
| и му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ови |
| љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чин |
| настира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за сп |
| S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} |
| ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прегазивш |
| и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не ре |
| {S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замило |
| ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S |
| порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на оч |
| млада ортака: <hi>Момир <pb n="264" /> Видић</hi> и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошља |
| i>„Показатељ овога свједочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, за |
| аги побратиме, да овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и |
| > <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тје |
| јелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам при |
| рзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!. |
| огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, д |
| му се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпез |
| умљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница да |
| и своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљ |
| о скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} |
| осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Ни |
| кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јак |
| рану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у |
| ло из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па |
| них Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! |
| {S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском з |
| ац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо |
| да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, н |
| бори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те |
| ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше доба |
| ћер тако затворио <pb n="37" /> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с |
| о.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и |
| деницу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну долину |
| } Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђен |
| ег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, м |
| p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S |
| стасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао по |
| некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима, ево ов |
| се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, ни |
| дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни |
| ешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смок |
| аво, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи д |
| мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изи |
| ване! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</ |
| ако он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се вр |
| ругим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <h |
| роде и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> |
| а нас пријатељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанство из међународних од |
| и у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ха |
| раго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мј |
| а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!< |
| су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бе |
| .</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, |
| нији памећу, богатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, |
| ош врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога о |
| који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послије свега то |
| 202" /> <p>Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Сувариј |
| ју к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични |
| другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је п |
| Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, пот |
| стисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије |
| unit="subSection" /> <pb n="258" /> <p>Видојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} |
| ком клетвом, својим очним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти < |
| љео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} |
| од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone u |
| у готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су с |
| /p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки ч |
| ла свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности как |
| же се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пр |
| и су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју р |
| амију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! ре |
| вјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угледавши дома |
| се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да |
| и вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Мит |
| о уздахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу |
| ече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби |
| а:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у |
| ругојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад б |
| а!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот пој |
| је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; била је мудриј |
| собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Виз |
| тинском, туђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Ри |
| Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику словенском, који |
| већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше |
| оје су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим |
| справе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина |
| .{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видј |
| S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, поса |
| уже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом прилико |
| мучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне би |
| знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је |
| један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш из тога крв |
| се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да |
| ла: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на име одо |
| о један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло о |
| о је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији; <pb n="237" /> а онамо даље, в |
| ође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, |
| } Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим |
| >Господе помилуј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; а |
| Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуца |
| свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме |
| оша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч |
| имо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац |
| ас, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојни |
| ед кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека |
| о <hi>једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, прима |
| о сједјели; али пратилац наш (суварија) викну:</p> <p>— Трговци путници, не оклијевајте; ово је |
| духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће |
| а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?< |
| тули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолимо!</hi>< |
| атку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалу |
| е.</p> <p>Суварија, угледавши домаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> <p>— Јерем |
| бог сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватови! < |
| нија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у |
| киде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господар |
| говарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао |
| вице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi>Форверц</hi> (напријед)!</p> <p>Вој |
| /> к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! одговор |
| ата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="tr-Cyrl">Вуру |
| нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бог помо |
| Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу плив |
| че Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемогао: — Омере, дије |
| једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си |
| понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, д |
| вно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доб |
| о вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему дом |
| ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n=" |
| овца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" / |
| абаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се вл |
| Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аган |
| а је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, с |
| нито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још да |
| ећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали |
| под карауле која се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једно |
| аоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут к |
| <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С |
| оца?</p> <pb n="207" /> <p>— О зидовима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лије |
| се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече |
| е му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} |
| је велике воштане свијеће; над сандуком виси бронзани полијелеј са 6 кандила која покривају ста |
| S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; т |
| рилати Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир св |
| притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну п |
| ну Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руко |
| бије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук |
| > <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњ |
| у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{ |
| и?</p> <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, из |
| <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} |
| <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијаних очију; малих, та |
| и све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше ј |
| ску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега затвора, оружан |
| it="subSection" /> <p>У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош |
| језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе |
| ли су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и н |
| од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по |
| једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута го |
| у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, на пл |
| е за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута застава, којој тегли сваки, који је жуда |
| сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлост |
| !</p> <p>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала ок |
| призренске планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распо |
| буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је насл |
| устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз редове бораца, Му |
| нам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз плани |
| то је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјерава |
| 831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-П |
| гре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прили |
| то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао |
| га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде! |
| трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, |
| ом на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свиј |
| кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да |
| Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи: |
| ом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оруж |
| еднице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу д |
| адо сносио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <milestone uni |
| .{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него |
| ца Србији; <pb n="237" /> а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гд |
| бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Ц |
| једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости |
| оје напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане |
| исоко над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама, |
| рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О ње |
| овјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он: — али су ли |
| рачанице, како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је вид |
| гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружиц |
| муче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у свој |
| и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, |
| а.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone unit="subSect |
| ога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по зем |
| /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, т |
| зговарати, пазећи ипак да један другоме више казујемо оком него језиком.</p> <p>Идући тако, пре |
| Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> |
| у, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпос |
| јеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> <pb n="90" /> <p>— Добро дошао, си |
| сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте |
| без карте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За |
| По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својем |
| у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у |
| о преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су ј |
| ијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него што смо табали суви |
| ликом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети |
| у.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечан |
| ост.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, |
| а суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се |
| <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад |
| еволвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговач |
| : — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, про |
| глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и с |
| манастире, <pb n="122" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли |
| 29. била, српска штампарија), па на <hi>Вишеград</hi>, <hi>Рогачицу</hi> и <hi>Љубовиђу</hi> пр |
| путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромашио, да ид |
| :{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С на |
| каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запази |
| овима, ево ову молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и |
| међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, бр |
| брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чуд |
| ити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него |
| ере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли споп |
| Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а |
| м добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичити!</p> <milestone unit="subSection" / |
| : како <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војн |
| ви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би на |
| Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и с |
| им: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити |
| } Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закун |
| узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; а |
| ас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти ј |
| упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и затирала к |
| отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, |
| знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> </quote> <milestone unit="subSecti |
| ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слуш |
| али само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и п |
| е војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године |
| двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} |
| као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјер |
| ихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по не |
| тио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети |
| ао што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n= |
| ваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, њег |
| знатих служитеља Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила....</p> <pb |
| ла, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људ |
| учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они називали!...</p> <milest |
| Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих |
| ро: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухаме |
| !</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вј |
| се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> прво мјесто <hi |
| разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, |
| аставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} |
| рби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаст |
| е улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Л |
| иван: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него |
| да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују од и |
| чили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех |
| даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровањ |
| је Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао л |
| амедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да с |
| Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговара |
| и и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе |
| га <pb n="18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су о |
| чем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо св |
| ријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народност своју.{S} П |
| јери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти |
| дговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно |
| еђати насртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под он |
| езику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећ |
| својише их.{S} И Турци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у |
| ва Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем |
| > <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и |
| ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, пр |
| и!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, т |
| зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Т |
| земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџб |
| У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину свој |
| тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и к |
| убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, |
| ="subSection" /> <p>Захваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb |
| unit="subSection" /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја зах |
| добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удруж |
| едо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице за |
| у бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје бл |
| ..{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровање!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
| е гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни пог |
| поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па |
| и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну Босну и к |
| з, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свје |
| р, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> |
| вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: |
| страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на к |
| земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, |
| ша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p> <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македони |
| о границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишља |
| народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не дво |
| ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој |
| помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православнога |
| сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина |
| ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Герва |
| неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он |
| да оставимо сваком <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источн |
| живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да ч |
| братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</ |
| славу,</l> <l>Стару славу, прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина |
| рија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија |
| их, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, |
| оганац, Радојица Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ето как |
| и ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу д |
| ћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и |
| о разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече П |
| сваком <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин |
| ојој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе |
| о, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, |
| бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је |
| та добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана < |
| на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у |
| оз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остав |
| до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми с |
| lestone unit="subSection" /> <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разгов |
| ородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим |
| ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош. |
| стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} |
| рпске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по |
| ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила |
| а чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босн |
| овала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је н |
| гнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим по |
| весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају мл |
| се са свим онако како <pb n="26" /> се владају младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме |
| о-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благо |
| није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околин |
| е учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p> |
| ело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Саве....</p> <milestone unit="s |
| ник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске си |
| језику словенском (глагољашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, виде |
| и у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да може стаду своме служити мису и на је |
| већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има |
| јој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио |
| два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је |
| лаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, реч |
| ећ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; |
| прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p> <pb n="173" /> <p |
| ћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси доба |
| ем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да |
| штено извршити своју дужност.{S} Турска власт није ништа учинила да његове <pb n="186" /> убилц |
| Мене сада, вели духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каж |
| породице, само потурчене.</p> <p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад до |
| тпор Бошњака Турака против окупације, и власт аустриска, <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе |
| х, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промиј |
| 0, савлада буну босанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла |
| у!...</p> <p>У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S |
| 188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p> <p>И с |
| " /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се |
| не умије да се устави на граници своје власти; као што ни трговац не може да стане на правој м |
| ни, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може б |
| ијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да |
| ао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, уз |
| еђу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" / |
| , тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка |
| > <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А ку |
| један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој друга |
| га Турчина Травничанина.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то с |
| кну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p> |
| страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата |
| и и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикн |
| ћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер о |
| ено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} С |
| здраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе |
| аш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! одговори Омер: — |
| и су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштво |
| и: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, богатији искуством — ласно ви |
| јатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих ја |
| м добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ |
| ан мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Св |
| од Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том |
| ави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb |
| о!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас |
| ко минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али мор |
| ока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уст |
| послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који |
| атрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје |
| јој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо во |
| м, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; |
| у!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему |
| у, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је |
| е тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко прагова, као да се каке ха |
| а наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе сво |
| ти познајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја з |
| .{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни |
| дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оно |
| шкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на тр |
| све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека |
| планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} М |
| распознасмо: како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој |
| у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра |
| киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи |
| брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</ |
| ику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама |
| муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су ж |
| ку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком |
| бјесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S |
| е, начинила читава варошица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то ш |
| поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хв |
| , рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамет |
| ни.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама преко рије |
| но уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му |
| пријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb n="104" /> или к |
| дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> |
| шан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа |
| ебеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је |
| е црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, |
| У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико љ |
| у десно смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али |
| Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља. |
| ршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се |
| и Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести |
| јесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргил |
| икодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> |
| се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусло |
| већа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови |
| својој, сишао низ <pb n="49" /> градину води на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дла |
| е нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он |
| е као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} По |
| зати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чек |
| утјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким у |
| тница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, а |
| угумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> |
| ва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугум |
| гара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi |
| чила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други б |
| рини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Оме |
| раха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску границу и српску страж |
| е скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се |
| нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је ни |
| а Самарија. <hi>Муфтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Прол |
| го се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никак |
| бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi |
| пријеваре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак |
| кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> |
| ђа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарског |
| наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако |
| <pb n="134" /> <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> |
| ји и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о к |
| с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> |
| >Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту својега рођ |
| оружје и муницију.{S} У таким нападима војни команданти су имали заповијест, да се не бију с А |
| д мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни човјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— Бадава! |
| ој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме |
| људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и |
| ре разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Треб |
| се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> |
| ланинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа не |
| заматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџакови |
| } Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 7 |
| {S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Омере, лије |
| р одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступи |
| {S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у |
| оји Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, |
| ати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не |
| нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, |
| имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p |
| е сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</ |
| зва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их |
| лове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници претресоше <hi>све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, г |
| што што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} |
| ликог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући се Косову, на глас пјевали:</p> < |
| .{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута п |
| ве бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Х |
| p>— <hi>Форверц</hi> (напријед)!</p> <p>Војници наступише; Турчина ухватише и склонише; врата и |
| мом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами П |
| у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђ |
| иставивши два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док |
| тавише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; с |
| још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n="189" /> униформу, као и друге паше ђене |
| јена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је |
| вик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> куда војска прође! </hi> Али два (случаја морам испричати.{S |
| јест.{S} Испосник, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само пре |
| један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> |
| чувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Го |
| ла 1595, Синан-Паша, заповједник турске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег једновјер |
| Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи |
| снику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испосн |
| и-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су ње |
| ека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} |
| ој Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> пашом.{S} Пос |
| <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Мо |
| не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољ |
| прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек по |
| , и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и |
| нао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна шт |
| То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањск |
| крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та борба престане, престаћ |
| х, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије тога, чув |
| поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су |
| ренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком |
| сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Сврши |
| да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да |
| ије, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака от |
| а бегово оружје! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вел |
| Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у |
| годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. |
| се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд д |
| исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" |
| ; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{ |
| } Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиљ |
| давдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим |
| Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао |
| бро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, трен |
| есту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере |
| откресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци |
| вши два прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам |
| утака одмора вратише нам <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> |
| аше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита м |
| S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке |
| тавити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца с |
| ут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milestone uni |
| аве и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над сандуком виси бронзани полијелеј с |
| три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамај |
| видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто |
| једну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љет |
| ек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окри |
| вљењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан потвр |
| у хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо |
| ни и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни з |
| > обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом |
| постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи ви |
| ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мисл |
| Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију. |
| звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крча |
| наступише; Турчина ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, |
| е не може држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> |
| /p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше рас |
| на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, кој |
| гом исповједити своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред |
| смо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за св |
| ађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава |
| вједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и хран |
| а и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз к |
| хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мр |
| вата 35 бегова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па |
| >Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p |
| је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S |
| илику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, |
| кали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рај |
| који држи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у |
| кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци н |
| , Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, |
| пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем |
| не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда та |
| чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи |
| лој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован |
| уди Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, доп |
| кве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике пра |
| или сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игу |
| а иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то |
| и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи. |
| е коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше |
| ти, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:< |
| .</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путова |
| свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин |
| бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју к |
| као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кан |
| ...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше |
| еније, које сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамиј |
| <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, ок |
| о сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријарши |
| у, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Те |
| који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу |
| врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који |
| без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} О |
| до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика |
| и Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми |
| ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Ник |
| ника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Н |
| аш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <milestone un |
| е ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе |
| себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту |
| анина свога побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свј |
| а је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" |
| и ја!</p> <p>Неколико тренутака одмора вратише нам <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И п |
| ва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто.</p> <milestone unit="sub |
| ожете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту |
| !...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици |
| ходио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за свој |
| Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољ |
| о без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што |
| ом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако |
| арања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врата, |
| јепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе |
| /p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповједник турске |
| е врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} |
| јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и он |
| преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај |
| {S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Пор |
| из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова про |
| се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека баб |
| из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, |
| аздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi |
| православних које су грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари за |
| сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у варош |
| дје год нађемо ракије.{S} Послије неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи ми |
| на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу два млада ортака: <hi> |
| ет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и пре |
| ућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишљање!...</p> <milestone unit="sub |
| , и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати |
| у среском!</p> <p>Та заповијест, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агниј |
| , и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напрет |
| свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шт |
| ворити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што год из наших многих разгово |
| акама, да нас пријатељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанство из међунар |
| осиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p |
| е ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге |
| , за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у је |
| ки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам жури |
| ли су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових м |
| јега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађе |
| хова, имајући интереса <pb n="34" /> не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по |
| ех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> <pb n="43" |
| е к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> |
| <p>У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред јед |
| , на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, н |
| ве гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то д |
| у, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да до |
| очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} |
| ко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијес |
| еспота.</p> <pb n="79" /> <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњаци |
| сјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проу |
| је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Остали су јој готово са |
| , ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било |
| ци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} |
| о 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила на св |
| milestone unit="subSection" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег б |
| ује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много |
| и као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за српск |
| е недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи па |
| у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколики |
| младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад |
| е нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко планине; спустисмо |
| гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепенку, |
| упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јављ |
| ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, |
| акав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељ |
| :—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb n="74" /> чуо д |
| ђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су |
| овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi |
| д оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима.{S} Ова |
| вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровање!...</p> <milestone unit="subSection" |
| ана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје |
| , ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Распитујући, н |
| шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </div> <pb |
| бишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препл |
| је је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се |
| да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали с |
| мах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише |
| ивши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У т |
| нија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, н |
| дим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по правосл |
| ; <pb n="147" /> као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско в |
| ва ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и |
| га даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; |
| ориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и нем |
| уни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, честити....</p> <p |
| још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према великој слици њихове једнине.{S} Ето |
| је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком < |
| ваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’! |
| иоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо оти |
| пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био |
| де и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад исприч |
| се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{ |
| узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S |
| врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем |
| на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старј |
| ородица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна п |
| Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха толик |
| сто путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо:</p> |
| у тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> <p>— <foreign xml:lang="t |
| p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку шт |
| за-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>Приписујући ову сво |
| :</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, с |
| ићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе |
| и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворено ве |
| у немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И пре |
| а је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одм |
| кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone |
| огорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и ја |
| много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако руж |
| с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} О |
| иске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене људе, ко |
| дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; м |
| мо између двије турске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији чес |
| Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, весе |
| е то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога |
| су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> <p>У |
| су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи |
| ну <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: |
| и лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више |
| кшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пу |
| > <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће к |
| е расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући. |
| врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> |
| наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за м |
| а сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али пону |
| је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Ср |
| вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту мук |
| ама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Ха |
| а: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник |
| и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној управи; а некад је била покретач свем |
| а, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај су |
| а у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост |
| ак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјер |
| егове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треб |
| тати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да ос |
| С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лије |
| ијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села |
| ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi |
| е дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Дубровчанима; < |
| з наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то < |
| 50" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјет |
| додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци припознају |
| оја је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, д |
| припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— |
| ратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом |
| еђу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља |
| ика!... “</p> <p>По свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао |
| спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да може стаду с |
| којима се обично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе, |
| p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава нар |
| рци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек код св |
| режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, |
| им, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљ |
| /p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној |
| лозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близу лијепога Дубровника.{S} У ово |
| b n="117" /> <p>О својему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њ |
| рема благослову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народнос |
| ци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајући грађевинске облике овој старој цркв |
| одовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју сва |
| hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјес |
| p> <p>— <hi><foreign xml:lang="tr-Cyrl">Вурун Падишах хаинлари</foreign>! (Удрите цареве издаји |
| ичао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, не |
| то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад |
| било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Нек |
| он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас |
| сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плав |
| себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Живан м |
| кну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док |
| а Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени |
| и уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше |
| војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, |
| њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше ра |
| но г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chapter" |
| раво гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову ку |
| дје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челеби |
| ign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </d |
| , кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе |
| их се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у вој |
| од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p |
| Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих с |
| па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по |
| својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ т |
| осподара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну |
| {S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и |
| тим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минута в |
| Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој н |
| изрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша |
| бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: ум |
| тац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турак |
| екаоницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Тур |
| ијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови т |
| та доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мј |
| рпској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p> |
| ове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мај |
| постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Па |
| {S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб |
| >— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што |
| Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павл |
| p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, |
| а је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, |
| дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате! |
| у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врат |
| дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досе |
| е, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил- |
| па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Ка |
| боље оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише на |
| “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше |
| вића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако |
| студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, |
| извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да |
| улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори Петрон |
| како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, о |
| <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p |
| јући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из |
| е да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он завр |
| ада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Х |
| носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздра |
| не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с |
| о својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигур |
| трча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} |
| ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени с |
| му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Ц |
| вори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Б |
| Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb n="138" /> па н |
| и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутр |
| онуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или |
| ина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико |
| гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе! |
| е и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буд |
| и спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше |
| а, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <milestone unit=" |
| } Какав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза |
| д саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се |
| ubSection" /> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у |
| том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, шт |
| а и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, |
| Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега ра |
| е и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p> |
| не? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина< |
| ашан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да г |
| ="193" /> Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ки |
| ано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели о |
| ло Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас и |
| а.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана |
| тинске побједе.{S} Црногорци, не могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, |
| ије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за гр |
| су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку |
| ревеликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, |
| и воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} |
| д-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед ст |
| ест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно |
| ми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ћ |
| њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник ц |
| ћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвор |
| оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заигра |
| ен у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску |
| о се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут |
| енгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао бијесн |
| ребало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, |
| а, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на с |
| шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, |
| , на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, |
| нске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика не |
| ову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилиј |
| ати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише < |
| гарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком |
| од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа својим крупним, неситим очима, осмијехну се, |
| ладика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} |
| <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, |
| <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> д |
| мо једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; ал |
| својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би с |
| ам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, |
| је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светите |
| ичу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама |
| а.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну ка |
| само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — |
| т, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, |
| /p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разлом |
| га уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> |
| то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклања |
| зо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за |
| Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Ист |
| е то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше |
| , противни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, |
| <p>Увријебавши домаћина на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p |
| page"> <p>2-га КЊИГА КОЛАРЧЕВОГ ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛ |
| xt> <front> <div type="titlepage"> <p>2-га КЊИГА КОЛАРЧЕВОГ ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> |
| С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово ди |
| су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући а |
| и су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топ |
| друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мје |
| ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо |
| — Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати |
| својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас |
| ијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</p> <milesto |
| гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у |
| живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешт |
| Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијун |
| о ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, |
| тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при сам |
| незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од |
| и пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точка |
| <p>По недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше до |
| Царско-Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги поб |
| ај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нар |
| твор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми |
| шћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родо |
| јера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих |
| на), у ђаковачком округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју |
| је су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највиш |
| ња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше |
| , паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуч |
| n="138" /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову < |
| стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас с |
| S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло л |
| ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskoč |
| ије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема и |
| намо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште |
| :{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је |
| pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, с |
| ру, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица |
| е једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празн |
| ањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S |
| тра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико |
| тећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не |
| о сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је поче |
| !{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјеши |
| вши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне |
| оја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско |
| ћава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, |
| Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру |
| у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још нео |
| (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког времена, понуд |
| ом је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје |
| и пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјево |
| , Брдарева, и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миље |
| а.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пр |
| ад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске кру |
| скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косиј |
| и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На |
| расни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита |
| ио суварија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p |
| јела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом |
| ним, сјајним сводовима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — ш |
| јасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш |
| ошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> |
| коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше как |
| ци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? одговарах |
| , или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће с |
| зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у |
| олумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта |
| што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пу |
| е, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Теш |
| P18860_C2"> <head>II</head> <head>Ондје гдје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојник |
| Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Гово |
| , гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, н |
| и ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над |
| ри, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су и |
| рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p |
| хата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> |
| <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сј |
| а једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Па |
| мати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То пољи |
| а изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Претресош |
| <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, српска штампарија), па на <hi>Више |
| онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјес |
| дицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер |
| , начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, те |
| ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— |
| у, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <hi>„За м |
| на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Кокановић</hi> </p> <p> <hi>игуман“</hi>- с. |
| ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, |
| ога Дубровника!... “</p> <p>По свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију |
| ника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију.</p> <pb n="117" /> <p>О својему родном мјест |
| већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, |
| екине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; јо |
| нас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; про |
| } Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арн |
| тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и |
| е главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасоше |
| а добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковач |
| додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њ |
| каке поруке из Србије донио арнаутским главарима?</p> <pb n="187" /> <p>Калуђер ово доврши, а |
| који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле са |
| } Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Мил |
| Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо |
| аже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају |
| ја и кајмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Вали |
| апред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свије |
| <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одма |
| Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> |
| орац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни с |
| пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што год из наших |
| покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијена је велика бијела |
| ропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на |
| су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша |
| ослије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини у |
| , и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дуга |
| но, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком < |
| ривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пас |
| i>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка по |
| једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је |
| или прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор л |
| води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест |
| е види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих племена на Балканском Полуострву, упитаће Жив |
| Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Ч |
| рочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <mil |
| ена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} |
| јеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с |
| Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи |
| дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Ф |
| који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђак |
| из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и |
| n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косовски би |
| нути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> |
| рали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали са |
| градину води на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и |
| ме служити мису и на језику словенском (глагољашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што ј |
| ира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| >— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па наст |
| и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, |
| и у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти за |
| брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> < |
| кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што |
| ови војници, приближујући се Косову, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову |
| ђујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића- |
| уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе на |
| оји налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајт |
| ошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји А |
| и?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> < |
| гнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне ље |
| .</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије тога, ижљубисмо се |
| уги дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чуди |
| и према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чуди |
| ерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет ја |
| ругих?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке |
| ло, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се п |
| који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благородному Господину, Царско-Отоманско |
| елој овој приповијетци.</p> <p>Писмо то гласи:</p> <p>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам ст |
| ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, уз |
| вјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p> |
| д их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Се |
| анемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} Овијех |
| !“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На |
| у (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејм |
| ше.</p> <p>„Други се народи диче својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n="120" |
| ријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су с |
| ину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> <p>— <foreign xml:lang="tr-Cyr |
| неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, бирзема |
| дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека |
| Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, |
| /p> <p>— Оженио? упита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би о |
| .</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{ |
| ега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега |
| за, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> |
| бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико |
| ава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак |
| исах <hi>турским словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, шт |
| вољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је |
| танио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије |
| кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и п |
| ухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је посл |
| ворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома из |
| а, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тиши |
| а <pb n="63" /> својим зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђ |
| арте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе |
| — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао |
| ећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" |
| адовољан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p |
| другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом |
| зне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар. |
| на, која <pb n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, р |
| и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, р |
| говор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, |
| блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни |
| рцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Г |
| овао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника и |
| низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле н |
| {S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, н |
| гледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре |
| осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— Прије |
| докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — |
| е не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом |
| <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени та |
| а му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака |
| и Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом другова хода |
| лом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} |
| .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, |
| ра, него и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко <pb n="39" /> овога младића Мусломани |
| д нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су |
| и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих |
| се као крвници; Православни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вје |
| јецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ! |
| .</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S |
| тати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> |
| ницу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало |
| прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, ме |
| очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} И |
| <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бр |
| вао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; |
| ли брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} |
| ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде |
| , између краја и краја, између говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Слове |
| и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугар |
| ини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах |
| ужје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том суко |
| n="9" /> <p>Излазећи из дућана, странци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чудноват човјек!{S |
| Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— |
| и! повика један старији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> < |
| усмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на |
| ко год сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а |
| завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста |
| угом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ |
| и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњ |
| сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стуб |
| али све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има |
| {S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ |
| </p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од |
| и одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака ка |
| дне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се слуга Божј |
| мишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <milestone unit="s |
| и, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пј |
| ајприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако |
| ška u numeraciji) --> <pb n="235" /> <p>Говорећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни |
| ранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од р |
| што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кре |
| ушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњ |
| к веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на |
| што Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мисли |
| Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему сви |
| <p>О својему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма из |
| ољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима ка |
| ушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерам |
| за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, правилно |
| а, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ри |
| од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то ш |
| /> велики војни човјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчи |
| свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завој |
| и да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити |
| ом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јо |
| биљака има више знакова за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији |
| а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу |
| </hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се необичне грађевинск |
| } Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и пис |
| еком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућани |
| м....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога крвавога <pb n="206" / |
| ска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> <p>— Аман, |
| ијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Ње |
| рави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек |
| цу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је с |
| не поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје по |
| 123" /> да смо смјели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испри |
| бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као д |
| и има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да с |
| четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мен |
| , лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човјече?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А |
| д да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно м |
| , за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу ку |
| околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} |
| Травника.{S} Познавши <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како |
| е то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом с |
| а му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али |
| ћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понуди |
| о водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, |
| д.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без кар |
| ожје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Кокановић</hi> </ |
| ле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако |
| иша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; |
| ло у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало суз |
| ни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупан |
| ) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког времена, понудисмо |
| И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесн |
| ди врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? одговараху:</p |
| јкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! |
| и градове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упад |
| злобника; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега д |
| b n="50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— |
| а ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим |
| , нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празн |
| 0" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, |
| ете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ником поникоше.</p> <mile |
| ив, радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче |
| >Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита |
| мо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини |
| бити од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ј |
| вако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом посл |
| су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!< |
| да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: к |
| акад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем |
| — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S |
| дави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с л |
| аве.</p> <p>Вриједи испричати макар што год из наших многих разговора, колико тек да се види ка |
| апросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима својима дошао дотле, свакад б |
| ну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milesto |
| онуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у вој |
| браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи |
| ћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу |
| Васојевићи, до прије неколике десетине година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трп |
| е Султанов родослов; забележен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} |
| {S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитн |
| јаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са св |
| да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четво |
| молити, нити преварити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете како се буни ту |
| даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци |
| вор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му |
| ластице Дубровчанима; <pb n="209" /> а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћ |
| ултанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада буну босанске и херцеговачке власт |
| ле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан потврдно повластице граду Кот |
| е граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио све раније дарове цркви Хиландару |
| ожда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач српских земаља, творац с |
| че ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у става |
| е, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</note> <note xml:id="SRP18860_N3"> Од Призрена |
| у је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, |
| " /> убилце каштигује, него још на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу постави за |
| <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећа зам |
| х за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православнога, до године — Католика, а до треће |
| Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</ |
| ијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом |
| у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., види |
| рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запи |
| {S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог |
| наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, |
| лика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад и |
| и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> |
| .</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис |
| а прилику, ове године—Православнога, до године — Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке го |
| роз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <ref target="#SRP18860_N2" />, та је црква |
| Section" /> <p>Омер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а |
| на, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче своји |
| тити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</ |
| ини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од па |
| есму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се |
| обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, |
| ску из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступамо на земљу зеленију, окићенију; изл |
| но неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Да чујем! о |
| , одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: у |
| у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је |
| озору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућ |
| е, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Т |
| и, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, |
| еликом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав г |
| ћ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <pb n= |
| >— Јунаци Подгоричани, наставља онај из гомиле, намигујући својим друговима, и погледајући на о |
| ци, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се за њи |
| у хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:</p |
| ова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што |
| ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљ |
| /hi> сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о |
| исмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи |
| .{S} Идући тако, угледасмо човјека који гони два <pb n="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше н |
| ослије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хриш |
| уднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их |
| р, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо |
| о је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај про |
| ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, српска штампарија), |
| нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срб |
| херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У |
| , момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путујете?</ |
| тнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који би |
| ="140" /> <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступамо на зе |
| народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње |
| осредница трговини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и д |
| стави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђене |
| ну Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко |
| -Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе |
| p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 ду |
| t="#SRP18860_N1" /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="1 |
| сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb n="91" /> <p |
| то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога поља |
| одужава незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде |
| Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх |
| њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p |
| да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим |
| т нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна ки |
| шу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му |
| ијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, пом |
| ратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около |
| ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму |
| ути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама |
| Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подуп |
| е!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, |
| лучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од |
| се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не |
| и бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају п |
| је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су ј |
| ам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је ви |
| рија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наговарат |
| /p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, |
| икшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S |
| те да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="169" /> точи, без препреке, у доњи, |
| астир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долази |
| , ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање вла |
| у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</p> <milesto |
| S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} У |
| на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> < |
| уђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем |
| управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана |
| та желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђа |
| 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста доб |
| } Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у П |
| намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n="190" /> |
| а усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког вр |
| о да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем |
| еме арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који л |
| , па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milestone unit="subSec |
| у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза сл |
| да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p |
| ривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораш |
| /p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз дви |
| покорава свакој заповијести овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојз |
| е зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> |
| , пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револвере, в |
| споду да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> <p>— <hi>За мир свему свијету |
| споду да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и |
| споду да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> <pb n="93" /> <p>— <hi>За бла |
| ром Господу помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> одазваше се они иза пјевнице.</p> |
| тјеше.</p> <p>Задовољан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па |
| и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога |
| .</p> <pb n="66" /> <p>— Молим покорно, господине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим с |
| еваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезли |
| > <p>— Вољан ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница |
| стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господину среском!</p> <p>Та заповијест, у мало времена |
| p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благородному Господину, Царско-Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганић |
| орничанин Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану |
| видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпези, имати: печења од јагњета сугарета, т |
| користи?</p> <p>— Како год нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ |
| свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помил |
| >— <hi>За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помил |
| тву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, |
| е земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помил |
| к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</h |
| у дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су спо |
| јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета |
| вјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> < |
| одужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута |
| јах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах ускок ме |
| или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, ве |
| добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стад |
| ли да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, чест |
| слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p |
| оговорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; По |
| вим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Красни |
| ише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с |
| рац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — никад, одгово |
| Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама б |
| ка и њиховим невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом в |
| 97" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, овако необи |
| з Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <milestone |
| раше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из |
| а вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један |
| али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто |
| с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихв |
| Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обз |
| д којом се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у је |
| алој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у л |
| и и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те с |
| и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да |
| Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сје |
| тинама босанских младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, |
| свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих врш |
| </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше |
| е и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу ра |
| е); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p |
| елећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>Приписујући ову своју нову сре |
| сто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост |
| у.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послиј |
| рбију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, или низами, и |
| .{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућ |
| лила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетен |
| веносрпско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборавише с |
| овали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих |
| target="#SRP18860_N3" />; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпи |
| у причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају некад |
| како не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледа |
| свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле му није дошла у |
| : — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме |
| дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта |
| зговарати о Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека по |
| једио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <milestone unit="subSection |
| е и људско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре он |
| ар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се чест |
| не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути напад |
| иђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек |
| шле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћип |
| му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехо |
| брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте о |
| у!...</p> <p>Само се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клет |
| и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" / |
| оља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има |
| Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли ов |
| у Никшић.</p> <p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi |
| ици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјевер |
| и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Диоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло |
| оши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана Црнојевића, одак |
| ићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној |
| ушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања в |
| <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његов |
| сједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а |
| Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> < |
| лав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, |
| обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:</p> <quote> <l>„Видај |
| у тузи својој, сишао низ <pb n="49" /> градину води на обалу; наслонио сјетну главу своју на с |
| 19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко в |
| згледати стару цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти |
| опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — |
| уди; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба н |
| ци, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p> |
| једорца, који држи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак- |
| 1351, Стеван Душан потврдно повластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потв |
| лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију.</p> <pb n="117" /> <p>О свој |
| ње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небој |
| </p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените |
| а прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили |
| а, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао деча |
| есам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, |
| ио.</p> <p>Желећи нагледати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо <pb n="163" / |
| Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајући грађевинске облике овој старој цркви, казиваше чиме се |
| кве.{S} Идући тако лагано, разгледајући грађевину, и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, |
| х богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да н |
| и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио се је, |
| и по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје |
| је Трепча <ref target="#SRP18860_N1" /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима. |
| , голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од |
| вални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас л |
| Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од потјере, прескочити |
| же рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, |
| оник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији; <pb n="237" /> а онамо даље, више у дес |
| i> је варошица нова, постала највише са границе турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 |
| и га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете про |
| манастиру у Колашину, близу црногорске границе.{S} Сусједни Црногорци, желећи имати светитеља |
| за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо иш |
| зу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре |
| еколико другова што смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу с |
| ве даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?... |
| subSection" /> <p>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници |
| ћ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао с |
| пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; као што ни трговац не може да ста |
| ула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Су |
| /p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетин |
| Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Тре |
| е, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој |
| састављена и комисија, да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ва |
| пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а |
| банин, вођ наш, показујући руком српску границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чу |
| е уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који уск |
| е нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора |
| оста разговора о различним стварима.{S} Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у |
| p> <p> <hi>игуман“</hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, |
| да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> <pb |
| , гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се п |
| и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте д |
| уху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, о |
| оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем изгобељ |
| вати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине Црногораца, вељаше он: |
| .</p> <p>Од Приштине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејма више него час |
| разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично пра |
| да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него ш |
| ва, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај г |
| осла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он |
| њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Жив |
| и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, |
| >„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</ |
| и да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Г |
| имо, тражећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с |
| дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све |
| пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, у |
| о људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Вали |
| нили.{S} Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је ис |
| то искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арн |
| оје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француск |
| -Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини друг |
| на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се |
| брази, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло п |
| јело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црно |
| а ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb n="192" /><hi>Среброгрло</h |
| турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Трав |
| ош нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај па |
| рази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Ба |
| мам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— Же |
| и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, гд |
| к смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Ар |
| , говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, |
| добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; х |
| де гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан наш |
| онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти т |
| му били противници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека |
| ањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-П |
| ски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi> |
| и живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито |
| амза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а особито гробове толике дјеце |
| вити гробове својих; предака, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, пре |
| а сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар т |
| јесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да с |
| соше <hi>све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе зави |
| гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана <pb n="243" /> са снијегом, лил |
| у.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио |
| : ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n="184" /> <p>Му |
| сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, в |
| > <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго |
| у, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је зн |
| били човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа ли |
| твене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли је ова тајнена |
| ло на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а |
| ји, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци |
| вамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да |
| у, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просв |
| е у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југо |
| Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, |
| тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јо |
| ећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год с |
| велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у к |
| p> <p>Турићи, преко своје воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да |
| не?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па |
| ше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође мно |
| војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И |
| куством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако |
| смо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један А |
| аше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихват |
| осну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, с |
| оз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, |
| , опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Бо |
| на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлог |
| с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији |
| а у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савезу, одвр |
| нају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породиц |
| је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да |
| велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече |
| ли сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да се не |
| а дебелим пухором.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у ду |
| <hi><foreign xml:lang="de-Cyrl">Дас ист гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. пре |
| ци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има н |
| за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пруж |
| агорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златн |
| } Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова и читан |
| чекали <pb n="153" /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља помену |
| Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и бр |
| а вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.< |
| је вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње |
| нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да памет би |
| ли, дотле је већ састављена и комисија, да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> |
| дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срц |
| дје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја! |
| А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси |
| S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је |
| } Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли т |
| епоручно писмо на беранскога кајмакама, да нас пријатељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то пис |
| ност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сад |
| ат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици |
| ико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана сво |
| <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milestone unit="subSect |
| уће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио с |
| на и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он |
| > <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— |
| је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по |
| ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" |
| овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир исп |
| > <p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан |
| свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере в |
| за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по |
| имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га |
| м путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растане |
| <p>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бр |
| о о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је ве |
| је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситни |
| дисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најт |
| му говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад |
| рба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута? |
| бин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се била |
| мрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту м |
| о, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком |
| оба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире! |
| нога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око п |
| арбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од |
| да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гл |
| у, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што пр |
| p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, да овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, к |
| е боље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, |
| намо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај |
| {S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле! |
| " /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође |
| м и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији, а испо |
| ни шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје |
| олици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за нар |
| бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и нео |
| може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви |
| p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, а |
| почела наговарати арнаутске поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n |
| му отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања |
| д Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше ис |
| p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се |
| поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb |
| ло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, Католика, и Мухамедовца.{S |
| ро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> < |
| {S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али |
| тако везане, предадоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p |
| иром отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан |
| јпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ће |
| ице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режа |
| а цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем сво |
| S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд н |
| живамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milesto |
| огибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махм |
| ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја |
| о Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бије |
| јеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа ј |
| војих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У м |
| Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} |
| ; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, с |
| ио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, |
| ариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих сав |
| ћу, богатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве |
| смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољ |
| ог одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И к |
| тражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету мо |
| у у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се |
| аута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у |
| ="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше да |
| се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошто нам Валија прес |
| постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће н |
| ...{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекид |
| и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорит |
| жао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи. |
| појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чиб |
| -Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје |
| — би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Дв |
| си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите |
| онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Теш |
| {S} Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бе |
| } Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух |
| твом, својим очним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>ожен |
| избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама |
| је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој п |
| духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p |
| рихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господину среском!</p> <p>Т |
| у Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну к |
| страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало шк |
| светитељски; промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови |
| о о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао |
| > <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И о |
| старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и цар |
| уку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад |
| <p>Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуц |
| који, веселник, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш |
| хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо дес |
| јестим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минут |
| мо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разбе |
| зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља до |
| м зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће |
| ам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, |
| причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Хер |
| аџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере |
| се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имањ |
| јемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајк |
| оје село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и пр |
| Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путник |
| те, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам |
| јере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјер |
| а се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове. |
| шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље |
| и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, |
| .</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— |
| к’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами |
| у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| у Призрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, п |
| >У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуш |
| на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <milestone unit="subSection" |
| а војни команданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Ар |
| анско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраће |
| , од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у ру |
| аве, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, |
| вих за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска |
| с ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдј |
| на: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају у |
| јаника у манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјан |
| му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе. |
| овац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у |
| <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њо |
| ремена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се саж |
| сову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арн |
| с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="subSection" |
| дра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и ње |
| да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједло |
| ке најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда |
| о дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам |
| p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, кој |
| и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се ни |
| братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p |
| ојих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурност |
| ега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за |
| Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђаков |
| нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одгово |
| х, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit= |
| је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, |
| са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone |
| сичком латинском, туђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> на |
| на.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још б |
| омаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску на |
| њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно |
| Стубови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Нем |
| санске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке м |
| ...{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја |
| Вулић затражи од својега владике право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском |
| к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Стар |
| одитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напиш |
| ао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавш |
| и, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Б |
| , дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!< |
| ва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два нар |
| епо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!.. |
| иклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све |
| орију: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се ј |
| е воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио с |
| ли трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој б |
| нца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} |
| м каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), |
| а неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужин |
| онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћ |
| у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао |
| а војска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана смотреност онако калуђерски кро |
| } Сами Пећани увјеравају <pb n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не по |
| ваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дош |
| је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с |
| спријатељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим говорити и што би се ти |
| ци нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас |
| оју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> < |
| и другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам |
| ације, и власт аустриска, <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{ |
| ути овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га св |
| м <pb n="23" /> од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образован |
| члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, ка |
| е савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедо |
| р ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако М |
| , мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећ |
| /p> <p>— Познато је, одговори Никола: — да будућност сваком народу највише стоји до самога њега |
| /p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта бу |
| p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци |
| >— Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, л |
| мија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника про |
| И још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лил |
| продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Ал |
| штиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с |
| тарешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p |
| ину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} |
| Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-П |
| овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло |
| цнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Да чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије |
| — Са свим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p |
| препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мех |
| аху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, ка |
| кака вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде п |
| за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му п |
| и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка |
| да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј |
| ћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије ов |
| <pb n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана ка |
| едао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засиј |
| p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За шт |
| нтерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијес |
| pb n="217" /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика из |
| ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један наро |
| За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та |
| о, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета боса |
| јдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не ув |
| хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Ил |
| је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цети |
| еликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, укл |
| их бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, |
| о и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгуб |
| , и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два |
| ера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само |
| пска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" / |
| је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу |
| воју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку и |
| или бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} За |
| мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> |
| Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали. |
| вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у |
| ...</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и са |
| пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само |
| необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Теш |
| ене.</p> <p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају |
| у од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а |
| и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја |
| казао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошу |
| тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од стамболских центр |
| све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника ник |
| год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја |
| ост.{S} Турска власт није ништа учинила да његове <pb n="186" /> убилце каштигује, него још на |
| гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бе |
| ено платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од велике |
| !{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <milestone unit="subSectio |
| враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је у |
| ногорски гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви |
| 57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као |
| ено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком д |
| аше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p> |
| и мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још |
| на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице по |
| увши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејм |
| она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не р |
| p>— Напријед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи |
| на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо |
| дући тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а пр |
| својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе |
| , пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, до |
| </p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио дру |
| , једнога лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан |
| едећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, |
| у жандарску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих босанских племића |
| ква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, |
| ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да б |
| тка, упутити својега <pb n="18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не мо |
| <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} |
| било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Х |
| н, послије малога устезања и изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму |
| аве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаш |
| се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: ко |
| кому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоће |
| аметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олта |
| а другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да у |
| прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 400 |
| <p>Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> офици |
| етенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер |
| га доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичн |
| >Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S |
| } Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ д |
| и мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milestone unit="subSection" |
| Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу |
| о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био гр |
| >У вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендер |
| p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити р |
| вину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима |
| и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искап |
| ера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи |
| аре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по |
| ретече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се |
| вога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што је пропуш |
| сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S |
| пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у |
| и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег |
| долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ух |
| о него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вел |
| м — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на дру |
| ти?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу |
| у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо о |
| е болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Нико |
| p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добр |
| пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потре |
| ја оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао |
| n="239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то |
| измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло те |
| ла чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама рак |
| се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: |
| емените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече |
| о сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И та |
| : колико страховита, колико опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не усте |
| ше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p> |
| воје власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су |
| тумарања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се прокрадемо између двије турске карауле, које су в |
| евети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не |
| /p> <p>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дођ |
| сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, |
| н отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Ту |
| сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових с |
| и!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали |
| у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То пољице им |
| оље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној |
| све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; као што ни тргова |
| се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише |
| од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као бр |
| нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се вара |
| и, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо. |
| само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никак |
| Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не |
| што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и |
| а се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, мо |
| абе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претк |
| у дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Г |
| /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и |
| сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, ве |
| ка отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихов |
| а; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџ |
| ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао |
| ћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да |
| чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље о |
| авили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</ |
| о својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекне |
| ! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали |
| ш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо |
| дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све |
| ала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за т |
| цима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, |
| ад.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња |
| у чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин |
| она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита |
| аље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја. |
| свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широком свијешћу о народној својој једнини: |
| тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опаз |
| 392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хил |
| у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су |
| аримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— А |
| о познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својо |
| <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеро |
| аже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским г |
| ни ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закр |
| учили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју мо |
| памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквиц |
| , и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо |
| ове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега влади |
| и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропра |
| /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помо |
| о, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад ч |
| њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као |
| авши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жен |
| ри воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван чов |
| азне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже н |
| ији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али о |
| а прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим су |
| ли долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n="190" /> <p>— Чест |
| окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више н |
| де маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па ст |
| ађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <p |
| рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или М |
| а су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> < |
| сији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и |
| али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n |
| е овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му дон |
| сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, н |
| снути туђин, а домородни свађачи остаће да криве један другога за своју заједничку лудост и зај |
| а истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше свете |
| вати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с |
| и нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је о |
| unit="subSection" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се |
| ризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој ма |
| е мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улов |
| к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће те |
| њској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, |
| отово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Бе |
| у чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту сл |
| прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох увер |
| стану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари |
| с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави сво |
| ћом, која својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељад |
| очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја са |
| отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа па |
| ешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмак |
| вали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и г |
| рише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Аги |
| љедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milestone unit="subSection" /> |
| одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p> |
| p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну: |
| и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш |
| его час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људ |
| стити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на гра |
| е било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати |
| ве мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик |
| та се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква ст |
| доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово |
| к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир |
| путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n=" |
| еже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге |
| тојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе |
| и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом |
| да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа к |
| з Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не мо |
| рече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који |
| за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна |
| јеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет |
| да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а |
| му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <milestone unit="sub |
| а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји дру |
| Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} |
| су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатно |
| је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападим |
| јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која |
| hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</ |
| ваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као шт |
| ијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њих |
| ене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни прис |
| ративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p> |
| ној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послиј |
| стасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, са |
| их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У свој |
| а какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); |
| мах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ив |
| рили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше |
| ју.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се врат |
| да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике! |
| ућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчи |
| е.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, |
| вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови свој |
| та га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле х |
| да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у |
| его у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша... |
| сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежим |
| пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: |
| Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, кому ваља да с |
| зи-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло |
| што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали по |
| су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једн |
| и у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у |
| авимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван |
| владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> |
| нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бис |
| орица заједно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде |
| уђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако с |
| {S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју п |
| чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај |
| се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Бар |
| о јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p> |
| , и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: |
| ауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушнос |
| мници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке по |
| вора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добит |
| <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је |
| Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја |
| Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не сл |
| у и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад ви |
| уњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђ |
| Плоча</hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати р |
| p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— |
| дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеро |
| у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечи |
| ко овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све др |
| мета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати ње |
| скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црно |
| молбу...</p> <pb n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми пок |
| , а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем |
| ћа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки љу |
| че низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; |
| ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера дру |
| ицом, <pb n="197" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојк |
| тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћекл |
| стима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>правос |
| : али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призр |
| коше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бија |
| угом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А ц |
| е, <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако |
| јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље |
| {S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на пов |
| ред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у |
| а дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> врата |
| али, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, |
| му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих ду |
| н слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек он |
| те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосм |
| <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је |
| троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали с |
| у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> |
| рице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то ди |
| ерјаник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у цркв |
| ати неке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Хрис |
| елећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове сво |
| се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ < |
| ник исприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разгова |
| l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима |
| елиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...< |
| ре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше |
| Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, ук |
| као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим |
| могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му нап |
| рани улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су крој |
| — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њи |
| анче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> < |
| преко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали |
| ало слободније разговарати, пазећи ипак да један другоме више казујемо оком него језиком.</p> < |
| к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> |
| у и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник |
| д из наших многих разговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под не |
| рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступи |
| а вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава К |
| Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишља |
| кава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат |
| , потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле пот |
| ба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме. |
| е молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала сви |
| дом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита |
| слије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-П |
| путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На т |
| уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и испр |
| улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној стр |
| врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно |
| и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њег |
| им у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год наред |
| да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама |
| смо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођ |
| ш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли |
| саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку |
| се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику |
| ешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, ре |
| p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му р |
| икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Аг |
| оцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и из |
| е.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дј |
| ругима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Нико |
| д и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! |
| дњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради к |
| .</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херц |
| рши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да с |
| глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрен |
| в Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше: |
| , одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194 |
| да, које се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, |
| нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници н |
| његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и |
| један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само |
| е тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, на |
| ише, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... |
| /p> <pb n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се |
| ad> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима |
| ву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омир |
| нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви |
| лушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку бр |
| ажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми дони |
| сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити стан |
| n="201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, |
| гом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!.. |
| /> момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— |
| као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћа |
| вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се од |
| S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава ј |
| а, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спу |
| лиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са су |
| стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми биј |
| знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и |
| м покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је |
| намјерници.{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, н |
| b n="88" /> својега затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до с |
| обу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два б |
| али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао какво |
| ицу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али |
| дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то диј |
| ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не с |
| о; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепан |
| м дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипа |
| орској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Мана |
| Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и свако |
| ection" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се |
| њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Дес |
| ћима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кр |
| чех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјел |
| и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљ |
| ћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оно |
| , који и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n="80" |
| поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, им |
| су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни чо |
| него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и |
| који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> |
| и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— |
| , рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве својега сл |
| тарјешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових обли |
| смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S |
| и, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на гр |
| ...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <p |
| у Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малк |
| то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазн |
| право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од ов |
| Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одг |
| ојима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са пров |
| стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје ст |
| брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у |
| редби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака |
| лагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти с |
| оњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така |
| окошари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зграда |
| и сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Т |
| > <p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га |
| <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчи |
| доста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима |
| ијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа |
| Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n= |
| не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу |
| ама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, |
| ља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игуманова п |
| адите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога |
| ној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у |
| ом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може |
| љало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко з |
| њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред ст |
| ду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: пос |
| кога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвено |
| ом (глагољашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор |
| о загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p> |
| или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера у |
| ?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и |
| приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек ј |
| па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</ |
| аку своју мјестимичну особиницу, хоћемо да изгубимо своју свијетлу будућност, хоћемо драговољно |
| иру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, |
| већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к друг |
| иван смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, бога |
| ection" /> <p>Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb |
| се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб |
| ини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како го |
| вој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву |
| о зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не б |
| ако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њ |
| руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био |
| еб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних ље |
| ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћ |
| ритисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу |
| асош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па од |
| <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо |
| бину, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, |
| синови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми |
| су се крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та борба престане, п |
| а је, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Пл |
| у свијетлу будућност, хоћемо драговољно да постанемо робље новим завојевачима!....</p> <p>— Ја |
| о.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћа |
| н се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опе |
| и тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у т |
| Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела теш |
| , хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стиг |
| својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде |
| си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо |
| једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, наст |
| оме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност |
| ме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркта |
| олико год сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; |
| <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Ф |
| О, Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, о |
| <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка.... |
| једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турск |
| па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет см |
| ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга < |
| ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пре |
| > <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и |
| ли је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође |
| их.{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он |
| {S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим |
| ме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</p> < |
| и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотворог |
| олитви разговарају, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно |
| n="260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и ј |
| во са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто ре |
| м одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он |
| за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> |
| а мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> |
| <p> <hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми |
| ких плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> |
| аче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њ |
| е!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докл |
| то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три |
| другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p |
| pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по гов |
| .{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према великој сли |
| {S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда |
| а ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не п |
| се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него п |
| е!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!... |
| Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од |
| тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорел |
| p>Находећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши дома |
| ли тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу |
| tion" /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло те |
| јавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехм |
| одмора вратише нам <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>К |
| дар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик |
| пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је п |
| <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, моли |
| јеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош з |
| , тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим м |
| рибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Та |
| о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, |
| а.{S} Познавши <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада |
| ја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утвр |
| да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешав |
| правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад |
| нити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двиј |
| >— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! |
| S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који п |
| по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од |
| ше у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> |
| са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, п |
| уману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр |
| узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту оди |
| од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</p> <pb n="219" /> <p |
| на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога О |
| че.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза |
| тину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а зн |
| и, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћив |
| За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један |
| то ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и |
| ицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јави |
| дини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно постањ |
| ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! |
| треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро |
| а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала с |
| а се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти |
| предује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> |
| ужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> |
| по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак! |
| си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај ча |
| игнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе |
| „Нек’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо |
| их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари |
| р, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада зад |
| се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</hi>“!...< |
| смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Оме |
| ободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворен |
| првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Ст |
| > <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и ма |
| ли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу |
| вно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119" /> философије и из језика |
| хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју по |
| , припадам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио ка |
| амјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна |
| н мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се |
| p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> < |
| еднога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још она |
| одине дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Мексели |
| џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> < |
| љашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толи |
| , по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ овога |
| ужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, |
| идио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> < |
| /hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="la"> n |
| зи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред гр |
| ијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: |
| обра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <milestone unit="su |
| нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, да нас п |
| хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 |
| овац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а о |
| гледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Никш |
| а домаћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће |
| ним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај ма |
| а не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> |
| ="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту |
| зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!... |
| ло тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамз |
| а.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло посли |
| ову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у др |
| ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да |
| а пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit= |
| ј запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој |
| члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у |
| једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко |
| азде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесно |
| руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији запи |
| ош прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје за |
| намо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити б |
| у прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да |
| кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" |
| да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљ |
| иве Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi> |
| је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p> <pb n="173" /> <p>Чланови |
| 63" /> својим зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <h |
| казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спре |
| оље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровиц |
| срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се ујед |
| а се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село ко |
| са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо |
| у, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва по |
| проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће би |
| су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек др |
| Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да м |
| окле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је мо |
| итрополит Мелентије; па, <pb n="218" /> даље, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевр |
| — Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си |
| S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкарница, коју |
| а и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, ско |
| сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p |
| н!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, |
| оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од |
| за пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да |
| с прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, |
| hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима запису |
| о боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико прет |
| ко имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и п |
| у велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> |
| ем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу |
| сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да рас |
| одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> < |
| м вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али |
| сем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!< |
| суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је чов |
| <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац |
| помилуј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја да |
| сан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi> |
| чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда с |
| -Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна |
| на.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По |
| па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, |
| на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгориц |
| ти од немила до недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; |
| граница Србији; <pb n="237" /> а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио |
| да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; овдје н |
| ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, |
| прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гони два <p |
| <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, реч |
| улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ћ |
| у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. м |
| p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки |
| даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чи |
| дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.< |
| јеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.< |
| ле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да неш |
| луга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милуј |
| , којим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календар |
| та и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Треб |
| народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку кр |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву |
| еравају <pb n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, |
| исан је Султанов родослов; забележен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Кора |
| о ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућ |
| је нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Г |
| окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S |
| е које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на тр |
| ion" /> <pb n="202" /> <p>Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спре |
| ction" /> <p>Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних |
| p>У патријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Де |
| гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим д |
| !..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо т |
| зети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p |
| milestone unit="subSection" /> <p>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се |
| milestone unit="subSection" /> <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу |
| milestone unit="subSection" /> <p>Други дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{ |
| >III</head> <head>Ускок</head> <p>Други дан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; |
| стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путуј |
| (издајице) својих племена.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Корени |
| сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је дов |
| ојој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је ма |
| <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, реч |
| авник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о |
| .{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем |
| мо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар |
| ци, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чуј |
| измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>По |
| Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се |
| дне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан |
| нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад |
| дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Ј |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми с |
| аћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата шир |
| је слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће |
| сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере |
| моћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим |
| вимо светитељски; промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити си |
| ње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних |
| чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n=" |
| на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полаз |
| ци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ј |
| у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привук |
| овој чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <milestone u |
| нам добре двије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као |
| лице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном |
| е с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознад |
| завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије |
| о!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпези, имати: печења од јагњета су |
| мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погле |
| ово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега при |
| по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како |
| а хоће!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној |
| ах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову |
| остали у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пу |
| его кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варош |
| и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што м |
| али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запис:</p> |
| о да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово |
| е.</p> <pb n="159" /> <p>— Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су |
| ели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сир |
| unit="subSection" /> <p>Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао |
| е жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи |
| > <p>Ово дијете није саставило ни седам дана!</p> <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао ов |
| да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Ца |
| пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тиј |
| оња веома изучених.{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко |
| анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен |
| жах без ријечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман х |
| но помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела |
| а, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док с |
| е, бијаше поставила контуманац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе. |
| 141" /> под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из о |
| штини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћат |
| ци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао по |
| , Арнаути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мал |
| мише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а |
| с!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје |
| те, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу |
| ом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и с |
| есто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: т |
| есто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То |
| S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо |
| сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ет |
| урци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на |
| а у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече |
| /> <p>Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј ист |
| у Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткал |
| сетине година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> автономију. |
| ић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> <p> |
| ни: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињ |
| некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за |
| ке планове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варо |
| седам вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, а |
| а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини |
| вјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано |
| :</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан |
| док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да с |
| руј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти |
| имаће?</p> <pb n="134" /> <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за други |
| п Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије средин |
| мирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} |
| на ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар о |
| га Манастира, који и јесте први заметак данашњој пријестоници црногорској.</p> <p>Варошица Цети |
| ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један старији Турчин оном што говораше |
| има.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>Прип |
| ној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <note xml:id |
| аљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек к |
| сленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим т |
| политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два народа, и да |
| ...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <pb n="1 |
| јелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно |
| не! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p> |
| <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи тво |
| ете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Предајем |
| јесту неколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотин |
| воје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога |
| ера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, |
| и, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{ |
| ло три године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од |
| Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је |
| исти, године 1365, потврдио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 138 |
| p> <p>— <hi><foreign xml:lang="de-Cyrl">Дас ист гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољн |
| сам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са |
| х све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! одговори Омер: — нијеса |
| народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба |
| е и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, д |
| мљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она наре |
| зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Ст |
| Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта |
| своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да с |
| ке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвор |
| д наших очију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту |
| р чувенога свеца Василија Острошког.{S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи |
| је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S |
| Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> |
| ијатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе |
| и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече |
| а велика, висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом |
| а <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара |
| јвеће журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, до |
| е на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а друг |
| што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу |
| у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако д |
| ела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од само |
| Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом |
| измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе срп |
| м даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више |
| p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Ра |
| ајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту. |
| n="59" /> куда војска прође! </hi> Али два (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се |
| Идући тако, угледасмо човјека који гони два <pb n="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се |
| ошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковачком окру |
| смо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какв |
| ћудан, само се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</ |
| Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас з |
| n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од |
| n="245" /> плићину.{S} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, н |
| p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} П |
| а Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка |
| ни су свједочанство пријатељства између два братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дат |
| неког времена, отворили дуванску радњу два млада ортака: <hi>Момир <pb n="264" /> Видић</hi> и |
| ија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— М |
| , Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставив |
| з куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</ |
| ли два (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима у |
| се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш гово |
| tone unit="subSection" /> <p>Омер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: кос |
| јешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише своја огњишта и одсели |
| на брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера д |
| , у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак у |
| ђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у |
| двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на дв |
| врдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкар |
| S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за |
| ило.{S} Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца < |
| акав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, |
| им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашин |
| ерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б. |
| сличним, разговорима прођоше нам добре двије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то вријеме пре |
| се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу |
| .</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и |
| те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш |
| доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му |
| дјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје не |
| један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а к |
| и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град < |
| улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане |
| сад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и |
| пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сач |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> < |
| а.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над сандуком виси бронзан |
| ашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и политичке, које су се трле м |
| b n="253" /> је да се прокрадемо између двије турске карауле, које су врло близу једна другој.{ |
| рош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту |
| м.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјешт |
| бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> < |
| бичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема планинама:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, |
| ан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, ка |
| шавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, по |
| у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А |
| у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој мало |
| а и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу |
| да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске в |
| мо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milesto |
| раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њи |
| у властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Вид |
| к.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ва |
| у.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан, и један младић, као |
| рода, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма |
| ="265" /> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу дру |
| внику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху не |
| р</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том го |
| бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао ј |
| оже имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} |
| а; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мј |
| ubSection" /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а пр |
| i>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од к |
| ш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џа |
| и, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} За |
| Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} |
| е ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се ср |
| а.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко |
| ину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су |
| по — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, и, прав |
| коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p> <pb n="1 |
| ским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмл |
| елам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншил |
| on" /> <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом: <pb n |
| Section" /> <p>Већ није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је болова |
| м на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p |
| одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим |
| е! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја об |
| и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Св |
| ање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, али |
| hi>Јемлиха, Меслина, Мекселина, Мернож, Дебернож, Сазенож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он |
| велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, |
| то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: |
| т.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту припознатих служ |
| моро закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бриз |
| је тражила....</p> <pb n="17" /> <p>Ово девето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и |
| ти, била необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> за |
| чио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је |
| „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</hi>“!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| јак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке |
| сан.</hi> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и |
| Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једренет |
| i> </p> <p>Телеграфиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцниј |
| у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи паре одма |
| вједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> <milestone unit="subSection" |
| а у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно ис |
| разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родн |
| итареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин |
| Италије, бијаше поставила контуманац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне |
| pb n="141" /> под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском стражом, која не да маћи с |
| lestone unit="subSection" /> <p>Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Аг |
| и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, били сами своји, Турци и данас, у Бера |
| риђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву:</p> <quote> < |
| нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донес |
| ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче бо |
| истовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по |
| у боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, |
| лит Мелентије; па, <pb n="218" /> даље, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — |
| о: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, сред |
| читрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Шара својим |
| а је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше предмете мимо ко |
| јали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Послије много муке, и честога |
| али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз. |
| ји; <pb n="237" /> а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, |
| ма, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо п |
| неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и |
| показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, веља |
| евој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може чита |
| к, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повели |
| у лијеву руку и Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, тако везане, предадоше једном суварији, |
| Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> |
| вара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјеку?! |
| дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна т |
| ма.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер једи |
| рополиту Мелентију, и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу л |
| ју која се била прекинула иза српскијех деспота.</p> <pb n="79" /> <p>И у новије вријеме, кад о |
| вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.< |
| оговорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p |
| споду Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свјед |
| е на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</hi>“!...</p> <milestone unit= |
| ађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја |
| ст, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај н |
| и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвоји |
| и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам видио |
| е.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани Дечански, син краља Милутина, по некој злој срећи, бија |
| p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. |
| новалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Дечански</hi>.</p> <p>Небројено пута Живан је мени опис |
| ући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи |
| ледати толико чувену и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стева |
| м двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очим |
| Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Па |
| бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну су |
| адужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљив |
| ечег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Т |
| оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам ј |
| ма је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе |
| м одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се |
| тешку болест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем мн |
| асмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас вид |
| среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећа |
| > <p>Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали |
| и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамач |
| а, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косо |
| је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника!... “</p> <p>По с |
| Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржите |
| д пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Госпо |
| сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к |
| е; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије |
| рбију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, |
| Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме у |
| оја се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од стамболских |
| ика у манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник |
| нистра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској ва |
| вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те |
| јетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више |
| бе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута застава, којој тегли сваки, који је жудан слобо |
| ијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <milestone |
| опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и |
| коше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <p |
| ијевао за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отв |
| естолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић |
| аш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабл |
| ући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Го |
| говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, за |
| нови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако |
| се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, мног |
| свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вје |
| лијепо распознасмо: како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Доб |
| клињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачиј |
| ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола |
| а добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> <milestone unit="subSec |
| /p> <p>Трговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом С |
| рему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је пос |
| кедонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, посли |
| олико бијаше човјек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S |
| ера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилиц |
| леда онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к |
| оуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се |
| ужитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав < |
| гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колико ј |
| ега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>До |
| .{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљед |
| роводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би у |
| " /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијева |
| ило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седам дана!</p> <pb n="14" /> |
| лије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек. |
| подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда по |
| ћ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с неб |
| ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа |
| овише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, |
| е знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? п |
| ра даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго |
| е је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему дјетет |
| буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме дјет |
| ила....</p> <pb n="17" /> <p>Ово девето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота. |
| овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим |
| е расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чу |
| принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћили |
| се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Жива |
| .{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> |
| пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дођ |
| кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас |
| људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било |
| Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су |
| м, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Диоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло често пом |
| ше јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици |
| су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас |
| гани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</ |
| обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раниј |
| да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу кр |
| ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пр |
| сто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небе |
| и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи |
| <p>— Смилујте се, честити....</p> <p>— Дишери! проговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена |
| аку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" / |
| ви пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у |
| о видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зл |
| дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, |
| бити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> |
| тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас |
| ас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, |
| једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, до |
| о гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје |
| а за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то до |
| гло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледал |
| ћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа |
| ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} |
| онесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, |
| сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједн |
| е мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> < |
| е свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвал |
| ећ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских |
| зиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, |
| славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој |
| Добрима свакад, злима — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо.</p> <p> |
| е старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косов |
| е, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> < |
| рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру о |
| ане, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и |
| иван: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни С |
| гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l |
| е узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да св |
| и да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да ос |
| саставило три године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме |
| — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али |
| умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> <p>П |
| седам дана!</p> <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћ |
| рло послије године дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Мес |
| bSection" /> <p>Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с х |
| ; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, животворна; она одржава живо |
| може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, живо |
| ма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјет |
| арода нестане ове заносне, ове божанске дјетињарије: онда у српским земљама може зар бити живот |
| тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а о |
| о јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу |
| <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, ве |
| — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, |
| ше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па |
| двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више с |
| тан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, |
| у своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изу |
| — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водон |
| земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушц |
| на немају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриј |
| с, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговар |
| Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на ул |
| а на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Мо |
| а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци |
| риваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, |
| илоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још к |
| све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није |
| муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло п |
| ојих; предака, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} |
| срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчић |
| о чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога т |
| p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да закло |
| необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, и |
| докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било са |
| и ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици |
| >Игуман тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у |
| уде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а ни |
| гата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку |
| </p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме! |
| !</p> <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити. |
| пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу. |
| друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, |
| хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Ар |
| у; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужн |
| мо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуман |
| је, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише своја о |
| ци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиро |
| ection" /> <p>Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} |
| не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, до |
| Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} |
| ођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> < |
| nit="subSection" /> <p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хам |
| ије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на |
| спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто |
| долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, <pb n="109" /> падне прилога до п |
| .</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила |
| , на прилику, ове године—Православнога, до године — Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке |
| и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <ref target="#SRP18860_N2" />, та је црк |
| у, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Сув |
| и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: |
| <pb n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединог |
| мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, били сами своји, Тур |
| ких врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, п |
| Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче |
| е, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па, <pb n=" |
| његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Некол |
| о џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам остало само неколико минут |
| —Православнога, до године — Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога |
| о! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака |
| тра, потјера један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, |
| ква слави, <pb n="109" /> падне прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доходе и Прав |
| а изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — |
| , под старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џами |
| ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаути |
| <note xml:id="SRP18860_N3"> Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div |
| х савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући А |
| мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога пл |
| прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од |
| ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете |
| обанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; м |
| .</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд |
| хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држ |
| , рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Та |
| је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из црк |
| врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Пави |
| јка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим ид |
| аза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путе |
| мо то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> |
| ужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и |
| аће у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, би |
| ражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњици на оба |
| сову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, н |
| вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовит |
| дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјетерника, пут |
| идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исто |
| бег: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би доч |
| S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике ар |
| мза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку сво |
| драв дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили |
| оду највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да |
| а будућност сваком народу највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке в |
| сигурности, допратити до Призрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призр |
| сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Ал |
| Честити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама... |
| дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он |
| угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати |
| е га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући с |
| " /> <p>Стигосмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</p> <p>Ва |
| чило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко |
| сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији |
| као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан п |
| и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити в |
| ет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изи |
| ијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>православни попа</hi>, <hi>катол |
| тасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игу |
| Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и пр |
| бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; |
| варају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не м |
| е Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!.. |
| промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне |
| европско одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, |
| као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што често бива |
| ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од |
| ци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p> |
| Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и |
| Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, |
| ица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се |
| Приједорца, који држи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога т |
| > <head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се над |
| оз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности |
| војега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамз |
| зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши официр |
| којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није |
| тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су т |
| Показаћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жало |
| да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место во |
| <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и |
| знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи |
| исмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> < |
| бдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 15 |
| сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прад |
| н се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Б |
| .</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио |
| Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? |
| /> <p>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у кој |
| ојим <pb n="27" /> ђацима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о нек |
| трпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у т |
| је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, зајед |
| руми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, |
| дио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на |
| прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, настављ |
| , имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехме |
| ами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на |
| Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелим |
| ш, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Г |
| ју.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи р |
| ога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човјече?</p> <p>— Цијела ј |
| p>— Помози Бог! викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац испред куће.</p> <p>— Ј |
| злазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није |
| мо његово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколик |
| му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....< |
| ански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешак |
| абанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им тр |
| немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, |
| ричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим притиско |
| ече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} Нека т |
| д точка све путем слободно, правце кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, |
| ><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна ноћисмо у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још ж |
| је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око |
| ута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде о |
| му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијам |
| Section" /> <p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је |
| их пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто шт |
| и тима сличним, разговорима прођоше нам добре двије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то врије |
| рао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p> |
| >Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со те |
| њао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску |
| 74" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за |
| ас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу в |
| једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — ш |
| сна <pb n="104" /> или кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>С |
| Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Пе |
| се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово |
| <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку |
| p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — никад, одговори дједо.</p> <p>Т |
| рпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умр |
| не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова |
| су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом, жураше се да, са свак |
| а 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видј |
| е:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старје |
| више Црногораца.</p> <pb n="90" /> <p>— Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — |
| р вече, домаћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb |
| нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој |
| еко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузима |
| турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једно |
| аше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру н |
| yrl">Дас ист гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те посл |
| је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} |
| о-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети |
| ну на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који |
| дна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по к |
| > <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А ни |
| ок наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stranice |
| са <pb n="34" /> не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она |
| ини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможи |
| а се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаж |
| рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису и |
| а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, честити....</p> <p>— Ди |
| могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те до |
| је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте |
| им.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb n="260" /> Живана, и што ништа не могу да р |
| } Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику |
| не љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb n="197" /> па се онда поврати да нам |
| Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два најве |
| ко су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац измакли испред турске најезде, а људм |
| оздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Твој доброжелатељ</p> <p>у Андријевици <hi>Јаков Бакић</hi>, |
| Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичи |
| p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром напојницом, на ту прич |
| му, задовољан добром вечером, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <m |
| ничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, б |
| а Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши два прста |
| у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је |
| јора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџ |
| ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам |
| е мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја поче |
| буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа својим крупн |
| па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p |
| прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај |
| Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и у |
| собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Жи |
| говараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од н |
| е у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову пог |
| "203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само оче |
| лала поједине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, ола |
| ену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пр |
| рима?</p> <pb n="187" /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијет |
| кну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док |
| Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјес |
| ем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво и |
| овати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, |
| ода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у |
| и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађали око овога манастира, духов |
| ...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађали око овога манастира, духовник исприча и једну |
| рији, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <ref target |
| ун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мј |
| ни <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преход |
| је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова сл |
| су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и |
| учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао п |
| b n="172" /> дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју п |
| желећи имати светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, |
| ут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму |
| а, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Пр |
| ете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он |
| не као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајсто |
| мо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{ |
| ега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе г |
| изама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а |
| вијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје |
| рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој г |
| <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим притиском, па с |
| че Живан.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још в |
| еда, одговорих ја.</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; |
| ошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши м |
| а село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— |
| док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба |
| који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснића |
| ви крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двад |
| олико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Тре |
| ед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне |
| з ријечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „ |
| азнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, |
| би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајо |
| гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег изв |
| тово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши |
| „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша ј |
| заћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна с |
| и оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што ч |
| друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не мож |
| ком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Ар |
| за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> |
| био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џами |
| им такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-А |
| чили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— |
| та (кривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако го |
| буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Ко |
| оде, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само т |
| Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо и |
| ва, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препород |
| ра мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за п |
| да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S |
| p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарима.{S |
| и тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на врат |
| еремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам за |
| е, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— |
| мци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци |
| проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi |
| ршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада |
| га <pb n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косо |
| ере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш |
| ила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство |
| p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а он |
| ар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ру |
| а питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле у |
| > <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога плота бијаше |
| " /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, до |
| one unit="subSection" /> <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод караул |
| тарога Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Ос |
| е спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, ил |
| ијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он |
| дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у о |
| исмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они |
| ; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али |
| </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо с |
| — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> ( |
| пис).</p> <pb n="16" /> <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп |
| твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi>< |
| несу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им прав |
| " /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио |
| е учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га |
| /p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да о |
| е.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <mil |
| гова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од т |
| астир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, дојурио суварија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су дв |
| Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајц |
| е онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ником поникоше.</ |
| Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погле |
| те проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не |
| одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! р |
| b n="180" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај |
| мза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одби |
| .</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо ка |
| ош много воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бо |
| рнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ |
| ричах неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p |
| нам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шт |
| , пошто се овако промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p> |
| се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друг |
| еро: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче |
| најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разгов |
| Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ з |
| ја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће н |
| села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас |
| тска</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо пр |
| нику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандар |
| већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone uni |
| о цијеле баталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је |
| отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворил |
| ачину, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, |
| је мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовс |
| о дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко запо |
| пазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Ту |
| присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} |
| го, и готово отпадио од својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о |
| и.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <note xml:id="SRP18 |
| земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни |
| : то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и |
| еца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад |
| кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих т |
| о да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије би им се ласно |
| а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па права |
| или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако и |
| ај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме |
| худих злобника; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу сво |
| ним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p |
| другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Срб |
| ши домаћини поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ј |
| они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звеки |
| га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало ј |
| жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници |
| и!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Ба |
| на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза |
| страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помиња |
| и зору своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена |
| емо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата |
| анем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет |
| >— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Коли |
| угој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p |
| one unit="subSection" /> <p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Та |
| еш, настави отац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> |
| ојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, чес |
| онтуманац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, уд |
| велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарај |
| Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето |
| мо тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака < |
| а: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и |
| ј одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </ |
| екавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је т |
| е Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква |
| ом дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на догово |
| е смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју с |
| нез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете |
| : ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Суварија одве |
| е) својих племена.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаков |
| <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у |
| есто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, а |
| рафију; ти познајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дан |
| бру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколи |
| смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p |
| ар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наишав |
| ше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну бо |
| ину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате |
| ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувај |
| /p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} П |
| аша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ |
| и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају те |
| упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi |
| родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone unit="subSe |
| ер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и |
| ватови! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склониш |
| точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кри |
| мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако з |
| једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас |
| А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду св |
| е и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слу |
| рад, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, не |
| а смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима от |
| воје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А р |
| наутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе |
| ..</p> <p>Не могући тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од |
| имише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима |
| ти горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и свој |
| повједити своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре |
| ишта сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју просједу |
| својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаш |
| p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројани |
| Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газд |
| епића, досељеника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не може |
| а све путем слободно, правце кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он |
| реброгрло</hi>.{S} Туна ноћисмо у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив ота |
| анисмо, и напојисмо.</p> <p>Увријебавши домаћина на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли |
| а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одго |
| м, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихватисмо, па |
| да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показ |
| а, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</ |
| крену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Петку:{S} |
| или: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено |
| е језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испричасмо не само своју историју: него му каз |
| нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће са |
| му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у к |
| тио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> |
| </p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах |
| осмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.< |
| жњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из да |
| рене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S |
| аиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, |
| осни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добр |
| арија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом |
| је око куће.</p> <p>Суварија, угледавши домаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> |
| > <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у |
| ти се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман који онако, без |
| срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у м |
| примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ћ |
| а, кршну Македонију притиснути туђин, а домородни свађачи остаће да криве један другога за свој |
| ика, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима ду |
| човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак н |
| pb n="197" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, овак |
| ко дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> < |
| и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са ста |
| задругарима.{S} Одмах подстакоше ватру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестис |
| ћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и р |
| се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главарима?</p> <pb n="187" /> <p>Калуђ |
| снићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуман |
| есиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако |
| на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из с |
| воју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Аг |
| а свијет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цр |
| ти!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му од |
| Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријесто |
| , од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, |
| су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича |
| /hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се з |
| смо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидов |
| ошког.{S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већ |
| у, <pb n="169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој |
| ај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам т |
| а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <mil |
| ошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лије |
| ејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен ј |
| ба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дуби |
| да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи |
| г, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, |
| ик ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p |
| то рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац |
| i>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— О |
| докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће. |
| ошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ћ |
| це моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина т |
| рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, ме |
| дала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агниј |
| селији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни т |
| онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Оси |
| печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усре |
| свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам би |
| бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за |
| p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај п |
| ан, честити Паша!...</p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је ст |
| е он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем |
| /p> <p>—Аман, честити Паша!...</p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S |
| ва (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводи |
| за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи ни |
| вету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте сви |
| ин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и пр |
| 24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише тур |
| тимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко |
| д се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник |
| фисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад |
| оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи паре одмах!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> |
| обра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и |
| раницу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бј |
| спођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођа |
| му.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је |
| гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним стварима.{S} Гранични офици |
| огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S |
| — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађ |
| — Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; нег |
| јој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.< |
| а одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их с |
| правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} |
| , чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Требало <pb n="253" |
| танеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чоб |
| ћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли ј |
| стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Тамнича |
| ки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се |
| се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, да постави нову гра |
| су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што тако нем |
| и дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" / |
| када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином р |
| онедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изиша |
| се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Путни |
| цима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас т |
| и Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; од |
| ло земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле |
| год <pb n="85" /> мислима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле на |
| ли с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту ј |
| ером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију |
| ашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хам |
| > <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесм |
| оје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> |
| н домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>У |
| е значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше |
| седморице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И |
| ћа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево |
| — Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p |
| ина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} |
| пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љ |
| !</p> <p>За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше |
| који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан |
| руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође |
| огао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да |
| , а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав |
| ој заповијести овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Љу |
| е ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани Дечански, син краља Милутина, по некој |
| утали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шапт |
| први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки ка |
| С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, |
| а; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво |
| !</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам б |
| ланини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остав |
| око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо |
| к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} |
| и, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му ниј |
| варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше с |
| иловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p |
| >Краљујући, на очину пријестолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет |
| 39" /> капетан, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо на беранског |
| и уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли. |
| од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <pb n="64" /> |
| у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отво |
| ло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере п |
| ите цареве издајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} |
| га Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <milestone unit="subSection" |
| анима који ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по сино |
| ови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сахата.{S} Посл |
| p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више |
| i>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно |
| ег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себ |
| /head> <head>Завршетак</head> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича |
| разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу |
| дом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, |
| , само док затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, |
| и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш |
| дочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето |
| о је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да |
| д бих год <pb n="85" /> мислима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака диј |
| не другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши |
| сојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па |
| ст у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</ |
| сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише |
| јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два позн |
| дјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега |
| <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. |
| рногораца.</p> <pb n="90" /> <p>— Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сј |
| укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осми |
| јепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте |
| тпадио од својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: |
| иступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим р |
| > <p> <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми н |
| за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио |
| га петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаш |
| .</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, г |
| рице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријек |
| м бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све шт |
| је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с |
| — Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши ш |
| ћином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, т |
| и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога |
| ревину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као |
| — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш |
| д врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовну |
| ој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу |
| , у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, да овога путника, Момира Видића, с њег |
| упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман пок |
| мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широк |
| угом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети |
| и и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ј |
| ри за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?. |
| рихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тра |
| вијетци.</p> <p>Писмо то гласи:</p> <p>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам стигао разгледати |
| колико, нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на |
| ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, в |
| губимо своју свијетлу будућност, хоћемо драговољно да постанемо робље новим завојевачима!....</ |
| уначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто |
| мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни |
| {S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ов |
| рпчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Ха |
| е тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје |
| о листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{ |
| ји, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и |
| ника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{ |
| стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се |
| о наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, ј |
| , победилац, не присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p> <p>У зна |
| е, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својег |
| аљске старјешине.{S} Неколике јевропске државе држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је м |
| сенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Кол |
| земљу зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а ул |
| ијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкарница, коју је уредио српски официр Милути |
| , сабирач српских земаља, творац српске државне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш |
| зеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ |
| који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаилов |
| е нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </d |
| а, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе |
| ст аустриска, <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврс |
| логлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило з |
| некога чобанина, који својим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двиј |
| Видајић</hi>, <pb n="5" /> који је онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњега Вид |
| /p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противни |
| ди.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симе |
| ећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, |
| мед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима својима |
| појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћ |
| јаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мра |
| огло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: |
| ји, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се |
| , и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те |
| ћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџи |
| тарјешине.{S} Неколике јевропске државе држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много ве |
| к, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана смотренос |
| узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ак |
| с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Друг |
| рога пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у |
| у хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, |
| њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Ом |
| чио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— |
| смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, к |
| еле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> |
| ада, вели духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми д |
| е ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год |
| осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је бо |
| е своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— |
| лост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко својих каменитих прагова, ј |
| Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила лис |
| , вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, упр |
| и и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, к |
| састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на < |
| х је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, м |
| сну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Б |
| јеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зв |
| и један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као пре |
| тина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од |
| ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоћ |
| воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову сн |
| мер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то је |
| трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до је |
| Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш |
| е казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле о |
| јећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко прагова, као да с |
| биља, Беже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар |
| хо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p |
| није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих |
| Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти |
| Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не |
| у!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> < |
| /p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што имаш!</ |
| one unit="subSection" /> <p>Захваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, |
| >— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p> <p>— Рекао Влах |
| ијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Кос |
| Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма з |
| авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</h |
| се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари, коше |
| су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То би |
| ем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не о |
| читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њи |
| ј мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p> |
| и, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадјед |
| {S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; |
| ашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш н |
| p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних сп |
| ране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p |
| > <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Аг |
| ?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски побједници бијаху Турци, |
| ао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини |
| онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао |
| е да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и р |
| рићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој дра |
| вац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од ње |
| нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врле |
| ubSection" /> <p>Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у |
| инска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше д |
| ету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и н |
| зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и |
| које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која се проли |
| е ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Срби |
| ди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на је |
| Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила....</p> <pb n="17" /> <p>Ово |
| је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, |
| штица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год |
| о команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве зајед |
| од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" /> Стубове</hi>, што су Р |
| нут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака |
| ушнице, кошаре, кокошари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" |
| ућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколике јевропске |
| војничку <pb n="189" /> униформу, као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња. |
| или жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, М |
| нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаут |
| има гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не |
| <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дј |
| ubSection" /> <pb n="202" /> <p>Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него |
| браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњац |
| "subSection" /> <p>Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких |
| сватова; ми смо сватови! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> < |
| ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затвори |
| ело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одис |
| " /> <p>У патријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Вис |
| ојега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако до |
| ачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И так |
| спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни н |
| {S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} |
| г Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрем |
| и ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} Н |
| ете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн с |
| , и заклао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Ста |
| , па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или |
| приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лаз |
| мо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем |
| — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с |
| /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља граби |
| угим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Це |
| икад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљ |
| одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти гроз |
| рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко <pb n="39" /> |
| ба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, посли |
| 22" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, |
| њи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н |
| Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је А |
| доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухват |
| што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, П |
| алко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p |
| срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудн |
| Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније пом |
| е страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и херцеговачки.{S} Истина је једа |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и врати |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Ко |
| <head>III</head> <head>Ускок</head> <p>Други дан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки |
| тио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} |
| </hi> (издајице) својих племена.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки |
| али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гласовитим пјесницима, али |
| рећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, миш |
| <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вријед |
| ни имали право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особит |
| не.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, |
| угоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њим |
| и и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и |
| их ортака и њиховим невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на |
| ва који, као хромац, трчаше назорице за другима.</p> <p>— Они поганац, Радојица Маркићев, нагрд |
| вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> <p>— |
| анским Витезом“, против Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5" /> ко |
| се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Ср |
| елике жалости, и од неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим |
| римити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватови! <pb n="154" /> Други св |
| е?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе. |
| о сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје н |
| ја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој |
| ати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на ср |
| еру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра мето |
| о не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газд |
| ата, јако порушена.{S} Одређено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу |
| Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у |
| у учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо |
| јежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, оче |
| ихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али |
| Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколик |
| је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, д |
| осну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће н |
| о; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мал |
| ло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други |
| та и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да |
| су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један ид |
| јстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, д |
| некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути овдашњег лаћмана < |
| дао својим рођеним очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела |
| , према лијепој мјесечини, нас неколико другова што смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у зас |
| ет смо сачекали <pb n="153" /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ва |
| ова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, |
| мед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n=" |
| ..</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка |
| <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, па |
| а врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао |
| те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад р |
| пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство |
| ду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Ш |
| ожем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше.{S |
| стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју |
| Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло |
| овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, п |
| тавља онај из гомиле, намигујући својим друговима, и погледајући на онога што везе: — једном, н |
| тан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, |
| азак!...</p> <p>Послије овога и многога другог разговора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и |
| х хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма другог Бога, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухам |
| иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не |
| ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чис |
| рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати с |
| домородни свађачи остаће да криве један другога за своју заједничку лудост и заједничку несрећу |
| собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та борба престане, престаће, мало по |
| <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се |
| ше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>православни попа</hi>, <hi>католичк |
| иван и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио |
| а заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело |
| вам.{S} За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је вели |
| урске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у С |
| и, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да с |
| а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у |
| трополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани см |
| ћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећ |
| својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови |
| е био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље за |
| i>!...</p> <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дије |
| ђом, прокрчити пут неком <pb n="214" /> другом Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Ма |
| ишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што виш |
| .</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је сј |
| даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио о |
| осе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p |
| ђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, удари на врата домаћи |
| Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! |
| каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какв |
| <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза т |
| дније разговарати, пазећи ипак да један другоме више казујемо оком него језиком.</p> <p>Идући т |
| из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена бра |
| } Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је |
| се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд би |
| ући, на очину пријестолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, |
| аљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, |
| у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!.. |
| једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се |
| својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показ |
| едну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се |
| есто.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агин |
| ваном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ћине, литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све то |
| идио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Оме |
| сад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио |
| ладића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху |
| нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Ср |
| S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за ст |
| S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од запт |
| <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево д |
| ..</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјет |
| идећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав. |
| кама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симе |
| ш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од |
| и при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и в |
| стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за м |
| и рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb |
| е кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуд |
| тровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми |
| ци на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливава |
| i>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, дубоко уздахну.</p> <pb n="106" /> <p>— Што толико узда |
| уна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к |
| од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S |
| упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</ |
| ено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 |
| ако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p> |
| ногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с царев |
| и цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника!... “</p> <p>По свршетку гимназије, Вулић је |
| Перо Вулић</hi> рођен је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију |
| Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Дубровчанима; <pb n="209" /> а, године 1392, он исти је |
| Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веом |
| има, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток. |
| , у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окренувши се к |
| Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу два млада ортака: <hi>Момир <pb n="264" |
| јмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фере |
| сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="239" / |
| не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једн |
| } Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и ш |
| јице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, сто |
| ини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, |
| а:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од ор |
| свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њи |
| лавним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се.</p> <p |
| су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи |
| прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аг |
| опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима |
| ад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S |
| тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити |
| што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p |
| , прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, |
| ером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишљање!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли |
| /p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала |
| unit="subSection" /> <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се |
| насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу! |
| </p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест дана |
| атолички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле му није |
| пуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milestone unit="subSe |
| донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредб |
| чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) викну:</p> < |
| ада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи ни |
| p>Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаш |
| о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему ни |
| луба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје |
| оје сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="23 |
| опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те м |
| ват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у с |
| } За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цетињски призв |
| ас неколико другова што смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спро |
| дајући своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и бор |
| вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Мало |
| ак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, нај |
| {S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња вео |
| до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са |
| , по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p |
| ш Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу |
| ајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у |
| вици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 ча |
| ињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо |
| им: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак д |
| </p> <pb n="82" /> <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са сви |
| тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем о |
| који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска власт није ништа учинила да његове < |
| /> стари град <hi>Диоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји |
| родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послиј |
| е, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мен |
| ла дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије рад |
| чити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је влад |
| > <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — к |
| рибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Излазећи из дућана, странци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чу |
| јесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каваница.</p> <p>У в |
| пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патријаршији |
| 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које ви |
| војим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана |
| ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <pb n="132" /> на |
| на ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми |
| га дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи |
| а ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који |
| обро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим пород |
| ни које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије х |
| прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подгоричанин, <pb n="133" /> махнувши везом к |
| вом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало |
| огатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора |
| ли матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински |
| ога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се |
| испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповијеткама |
| њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће г |
| ога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, |
| е су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша |
| <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па с |
| , Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Кол |
| чезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему |
| оји су се догађали око овога манастира, духовник исприча и једну причу која свједочи да и људи |
| реноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био владика За |
| ко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва |
| еђу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и ова |
| в био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182 |
| и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, а са |
| назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац измакли испред |
| “</hi></p> <p>Познато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу |
| иви огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Никодим</hi> игуман је порушеног манастира Ђур |
| све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба |
| Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у |
| е само пријависмо <pb n="163" /> једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одо |
| Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латин |
| , у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло п |
| не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере |
| ад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите о |
| у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдрмисана тако облијем к |
| ужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> |
| он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што м |
| рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа |
| /p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе |
| ини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан потврдно повластице граду Котору; у Приштини је, |
| у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <ref target="#SRP18860_N2" />, т |
| Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p |
| аза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упут |
| жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гласовитим пј |
| уман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам м |
| Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p |
| писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира |
| с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свем |
| рнуше као преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</ |
| е боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n="222" /> и удијели коју пару осуђе |
| ype="titlepage"> <quote> <p>„Причање је души посластица“</p> </quote> <p>Његуш</p> </div> </fro |
| ?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А ш |
| е прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и оби |
| ух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p>Живећ |
| ; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а |
| </l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједити </l> <l>И у Босну вратити се |
| </l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгуби |
| е он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> < |
| тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, к |
| >ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПР |
| запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем |
| "266" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову т |
| стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христо |
| Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; |
| авјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абду |
| хмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="18 |
| у, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, |
| што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За |
| два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковачком округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они о |
| то може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> |
| ста Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Тур |
| наутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родо |
| оз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио |
| Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајра |
| уги дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија |
| ризрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као |
| н.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, ј |
| i></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, |
| савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мех |
| ао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Срби |
| {S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, имао султанс |
| урци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учин |
| ин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочил |
| нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у суср |
| еки учитељ који је својим <pb n="27" /> ђацима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу он |
| овјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по кућама. |
| као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> |
| ци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфтија</hi>, устаначки вођ, биј |
| p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, к |
| b n="189" /> униформу, као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути |
| </hi> (запис):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк < |
| уж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бе |
| } Туна ноћисмо у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ сли |
| добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{ |
| ак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и киди |
| м.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испор |
| ећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је зна |
| аћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случај |
| но с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега |
| е случаја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мус |
| а ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према друго |
| кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазе |
| >Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос |
| едстављају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Пр |
| дно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљен |
| n" /> <p>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо ост |
| но.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Ж |
| 159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" /> Стубове</hi>, што су Рашци на из |
| дим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да је о |
| воре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију.{S |
| одим</hi> игуман је порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цет |
| у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да |
| школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. к |
| , за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ни |
| чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Др |
| о, своје имаће?</p> <pb n="134" /> <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми |
| а му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели |
| виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врл |
| , и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим |
| ш далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се над |
| не коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако дирин |
| едно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама |
| еше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. л |
| а шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: |
| копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши ста |
| о калуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се |
| сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина т |
| , докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је |
| да записује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Т |
| ских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времен |
| </p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: — пре |
| ратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, |
| у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској т |
| >— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одист |
| ојој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога ј |
| е му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загр |
| не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи уз |
| е Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{ |
| Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у |
| идиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n=" |
| ош није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па |
| <p>— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети пор |
| чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митро |
| .</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријек |
| Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући д |
| ану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p |
| ладић онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога син |
| /p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем |
| хо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо |
| unit="subSection" /> <pb n="140" /> <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с па |
| > <head>IV</head> <head>Сужњи</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојев |
| љи имену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се на |
| ебу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, |
| /p> <p>— <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Ла еилалах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мох |
| Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тог |
| а.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> |
| , ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање |
| омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе о |
| </p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога алком око врата, |
| ј кући</head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада буну босанске и |
| тичких рефорама!</p> <p>Поносити Сердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласови |
| вјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјерцу, и подухватили |
| од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb |
| .{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се кре |
| че један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жел |
| се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по об |
| јерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, |
| н народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Му |
| били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и |
| сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, мож |
| о онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем |
| ора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српс |
| има Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина |
| Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих ти |
| о стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ови |
| нди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с |
| пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Срб |
| ворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у |
| аша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари н |
| једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одма |
| и!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говори |
| p> <p>— То су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде ки |
| у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић |
| сиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела П |
| о, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашо |
| о остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити н |
| /p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p> |
| ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу |
| ити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и |
| ознајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћан |
| према великој слици њихове једнине.{S} Ето погледајте одавдје <pb n="215" /> с Косова, колико |
| ивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блис |
| о мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима |
| нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Вали |
| љу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо. |
| p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехме |
| а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је н |
| с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Ом |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паш |
| ијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како |
| а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе так |
| што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али с |
| азни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слуш |
| у Мелентију, и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они о |
| изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом свом саст |
| лах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, |
| ајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио |
| с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен ха |
| промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> |
| кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и оја |
| S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Д |
| } За то, <pb n="246" /> при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> |
| Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> |
| p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломиш |
| а жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи дич |
| пало српско царство: она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој ст |
| ље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> других јада, све ми ј |
| уној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вар |
| рим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предст |
| да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје |
| свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, |
| <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго сл |
| јор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| је од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, која је била одређена да узме оружје од |
| на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од ко |
| у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и з |
| и радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, њ |
| ели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом тр |
| ице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone unit |
| /p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуд |
| </p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> оква |
| удина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва |
| се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за |
| огорске границе.{S} Сусједни Црногорци, желећи имати светитеља у својој земљи, договоре се с ка |
| ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се необичне грађевинске љепоте, ми се |
| горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, |
| ије ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чуј |
| n="54" /> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Зб |
| казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није |
| сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја |
| ако бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошт |
| маном, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде н |
| јек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за к |
| ао смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и с |
| можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са |
| шу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, |
| се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смр |
| о врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у |
| њем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештен |
| а странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено о |
| 7" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на |
| што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| рнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и |
| ећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="1 |
| већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мај |
| у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ћ |
| — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац |
| е за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S |
| /> <p>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро по |
| > <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељов |
| ље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> |
| едоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише о |
| о се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шапт |
| емо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја |
| жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, бил |
| p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони о |
| 87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи об |
| нала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, сам |
| њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари |
| е; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, |
| ј кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да л |
| таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече: |
| оли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И |
| алише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предат |
| ма; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим о |
| ли препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у се |
| те: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мисл |
| ало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ћ |
| У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или |
| бљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све |
| а, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! |
| } Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова |
| у прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада |
| м Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} И ја |
| ећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да ј |
| а порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао так |
| p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће |
| ц, који је већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усре |
| Section" /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад |
| ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . |
| је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожн |
| каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекав |
| е, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p |
| , некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам |
| живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево |
| у варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки |
| за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрч |
| своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} |
| а путници намјерници.{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто |
| у.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Мом |
| .{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="20 |
| иму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</ |
| дјевши дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Ос |
| а, рањен у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на |
| из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми |
| Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава |
| те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Т |
| урата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше п |
| га спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су на |
| оже љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан |
| јити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је |
| о би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрино |
| о је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одго |
| — Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— |
| могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата |
| одим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању |
| /p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> <pb n="207" /> <p>— О зидови |
| ње.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђ |
| су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почет |
| hi>Дечански</hi>.</p> <p>Небројено пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задуж |
| говорих ја.</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик |
| <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се н |
| и ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога кр |
| е до гласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али на |
| /> дана.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Јо |
| ше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми г |
| а!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и ож |
| ; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p |
| емена на Балканском Полуострву, упитаће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности тих нар |
| тио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђер: — |
| !</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врл |
| у овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменим |
| <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и ц |
| !</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 годин |
| ин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у го |
| >До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник |
| у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу. |
| зиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, у |
| огао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи ипак да |
| е, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Ар |
| unit="subSection" /> <p>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране |
| ије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали < |
| unit="subSection" /> <p>Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви |
| него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ћ |
| ражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и |
| ње и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? у |
| трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и в |
| атимисмо.</p> <p>— Неким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је |
| исмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а |
| се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече диха |
| и; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на брије |
| ледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име |
| веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, |
| ; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али к |
| ица слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а, на једно п |
| ошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда |
| у стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога |
| горичкога јунаштва ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу т |
| ају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p> |
| испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све н |
| ору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све то |
| > <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без |
| нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораће |
| у.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена и |
| i>Момир <pb n="264" /> Видић</hi> и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакл |
| нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом, жураше се да, |
| Види се нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и по |
| {S} А радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје ш |
| и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и прија |
| је су грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се п |
| а, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плави |
| и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је до |
| ић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} |
| ака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и јед |
| По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, прист |
| што нејма мојега доброга <pb n="260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу П |
| а су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој бол |
| ђевину, и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав |
| лико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир |
| ин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} |
| оштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момча |
| ну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <milestone unit="subSec |
| nit="subSection" /> <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе |
| ски стражари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: с |
| дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, |
| ину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и |
| лати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Т |
| оздравље, него низ Тару.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; про |
| гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — |
| пска историја!</p> <p>— Како то мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло св |
| се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти поз |
| лас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два |
| да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Ниш |
| м и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Срб |
| служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" /> та |
| ји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, посл |
| е из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, тако везане, пре |
| гура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!. |
| ођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Посл |
| јко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се мал |
| слије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: |
| мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас извод |
| е готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све |
| е ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p |
| тске поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је сло |
| као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
| ње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>И |
| ако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле |
| нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им |
| е сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црн |
| > <p>Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским |
| м се препородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа налич |
| т Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједар |
| рави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог д |
| ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ником поникоше.</p> <mileston |
| есецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има |
| и на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сирома |
| у.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад |
| по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече П |
| а не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</p> <p>Само ј |
| његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Никод |
| мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега |
| си са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; |
| се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb |
| о, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и на |
| ојица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, |
| ена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан, да благу |
| један Зворничанин Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, |
| а обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119" /> философи |
| гари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав |
| ознали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега |
| ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једни |
| и Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере |
| и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мра |
| босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али- |
| рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда би |
| >— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјер |
| ро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да с |
| слатка, родна, животворна; она одржава живот притиснутим народима; она преживљује тиране и тир |
| пски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p |
| је обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем |
| p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још м |
| е јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико тренутака од |
| брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </div> <pb n="262" /> <div type="chapter" xm |
| емљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјер |
| ="subSection" /> <p>Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад п |
| нојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му |
| ијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и |
| љама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнаут |
| се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турц |
| ијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна ње |
| е: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега нар |
| , тек је ова дјетињарија слатка, родна, животворна; она одржава живот притиснутим народима; она |
| ко се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, |
| а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљама српским.</p> <pb n="162" /> <p>Поред т |
| ене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити скл |
| у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији |
| Трговци путници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинут |
| тских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одмор |
| ледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се |
| која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, н |
| нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша |
| /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман |
| не у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовим |
| ута застава, којој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи. |
| ретати <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након ду |
| тевана Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi> |
| иван, добро познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У |
| њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђ |
| устисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина |
| не, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, |
| о Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто везиваху, спр |
| х народа, и за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што п |
| .{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гредом ишчуп |
| Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </ |
| ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздра |
| лики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крст |
| лести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој |
| </p> <p>— Јест, брате слатки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као как |
| — Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога задијевао? ве |
| т јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: |
| Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p |
| трављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наоча |
| рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.< |
| мук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на |
| ци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану сво |
| >Трепче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S |
| ра ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то ниј |
| то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на |
| у Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чоба |
| , виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, вр |
| /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад п |
| ег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа? |
| е, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Оме |
| тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјели |
| оже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и д |
| мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се по |
| една црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада |
| а владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још уз |
| руга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише не |
| <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избис |
| p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконо |
| ад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека |
| ан Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесе |
| аво, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је ув |
| у да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека о |
| еливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Остро |
| аџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, |
| а по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да |
| усиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје |
| бозучки командир, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 годи |
| , не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, п |
| е рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку |
| нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> < |
| и: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Жи |
| ли са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, влас |
| м је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и сми |
| је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, копале руде, а особ |
| /hi></p> <p>— <hi>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!< |
| дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега затвора, ору |
| "93" /> <p>— <hi>За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу |
| ијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје з |
| ади тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Жива |
| у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да |
| овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, п |
| аг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, дава |
| молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога прете |
| ручивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сараје |
| једу српску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговара |
| о ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S |
| ловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазеви |
| по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако |
| ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели П |
| лима својим, припадам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе с |
| ему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.< |
| луђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним стварима.{S} |
| — Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници |
| а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p |
| е двије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потр |
| вао је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, не |
| ољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> |
| д њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књ |
| Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закон |
| на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> |
| пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних |
| лазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њих |
| е је довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету М |
| мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом в |
| мо једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb n="246" /> при свему своме жалосном стању, у |
| : припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди ч |
| неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, н |
| тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p |
| ош данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити |
| , да га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода с |
| каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма н |
| своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жал |
| да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одист |
| који су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима |
| хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закр |
| и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорц |
| а, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде и |
| пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три пов |
| , бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио |
| та.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> |
| —- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и твор |
| рећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} В |
| ички, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не ви |
| рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутро |
| цу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> |
| ком српску границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Од |
| за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи ман |
| да, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p |
| i> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пружи |
| дотле невиђеному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита |
| е долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Тв |
| смо имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже |
| шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> |
| што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови з |
| гова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћ |
| Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у |
| } А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, о |
| — А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} П |
| И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови |
| ијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског че |
| о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Звор |
| изон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није дру |
| који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе? |
| а, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— |
| ни не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пј |
| вјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том |
| ако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духов |
| ћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зград |
| алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко |
| ека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет з |
| <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а н |
| 93" /> Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким с |
| и свађачи остаће да криве један другога за своју заједничку лудост и заједничку несрећу!</p> <p |
| .{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а |
| су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, |
| овину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи |
| с дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је д |
| остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зв |
| ији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат тргова |
| ша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p>— У Софију.</ |
| је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, |
| поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: |
| з села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладн |
| .</hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе |
| ку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокора |
| видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, закрати му служити |
| еза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теж |
| јаше поставила контуманац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И |
| вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишљање!...</p> <milestone unit="subSection" |
| ласт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да |
| p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељава |
| су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене људе, који маре за историју балканс |
| собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се з |
| и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у ха |
| хмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жус |
| е нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко см |
| ла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> |
| калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе стра |
| н одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилиц |
| г. предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у варо |
| и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> < |
| , а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> < |
| и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а и |
| е се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га на |
| тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на |
| ам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} |
| а Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништ |
| ога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>Познато је, |
| Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турски</h |
| и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сј |
| ного пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће |
| дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако |
| е лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике |
| <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те |
| прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута за |
| а, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забо |
| вао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како р |
| и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходи |
| поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умива |
| јући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине |
| адију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови |
| рада велика, висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом огра |
| који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њих |
| чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био |
| сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb |
| то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељи |
| ци, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> |
| ања за све просвијећене људе, који маре за историју балканских народа, и за њихову будућност.</ |
| е домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p> |
| његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу з |
| /p> <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говорили пријате |
| рића што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Ом |
| чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми сво |
| у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста ч |
| а два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру |
| м свом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас с |
| сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није |
| .{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране ви |
| , да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, |
| ариграда поручивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травн |
| шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, н |
| алова који, као хромац, трчаше назорице за другима.</p> <p>— Они поганац, Радојица Маркићев, на |
| вила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморност |
| која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p |
| еста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} |
| што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије |
| ца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја закле |
| ви фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>муртаде</hi> (издајице) својих племена.</p> <p>Д |
| в ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— |
| и маре за историју балканских народа, и за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што |
| ми ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угази |
| бору, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш л |
| p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да о |
| нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У |
| оста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <milestone unit="subSectio |
| ј.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <mile |
| " /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хам |
| >— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу свој |
| е права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је мно |
| мо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stranice 225-234 |
| а српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stranice 225-234 u origina |
| же за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор ме |
| зговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метк |
| ао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што леж |
| за, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца ро |
| Муширове смрти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што |
| аути: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести приј |
| држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који с |
| о што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; |
| {S} Овдје царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођ |
| а, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <mi |
| и: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <milestone unit="subSection" / |
| ечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, нава |
| — Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака |
| је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> < |
| енућу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци |
| S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, |
| Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то |
| мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам |
| ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворник |
| > <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Ч |
| ! проговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са |
| мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково |
| ко густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по |
| кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, п |
| ово повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на |
| — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> |
| по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки |
| нична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјер |
| аљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни |
| кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</ |
| /hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p |
| ди, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какв |
| ш крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напри |
| тну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник |
| град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ |
| ађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дј |
| иване брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на |
| е украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му |
| ивана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао |
| аједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка |
| наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи друг |
| ље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор |
| тке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си |
| ва!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Омере, л |
| ену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесал |
| оне своје радости када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина |
| моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко |
| ио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Т |
| је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракиј |
| ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} М |
| ју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нис |
| губљено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас |
| И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусињ |
| > <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, и |
| о му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје |
| ни на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и |
| и се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили |
| 46 —1579), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију |
| омци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај м |
| ше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, |
| /> <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ћ |
| диста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је |
| е!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровање!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напу |
| с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не вид |
| али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срба, него су и предме |
| се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји дру |
| висмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну калуђер.</p> |
| ова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста, свако |
| unit="subSection" /> <p>У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у ва |
| ци.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, |
| д Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји |
| оворећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, |
| кшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако уз |
| Приштина је била важно мјесто, особито за српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је |
| Одређено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трго |
| !...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Жив |
| <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да вид |
| о се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <h |
| а народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злослути в |
| "179" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така запо |
| е човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milestone unit="sub |
| овори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају |
| ко пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски |
| >, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, |
| Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише |
| ао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <miles |
| пи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смј |
| у.</p> <p>У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Д |
| Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p> <pb n="173" /> <p>Чланови савеза, чим |
| уда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од м |
| p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <miles |
| ="222" /> и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Жив |
| јевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S |
| гоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, |
| p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коњ |
| га Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једре |
| је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, ни |
| пусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Ф |
| друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе биј |
| да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православн |
| ијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје |
| се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах |
| ози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад имао да под |
| о промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде с |
| а на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, |
| ју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на |
| !{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> |
| ри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није |
| се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо |
| з Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни |
| омилуј!</hi></p> <pb n="93" /> <p>— <hi>За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за |
| зваше се они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо |
| <hi>Господе помилуј!</hi></p> <p>— <hi>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Го |
| ме <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n="71" /> <p>За ово своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој |
| зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или |
| колико стотина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, А |
| узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјет |
| јепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао ж |
| ма да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка |
| карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по по |
| , за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</h |
| а киша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго нем |
| <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређ |
| е службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми |
| та наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „з |
| оји из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- |
| говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> |
| и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој |
| а свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада |
| колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа несрећнијега |
| словима, исписан је Султанов родослов; забележен је дан и година Муратове смрти, и неколико ст |
| ; да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна камен |
| удо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве својега славнога земљака!</p> <p>— А Подгорича |
| ужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на страну страх од Ар |
| рихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђ |
| рина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него што он Ом |
| погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бист |
| "#SRP18860_N3" />; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у ов |
| , и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце м |
| А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете како се буни турска царевина!</p> <pb n="2 |
| ово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборавише српски!</p> <p>— Штета што се народ тако рас |
| што тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку испраћа |
| а су се пробудиле народности, завладала забуна.{S} Ником није јасно: <pb n="213" /> чија је упр |
| S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</p> <p |
| градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју |
| reign></hi>).</p> <p>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај зави |
| и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до му |
| ну — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих |
| S} Наш суварија, на својему слабу коњу, завијајући и припаљујући неку чемерну цигару, бијаше пр |
| на мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намач |
| и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S |
| и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-П |
| и хајат (тријем), који је отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци< |
| онда откада су се пробудиле народности, завладала забуна.{S} Ником није јасно: <pb n="213" /> ч |
| емо драговољно да постанемо робље новим завојевачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним те племенит |
| да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше са |
| , чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{ |
| је ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често. |
| Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је кр |
| и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се свој |
| таја, <pb n="263" /> може послужити као завршетак цијелој овој приповијетци.</p> <p>Писмо то гл |
| id="SRP18860_C6"> <head>VI</head> <head>Завршетак</head> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да |
| слије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још ш |
| аде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије тога, иж |
| за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац измакли |
| </p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандар |
| ени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана |
| х уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што ве |
| а се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а н |
| и улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи |
| ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најп |
| земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољи него дру |
| у, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки |
| том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да |
| знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе |
| о довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени се ч |
| крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече |
| и сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло и |
| стра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе кази |
| сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, ски |
| си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне |
| а спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром напојницом, |
| и може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на вел |
| доше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, |
| ице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, |
| бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се |
| гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајор |
| слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре |
| ао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, и пр |
| е им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједин |
| ио се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе |
| постао католички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле |
| концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Пог |
| ође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарима.{S} Одмах подстакоше ватру, донијеше сламе |
| о:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Не |
| > </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> |
| ени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, |
| it="subSection" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хва |
| сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје |
| се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се |
| не родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио се Светому |
| мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово |
| и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног одијела, хтедоше |
| оје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игр |
| и пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио н |
| ајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих |
| де врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носе |
| веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb n="104" |
| ске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> |
| својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, |
| ак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се ди |
| што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S |
| ваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни |
| <l>Земљу своју да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се прис |
| ан другога за своју заједничку лудост и заједничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш |
| остаће да криве један другога за своју заједничку лудост и заједничку несрећу!</p> <p>— Како с |
| оњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{ |
| амо јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли |
| {S} У власти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије |
| <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Сту |
| асоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Ст |
| јући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе |
| " /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар |
| аута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; |
| ањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p> |
| p>Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" /> |
| -Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао |
| е прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="50" /> видо |
| Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> < |
| одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С |
| у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда ч |
| о.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту мило |
| ога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђ |
| свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, |
| ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одговори митрополит: — |
| одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове р |
| е крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити |
| е родила, и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и зд |
| лије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под поја |
| мер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито ц |
| ијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под његову |
| има за народност својих духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</p> <p>П |
| учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> <p>— Пла |
| ици, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Пе |
| иша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год |
| хових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Куне |
| у, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе |
| Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Ј |
| че Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их до |
| :</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quot |
| Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак данашњој пријестоници црногорској.</p> <p>Варош |
| би Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче |
| : да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n="190" /> <p>— Честити Паша |
| о; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назо |
| и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина |
| ило ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су на |
| што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера ожени |
| м приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију |
| ећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи гото |
| а својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к |
| /p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> |
| вој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је в |
| <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да |
| ., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну калу |
| зиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што г |
| и уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као шт |
| динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p>— О |
| иви једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу |
| , дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепо |
| ио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, ал |
| јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стев |
| свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене људе, који ма |
| е.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјетињарије: онда у српским земља |
| ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога крвавога <pb n |
| о пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни |
| горице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце н |
| лује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин — западну, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синов |
| је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, |
| пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" |
| } У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело главе |
| опаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше истор |
| .{S} Младога турског чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који т |
| вукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу |
| ада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође |
| доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонус |
| зван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писа |
| <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве. |
| > <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су у |
| .</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Мекселина, Мернож |
| p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="la"> n. n. d. n. |
| 4" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У |
| ote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти |
| ном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десе |
| азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на о |
| убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Израиљ</ |
| помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p> <pb n="16" /> <p>Послије хоџе дозван би срп |
| хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам |
| с.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благ |
| ону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељ |
| iam</foreign></hi>).</p> <p>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па т |
| Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога |
| То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А шт |
| меру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фрата |
| запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву:</ |
| ?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја.</p> <p>— Имаш пр |
| добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошевић прије |
| х море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на |
| не, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем |
| се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим |
| док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљеба |
| овој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> < |
| зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао одмах разабра |
| своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад ј |
| опи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министарском савјету на <pb n="175" |
| дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, |
| ију, нашем господину среском!</p> <p>Та заповијест, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јеремиј |
| аким нападима војни команданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узр |
| ђе у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не знајући како која војска ст |
| ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијести овако плаха господара а, доцније, кад се он |
| као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо |
| кар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, |
| на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповједник турске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога |
| прављање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује |
| ем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" |
| ед, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно про |
| pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често прол |
| нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими д |
| ријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него |
| арци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крв |
| ка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се |
| онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и из |
| и:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити |
| свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци |
| ли шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога му |
| оћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, |
| > <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали |
| /hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чу |
| ди врло страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикн |
| рка!{S} Биће....</p> <pb n="82" /> <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симо |
| у вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колик |
| одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрав |
| дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S |
| би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{ |
| то се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од |
| ном и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од оно |
| ба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— |
| јесни Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу |
| јетињарије: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу н |
| крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варил |
| ан његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, |
| ва дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се |
| није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учи |
| ашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али |
| му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <milestone unit="subSection |
| шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато.</p> < |
| -Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к ре |
| ио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; в |
| мињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p> |
| лика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је био онај п |
| смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобука |
| здахну одмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Пр |
| а заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и |
| тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и См |
| tion" /> <p>Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n |
| нин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, |
| дну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире |
| хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p>— Агнија, |
| а.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <mi |
| авице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> </div> <pb n |
| усмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човје |
| > <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми с |
| ам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет поче |
| по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} Проти |
| питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} |
| ову, као каква спасовна, високо дигнута застава, којој тегли сваки, који је жудан слободна вазд |
| ју видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага А |
| амничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пре |
| stone unit="subSection" /> <p>У тамници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га к |
| а худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћ |
| данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остал |
| Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под |
| , на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуцима који су ишаран |
| у: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, команд |
| Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испи |
| о</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више |
| ах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога |
| ји доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затв |
| риви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га |
| ма!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! реч |
| па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S |
| бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> < |
| рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p>Послије неколико дана |
| висока сунца, ван <pb n="88" /> својега затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим |
| ога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови суж |
| бити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</ |
| .{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку кр |
| ао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, али убилац утече. (И д |
| !</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари ув |
| ни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није видјела, што оно ријеч, |
| сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да |
| ђох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта пог |
| исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!... </p> <milestone unit=" |
| /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прођ |
| ање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло! |
| ена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи |
| редаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кр |
| им Николом провели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од бо |
| само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула- |
| ма разбраћена, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, |
| ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, |
| се српско племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш р |
| о и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те |
| ије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Б |
| тане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждрал |
| ајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да може стаду своме с |
| И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа!{S} |
| ла у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро |
| ни као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— |
| е друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом |
| ути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга в |
| нез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем и |
| , него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, закрати му |
| зната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Пла |
| ога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећ |
| би домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вје |
| сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и к |
| стави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван озида о |
| ој предионој независности; тада султан, захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју п |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Захваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за в |
| n" /> <pb n="168" /> <p>Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дот |
| а да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побје |
| e unit="subSection" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: |
| ли!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њ |
| се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше: |
| Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише |
| један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</ |
| јену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> |
| возом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнау |
| сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} |
| е васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде |
| горцима који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима који |
| је своје девето чедо ставила под једину заштиту припознатих служитеља Божјих од три босанске вј |
| , синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — св |
| ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— |
| овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све з |
| ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и н |
| т ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што |
| данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, |
| јнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— <hi><foreign |
| Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="de-Cyrl">Дас ист |
| че.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића |
| омах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n="41" |
| страховита, колико опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Т |
| о до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту при |
| м и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p> |
| ине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, је |
| о име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi> |
| е Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} |
| Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола |
| {S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> < |
| ати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— |
| шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице |
| е, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао |
| и суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечера |
| и су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који крој |
| ође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко |
| Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: |
| уло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ре |
| јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају слабачку свјетлост на Зворник и на њего |
| се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чу |
| и нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у тор |
| ују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то у |
| Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошња |
| е звијезде бацају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући се п |
| е се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје. |
| ва књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи |
| двали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељим |
| ра, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква п |
| дне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним дол |
| </p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како |
| није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли |
| говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, |
| и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone un |
| нике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И а |
| и било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се може |
| уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле |
| екох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако |
| чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога |
| јеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа |
| /p> <p>— Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него низ Тару.</p> <p>— Како, Живан |
| ства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим < |
| окобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше |
| авим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депешу:</p> <p> <h |
| сам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} С |
| овора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља к |
| ној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен ота |
| <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> д |
| p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто |
| ђу сељацима, својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјес |
| у</hi> и <hi>Љубовиђу</hi> право ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али |
| м Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки вра |
| о сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и |
| срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко <pb n="39" /> овога |
| српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се вра |
| га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио с господом офиц |
| ишћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из А |
| огама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или |
| скије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, |
| ко порушена.{S} Одређено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била |
| а сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјест |
| " /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се преру |
| на с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и по |
| ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} |
| у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена тврдом оградом. |
| мо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од земље за два метра |
| ва бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варош |
| кав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — |
| је био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћм |
| а за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <h |
| ија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> < |
| кола која је смјештена у једној великој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгориц |
| Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници |
| е чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини ра |
| hi></p> <pb n="93" /> <p>— <hi>За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена |
| о како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкара |
| Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади |
| о одстојасмо контуманац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину д |
| у; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их |
| ши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| о дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} |
| а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјест |
| убила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око т |
| Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове лу |
| вијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле |
| Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао |
| e> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l> |
| лени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l> < |
| зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> < |
| камените голијети, и наступамо на земљу зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје нас примах |
| ће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> < |
| с одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад п |
| године, Стеван Немања, сабирач српских земаља, творац српске државне једнине.</p> <p>— Лијепо |
| кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколике јевропске државе држе |
| p>— <hi>За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се пом |
| ити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: |
| /> <p>Путовали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; ал |
| е дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће....</p> <pb n=" |
| оже, васељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> |
| /p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згаз |
| тако у мртве забораве својега славнога земљака!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећ |
| з редове бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја! |
| <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ип |
| ровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, |
| ао аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у двор |
| у; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране |
| ве божанске дјетињарије: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћ |
| сни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за |
| > <p>У пошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обич |
| .{S} Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипн |
| е била покретач свему мисаоном животу у земљама српским.</p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та ј |
| тоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају срца |
| о се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познат |
| су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет шт |
| је зграда велика, висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никакво |
| дати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми г |
| ом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србиј |
| итичке разговоре.{S} Надгледајући своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрин |
| чи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и |
| љда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити свом |
| аговарати арнаутске поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> |
| — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвј |
| .</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери |
| ју гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> <p>Поред |
| ијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо |
| еви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се |
| и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се |
| >Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мра |
| о ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколики |
| синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води |
| пше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре |
| огорци, желећи имати светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једног |
| о срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немил |
| да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ће |
| голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен |
| тавити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> куда војска прође! </hi> Али два (с |
| it="subSection" /> <p>Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим |
| пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!... |
| о с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше особит |
| воје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што |
| рне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, |
| воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} |
| у тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сах |
| стро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо |
| и дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} |
| ђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, п |
| вљамо камените голијети, и наступамо на земљу зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје нас |
| људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У |
| еста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага ко |
| кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а уну |
| Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="2 |
| која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ. |
| оможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стр |
| кле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Д |
| у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти п |
| арод један али тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о шт |
| p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, |
| ким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жа |
| у несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, |
| ица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора п |
| а часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Д |
| ло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Ив |
| е џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су изгинули на Косову |
| ла, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, а |
| нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Првослав</hi> (Вел |
| ја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово |
| укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је теш |
| арварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које уми |
| ега пратиоца?</p> <pb n="207" /> <p>— О зидовима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартиј |
| е, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо |
| мљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, т |
| , моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај! |
| бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . .</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| рожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски |
| него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, |
| љепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке |
| и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује. |
| ор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, н |
| у Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим п |
| ају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли |
| ћини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице |
| рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златним или црним словима, исписан је Султанов родослов |
| најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским зем |
| е упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У т |
| тану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> |
| екао видјети и.... помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и |
| арну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапћ |
| ереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него н |
| {S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери |
| а очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је уз |
| ради гостима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и |
| познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право го |
| овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и гр |
| То је зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, настав |
| доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У тамниц |
| к, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и |
| ада Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, н |
| друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима |
| ми Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити |
| же снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разго |
| да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нех |
| не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вр |
| ја, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле год |
| нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле год им траје тог |
| S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <mile |
| Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме |
| Дечански, син краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то |
| сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљ |
| е!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хриш |
| која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Отоман |
| е три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, |
| лић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила да |
| /p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" / |
| а улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ни |
| , ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, п |
| попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивов |
| ије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао |
| штину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!. |
| ан Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе |
| ка власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се |
| има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не |
| штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох |
| аље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак |
| зар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Без |
| торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milestone unit="s |
| је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се поз |
| оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету неј |
| </l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба |
| >„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно |
| ти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера сво |
| мере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, зап |
| кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</ |
| арују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Иш |
| упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за |
| м људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Б |
| {S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњ |
| све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— |
| има?</p> <p>— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> |
| све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан |
| /p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врат |
| ику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" /> |
| > вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расв |
| ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Копао |
| те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се |
| аћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто г |
| је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван оз |
| од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он: — али су лист и |
| ије показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезн |
| на тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз м |
| ца њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знат |
| настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћутали |
| изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div |
| се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> < |
| не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“ |
| а.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролаз |
| ам био војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарам |
| /p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков |
| тоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p |
| i>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у ма |
| Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а н |
| инога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу моли |
| и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могл |
| S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај ч |
| на дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима вод |
| и!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештени |
| Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако л |
| су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један дру |
| ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћал |
| собито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине Цр |
| ма не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="13 |
| философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црн |
| вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</ |
| S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попит |
| е веће српске манастире, <pb n="122" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p> |
| ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбо |
| за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан |
| С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи |
| проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имал |
| о Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и са |
| за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, |
| ада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и с |
| синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— |
| менусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има н |
| ће....</p> <pb n="82" /> <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши |
| те уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, |
| ли у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и политичке, које |
| вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у |
| пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ј |
| ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађ |
| та је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљуба |
| у с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) П |
| и кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је |
| , говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, познаје се |
| но пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима |
| тарјешина погледа по стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S |
| мер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, б |
| све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} С |
| карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: |
| ајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стигосм |
| јим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с |
| овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да |
| угих мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између |
| правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, |
| <l>„Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са |
| , рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сиј |
| ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него што |
| це, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харемлук</hi |
| виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> < |
| а није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А |
| " /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име да |
| раду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, у |
| самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситар |
| них арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да |
| попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало пре |
| а вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде м |
| , пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за недол |
| буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много: |
| на и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi> |
| <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> доб |
| д Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и |
| у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су |
| <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb n="192" /><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна ноћис |
| , коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу бијаше сре |
| нез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <hi>лабаторија</hi> (лабораторија).</p> <pb n="128 |
| ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не |
| ече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, ј |
| шања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу |
| дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S |
| мо један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редов |
| и, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; ал |
| ="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да |
| узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човје |
| 02" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћ |
| заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, |
| о навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С т |
| пиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у нек |
| има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамно |
| авни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi> |
| нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добр |
| арин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у |
| и попа</hi>, <hi>католички фратар</hi>, и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу |
| венији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi>, и <hi>Плоча</hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у |
| Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са св |
| муд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су |
| или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој |
| лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из |
| а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, сок |
| , 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <mile |
| ада Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје прима рјечицу Миљешевк |
| , нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће |
| рав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p> |
| дио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје |
| е лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш м |
| лико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Изл |
| а у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — |
| p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којег |
| 77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p |
| е нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће с |
| га чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му до |
| ога, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед по |
| , чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не б |
| уку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> |
| је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледа |
| о прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он на једно |
| све мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и види |
| оји маре за историју балканских народа, и за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо ш |
| магало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n= |
| пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угу |
| је у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер |
| ешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те |
| <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други страна |
| рими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; уга |
| p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и дворил |
| ро.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским словима</hi>.</p> <p>— |
| ла изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других |
| ана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској о |
| м Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад |
| у:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче |
| акше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити |
| <pb n="167" /> коњу, дојурио суварија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су |
| сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобник |
| ог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом |
| сабору, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш |
| том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрин |
| S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стот |
| тку испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела сви |
| да саставе:{S} Православног, Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, сас |
| дао</head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одс |
| мо једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се |
| и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, |
| иста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква |
| га, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко |
| е текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb |
| к доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> |
| Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вин |
| а, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, изгубила је, ја |
| ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу своје |
| сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела |
| се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихо |
| Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам |
| S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рање |
| путовао по свим југословенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Сл |
| по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној та |
| дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb n="197" /> па се онда |
| а, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p |
| ографију; ти познајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико д |
| љи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако с |
| ича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па ми |
| ги су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето н |
| t="subSection" /> <p>Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свика |
| из гомиле, намигујући својим друговима, и погледајући на онога што везе: — једном, на вашару, к |
| етињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом |
| слије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза |
| не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се није |
| је сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо |
| и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb n="216" /> |
| задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљ |
| а мојега доброга <pb n="260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</ |
| синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному че |
| ре бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каваница.</p> <p>У варош се |
| ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосм |
| — Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наши |
| своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјездано |
| Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p |
| арјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; |
| мом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</ |
| мостова, и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте |
| свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо |
| ећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјел |
| пјесмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и |
| читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној |
| о доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у о |
| и се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику |
| Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо аг |
| ре брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к |
| p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Си |
| д Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор С |
| омажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — |
| на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у п |
| Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљен |
| ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак к |
| бегова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако н |
| </p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми |
| о!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљоп |
| тафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јо |
| ед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјек |
| раснићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игум |
| насмијаних очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али мил |
| јвише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриј |
| {S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S |
| р к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манаст |
| а сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухвати |
| и и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине |
| у, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо раз |
| "12" /> закопала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку по |
| наха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има не |
| га.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши |
| иједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у |
| изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред |
| мога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који нар |
| догледу....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитв |
| д се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi> |
| с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, |
| што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} |
| > </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! |
| ивници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим бо |
| о, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с дру |
| о хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у |
| овјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове |
| дили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од |
| ароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Био |
| м путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n |
| ту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, |
| S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Д |
| тавивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше |
| стеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема сте |
| ет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је ч |
| е их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да б |
| Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p |
| уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, |
| јмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разг |
| ија" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, р |
| н ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Н |
| ашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> < |
| а ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> |
| стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко грани |
| рпске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче уну |
| при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, |
| тави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, |
| ти!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, ка |
| ди и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и живот |
| ше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и |
| не, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио |
| ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече |
| икодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потписа <hi>латиницом</hi>; |
| ити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовоља |
| ић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слу |
| с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповј |
| — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однеку |
| .</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да |
| а да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа |
| Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: |
| да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крез |
| о је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бег |
| узели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} |
| главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од |
| ремамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улиц |
| ска Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе саве |
| отпор Бошњака Турака против окупације, и власт аустриска, <pb n="58" /> да би Босну држала твр |
| м срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком рук |
| то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако |
| јне пећине, литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>С |
| шљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и |
| воје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли п |
| " /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведр |
| љаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb |
| е оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у д |
| , онако насумце.{S} Послије много муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отво |
| ђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружј |
| их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и |
| низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, |
| апрезањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене во |
| уј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље ниј |
| p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери приста |
| <p>Варошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} |
| и се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и |
| из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не |
| мо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А |
| споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије |
| о узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе: |
| измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, ил |
| ет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рек |
| S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене друга |
| еста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједоч |
| {S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учини |
| чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а особито гробове т |
| </p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и б |
| хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.< |
| а.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само |
| n="18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све |
| и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народност своју.{S} Прави је |
| других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти измеђ |
| прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, кој |
| о се српско племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш |
| му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог жив |
| док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли |
| во се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p |
| рате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Ку |
| црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хо |
| а кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакв |
| , лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина т |
| Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Ом |
| м крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— С |
| ши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам |
| стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим ро |
| н пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патријарши |
| ривукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дје |
| Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, г |
| е Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и |
| дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писа |
| вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не |
| мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку М |
| ламуца <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из ол |
| м за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни јед |
| и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде |
| емају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к |
| и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гост |
| доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb |
| на ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и раз |
| ључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <milestone uni |
| плашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком пош |
| ључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљеб |
| мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао пос |
| коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћут |
| ебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit="subSection |
| <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, и |
| но и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, ду |
| ова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <p |
| гледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас т |
| љи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мрави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три б |
| тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; |
| и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше |
| сту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем св |
| бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо |
| лошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше |
| нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не п |
| спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} |
| њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p> |
| тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је |
| едовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазил |
| ник, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана смотрен |
| дну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свака |
| прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послиј |
| амо да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p |
| азили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p |
| трополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, |
| ако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стр |
| срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера |
| дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арна |
| S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, ба |
| е погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада! |
| {S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако |
| ерцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...< |
| {S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један ис |
| право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Река |
| су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а |
| S} Овом манастиру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, с |
| на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник |
| адости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; м |
| у нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, та |
| је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину. |
| ињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која |
| , па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“. |
| малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја са |
| вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не в |
| срте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> < |
| али врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с |
| /p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и |
| ; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву... |
| е Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступамо на земљу зеленију, окићенију; излазимо из д |
| S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако раз |
| Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, |
| мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје |
| анојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</ |
| бележен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, о |
| у остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пр |
| -Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб њ |
| i>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; ј |
| оњушнице, кошаре, кокошари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="6 |
| ина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>б |
| стиру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, |
| љда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, |
| о дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна |
| о дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије |
| да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, |
| м, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! |
| ван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и |
| милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево |
| у неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради њег |
| јему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима и појава |
| и дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вј |
| /p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше |
| калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> |
| својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 |
| шене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{ |
| мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми оп |
| е!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из |
| девето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</h |
| ити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n="189" /> уни |
| ар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од |
| му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, |
| лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток с |
| те!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? у |
| и ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам |
| с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон |
| ристове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали у |
| е смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пл |
| вши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> |
| estone unit="subSection" /> <p>У таким, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре двије нед |
| а један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S |
| и дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода П |
| :{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седа |
| о Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и друг |
| рви су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунашт |
| јелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Тр |
| је Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као ме |
| би ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало |
| </p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста, свакога украса ове |
| арији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјети |
| ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље |
| равили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S |
| да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <milestone unit="s |
| од (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мал |
| снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да |
| у:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> ок |
| ошла двојица; један човјек средовјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цви |
| из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше |
| тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не про |
| сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и |
| потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплете |
| шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико.... |
| еш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријеч |
| ном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило. |
| се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> < |
| н: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? о |
| к је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак |
| ику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њ |
| је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ ово |
| то се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се |
| >Симеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <milestone unit |
| Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . .</p> <milestone unit="subSection" |
| елеграфи казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се |
| није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то твр |
| ки свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле му није дошла |
| ер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада врије |
| ник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n=" |
| р је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и |
| о, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Го |
| а, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји д |
| ијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасм |
| борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и до |
| , који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица |
| згледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и |
| планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> ј |
| ку, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, |
| .{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна |
| </p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да |
| ла коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, д |
| али држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели |
| пежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми |
| таџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџ |
| На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S |
| /> једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и |
| ас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријеш |
| {S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p>Увријебавши домаћина на само, упита |
| <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не |
| и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају |
| Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито |
| ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођо |
| p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Мак |
| гом, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продуж |
| друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, |
| га пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Ж |
| бјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живо |
| официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, ис |
| молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те |
| > <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да |
| Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те р |
| а појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око глав |
| S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> |
| рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- |
| банију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да |
| t="subSection" /> <p>Цетињски Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињск |
| јском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не зн |
| гуман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним ства |
| ас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слобод |
| ако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</ |
| па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријат |
| ија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо мал |
| и, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик |
| ен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски ст |
| а си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну о |
| Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који г |
| размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се шт |
| а“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, |
| гури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите прегр |
| на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске теки |
| } Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кро |
| Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од |
| згубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око |
| на своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрсти |
| — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Ме |
| (запис):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> ( |
| Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар |
| како се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околин |
| ла је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким напад |
| је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, |
| м руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији за |
| крштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећ |
| малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за |
| ubSection" /> <p>Уђосмо у патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, град |
| је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи |
| спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хв |
| "132" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијес |
| ом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радо |
| јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окрета |
| се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Н |
| ије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p |
| да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је им |
| ните стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С иг |
| и о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама |
| иштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода: |
| овору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је ку |
| ћи тако лагано, разгледајући грађевину, и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарно |
| пашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, ал |
| ну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком покази |
| ојсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{ |
| а јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили ко |
| раде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељ |
| /> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијеп |
| ужајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци |
| ом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим |
| се.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки обр |
| ра ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</ |
| овору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине |
| али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у ово |
| висмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата |
| уци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), св |
| вори, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, ста |
| ознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и |
| ском савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехме |
| сјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто је |
| Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек по |
| много путовао по православном свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="12 |
| град; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Зн |
| ; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} |
| копала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та |
| ка.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згод |
| у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говор |
| е, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом! |
| ил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали |
| љови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, сн |
| скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господ |
| у огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; |
| ви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milesto |
| крему, као некадашњем свом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то |
| е нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица |
| ије, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као как |
| бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без |
| ми нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p> |
| ју се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто |
| ђународних одношаја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> |
| х ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи |
| ете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измако |
| 144" /> <p>Пошто одстојасмо контуманац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земља |
| д би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи ос |
| вим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длак |
| н иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да жив |
| Крст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратр |
| х чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> |
| ке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима бос |
| ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра прије |
| S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Ниј |
| у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам мога |
| а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и |
| ћу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао бијеснога |
| једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје с |
| ји и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјешина страже |
| <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“ |
| урци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцего |
| е под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гле |
| ратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он |
| У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо |
| ри своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају шт |
| ета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих страна свијета |
| сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!< |
| p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, д |
| ја: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте по |
| спавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за |
| м ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Свет |
| дно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце |
| и на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У |
| ке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад и |
| а стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат (тријем), који је отворен према завје |
| и по неки душеван човјек <pb n="222" /> и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје |
| саних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а |
| се нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род с |
| атаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајор |
| чи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздр |
| i> која се пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к |
| S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, |
| ка: <hi>Момир <pb n="264" /> Видић</hi> и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам |
| на <hi>Вишеград</hi>, <hi>Рогачицу</hi> и <hi>Љубовиђу</hi> право ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p> |
| сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одгов |
| твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу. |
| {S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се |
| бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоников |
| тане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и гр |
| пити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не |
| шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе |
| усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пола народа, наравно, окрете к |
| на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родо |
| не баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Н |
| е пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необи |
| у и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоћ |
| њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет |
| их својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што |
| авославног, Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје |
| ама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заи |
| , дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А ш |
| пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше |
| е и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске |
| и долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на о |
| дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина |
| астанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послиј |
| p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати |
| а жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па на |
| а су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? |
| лавари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који |
| уле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје љ |
| ица, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чи |
| емо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било мно |
| опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак |
| е опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом к |
| добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p |
| онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И ду |
| ј по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се |
| <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло до |
| ђе много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила |
| пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али д |
| бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телегр |
| кву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Муслом |
| , опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножеви |
| сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као |
| хара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена |
| е, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је ср |
| Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, |
| е ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од |
| ам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао |
| Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућа |
| — Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпиј |
| гари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољуб |
| <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И ни |
| јеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај |
| <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно и |
| ио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворни |
| ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресије |
| и с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече |
| ћи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви гов |
| сну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" |
| нијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њ |
| мо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, |
| ише би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био го |
| арац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни |
| асан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нем |
| се разликује од католичких богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p |
| околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, |
| итао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да к |
| а се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи св |
| Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ељства између два братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посре |
| , на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једр |
| n="67" /> <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви |
| ној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски друг |
| ду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ко говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и |
| је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, протама ви |
| е угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећ |
| је жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каж |
| nit="subSection" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је |
| њихову селу, за старих српских краљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, мо |
| донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјел |
| Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако п |
| А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Бић |
| ћна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божан |
| око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам к |
| оборити неколико биоградских букварова и читанака?....</p> <pb n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као |
| сјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мај |
| а села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека среди |
| мјесто, особито за српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Деч |
| видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <milestone unit="sub |
| и су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори н |
| изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поиме |
| дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племе |
| все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он дад |
| етовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га д |
| це.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог има |
| а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, |
| на мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многога другог разговора, Јеремија оде и пробуди сува |
| n" /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки < |
| куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле род |
| ега богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, |
| њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одб |
| о свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао |
| > <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другој |
| исприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарај |
| коро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собо |
| њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем |
| {S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело |
| помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево р |
| дољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога |
| земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе зај |
| тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме з |
| одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра |
| <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управн |
| ри у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под друг |
| ву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо мор |
| разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, |
| изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, |
| могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи ипак |
| ове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће |
| ne unit="subSection" /> <p>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Бера |
| слије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали |
| ne unit="subSection" /> <p>Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре црк |
| е молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштова |
| ка између мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, коликих има између Срб |
| ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташ |
| је него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима |
| стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, |
| што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разго |
| 2" /> <p>Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј и |
| поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <milestone unit="subSect |
| е била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовим |
| мо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечер |
| оз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворни |
| тко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, |
| рама разбраћена, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослиј |
| вамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором |
| .</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљн |
| и каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Б |
| жила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве да |
| осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бр |
| аде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на ју |
| бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна |
| сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, |
| асељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Си |
| , нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{ |
| који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз |
| Општа просвјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту |
| азе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођу, посл |
| еци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, |
| ици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради остал |
| је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њем |
| тавља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не |
| ав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Ни |
| има, понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: |
| а се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде |
| едајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вул |
| рква била, столица српским патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквено |
| овим невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, ј |
| онесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ би |
| ажари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар |
| мена), у ђаковачком округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на свој |
| које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити најв |
| ље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села н |
| нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас |
| н, наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, да постави нову границу између Турске и Црн |
| >Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p |
| чно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело |
| о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути овдашњег лаћмана |
| ној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <mi |
| ом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије |
| па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi |
| Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику |
| раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјец |
| страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се прокраде |
| јече.{S} Хасан, послије малога устезања и изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјева |
| >У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријес |
| е су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао сво |
| надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељ |
| једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, он |
| тне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас |
| Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих ра |
| S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети! |
| , да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да о |
| </p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да |
| Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више с |
| р: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли |
| S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се дого |
| је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је заво |
| коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Французима то |
| .</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црног |
| /> <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној велико |
| шица, посредница трговини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, го |
| их жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми с |
| <pb n="172" /> дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју |
| та, између краја и краја, између говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Сло |
| учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је вл |
| почео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и |
| Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: д |
| оже држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— |
| ене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треб |
| се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и |
| д-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спре |
| аћи толиких истих разлика између мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, |
| и ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово ј |
| још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазар |
| тотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамн |
| уман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, |
| чки уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав |
| човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хам |
| т и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, |
| ве лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо д |
| молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега |
| зекнути, познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!. |
| на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се |
| о вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, т |
| е је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претв |
| образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде О |
| чин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељства између два бр |
| > плићину.{S} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном |
| е проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с |
| и око овога манастира, духовник исприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово са |
| и највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што ј |
| мо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p |
| бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров |
| кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао |
| те, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати |
| де на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разл |
| а с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комиси |
| е до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције |
| ља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз |
| тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у |
| егоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, у |
| .{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</ |
| о: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, |
| радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} |
| ле.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три |
| збели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, Барба |
| е, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са с |
| о уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи лупежи....</p> <p>—Аман, честити Паша!...</p> |
| вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; на |
| е коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је |
| а родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријан |
| ас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" /> тако често |
| се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето |
| } И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сје |
| а доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог |
| вање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? |
| је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још кр |
| никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зач |
| полом.{S} Против својега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, |
| } На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњ |
| кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколике јевропс |
| вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, че |
| >Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочи |
| шће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Оме |
| многога другог разговора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ |
| ке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описа |
| љада форината!{S} Овом манастиру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, |
| да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да с |
| пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњи |
| ин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима к |
| </p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n=" |
| мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срце |
| свакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много пут |
| е некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима, ево |
| прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p |
| о најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад |
| оловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника |
| > <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјеж |
| на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} |
| ворио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овак |
| ародност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма н |
| </hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељ |
| <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему д |
| то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнање |
| и је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том прилик |
| екоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели |
| не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао |
| е; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било ље |
| ошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и |
| договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на при |
| се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се |
| вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га |
| е шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве криви |
| овића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства |
| шем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не |
| воји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, по |
| ине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За нек |
| ме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војни команданти су има |
| го немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре |
| у тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које |
| што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се |
| је остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо |
| ти лекције из <pb n="119" /> философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше м |
| у разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала |
| је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ д |
| ијатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији |
| ича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске |
| оје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, |
| <p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих племена на Балканском Полуострву, |
| д којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— |
| и конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред вис |
| ом.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до уши |
| и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна к |
| ји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у вој |
| аша, године 1850, савлада буну босанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пу |
| и!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте |
| , да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од свој |
| се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија биј |
| , чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина н |
| а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пу |
| , имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>З |
| вници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп |
| о опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: |
| људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба |
| енски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <h |
| дијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро доша |
| промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са |
| ршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу |
| Одмах подстакоше ватру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри. |
| ше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били и |
| ак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И |
| ову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувш |
| лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидов |
| или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распит |
| хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пус |
| но, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да с |
| иснутим народима; она преживљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега на |
| b n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p> |
| о не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <milestone unit="subSection" |
| ће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„ |
| и.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице |
| , пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњ |
| поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, мом |
| шао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу |
| ипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <milestone unit="subS |
| unit="subSection" /> <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сје |
| пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покр |
| ијесам стигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, мо |
| ао да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта ј |
| е родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па посл |
| ре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, гот |
| м распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно |
| te> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у |
| и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служ |
| то знате, међу двије средине просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу В |
| изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјева |
| ихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, с |
| неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем изгобељасмо с |
| Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим н |
| е кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да н |
| мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни пр |
| не.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и нар |
| тињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја са |
| учају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих р |
| >Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, в |
| RP18860_N1" /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" / |
| ; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Ст |
| та не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, рев |
| Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку с |
| 15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Х |
| вати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.< |
| n" /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља гра |
| :</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> |
| али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за |
| >Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> <milestone unit="subSection |
| е ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прили |
| војим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши |
| а, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије то |
| е што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму |
| ина могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стар |
| упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја.</ |
| >— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпе |
| !...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <p |
| SRP18860_C5"> <head>V</head> <head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пре |
| ла и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> |
| друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар наста |
| за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило |
| та!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="l |
| ра, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да с |
| уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за в |
| јнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи |
| ма иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом |
| е у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори |
| оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли к |
| често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Аг |
| царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку бо |
| ана.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно |
| .</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте раки |
| аптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив |
| и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну веч |
| ех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> < |
| ба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С ј |
| </p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, |
| ице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом |
| {S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријате |
| огне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио с госпо |
| превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намј |
| и; савлађујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Ст |
| унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама |
| турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затв |
| , Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушт |
| еко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојт |
| , одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, |
| лову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из ње |
| <p>Војници наступише; Турчина ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, |
| о да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се пок |
| .{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не |
| и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић |
| о, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму |
| дан исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</h |
| Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у свако |
| неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цетињски призва ме |
| а по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповиј |
| } У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељс |
| могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин |
| бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу |
| и ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, ил |
| ој својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа |
| право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о на |
| и Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себ |
| ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не сми |
| оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ с |
| Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере раз |
| Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се уз |
| е сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечанска толико |
| уштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето |
| ај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу с |
| , вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, |
| дојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се м |
| њи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друг |
| unit="subSection" /> <p>У патријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, |
| ли-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к |
| ер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гла |
| ли су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак данашњој пријестоници црногорској. |
| ђу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски |
| казују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само јед |
| изу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју тк |
| о ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочи |
| и Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече |
| е онолико, колико други бегови босански и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио |
| : — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, р |
| томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босн |
| тица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне |
| у.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко |
| пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена |
| рада!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <milestone unit="subSection |
| али нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у т |
| Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да не |
| уди, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се |
| а, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све уско |
| крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на ј |
| амире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекл |
| ликим, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње вријеме |
| S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</ |
| еколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, ре |
| наци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија |
| еде коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не сам |
| е рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни |
| — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу со |
| /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађал |
| b n="26" /> се владају младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону б |
| Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католиц |
| ва толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене н |
| Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте |
| до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изв |
| Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком |
| главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје |
| мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини |
| лији, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком |
| кој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, |
| а, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике ко |
| јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="7 |
| једног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и |
| ђоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по к |
| уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружј |
| , која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> |
| ачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а з |
| ман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> <milestone unit="subSection" / |
| .{S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} |
| и.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је Цинцари |
| рпске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се |
| угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тад |
| е се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе |
| тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, кал |
| бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, п |
| у ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјец |
| ци Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p |
| у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: мн |
| ече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>. |
| ане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Звор |
| S} Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И гот |
| смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и |
| собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека |
| вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никак |
| стише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и |
| ли ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l |
| Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолис |
| ци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арна |
| а смо смјели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати мака |
| а и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <mi |
| оздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шали |
| све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</ |
| и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијеп |
| рал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба с |
| о гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму от |
| јка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доб |
| а Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово |
| рија, на својему слабу коњу, завијајући и припаљујући неку чемерну цигару, бијаше прилично иза |
| торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на три лог |
| оп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво срет |
| а: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, а |
| ишћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустаф |
| илни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа |
| десетине година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> автономиј |
| лом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у манастир к о |
| к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султ |
| е Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, гот |
| би вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет од |
| и; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, |
| оје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању |
| ахнусмо о <pb n="204" /> слободи својој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к |
| тањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 к |
| и својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, |
| езику словенском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем |
| и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па доб |
| о од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, кол |
| оле душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас п |
| чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између |
| ице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох н |
| ове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прик |
| је ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, |
| де бацају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко сво |
| блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица: |
| hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и |
| д њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама |
| тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац измакли испред турске најезде, а љу |
| е сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не |
| — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао м |
| иђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не |
| <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу св |
| остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да |
| <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бран |
| Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>З |
| њу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, |
| слала поједине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, о |
| у, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и поче |
| еби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l |
| -Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста |
| а ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за |
| српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу |
| доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Хе |
| теде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши |
| час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под вели |
| Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана биј |
| е умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће |
| ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошча |
| овенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег вре |
| лом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко |
| , међу двјема планинама:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске |
| лонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може чо |
| то да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко |
| о некога чобанина, који својим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево дв |
| ци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама |
| фереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него |
| и што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш кре |
| е ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у |
| ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p> <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македонија је н |
| ретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријатељили смо се та |
| уде из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по оприј |
| , идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Диоклеј |
| има, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од наш |
| преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго прем |
| <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчи |
| hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а |
| дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Пав |
| у до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељад |
| де да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица |
| је Султанов родослов; забележен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{ |
| сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџ |
| ор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> < |
| 16" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјес |
| .{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <mi |
| p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је |
| дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> |
| де да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву св |
| и лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он ис |
| аде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близ |
| е на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, је |
| њиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју просједу браду, |
| one unit="subSection" /> <p>Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби ору |
| !) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрча |
| амо отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахну |
| > <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Од |
| сташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен |
| >За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, да |
| чера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква |
| аменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу |
| дили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— З |
| ајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> < |
| , по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућан |
| љака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, |
| ких народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако з |
| и војничку <pb n="189" /> униформу, као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусињ |
| акедонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред |
| вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> < |
| нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш |
| пске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дј |
| осланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узе |
| <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних |
| де помилуј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја |
| не није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. |
| е на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војс |
| омајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрен |
| аше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово |
| јаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао ј |
| у, прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l |
| мо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко <pb n= |
| е су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар зап |
| ојом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p> |
| едонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје. |
| не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.< |
| је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је м |
| удих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе |
| у већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма к |
| ер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много |
| ети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на в |
| мо бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сј |
| је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> < |
| опској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> |
| а; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, |
| апојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} |
| виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на мали |
| то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слобод |
| је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, који с |
| авославни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" |
| ubSection" /> <pb n="258" /> <p>Видојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је о |
| црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва |
| Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Ви |
| ам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио? |
| језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза |
| наске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....< |
| манина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l |
| отац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје |
| не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију. |
| ок ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и |
| прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанство из међународних одношаја црногорско |
| p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се н |
| ох на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Ста |
| ебе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из < |
| љадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, |
| у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p>— Агниј |
| породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна |
| лентије; па, <pb n="218" /> даље, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна п |
| аспорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше предмете мимо које про |
| оче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У |
| ђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stranice 225-23 |
| ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обал |
| д малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учинисмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n=" |
| да је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично |
| ити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{ |
| ше се сретати <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, н |
| тин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао |
| <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он |
| ећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, г |
| упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским сло |
| к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На ово |
| ти како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је прв |
| ихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе ба |
| а себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну ж |
| и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога н |
| тени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили св |
| ијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили д |
| међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, ре |
| го за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да пре |
| преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на |
| n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— |
| наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случ |
| ском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеш |
| така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледају |
| де трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и |
| пролама!...</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега |
| а си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.< |
| ела српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stranice 225-234 u origi |
| и њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризва |
| p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p> |
| постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quot |
| од своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Т |
| је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>На |
| Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам странци права |
| ; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје |
| па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак |
| Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи |
| дје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да |
| S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у |
| лије од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити! |
| зликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, по |
| даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су љ |
| едан другога за своју заједничку лудост и заједничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познаје |
| и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и пот |
| >То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој |
| а и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога м |
| сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> <pb n="90" /> <p>— Добро дошао, |
| да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два по |
| <p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао |
| а који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаил |
| и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душмани |
| је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> |
| уогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb n="192" /><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна ноћисмо у |
| сати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу |
| ослије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјест |
| ћу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосј |
| ш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144 |
| е, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се диј |
| отвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <miles |
| >Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по в |
| језни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! |
| цима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су п |
| калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> |
| е одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ с |
| > <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к.... |
| И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош р |
| њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној шко |
| а вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, |
| урци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се л |
| pb n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су |
| итање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послу |
| , иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, рече он, вр |
| трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к се |
| p>— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144" /> <p> |
| које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навез |
| другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами |
| колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рођен |
| it="subSection" /> <p>Захваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван < |
| оше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, тако везане, п |
| ом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, с |
| и арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам |
| ржите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да па |
| S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите |
| овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овд |
| н никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сер |
| е некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам з |
| а одмах одосмо разгледати толико чувену и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је основала |
| о, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим |
| би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема о |
| Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да при |
| ре, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни |
| Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, |
| султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо ск |
| ну, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српск |
| уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, по војничком |
| разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које с |
| ма!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и |
| вим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џ |
| та, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем |
| ка.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, |
| пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада |
| вање историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећен |
| су својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да |
| право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки).</p> <p>Владика не |
| духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, с |
| која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, |
| гано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима |
| јено пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очи |
| је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да |
| оклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста |
| дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за |
| ратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма. |
| рнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно г |
| жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си уч |
| одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје |
| <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> < |
| акону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все вас |
| ођ наш, показујући руком српску границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се ни |
| рвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— |
| ци, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се мир |
| х мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у |
| коше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи |
| га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| једе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу |
| одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник |
| и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сирома |
| ј Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пл |
| вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико тренутака одмора вратише нам <pb |
| </p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао ј |
| ошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стам |
| еже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче |
| ај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни |
| ео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p |
| е, помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пр |
| а устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, |
| > <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p |
| манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него |
| p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> < |
| њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска с |
| а чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . . |
| {S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и св |
| Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, бра |
| могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренераз |
| !</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p> <m |
| послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видје |
| асу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распу |
| лике планове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и ва |
| народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би н |
| l> <l>Душманина свога побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све |
| l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи пос |
| l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићан |
| <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем к |
| х седам вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, |
| српскијех деспота.</p> <pb n="79" /> <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаш |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно не |
| знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су срп |
| , за мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" |
| не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети |
| дан дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне бише се као прави |
| ива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу |
| унце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</ |
| не? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му запов |
| вом влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нов |
| </p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, пр |
| раже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор |
| кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме |
| увале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала |
| јвише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазна |
| крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек ви |
| е показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи о |
| ом округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их |
| ли шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од с |
| се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали |
| >— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име пот |
| нак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући |
| же учинити никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљ |
| оловића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</ |
| е да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:< |
| испроси Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њихов |
| Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да л |
| , надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспј |
| .</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу |
| ледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, |
| а умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо пријатељски упут.</p> <p> |
| tone unit="subSection" /> <p>Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили. |
| се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> ал |
| арочиту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдј |
| смо једнога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео |
| ction" /> <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би с |
| идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљ |
| е је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — њего |
| валисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <h |
| ако: он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> |
| жај</hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У т |
| ђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјел |
| ун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, ка |
| како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околн |
| опарени, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преп |
| их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали |
| его у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким |
| > <pb n="71" /> <p>За ово своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не |
| ...</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три |
| радиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је |
| није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: ка |
| Немојте, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамед |
| ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко |
| его у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n="71" /> < |
| они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд |
| стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана Црнојевића, одакле је он, узмичући испред турске |
| nit="subSection" /> <pb n="83" /> <p>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику |
| лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у вој |
| {S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S |
| нима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не по |
| м се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престр |
| јпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише с |
| варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 час |
| у у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на друг |
| је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Нико |
| да?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се |
| села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како < |
| је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући под р |
| браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосм |
| сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје ј |
| а се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на |
| овратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети |
| је је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к |
| а....</p> <p> <hi>Духовник Никодим</hi> игуман је порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васој |
| </p> <p>Чудан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људс |
| чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, ок |
| рема иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном |
| у на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За ве |
| !{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</ |
| ка Колашинаца!</p> <p>Доцније, наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини |
| једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијево |
| n="90" /> <p>— Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти |
| <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која ви |
| /p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црногорс |
| фицир оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах |
| вима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокрилати Серафи |
| :{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у в |
| ру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <h |
| i>Гервасије Кокановић</hi> </p> <p> <hi>игуман“</hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје |
| официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да п |
| а, дочекаше у вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде м |
| > <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали |
| е Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред |
| уци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више |
| ли никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> < |
| дговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, к |
| ви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> <p>Н |
| } Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други |
| душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</ |
| земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље |
| и, веселник, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је |
| , и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> < |
| ма српским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, |
| ра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која ум |
| </p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да |
| ав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјени |
| умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се |
| и, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Т |
| еун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у пу |
| } За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте н |
| срећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућан |
| је онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: |
| ћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако |
| дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p |
| тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и |
| гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи |
| чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко |
| p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје |
| ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војн |
| ва, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теж |
| Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим до |
| питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше |
| послом?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Па |
| довску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо |
| ном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и толик |
| него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још над |
| Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питањ |
| вати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господину среском!</p> <p>Та з |
| Напријед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Бож |
| паднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, |
| зго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар |
| хар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погл |
| двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, гот |
| та таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли ис |
| рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне с |
| рад 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је |
| {S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Ту |
| мијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку ј |
| га мјеста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разгледајући грађевину, и разговарај |
| ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гони два <pb n="248" |
| урског чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се не |
| ем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо |
| више казујемо оком него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у |
| за стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста |
| вијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело, и њихо |
| м другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти л |
| чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета н |
| ш на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у водениц |
| вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Реши |
| ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се |
| зашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — име |
| ас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побрат |
| еруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> <milestone unit |
| аш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи. |
| а, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, з |
| гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, би |
| то чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" |
| ј, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, до |
| ија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} |
| тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Тура |
| оворе и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ |
| јесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:</p> <quo |
| </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> |
| ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; |
| Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси ил |
| затељ овога свједочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео ј |
| разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сокра |
| изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а св |
| да-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви |
| /hi>; а <hi>лозинка — Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} |
| , Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи |
| ам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише |
| , те ватрено брани српску народност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза |
| е сте ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд пут |
| дје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>О |
| мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Никодим</hi> игуман је |
| -Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, али А |
| дина Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к зап |
| ме путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромашио, да |
| едовца.{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако рад |
| n="63" /> својим зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у |
| , у оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига! |
| т!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и са |
| екога Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, |
| често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који |
| ику, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Циг |
| м стубу, увијена је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе |
| — Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, ка |
| >Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узви |
| а, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Б |
| кленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Б |
| </p> <p>Вриједи испричати макар што год из наших многих разговора, колико тек да се види каке с |
| шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, |
| ражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које с |
| посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао са |
| угој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусињ |
| ац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо |
| ај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ко |
| — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је |
| вла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевр |
| ао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119" /> философије и из језика онима који су |
| дњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у св |
| одио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше осо |
| а, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главарима?</p> <pb n="187" / |
| Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајући се, |
| /> <p>Отоманска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила контуманац од десет дана з |
| ени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше |
| n="29" /> <p>Једнога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српс |
| <p>Неописаним напрезањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо |
| ешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, |
| онуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, |
| во за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их |
| ршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјеко |
| миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што н |
| /> <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци |
| ion" /> <p>Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="1 |
| мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поу |
| лекције из <pb n="119" /> философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме |
| осмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не мо |
| p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, прав |
| од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише |
| су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> < |
| ји Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, назува своје јеменије, које сваки остави у т |
| ј мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијет |
| 5" /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећ |
| } Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако |
| Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жал |
| на за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, |
| наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад при |
| су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пит |
| чај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С |
| авши <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и |
| ћирибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Излазећи из дућана, странци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин |
| но слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а особито |
| тине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се |
| ивећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се о |
| тати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вра |
| <p>— Јунаци Подгоричани, наставља онај из гомиле, намигујући својим друговима, и погледајући н |
| " /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошк |
| дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за јахање; |
| ице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да |
| За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом |
| p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p> |
| али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у |
| , проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и |
| ..</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протр |
| ше француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> |
| паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође |
| м, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођац |
| а над тамничким стражарима бијаше родом из Травника.{S} Познавши <pb n="210" /> по говору да см |
| <pb n="108" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> |
| поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше |
| наци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, |
| — Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић |
| милост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} |
| </p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су |
| <pb n="243" /> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него |
| пи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма |
| а: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је оно изгов |
| ди видјети то писмо и као свједочанство из међународних одношаја црногорско-турских, и као црти |
| да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ах |
| ћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чуве |
| p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави от |
| а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити ору |
| з ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разг |
| на земљу зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а |
| /p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} |
| вјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бој |
| приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова до Бабина |
| </p> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казива |
| невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосм |
| епу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су |
| <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не бо |
| игну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинц |
| /> <pb n="140" /> <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступа |
| обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча |
| ј, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је |
| 85" /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="tr-C |
| езику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати |
| 252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њи |
| готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ј |
| да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" / |
| ци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу |
| ношаја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо глас |
| грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, исп |
| кова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, |
| S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— |
| te> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поно |
| unit="subSection" /> <pb n="137" /> <p>Из Подгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли н |
| S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо прек |
| ветњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред дв |
| проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те д |
| е се Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиз |
| одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под О |
| причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се |
| че, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је ве |
| јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копао |
| па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p |
| новаше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпск |
| нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је |
| аве, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у кол |
| е: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; |
| се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама ј |
| а крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за |
| ску патријаршију која се била прекинула иза српскијех деспота.</p> <pb n="79" /> <p>И у новије |
| се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; |
| ; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он |
| <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, |
| мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Жи |
| : ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед |
| стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Нико |
| i>Господе помилуј!</hi> одазваше се они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших д |
| i></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам п |
| estone unit="subSection" /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се ка |
| его да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на |
| ћи неку чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— |
| На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: ол |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше |
| ст, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред |
| S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на |
| иђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко |
| p>Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту |
| у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе |
| оре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледас |
| д за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је |
| и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаут |
| и српску народност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепш |
| днога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војн |
| не стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на на |
| ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, осо |
| е ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну |
| и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред кој |
| висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Оме |
| bSection" /> <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколи |
| ="subSection" /> <p>Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову |
| — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри ш |
| о отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо |
| оворено <pb n="114" /> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> < |
| уке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <pb n="263" /> може послужити као завршетак |
| и вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би н |
| ем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатр |
| ="148" /> Стубове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајући г |
| p> <p>Та заповијест, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје |
| ехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска власт није ништа учин |
| У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари |
| з које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо |
| ље зидале удовице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине д |
| не?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије |
| камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те |
| онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вје |
| че.{S} Хасан, послије малога устезања и изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати |
| ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, дубоко уздахну.</p> <pb n="106" /> |
| b n="166" /> побожнога краља кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска задужби |
| н пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p |
| у) надби Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присв |
| ле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за то |
| и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово |
| блужду (Ћостендилу) надби Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, по |
| и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> |
| за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно |
| се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; они сви |
| своју мјестимичну особиницу, хоћемо да изгубимо своју свијетлу будућност, хоћемо драговољно да |
| ржати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јавља |
| е досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одла |
| свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћ |
| </l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоћ |
| e> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу,</l> <l>Стару славу, прадјед |
| ослије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних седа |
| а која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ниче |
| алија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> |
| јешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; с |
| ишах хаинлари</foreign>! (Удрите цареве издајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, гото |
| ије тога, огласише за <hi>муртаде</hi> (издајице) својих племена.</p> <p>Други дан, по доласку |
| : — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не |
| а, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Хамза |
| а сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом |
| а то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи <pb n="208" /> |
| пита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут к |
| , и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође |
| риједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пр |
| > <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Оме |
| <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрав |
| у ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо |
| равља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што |
| ири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У |
| Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} |
| тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-ча |
| ећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде |
| е мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да с |
| } Послије много муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, |
| ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на к |
| ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже |
| резањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде |
| ат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац по |
| а, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње |
| магаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опре |
| на низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на т |
| е као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни човјек!{S} Неки су чак |
| аута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џам |
| да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза з |
| да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали све што старији ра |
| рам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ко |
| и своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, д |
| јечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је он |
| ијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, ба |
| етком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима. |
| азговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} |
| с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Излазећи из дућана, странци говораху:</p> <p>— Јесте ов |
| — на класичком латинском, туђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов |
| Како који Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, назува своје јеменије, које сваки ост |
| наступамо на земљу зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашки али прија |
| д полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, голог |
| ection" /> <pb n="140" /> <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети, и |
| уховник: — светитељ и добродушни старац измакли испред турске најезде, а људма оставили ову при |
| х на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна |
| че Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељ |
| мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата |
| х истих разлика између мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, коликих и |
| сина; они су свједочанство пријатељства између два братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће |
| hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>О |
| : да сваким даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса п |
| може човјек наћи толиких истих разлика између мјеста и мјеста, између краја и краја, између го |
| ја, између говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, |
| дну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се |
| и Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p> <milestone unit="subSec |
| p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељства из |
| ед помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било о |
| а <ref target="#SRP18860_N1" /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту с |
| азиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи |
| о је мала варошица, посредница трговини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо дв |
| војој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" / |
| чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све |
| бало <pb n="253" /> је да се прокрадемо између двије турске карауле, које су врло близу једна д |
| ена и комисија, да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дат |
| у је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учи |
| нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада теш |
| лије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер |
| е у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са м |
| а и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће....</p> <pb n="82" /> <p>— Зар ви не |
| и за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте |
| ече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, ре |
| једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја |
| вај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини т |
| ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p> <milestone uni |
| дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотле бил |
| его да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Н |
| дам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> прво мјесто <hi>осјећ |
| и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло по |
| уке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сјед |
| еди: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први ви |
| ндашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и |
| тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се |
| је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толик |
| тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће....</p |
| реташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну |
| ручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с ку |
| о.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваља |
| на.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb n="104" /> или кисела. |
| рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, з |
| говом: <pb n="46" /> свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејма срећ |
| богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Мој |
| чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми |
| есмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бе |
| S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седам |
| /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгу |
| му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове |
| ашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му |
| интереса <pb n="34" /> не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S |
| својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, ни |
| S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. </p> |
| угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу |
| се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> <milestone |
| данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у |
| а учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покр |
| } Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n=" |
| гуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних |
| у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у |
| го још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш |
| и се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјет |
| у! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај |
| e> <l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" |
| <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Ла еилалах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду рес |
| ова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путни |
| есмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену по |
| т“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста д |
| еду дошла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, те |
| сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говори |
| је бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на ж |
| мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с |
| , па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е |
| гове сигурности, допратити до Призрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из П |
| мију свађати око једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напроти |
| а, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, бра |
| ама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од див |
| лила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских ј |
| ца: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се о |
| е дуж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна |
| <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фри |
| и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подс |
| аћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Ка |
| тово без престанка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p> |
| станка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући |
| одили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био ј |
| непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху |
| Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И т |
| сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> |
| ијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, стара |
| к видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} И |
| пски владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове. |
| га!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.< |
| пао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво о |
| у.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим к |
| робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке |
| пут неком <pb n="214" /> другом Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притис |
| а у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, п |
| p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> |
| се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не пору |
| ек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сјед |
| свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара. |
| пим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућо |
| прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нам |
| се нам млијека, пријесна <pb n="104" /> или кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар он |
| n="129" /> стари град <hi>Диоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској |
| итати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <milestone unit="subSectio |
| лисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Х |
| о су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (ст |
| радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не до |
| т дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контума |
| што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или м |
| Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за ј |
| рногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црного |
| оже наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад |
| вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвал |
| сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свет |
| илер</hi>!</p> <p>Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле |
| , за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, до |
| ени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи: |
| а.{S} На тим хартијама, лијепим златним или црним словима, исписан је Султанов родослов; забеле |
| м о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по ва |
| l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјер |
| /l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједи |
| „Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пј |
| ј полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или |
| по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!... |
| , и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ к |
| ком латинском, туђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин |
| и им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш |
| али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, |
| , кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, |
| е на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини |
| ли му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену |
| Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површи |
| стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S |
| S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани |
| рнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнау |
| најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у ду |
| адове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у |
| бника; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, |
| о.{S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољ |
| <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Цр |
| неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек |
| <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; |
| ти добри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама |
| есељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове |
| они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се пр |
| стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У |
| е посао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обра |
| арији раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљу |
| ојили су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не мог |
| ким стотинама босанских младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки ру |
| и Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да |
| и српски дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим пр |
| лас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда |
| оздрављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте. |
| се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле |
| Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерни |
| понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, |
| људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траж |
| Валија! одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су. |
| 18860_N1"> Осим ријеке <hi>Трепче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли |
| У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало т |
| сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.</p> <p |
| љу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>П |
| вла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 |
| а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> < |
| Ковачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњ |
| — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево |
| Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кн |
| дгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради о |
| уга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и |
| <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему |
| спини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу. |
| ко човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он: — али с |
| N3"> Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div> </back> </text> </TEI |
| и, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је ци |
| говини!</p> <pb n="68" /> <p>У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Ф |
| сељеника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојит |
| ли им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у дру |
| га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone unit="subSection" |
| то чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> < |
| stone unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више ж |
| 4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То пољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S |
| ни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, |
| ; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очи |
| који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем ј |
| (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црно |
| и га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p> |
| Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бо |
| ре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, |
| даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице |
| смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пруж |
| Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <pb n="139" /> капета |
| краја, између говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијан |
| јаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у ње |
| Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом |
| ово само с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p |
| до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко уп |
| су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него |
| {S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знањ |
| ме се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не |
| хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и др |
| ложењима.{S} Оваке људе околина њихова, имајући интереса <pb n="34" /> не вријеђати их, изучи д |
| > <p>На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <pb n="158" /> |
| дговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека п |
| > зидао за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по |
| није стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, к |
| јечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ри |
| , кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, |
| Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада? |
| ли никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем |
| S} У таким нападима војни команданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То |
| „Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Мом |
| ане и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колик |
| устријској окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер |
| ћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— |
| <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb |
| млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили |
| глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи л |
| Софију.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> < |
| n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, ба |
| А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето види |
| лко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <milestone unit="subSection" |
| Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — ј |
| за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па м |
| т у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом: <pb n="46" /> свега имаше, свега и |
| мо Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворн |
| овца који је, као башибозучки командир, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на |
| огат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама |
| аше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћ |
| оликом дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, |
| цу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко узд |
| } Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мије |
| .{S} Надгледајући своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је |
| пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, бил |
| ско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119 |
| е, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, |
| у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проу |
| је уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговор |
| же, једнога дана, на господској трпези, имати: печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјели |
| једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелаз |
| рногорској.</p> <p>Варошица Цетиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и |
| стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и |
| границе.{S} Сусједни Црногорци, желећи имати светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерим |
| ошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p |
| до и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његов |
| вјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна ср |
| <p>— Што остављате своје мјесто, своје имаће?</p> <pb n="134" /> <p>— Е, бива, данаске је вође |
| ред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а |
| о диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога п |
| те куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А за |
| српска бесједа, одговорих ја.</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а |
| вршетку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, |
| у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Ом |
| оре, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не |
| а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги |
| са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметн |
| неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфис |
| мању Хамза-Беговом: <pb n="46" /> свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља |
| га Марка <ref target="#SRP18860_N3" />; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S |
| Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потписа <hi>латиницом</hi>; Никодим се потписа <hi> |
| нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шилер</hi>!</p> < |
| , у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завладала |
| /p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине |
| <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} |
| <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, доч |
| — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјеч |
| <hi>Крштава се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одс |
| машно — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама с |
| р а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Николом провели смо, |
| пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Септембра |
| Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човј |
| ћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <h |
| то <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, дубоко уздахну.</p> <pb n="106" /> <p>— Што толико |
| нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Ко |
| не земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и договора. |
| клонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, |
| е жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — |
| p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи |
| и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се повр |
| , Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који ће доћи да с |
| пша пјесма најмилијему на земљи имену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пер |
| е, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врст |
| е пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.</p> <p |
| дајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао н |
| Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и |
| доцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Пави |
| /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао. |
| вла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилик |
| шћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око ку |
| ладику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео |
| злика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице |
| .{S} Оваке људе околина њихова, имајући интереса <pb n="34" /> не вријеђати их, изучи добро па, |
| ацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} По |
| бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову |
| на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је О |
| ного којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Ла |
| ј добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војн |
| уштајући своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; нек |
| квеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамиј |
| гли мало слободније разговарати, пазећи ипак да један другоме више казујемо оком него језиком.< |
| а, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођ |
| За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове сав |
| и — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у |
| <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као |
| >Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загл |
| е браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l |
| ; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који рије |
| маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злос |
| рпским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођења.{S} У њима ће |
| жао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мен |
| <p>— Омере, соколе сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном види |
| ва бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождер |
| рији влашћу, разумнији памећу, богатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погри |
| S} Твоји су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устане |
| дећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини п |
| лије синоћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, за |
| гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну: |
| /p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јеља |
| во куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се |
| ване! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српск |
| еше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, |
| ама, лијепим златним или црним словима, исписан је Султанов родослов; забележен је дан и година |
| ело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачк |
| зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао |
| де нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе |
| јавих мјесному управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb |
| ошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На св |
| имбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашавши н |
| небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, удари на врата домаћин Јерем |
| осмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> |
| жем, олакшају рад граничној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападај |
| ри кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над |
| {S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то |
| смо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, |
| оде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљ |
| мо да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможивљи чо |
| и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не знајући како која војска стоји, и држећи < |
| аник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши |
| /p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не знајући к |
| , веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p |
| а могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у д |
| ском конзулу, те пријависмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, |
| тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетје |
| а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! од |
| ни официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим испра |
| ну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина |
| а, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да см |
| — светитељ и добродушни старац измакли испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да с |
| вана Црнојевића, одакле је он, узмичући испред турске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Обод |
| p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Д |
| догађали око овога манастира, духовник исприча и једну причу која свједочи да и људи који се г |
| одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испричасмо не само своју историју: него му казасмо и св |
| о, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мам |
| што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што год из наших многих разговора, коли |
| ући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: неб |
| ска прође! </hi> Али два (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је |
| сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам био |
| /p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је била с |
| ју не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb n="265" / |
| атере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} |
| уће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћ |
| p>— <hi><foreign xml:lang="de-Cyrl">Дас ист гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. |
| ише; Турчина ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврис |
| ни!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Ни |
| ти Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p |
| Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу бр |
| нима; <pb n="209" /> а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки д |
| ластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио све раније дарове цркви Хил |
| је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо |
| руги бегови босански и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозни |
| то је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се |
| та говориш, човјече?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је јед |
| а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бј |
| пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али |
| до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове с |
| е да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини |
| Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могући га уставити, |
| цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </ |
| к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!< |
| ој Француској, може човјек наћи толиких истих разлика између мјеста и мјеста, између краја и кр |
| рише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу |
| .{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају м |
| Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није м |
| узе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко планине; спуст |
| а рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у |
| оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепе |
| ослао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком |
| -исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у се |
| шту је држао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу< |
| аш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Пр |
| очну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину |
| оре, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> <p>— Како то мислиш, Живане?</p> <p>— На |
| н: — најзнаменитија мјеста старе српске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А как |
| оме што живи успоменама из старе српске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, а |
| слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} |
| ого лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S |
| hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га |
| и!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подг |
| д се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Д |
| је свих страдања својих, као неки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: |
| за све просвијећене људе, који маре за историју балканских народа, и за њихову будућност.</p> |
| ић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста, свакога украса ове цркве.{S} И |
| ојему домаћину испричасмо не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо |
| тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срба, него су и предмет врло заним |
| к вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин — западну, а мусломан Мухамедову; али |
| бори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у н |
| > <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш |
| чепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављат |
| , довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Никол |
| ецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца удариш |
| иса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега |
| а.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар з |
| ба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздраве, а не бу |
| с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље враћени, гу |
| <p>Отоманска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила контуманац од десет дана за п |
| жни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човј |
| менух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу бијаше средиште у П |
| идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> |
| одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а осо |
| јери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с |
| ем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те |
| понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и о |
| ни на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: |
| ног, Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се |
| и су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, |
| ће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је |
| ад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да |
| иболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi> |
| оји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вје |
| ке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на |
| њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> < |
| о једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— |
| у пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S |
| у одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек |
| ирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осј |
| , Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није |
| аци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} С |
| 2" /> <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник замет |
| грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери присталица; и нађ |
| ажише својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} |
| тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним пре |
| л-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сах |
| ан узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту |
| ући интереса <pb n="34" /> не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољ |
| , стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и пос |
| хов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се |
| , виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се чов |
| <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: — пред на |
| у.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја |
| ="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бит |
| е к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то |
| {S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду |
| гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о <pb n="204" /> слободи својој и њихово |
| и с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице п |
| нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих |
| у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>м |
| али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапи |
| радују се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још не |
| ају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Правосл |
| н бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко св |
| и.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску |
| и <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они називали!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| о језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом с |
| ма, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ва |
| астир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Никодим: — |
| у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто ма |
| не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говор |
| аки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се |
| p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окрену |
| рном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломунов |
| командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро по |
| кој се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по неког |
| а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјерцу, и |
| нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свуко |
| обанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често о |
| , с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>М |
| у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја д |
| , иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> |
| n="118" /> српскога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живо |
| гама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Р |
| ажећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с велико |
| ction" /> <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се зове |
| ити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним чланов |
| ући тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман м |
| t="subSection" /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам у |
| ћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ва |
| мајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свј |
| д се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки упр |
| subSection" /> <p>Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутн |
| рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тра |
| d> <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће упр |
| о; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате |
| се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} |
| , па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, |
| и“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да |
| /p> <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, |
| и другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само ка |
| а.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и дв |
| гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и сл |
| ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух д |
| е се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да |
| у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико з |
| p>Захваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега |
| S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег |
| бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји д |
| о дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг б |
| Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под д |
| а сам био војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одма |
| пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече |
| ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У |
| тли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и |
| х:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине |
| епа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у |
| траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо |
| </p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест |
| дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{ |
| у, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="24 |
| корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља плов |
| и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Н |
| превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамск |
| поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових с |
| од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну |
| ма дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане бра |
| и се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја |
| ш, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућа |
| а ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирит |
| робље новим завојевачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и да |
| фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми о |
| а је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <r |
| > <p>Игуман тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи ме |
| /p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам |
| је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку, одговори Омер.</p> < |
| ги Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах |
| еш врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како с |
| а Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки |
| е одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаоник |
| а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone un |
| и смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу нег |
| !</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште |
| Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone unit="subSecti |
| би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лага |
| широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само С |
| у: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и т |
| а не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се с |
| > <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгори |
| а је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши: |
| и Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босн |
| p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдј |
| ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским глав |
| ране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старј |
| , Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у |
| д ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо |
| и јављати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући та |
| Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не |
| И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману |
| неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих |
| м бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а |
| неки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање в |
| рдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (о |
| и је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, |
| од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам поми |
| вака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи! |
| ише у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово! |
| ик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова ни |
| а се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="50" /> в |
| ије могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи ип |
| ру.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја о |
| се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и с |
| ман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним ствари |
| а, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чист |
| по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се в |
| : како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, п |
| ховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, |
| S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> |
| јим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши м |
| додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије тога |
| b n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранко |
| јевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, |
| до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадет |
| да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, |
| да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву свој |
| своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Тур |
| и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мје |
| ите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да паме |
| уче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико тренутака одмора вратише нам <pb n= |
| це које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> |
| и иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се |
| бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски н |
| им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поита |
| вориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило |
| с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слат |
| а те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како |
| тубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљу |
| " /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, ш |
| ј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече |
| љу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јави |
| а мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а с |
| не.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна |
| том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицо |
| згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да нам |
| Не, ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мај |
| се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штог |
| акав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb |
| stone unit="subSection" /> <p>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Б |
| ријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да |
| .{S} Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као |
| Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трг |
| послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачек |
| stone unit="subSection" /> <p>Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре |
| е те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с пошт |
| <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онд |
| у!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутности које су весели Б |
| ече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо |
| пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199 |
| моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb n="145" |
| ..</p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна |
| p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења ље |
| <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— |
| А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О |
| му хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га |
| p>— Што толико уздахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: |
| <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; продужава Је |
| селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најприје ма |
| апицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, наставља онај из гомил |
| слије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши с |
| упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се |
| на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљеше |
| ој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком |
| ш, Момире!</p> <p>— Да чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије послати Зворнику по |
| вима записује српска бесједа, одговорих ја.</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>н |
| лије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у |
| Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p>— У Софију |
| п Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским словима</hi>.</p> < |
| рече Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас |
| — Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Е |
| Молим покорно, господине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим сра |
| нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планина |
| е господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој же |
| ку!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се сп |
| ко је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док са |
| о Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не |
| ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочи |
| реда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> |
| ећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је мор |
| и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, шт |
| која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту бос |
| , рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старје |
| унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћм |
| ука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и х |
| огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију |
| ји су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по |
| јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака <pb n="2 |
| и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми см |
| сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по |
| е те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођу, послиј |
| Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и ос |
| јепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из П |
| Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> к |
| собито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Жи |
| b n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p> |
| лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу о |
| јеме, била српска штампарија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња ва |
| р онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: в |
| ки гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на пуш |
| ше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} С |
| рвом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три |
| p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе о |
| ошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, |
| ледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на тв |
| ако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се |
| же од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море прод |
| мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем опис |
| — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Б |
| а такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћет |
| ично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе, казујући да |
| на господској трпези, имати: печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са |
| > <pb n="113" /> <p>То пољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви |
| кочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шље |
| алости, и од неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, |
| уђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p |
| тво — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ри |
| аш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде! |
| Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сје |
| енусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жли |
| ро <pb n="12" /> закопала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну ј |
| људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може |
| да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечим |
| <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помол |
| Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та |
| оју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само |
| добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> < |
| мо кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана |
| рју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуци |
| Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају |
| а буде свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit="su |
| преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута од |
| амија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада друго, згодније мјес |
| ада их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, д |
| S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана ув |
| еће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек но |
| ађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Остали су |
| зрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много бл |
| е тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али стари Ч |
| > и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призва |
| што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— |
| а моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{ |
| , и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац си |
| м је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, |
| смо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударис |
| ; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, |
| ј доброжелатељ</p> <p>у Андријевици <hi>Јаков Бакић</hi>, с. р.“</p> <milestone unit="subSectio |
| ако се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мало друг |
| се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода в |
| уци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те < |
| рква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих својих прилик |
| е о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у |
| .{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш го |
| један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописа |
| раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone unit="subSection" |
| <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у к |
| Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на п |
| 55" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми |
| дности, завладала забуна.{S} Ником није јасно: <pb n="213" /> чија је управо Македонија?{S} Тур |
| бук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да |
| /hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у |
| као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пу |
| града поручивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник |
| смо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са сви |
| тати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив р |
| био од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору х |
| ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, |
| си Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се оп |
| средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији |
| готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај рад |
| ким патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној управи; а некад је би |
| <pb n="133" /> махнувши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва |
| а и тумарања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се прокрадемо између двије турске карауле, које с |
| као најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само к |
| авина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кро |
| ојевићима.</p> <p> <hi>Андријевица</hi> је варошица нова, постала највише са границе турско-црн |
| тигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у ду |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијес |
| амо је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најп |
| ан Гервасије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на ни |
| ....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситн |
| це:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјево |
| сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријева |
| ву, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" xml:i |
| ћа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажа |
| ана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као грађеви |
| ection" /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> |
| Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и |
| е посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, ср |
| о боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељен |
| дени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, ми |
| ection" /> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у ве |
| ли-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стига |
| е.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо п |
| е; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут гот |
| ало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с |
| и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису |
| је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, за |
| а голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те |
| на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb |
| мо су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — оду |
| и</hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра |
| урчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и |
| манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећ |
| ега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па, <pb n="218" /> |
| оже да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком |
| исмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, ч |
| у је уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарн |
| ека средина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, |
| а је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путн |
| ега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаш |
| обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по ули |
| p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у х |
| родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се била пр |
| богатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни |
| , већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p |
| ичу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцег |
| јући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, |
| бови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање |
| иограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао се |
| ојска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана смотреност онако калуђерски кроз н |
| у, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла |
| и, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Мило |
| ој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа н |
| дужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-П |
| у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанск |
| њу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећа |
| лио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p> |
| ешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Срб |
| </p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам б |
| шти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кро |
| бично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак |
| платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од велике жал |
| правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почес |
| послије малога устезања и изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о |
| љеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 к |
| нату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за |
| овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град |
| вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији |
| мирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко |
| </l> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</ |
| к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пуш |
| чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још |
| ли су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> |
| >— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјероват |
| јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ |
| во све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без т |
| очитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверава |
| и.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и глед |
| час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људма, |
| ., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу |
| и:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</ |
| о каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: ал |
| и? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај ни |
| ебишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја веч |
| бу...</p> <pb n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклон |
| низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али |
| <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам |
| латко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда |
| >Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да |
| аник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу |
| наути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопа |
| ица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни |
| о мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S |
| Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега в |
| у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса |
| зе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка. |
| о да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо |
| ком друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузам |
| кој граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Манасти |
| ји је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> поб |
| </p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n |
| ао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се ч |
| вку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="25 |
| игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игуманова прич |
| оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> |
| уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвам |
| — Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p |
| гови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p> < |
| S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p |
| дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од би |
| дује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <m |
| к’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо ца |
| l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку |
| дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације |
| диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на |
| 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n="189" /> униформу, као |
| босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран запови |
| тељски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер |
| орене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас не упл |
| пшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз ко |
| није с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресуј |
| сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али |
| ше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори. |
| дговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>О |
| ред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је б |
| а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњ |
| p> <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> < |
| ија?{S} Турци веле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> < |
| .</p> <p>Срби кажу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успо |
| !</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и ц |
| n="195" /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак |
| к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим биј |
| и домаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одговори ж |
| } Ником није јасно: <pb n="213" /> чија је управо Македонија?{S} Турци веле:</p> <p>— Македониј |
| га стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан |
| о у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова |
| се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четир |
| оз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћ |
| јим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благ |
| е уврстише у једну жандарску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих |
| p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мора |
| о се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, |
| <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, |
| и с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дје |
| Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на |
| цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој од Турака. |
| помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> |
| И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, н |
| ишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчи |
| estone unit="subSection" /> <p>У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кр |
| се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, ж |
| у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На |
| {S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац См |
| ега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост |
| Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од |
| ничној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимај |
| ј девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, |
| од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, неср |
| — Шта говориш, човјече?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је |
| сту; <pb n="147" /> као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људск |
| ија је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Срб |
| осморо <pb n="12" /> закопала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грд |
| бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића |
| дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, п |
| ва добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац му, н |
| у народност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесм |
| Путовали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лије |
| тигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смије |
| , брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите |
| дно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко н |
| ољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудит |
| то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се поту |
| : када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године |
| их ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи.{S} С тога |
| против онолике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је д |
| сту: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођења.{S} |
| омаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У ве |
| оже бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешт |
| а двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прв |
| да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је |
| раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, бац |
| о главе, на малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвен |
| гови босански и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али |
| рој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за српскога краљевства и |
| јка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српск |
| реву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> <p>— Аман, честити Валија! н |
| > (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" /> Стубове |
| је био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, т |
| ини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Вра |
| ијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та борба |
| лер само вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици |
| обом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су |
| смо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, по |
| ко да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост |
| 1766 <ref target="#SRP18860_N2" />, та је црква била, столица српским патријарсима и, на тај н |
| м.</p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања својих, |
| којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо |
| нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И |
| ћ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову текови |
| задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољном му |
| Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав |
| ло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од |
| ле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаст |
| ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p |
| S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњако |
| к, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не м |
| за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као |
| аки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> |
| рај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напри |
| упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на |
| нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: |
| , кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослиј |
| аторија).</p> <pb n="128" /> <p>Највећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Ска |
| > <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Је |
| би на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту припозн |
| ише жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, али, пошто је дев |
| лико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врл |
| ву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лије |
| ући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио |
| тиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на ка |
| /p> <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи |
| у почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може |
| <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; |
| сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши |
| а веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек |
| евили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S |
| дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљед |
| уж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, сво |
| hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Про |
| на може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи |
| иста, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, мо |
| каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раста |
| а Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царств |
| мао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариг |
| да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејва |
| уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска |
| умњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао как |
| > <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић М |
| црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла |
| ако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови |
| свој врховној црквеној управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљама српски |
| <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула |
| мо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Срб |
| несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекива |
| ску границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђул |
| <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Бож |
| Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле п |
| и паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прих |
| нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добр |
| у пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се |
| што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српск |
| другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> < |
| овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло посл |
| а богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се м |
| и браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће об |
| за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и |
| p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да |
| доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту |
| <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а |
| огоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и углади |
| смо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји |
| први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је п |
| припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачки |
| а овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву |
| веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, |
| к по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над њего |
| ри, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ен |
| Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, српска штампарија), па на <hi>Вишеград< |
| Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на |
| никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <note xml:id="SRP18860_N2"> Ферман, којим је |
| S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неко |
| ој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја |
| јој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом |
| десно се плаве призренске планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјес |
| прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на ко |
| а читања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књиг |
| ише <pb n="52" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је |
| } По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђин |
| И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковић |
| гдје прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, |
| у, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти пор |
| у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ћ |
| p> <pb n="134" /> <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</ |
| Да чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него низ Та |
| , пријестоница Ивана Црнојевића, одакле је он, узмичући испред турске навале, прешао 1485 на Це |
| Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни ар |
| лика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали |
| наути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, да постави нову границу и |
| нској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу |
| све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у |
| ре у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; о |
| ни!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире с |
| а киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој но |
| јим, припадам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио |
| огу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p> <pb n="16" /> <p>Послиј |
| v type="titlepage"> <quote> <p>„Причање је души посластица“</p> </quote> <p>Његуш</p> </div> </ |
| Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи |
| на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега г |
| (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Пра |
| човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично |
| </p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му |
| ке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове ц |
| овање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косанов |
| би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у |
| е знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га н |
| } Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Б |
| први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појезди |
| Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета по |
| обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, од |
| ога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о нево |
| дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год |
| био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, |
| ину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропс |
| му.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помо |
| амо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери |
| свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили б |
| је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова и читанака?.. |
| зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које с |
| и Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невј |
| ; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским пр |
| мед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и |
| 8" /> маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити так |
| еколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцје |
| ја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Ша |
| народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробуд |
| 61" /> и пространи хајат (тријем), који је отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му кр |
| от Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска вл |
| је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> |
| крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нам |
| игнута застава, којој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно на |
| ти бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишегра |
| на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Пу |
| На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима дост |
| може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги |
| ла јеванђеље на језику словенском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком |
| S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједе |
| бијаше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омер |
| се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који |
| а сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је |
| Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци |
| у у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се |
| уд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5" /> који је онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљед |
| а бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Вите |
| ља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, не |
| одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, имао султански орден, за |
| у Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору |
| (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, ос |
| нику, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" /> ђацима оставио многи добар наук |
| ан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала, |
| ичним стварима.{S} Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> |
| крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у |
| ранцима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од ва |
| ареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да |
| .{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и |
| n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише |
| груди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака |
| >— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге |
| на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо нек |
| е.</p> <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путо |
| p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећем |
| ај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, |
| вјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан. |
| био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> < |
| ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према благослову мајке моје“ ! |
| , и готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин |
| Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој |
| а ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена |
| је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогн |
| и био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне С |
| е друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, а |
| та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се |
| д су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра |
| дошла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он |
| а: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав |
| ув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи ка |
| лазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или је б |
| маил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију |
| ли; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се свак |
| онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова ма |
| тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо жив |
| о у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати с |
| неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће |
| к дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У ист |
| атру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из |
| муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, |
| ховник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам |
| {S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах |
| о ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том при |
| сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једин |
| а? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам при |
| корити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала |
| S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој о |
| кренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са |
| хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И он |
| бали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се потјере. |
| Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан потврдно повластице граду |
| није дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Дубровчанима |
| дно повластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио све раније дарове цр |
| краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, |
| манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа но |
| p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као |
| само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем опис |
| о Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...< |
| враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p |
| вако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци |
| па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло |
| устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш |
| а је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, к |
| мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> < |
| се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети |
| <pb n="209" /> а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, |
| убављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах |
| киде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и мо |
| ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> < |
| сојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкарница, коју је уредио српски |
| између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али |
| умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао |
| <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, |
| ели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p> |
| ја својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не ви |
| ас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза др |
| лико поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Дечански</ |
| , и тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Кова |
| ијатељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, |
| међу Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже |
| </hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка |
| двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана Црнојев |
| ер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, кру |
| сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим! |
| послије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, |
| и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер о |
| којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: — |
| по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n= |
| ињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, животворна; она одржа |
| ва; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb |
| ак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по јез |
| ки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута |
| ели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго ја |
| исли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога |
| к Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тиш |
| пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљ |
| аној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, р |
| дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, реч |
| ко село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи) |
| рац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлуч |
| шта сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Св |
| се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћишт |
| ц већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српск |
| ра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>аха |
| иге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <m |
| i>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај |
| дсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видј |
| било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черк |
| и бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим рас |
| е мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долази многи с |
| латинском, туђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а |
| му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену по |
| а бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, |
| ути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутск |
| добри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S |
| стотинама босанских младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукоп |
| ришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им |
| јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у |
| оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији; <pb n="237" /> а онамо даље |
| ана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; |
| врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; п |
| ote xml:id="SRP18860_N2"> Ферман, којим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира |
| бди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу б |
| срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n |
| је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу |
| Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Ј |
| каже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министарском савјету на <pb |
| са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, с |
| дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико дана, |
| днекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с |
| се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут п |
| 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <milestone un |
| уде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис): |
| — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год |
| ански</hi>.</p> <p>Небројено пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, |
| јели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, уви |
| јим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 3 |
| оњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у |
| t="subSection" /> <p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, |
| ја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечисто |
| p> <p> <hi>Духовник Никодим</hi> игуман је порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима |
| каше у вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово с |
| <hi>Господе помилуј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље |
| о поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и |
| начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, |
| епим златним или црним словима, исписан је Султанов родослов; забележен је дан и година Муратов |
| аде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје |
| е мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, а |
| в....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду с |
| исписан је Султанов родослов; забележен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из К |
| <p>Доцније, наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> |
| и, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на |
| нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни и |
| о и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p> |
| овој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао |
| Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће |
| Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види |
| е, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није |
| дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Преда |
| је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шал |
| е је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може |
| м Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се вид |
| аш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до |
| ајвећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао ј |
| а: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Заг |
| мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да с |
| Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, бл |
| ек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, |
| у неколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама |
| ри године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђав |
| у:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз |
| ) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога |
| ужбу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гут |
| е српске манастире, <pb n="122" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како |
| је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Ср |
| хање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било |
| љ.</p> <p>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој |
| зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, па човј |
| здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим р |
| стио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
| и, још прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондј |
| кад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај ма |
| мназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По св |
| рајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало ње |
| ходећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи г |
| тва, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крште |
| урчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су ско |
| де.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковц |
| обраћала свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, т |
| ије сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, |
| мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцниј |
| /l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у ср |
| кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.< |
| ви сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако сла |
| осовских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> <p>— Како то мисл |
| >— Трговци путници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море поги |
| траже рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, нек |
| о на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, посредница трговини између Скадра и Ц |
| д <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’ |
| Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и |
| ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; |
| ријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена тврдо |
| е потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се суварија |
| и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се |
| не присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности |
| је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је б |
| у је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје |
| као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па |
| , дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију |
| ру, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Диоклеја</hi> или <hi> |
| аке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачк |
| вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан |
| ојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који |
| Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац |
| Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па + |
| лазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало д |
| Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје |
| ити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријеч |
| едонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, ку |
| к у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио |
| Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренет |
| трен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих |
| ека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге |
| ма више знакова за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По |
| и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и |
| ровника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију.</p> <pb n="117" /> <p>О својему родном мј |
| а си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди |
| много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, из |
| вачким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да |
| све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави |
| и.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не |
| тине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али |
| како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као |
| p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: |
| дморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи с |
| и из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах нек |
| н из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, т |
| ића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p> |
| и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може |
| ићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао |
| ати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— К |
| 2.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селит |
| цима.{S} Особито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири |
| subSection" /> <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n=" |
| ридолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Б |
| етету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана. |
| а снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне тв |
| Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугари |
| о је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажал |
| Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се м |
| о, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као сн |
| се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абду |
| лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три |
| одавдје <pb n="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора С |
| ајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљ |
| окупано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Х |
| жне Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не о |
| м каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш п |
| ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнул |
| акво је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milest |
| рекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у свој |
| ловић (1546 —1579), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску пат |
| b n="165" /> <p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијеса |
| уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и за |
| milestone unit="subSection" /> <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава |
| на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на |
| теља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, наст |
| само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— З |
| 75" /> Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако |
| аш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n= |
| с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз |
| мену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турск |
| Макар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и у |
| ошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi> |
| ру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику словенском, ко |
| дао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, про |
| дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове < |
| дим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, од |
| ви сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нови |
| едњега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У |
| >Рожај</hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} |
| а десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница |
| соте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омлад |
| е се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек |
| ити, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: ч |
| ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих дво |
| писмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од земље за два мет |
| варају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разг |
| на турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, ос |
| а доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Ме |
| који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше |
| У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} |
| сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може би |
| шија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</note> |
| ру, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту |
| Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових к |
| ас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Ом |
| ше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велик |
| e-Cyrl">Дас ист гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те п |
| т, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разор |
| с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне |
| у да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми |
| будућности тих народа?</p> <p>— Познато је, одговори Никола: — да будућност сваком народу најви |
| е себи автономију!“</hi></p> <p>Познато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Бе |
| која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Ст |
| {S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за |
| еза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црного |
| он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Саве....</p> <mil |
| p>Старјешина погледа по стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака |
| за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, |
| који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се |
| ада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, |
| силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је |
| у.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</ |
| гађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило сл |
| орило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало |
| дама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, |
| — у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Ј |
| и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{ |
| прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добр |
| са, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег н |
| лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко |
| осову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову |
| p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузим |
| и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, ч |
| е што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени мален |
| само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" |
| авољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу. |
| а а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући |
| вратити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријеп |
| сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ни |
| обратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова |
| је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва |
| што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки пропов |
| вих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од стар |
| м оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће |
| .{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не м |
| сијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету |
| , да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приш |
| емљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку |
| репушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> < |
| а Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p |
| ао о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по |
| ољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији |
| им на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам он |
| тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто с |
| ише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије |
| Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао |
| ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му дру |
| а отимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А |
| рло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све пле |
| tion" /> <p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="4 |
| дости, била необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> |
| и је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по православном свијету, и пошто ј |
| утовао по православном свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="122" /> зн |
| ро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад |
| } Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враж |
| p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неко |
| hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг |
| р, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана <pb n="2 |
| е чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице |
| тврде:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби кажу:< |
| веле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:< |
| обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пута р |
| који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target="#SRP18860_N1" /> граница и |
| ује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић |
| идио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и |
| Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, прод |
| курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биогра |
| које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа чес |
| није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} Т |
| ђених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је б |
| мио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{ |
| вати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла |
| крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Васил |
| p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би по |
| о велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљ |
| е наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу |
| екиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусј |
| смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше |
| више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо в |
| </hi> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну <pb n |
| <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, |
| е ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сјед |
| тавља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је јед |
| нове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и се |
| ом се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p |
| сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хри |
| Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Го |
| да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p> <pb n="173" /> <p>Члано |
| це, само потурчене.</p> <p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у |
| >— <hi>Крст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваш |
| , а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетл |
| , особито преко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично о |
| мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Н |
| истрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, теч |
| х к <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двј |
| ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешк |
| . “</p> <p>По свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католи |
| о то мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да с |
| о да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ те |
| але, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које се ја |
| ало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је |
| де.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> < |
| трте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> < |
| а много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није видјела, шт |
| тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хра |
| је црногорска државна пушкарница, коју је уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао |
| аље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од |
| па прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наст |
| у, и одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, б |
| дир, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Ме |
| и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо В |
| ере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, |
| а.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе План |
| >Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} |
| чало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови ш |
| е <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо ј |
| одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још ниј |
| есмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који д |
| год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да |
| вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p |
| ти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима |
| и турски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је турск |
| на да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо |
| му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници |
| воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n="7 |
| ије ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши за |
| како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непос |
| опчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" |
| а један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга дје |
| њег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали с |
| а би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо |
| рела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Ом |
| о је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашино |
| домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашт |
| кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; влас |
| кодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја па |
| што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на он |
| о Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, п |
| лије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коро |
| од, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам |
| раза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, п |
| је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за ј |
| :</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће |
| е.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Ово |
| оту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па го |
| нца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни љ |
| све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио с |
| грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Остали |
| у је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кр |
| коловића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богас |
| јесу нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него |
| е нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...< |
| ара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зиму |
| а Цетиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске стар |
| рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нек |
| говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и |
| авади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, С |
| мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се |
| а и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате |
| обом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p> |
| ње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наговарати арнаутске |
| се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се |
| у међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ва |
| оре.{S} Надгледајући своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег |
| ије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ |
| урци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прад |
| м, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен |
| а ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве з |
| "220" /> <p>— Аман, честити Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је кол |
| бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана |
| ма једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређено је с |
| она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику словенском, који је Србима близак и |
| и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубо |
| — Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Макед |
| кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједат |
| велике земаљске старјешине.{S} Неколике јевропске државе држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Ц |
| , а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под само гр |
| } У младости својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирск |
| јепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>православни попа</hi>, <hi |
| ед тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан, и један младић, као роса млад |
| помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи |
| вати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у свој |
| своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је би |
| наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе м |
| слободније разговарати, пазећи ипак да један другоме више казујемо оком него језиком.</p> <p>И |
| ком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Срб |
| ају живимо светитељски; промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста чест |
| ва оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на |
| ти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаље |
| ....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један старији Турчин оном што говораше са мном, и тако |
| Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| ци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој |
| да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и св |
| бук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали |
| испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро |
| дајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам остало |
| ући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пуш |
| ци, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас п |
| но поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толи |
| S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И |
| окле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба |
| а нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рође |
| амедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно постање;</l> <l>Ка |
| утите, омудрите Србе,</l> <l> <hi>Народ један али тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувај |
| аво, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбу |
| ин, а домородни свађачи остаће да криве један другога за своју заједничку лудост и заједничку н |
| и босански и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је |
| <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да |
| арод један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој |
| осову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> < |
| ни, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци ниј |
| мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак |
| у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{ |
| с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пуш |
| о свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p> <milestone unit="subSection |
| смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташе нешто један с други |
| , и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и вр |
| ла двојица; један човјек средовјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвије |
| не да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио с господо |
| мо се тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p |
| и међу собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та борба престане, престаће, ма |
| види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{ |
| Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У ј |
| ише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, са |
| по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; уза |
| ?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да |
| ne unit="subSection" /> <p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло |
| не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога |
| риликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи |
| ани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да пр |
| толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>И |
| су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вр |
| густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну |
| о како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по |
| наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Виш |
| ијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијеса |
| ога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, удари на врата |
| и моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубр |
| дан к другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђа |
| е помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао за |
| за воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у зем |
| узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, |
| ркеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим |
| И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће би |
| ођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и |
| лазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну л |
| ога крвавога <pb n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побје |
| „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, до |
| p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бран |
| ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи < |
| аву већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше стр |
| е нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уст |
| мере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемога |
| од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски стра |
| вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, си |
| ити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица |
| рзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се |
| Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, сре |
| еб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, сваки дан |
| тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави своју |
| свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како |
| могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S |
| ија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је |
| за сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ |
| и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> куда војска |
| овици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„ |
| турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особи |
| а другог Бога, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је |
| осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам |
| ворца рјечи послушно постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својој |
| Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту припознатих служитеља Божјих од три боса |
| , Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, свак |
| и Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију у |
| јели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она |
| ачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега |
| ни!</p> <pb n="68" /> <p>У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо |
| >Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познаје |
| ш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Србе,</l> <l> <hi>Народ |
| е нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се |
| а, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској око |
| тојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако пор |
| p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а |
| а Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред ос |
| де дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смије о |
| ини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То |
| ка, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{ |
| но кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева |
| вије турске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјега |
| одницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која |
| дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мј |
| ају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриједно д |
| оја их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни сино |
| ш, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на |
| насмо: како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан |
| ро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; при |
| по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијес |
| , бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копао |
| Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или |
| гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згр |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једне ноћи, према лијепој мјесечини, нас неколико друго |
| <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у в |
| спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пу |
| него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће з |
| ни: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господи |
| је си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир |
| ко не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а |
| с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих др |
| ријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане</h |
| Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерме |
| ије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он на једној ду |
| /head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада |
| орске.</p> <p>Трговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са С |
| а Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разгов |
| ворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године |
| е.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да с |
| врло малецне према великој слици њихове једнине.{S} Ето погледајте одавдје <pb n="215" /> с Кос |
| ч српских земаља, творац српске државне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Н |
| а</hi> прво мјесто <hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће иск |
| о они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су св |
| рију широком свијешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, слож |
| амо кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{ |
| м Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milestone unit="subSection" / |
| е знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па м |
| х стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва См |
| > <p>Говорећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећ |
| ки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести.. |
| Турци оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом |
| лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбу |
| p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <pb n=" |
| пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не у |
| Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и |
| стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећи |
| а.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Г |
| вају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l> |
| {S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко планине; |
| ћи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вр |
| мо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су |
| ају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много |
| тану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Ж |
| p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дј |
| рцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И |
| ок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједницу.</p> <p>Игума |
| .</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рек |
| Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар |
| шли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p |
| осити Сердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласовитије племиће у Босни и у Хе |
| bSection" /> <p>У тамници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јам |
| ар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; |
| говоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За т |
| епе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...< |
| орника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку |
| а веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпези, имати: печења од ја |
| почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, |
| <p>Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се неш |
| љив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану сво |
| рише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у |
| орену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду |
| шта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу |
| у Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што |
| анима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке |
| , Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траж |
| ника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше |
| не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу ти |
| еговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове |
| е; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Баби |
| и, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом с |
| ико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла |
| unit="subSection" /> <p>Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду |
| не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете коњ |
| а се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међ |
| и!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, |
| /p> <p>Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до сам |
| — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што |
| што сама хоће!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, к |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасја |
| Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су н |
| невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заг |
| православним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се. |
| тир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину |
| нас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата! |
| јио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Ес |
| нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стиг |
| Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназиј |
| ; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „В |
| е, ми се само пријависмо <pb n="163" /> једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па од |
| свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> |
| има, и погледајући на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хт |
| ући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би |
| /> <p>Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се |
| село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваше да јој |
| мркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помоз |
| гинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, < |
| господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погин |
| да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не сам |
| ода несрећнијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашњ |
| > десну, па нас, тако везане, предадоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се |
| лика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе |
| ако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно |
| >„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> |
| IV</head> <head>Сужњи</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на |
| рали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше |
| одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црногорске границе.{ |
| це у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су |
| ору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и ос |
| ала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: т |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних |
| чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему |
| рским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} З |
| мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што мо |
| рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну <pb n="155" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, ј |
| на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да |
| е мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од |
| падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Ле |
| > на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упит |
| је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вр |
| око овога манастира, духовник исприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово само |
| она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! ре |
| врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и ж |
| здесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како с |
| трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готов |
| t="subSection" /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није |
| /> <p>Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb n="246" |
| јели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме |
| нуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад д |
| наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа прос |
| не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зн |
| учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, |
| ....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто од |
| е оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, која је била одређена да узме ору |
| 24" /> <p>Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда |
| Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једно |
| } Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином |
| француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> <p |
| бац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у |
| јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте |
| рте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које |
| м, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави своју причу овако |
| видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Б |
| се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и |
| удма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, |
| :</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше чов |
| о човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p |
| де:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби кажу:</p> |
| нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо м |
| мани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, |
| и, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| кције из <pb n="119" /> философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за |
| ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава ка |
| ховних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, сву |
| и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, су |
| а један другоме више казујемо оком него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, замолисмо Рам |
| м југословенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од д |
| Само је Византија пружала јеванђеље на језику словенском, који је Србима близак и разумљив, а |
| већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога |
| : да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки).</p> <p>Владика не само |
| оли Рим — на класичком латинском, туђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу — на < |
| анство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а ко |
| је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у |
| с се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбрати |
| </p> <p>— Македонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе срп |
| пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испричас |
| не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко прагова, као |
| ћ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, |
| к жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, |
| о брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женски гла |
| <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце |
| устаје, излази из џамије, назува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред вратима, и о |
| > носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек в |
| тету хоџа даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Мекселина, Мернож, Дебернож, Сазенож, |
| и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни |
| >Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе |
| доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе |
| ишћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуш |
| , да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момц |
| своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјеш |
| ари тврде:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби ка |
| урци веле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци ка |
| Грци кажу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p |
| ко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, шт |
| икли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван |
| рци обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пу |
| ац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target="#SRP18860_N1" /> грани |
| а, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Мла |
| је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, |
| ен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни мо |
| ити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине ис |
| коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре а |
| аше у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за < |
| и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, |
| или у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Оста |
| баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све |
| Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дри |
| шира од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не |
| еђу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они |
| , расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово |
| али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон от |
| етну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам |
| могу вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао с |
| слије овога и многога другог разговора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера |
| ше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га |
| вести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{ |
| ..</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, |
| Још од онога несрећнога дана; продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло |
| <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћ |
| <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле. |
| ркези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, |
| ј мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком |
| и своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окре |
| <p>— Јест, брате слатки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спа |
| вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су |
| ст, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је |
| оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња |
| <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба |
| ти помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова.{S} У овога |
| /> <p>Видојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањениц |
| дморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћин |
| ари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Ви |
| се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у муш |
| литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих |
| ином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући |
| својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног о |
| Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у с |
| чивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, |
| ја, нешто, поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слатки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник |
| ском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S |
| а узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба |
| ; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је |
| у: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах |
| n. n. s. n. t. d. g.</foreign></hi> (То јест <hi><foreign xml:lang="la">Non nobis, domine, non |
| ! одговори старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — |
| и из дућана, странци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине |
| су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак данашњој пријестоници црногорској.</ |
| што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што ј |
| помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини |
| адњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје м |
| етку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће з |
| ендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! о |
| ја покривају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне с |
| овори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хри |
| лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дај |
| лошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим |
| јући се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао |
| ужно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта д |
| затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога н |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају |
| ак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти |
| стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње |
| , која својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади н |
| г на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зо |
| сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p |
| <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети |
| е мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, ш |
| јеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: |
| n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> < |
| е, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је по |
| за да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је |
| , да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога |
| а и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на |
| в и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све о |
| умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, бра |
| ијеме и људско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говор |
| орам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском з |
| >Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> <p> |
| неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у см |
| уђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, |
| Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="18" /> сина да п |
| могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно би |
| и савеза, остали у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако |
| n="224" /> <p>Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас |
| мао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући |
| виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико сел |
| васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав н |
| итар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно ова |
| тати на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!... |
| ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо! |
| не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је |
| ље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петрони |
| гацко спуштати на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега |
| , као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, |
| е он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за р |
| ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; продужава Јеремија: када |
| е народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Н |
| јевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: |
| казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Ли |
| који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манас |
| га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са св |
| ужан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак |
| а од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: |
| ином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље |
| еника, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, са |
| вему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: |
| ћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече |
| град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, је |
| а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n= |
| ћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им пл |
| 37, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <milestone unit= |
| а су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, б |
| е би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто прен |
| Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас |
| о како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислил |
| кле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше |
| искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети с |
| Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они тол |
| p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, |
| оши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биогр |
| а" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, реч |
| ну му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</ |
| те?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговор |
| ан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема |
| као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас |
| овјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S |
| али су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> < |
| о у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне пр |
| бе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа ј |
| се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи м |
| ишћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурче |
| и богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се |
| p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђука |
| у главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше |
| оји нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, да н |
| ене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone |
| е <pb n="186" /> убилце каштигује, него још на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу |
| потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, |
| /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе |
| аје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћоче |
| <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих |
| а из старе српске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, |
| ада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је |
| ке, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све |
| гара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p |
| де.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> |
| е им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу М |
| дјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, |
| ласи:</p> <p>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам стигао разгледати разне трговине и радње у |
| пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“, |
| а оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p |
| прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна |
| д Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо пра |
| ваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијек |
| или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} |
| Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, |
| у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао се с језиком и обичаји |
| несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њи |
| у, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Ње |
| ита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред невоље коју |
| а ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брав |
| ао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као у |
| јеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, д |
| х Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине до гласовите цркве Грача |
| на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченг |
| говића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска |
| е био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се одао на трго |
| мо ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на св |
| >— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, наставља онај из гомиле, намигујући |
| Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну сп |
| синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише |
| нио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопса |
| нога земљака!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле |
| смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље |
| да ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко ва |
| е, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама, |
| рвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфтија</hi>, ус |
| екох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве својега славн |
| у врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо се за |
| <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио |
| пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас ве |
| тезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога |
| А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подгоричанин, <pb n="133" / |
| укама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштв |
| {S} Други су се опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћ |
| ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни д |
| мо човјека који гони два <pb n="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му |
| b n="185" /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang |
| p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако |
| ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбј |
| ке земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У |
| ти на свој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год |
| иштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова до Бабина Мос |
| > <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао п |
| разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, п |
| боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, госп |
| које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о |
| спроси Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим |
| побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!. |
| наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у је |
| оде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово м |
| ју да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може |
| ах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету |
| >Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то |
| тнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, |
| 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и гла |
| авим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Сто |
| , наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, |
| аједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, брато |
| зантију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља призна |
| p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо |
| била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије р |
| говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој неср |
| иром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То н |
| е?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, о |
| е изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb n="197" /> па |
| к да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, |
| из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњ |
| у раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone unit="subSection |
| в голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљ |
| иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видј |
| да трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до |
| лећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, ј |
| како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје |
| уша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</ |
| живши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, пр |
| јера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече |
| "198" /> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин |
| ма.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите |
| у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњ |
| и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем ст |
| нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим |
| ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од |
| /p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} |
| ши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на једа |
| !...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> < |
| киде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога го |
| /> већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуш |
| ромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћу |
| два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекну |
| <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Б |
| а, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затв |
| која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| но и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима:< |
| лонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста т |
| о! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Н |
| ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да |
| ели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман та |
| ник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> < |
| ако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у |
| дговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефе |
| махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Пав |
| 85 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n |
| књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолим |
| лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете |
| научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црно |
| пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, з |
| га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</ |
| {S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело гла |
| p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза |
| — Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он |
| и!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Ник |
| дући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити |
| игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учин |
| ан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која с |
| зара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме |
| се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{ |
| бу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на на |
| и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, вис |
| ву побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с |
| зети, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред |
| изантија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; бил |
| а толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, |
| {S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине дру |
| p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да з |
| а раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> < |
| лице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош необично |
| </p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и р |
| дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p |
| сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи до |
| м четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ на |
| у — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, са |
| ијечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше <pb n="247 |
| спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: с |
| Рогачицу</hi> и <hi>Љубовиђу</hi> право ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја |
| l>Творца рјечи послушно постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а сво |
| <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дође Госпо |
| n="243" /> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него шт |
| које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бен |
| лико дућана, и неколико чађавих турских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, |
| до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те |
| ање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи |
| аше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турск |
| ио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур |
| заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.< |
| рзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте п |
| Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована. |
| екине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с |
| настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, |
| домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>По |
| опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да д |
| То пољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се ок |
| /p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опам |
| кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> < |
| али да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{ |
| ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> |
| е смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би прис |
| ubSection" /> <p>Једнога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из |
| дјела.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер ид |
| бија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није |
| јести овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, |
| рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он |
| — Одиста, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете |
| p> <pb n="79" /> <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Кос |
| и многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, <pb n="109" /> падне прилога до пет хи |
| га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне |
| лицама као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p |
| : ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажењ |
| се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, о |
| рих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> < |
| ојих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођ |
| уг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви |
| природно да не воли један другога; али, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња |
| аву, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побј |
| , и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима својима дошао дотле, |
| кодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном |
| е тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је до |
| <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти |
| да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</ |
| ="subSection" /> <p>У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат |
| је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Мор |
| /> <p>— Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој |
| че Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за |
| аспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који |
| b n="168" /> <p>Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера пра |
| ндар био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске |
| , смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио |
| а не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега р |
| ви у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује |
| рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сл |
| оје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арна |
| Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му |
| S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> |
| по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он |
| м; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутс |
| миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он |
| тану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагиба |
| и старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјес |
| кад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га по |
| мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско ца |
| ад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Ц |
| говине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за в |
| и, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремиј |
| /p> <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} |
| што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ич |
| народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, ка |
| ?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ шт |
| бит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, |
| а игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и п |
| се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити |
| друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</ |
| Погле!{S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну |
| као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— |
| ж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под |
| азу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и |
| зговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима |
| нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово ср |
| оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале |
| <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше |
| го.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{ |
| из уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде цар |
| : нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарен |
| римо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи свој |
| место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским суза |
| ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорил |
| Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овом |
| ти његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како |
| епоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевој |
| је консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За не |
| г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољ |
| ви легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снах |
| жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас |
| оше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упи |
| ала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате |
| вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</hi>“!...</p> <milestone u |
| може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало зе |
| д у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је |
| кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље б |
| S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао |
| парени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон |
| кле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, свој |
| је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га поз |
| ској окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао |
| ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.< |
| ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била ш |
| ски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га ј |
| и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња |
| <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли |
| је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама као својим валама.{S} |
| !</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори млад |
| з Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, |
| лије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit="subSecti |
| агледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, уда |
| е, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека жу |
| би жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: |
| unit="subSection" /> <pb n="202" /> <p>Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само буд |
| и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати |
| не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врл |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју ли |
| је дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упит |
| !</hi> </p> <p> <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћ |
| бдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда напа |
| је, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се на |
| ијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао о |
| м ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наз |
| а свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без боле |
| о.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да |
| p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сват |
| и се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај ке |
| часова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнау |
| идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окрен |
| тић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих вик |
| брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са |
| е диван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, |
| ју по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> < |
| га несрећнога дана; продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако. |
| чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <milestone unit=" |
| под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледа |
| ославног, Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје д |
| као дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, |
| гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на тр |
| еки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко о |
| ти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати |
| широве смрти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је |
| <pb n="239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му ј |
| овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем |
| Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и вр |
| х је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци кој |
| је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном |
| ком.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не знај |
| рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} |
| његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> < |
| е, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћут |
| говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових стар |
| мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, |
| других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепш |
| да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе |
| јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава чест |
| упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно |
| Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљ |
| ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе |
| ете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега |
| дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике |
| и не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много ко |
| ју за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћ |
| еђу Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како |
| а је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења |
| бији другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глав |
| , и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, п |
| Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби кажу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, не |
| о, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећуј |
| к је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори: |
| кона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Т |
| х, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митропол |
| о Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, реч |
| > <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и з |
| обито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоник |
| послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да |
| е ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Заг |
| атри....</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо |
| и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српс |
| Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p> |
| Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег |
| ависмо <pb n="163" /> једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разглед |
| авине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Н |
| сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, кому ва |
| ик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> |
| ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њи |
| и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, |
| рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> |
| а се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за м |
| ричасмо не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у |
| , као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјес |
| чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши сл |
| на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потур |
| се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— |
| рпске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не |
| ух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продуж |
| ши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратк |
| на</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу |
| ну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји п |
| те Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, |
| у се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> < |
| своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити |
| и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да жели |
| екар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p |
| p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу о |
| ћама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човј |
| </p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</ |
| звјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци веле |
| вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, ид |
| ногораца с Турцима.{S} Особито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p |
| у Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат С |
| ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ј |
| и грађевинске облике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких богомоља, а и |
| !{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, м |
| рати, пазећи ипак да један другоме више казујемо оком него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Ко |
| но осуђивати неке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првоб |
| риклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађали око овога манасти |
| ранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше |
| nit="subSection" /> <p>По недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно |
| оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташе |
| или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, малих лу |
| м руком!...</p> <pb n="219" /> <p>Стари кајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и |
| p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— |
| још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, да нас пријатељски прими.</p> <p>Вриједи вид |
| суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{ |
| агородному Господину, Царско-Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно |
| предене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији Турци, ни по чем д |
| тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то н |
| ному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту р |
| жимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ух |
| , па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бе |
| е?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Т |
| једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, |
| го дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели |
| ене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} |
| ремена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубов |
| , примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! одговори О |
| једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао б |
| ио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати к |
| о дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као |
| ч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, |
| ју, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве п |
| е.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, |
| у државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" |
| ја: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута застава, којој тегли сва |
| беса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> < |
| дама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S |
| ају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих руп |
| а, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо п |
| ђати око једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n |
| м, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се т |
| јешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледајући своје земље, |
| оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лијепи госпо |
| причати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова |
| и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења! |
| <p>— <hi>Крштава се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, |
| ру, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико |
| ога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер био ја |
| ијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један друго |
| готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити |
| имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода |
| зу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који д |
| ише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div> <pb |
| сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести ба |
| исати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и биј |
| е ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, з |
| је се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него |
| вати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јама |
| шт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту |
| Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могући га устав |
| многих разговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема на |
| ва од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главарима?</p> < |
| ремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници. |
| се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви |
| д путујете?</p> <p>— У Софију.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да |
| о дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Му |
| може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — п |
| , а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! |
| доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опад |
| оитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се п |
| и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Ш |
| ти каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" |
| м стварима.{S} Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— |
| Приштине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста |
| еби казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан |
| турчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њим |
| само лијепо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Ж |
| ј га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име |
| /p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без г |
| се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах раскл |
| и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому |
| дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не море раз |
| гом сједјели, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага |
| смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му исприча |
| орника: али се нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман који онако, без икакве нево |
| ти, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами |
| Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од чов |
| један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Би |
| права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да сврат |
| > <p>С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге |
| Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p |
| лији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> < |
| знајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приш |
| шке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се |
| Балканском Полуострву, упитаће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> |
| Косово цијела српска историја!</p> <p>— Како то мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџб |
| Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, н |
| у лудост и заједничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих |
| еш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га до |
| нику поздравље, него низ Тару.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусињ |
| и домаћина на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни п |
| ру, настави своју причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углавље |
| адао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да |
| а ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше господство, мени ће бити право, ре |
| о: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знак |
| на је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>! |
| , које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су |
| у остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> < |
| ка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали ос |
| плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> |
| м?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Мом |
| >По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У |
| година одлежите у тамници, заборавићете како се буни турска царевина!</p> <pb n="221" /> <p>— С |
| ијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову! |
| ким, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње вријеме В |
| Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијел |
| лужбу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чи |
| граду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, в |
| лику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milestone un |
| око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули |
| с Турцима.{S} Особито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Че |
| nit="subSection" /> <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <p |
| еву заповијест.{S} Испосник, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је т |
| баће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} |
| што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Муха |
| о војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти |
| p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад вес |
| рави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чем |
| мед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не |
| ћу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То |
| није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли с |
| — Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред < |
| n="125" /> своју вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин — западну, |
| вде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Б |
| нички, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> <milestone unit |
| лу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају младићи Хришћани и Кршћан |
| рзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће |
| огледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се устав |
| а, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, |
| и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године |
| у се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Вид |
| p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Аг |
| ићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје |
| ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде |
| па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крад |
| по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се с |
| је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамиј |
| ише, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по ово |
| та ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и вјере Пави |
| е необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, и з |
| оји се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надг |
| е Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двој |
| га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао д |
| 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку |
| оварајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на оног |
| 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</note> <note xml:id |
| собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и |
| unit="subSection" /> <p>Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; |
| еру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би |
| омољу.{S} За десном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ |
| ој тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <ref target="#SRP1886 |
| н.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би |
| гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Па |
| ј погибији могу вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и готово с |
| знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може с |
| преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац испре |
| а то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на зе |
| утским главарима?</p> <pb n="187" /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запи |
| рци исељавају, и трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад дог |
| владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манаст |
| светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Ту |
| бучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родо |
| а је то само претерана смотреност онако калуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко |
| аоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситареву, пого |
| заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и |
| и га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах |
| , нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журит |
| е стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лага |
| S} А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, |
| ти и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом |
| јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му |
| с на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступамо на земљу зеленију, окиће |
| у душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него |
| оста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам |
| .{S} Дрина, прељевајући се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у |
| а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milest |
| тињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бе |
| ла: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене дру |
| ку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем изгобељасмо се |
| трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромо |
| Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гав |
| лавна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На је |
| Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачк |
| а, колико је бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати наср |
| а се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Ха |
| <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је |
| д сандуком виси бронзани полијелеј са 6 кандила која покривају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу |
| е двери, пламуца <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p |
| Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи б |
| се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшеничн |
| зиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако |
| ротив Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљ |
| по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништ |
| пића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n= |
| х вода, које се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ни |
| точење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудит |
| <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам |
| жањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њем |
| куд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће у |
| ли, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!... |
| е Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ј |
| аху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путни |
| на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и ота |
| од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу д |
| астави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови по |
| и родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p |
| о, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не |
| е?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека свак |
| слије тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма |
| своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако пошт |
| Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га |
| ју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, |
| и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска гр |
| вена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походи |
| азати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и |
| еде у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, имао султански орден, за рану |
| Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</ |
| то више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи |
| може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусје |
| е; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједницу.< |
| ; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах уско |
| — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српски |
| тјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје |
| вим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу |
| ...</p> <pb n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трж |
| </head> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о о |
| ни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај |
| згледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се с |
| има бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb n="156" / |
| а Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за другима.</p> <p>— Они по |
| чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје |
| је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин |
| једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, |
| је, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути: |
| само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Ост |
| Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, |
| цама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у д |
| ао опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер С |
| јере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с пошто |
| } Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи ка |
| траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>По |
| з јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближ |
| канских народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи ника |
| у је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно |
| у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и г |
| тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и |
| ти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац |
| има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина |
| а у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, |
| а, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратк |
| то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисм |
| о, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми |
| вало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити |
| наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио |
| <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раст |
| и ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасош |
| дан човјек средовјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Ка |
| ремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута застава, којој тегли |
| је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш |
| и, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјерцу, и подухватили му се за |
| Носи војничку <pb n="189" /> униформу, као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Г |
| еже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Тр |
| и доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и политичк |
| "47" /> момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> < |
| каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} |
| ст с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Нека |
| ет до шест стотина путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени |
| а, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се |
| е својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Дана |
| и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј историјских споменика, које ја овдје не |
| ву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој в |
| е да се устави на граници своје власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери сво |
| њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад |
| младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе |
| ва на прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако нару |
| их, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то |
| па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: |
| у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — п |
| никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на је |
| Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше с |
| ћена, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Т |
| м био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна |
| и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој не |
| обито кад надође, тече варошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, |
| с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</ |
| едан чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb |
| ан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| естане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знал |
| /> <p>Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" |
| укав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— |
| ељака, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Жив |
| момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p> |
| у у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај |
| ац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +сла |
| же, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у св |
| 3" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна |
| он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</ |
| твора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, |
| не су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, |
| ји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" |
| ана <pb n="243" /> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, |
| род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло |
| своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вје |
| Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гледе се попријеко |
| S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су ч |
| ко блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина с |
| та честити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровц |
| већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми |
| ги дан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме |
| S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— К |
| ад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се д |
| н, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ |
| ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиља |
| p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и пад |
| народних одношаја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p |
| рими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанство из међународних одношаја црногорско-т |
| зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi |
| p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> |
| н је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзира |
| желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и сам |
| рту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао |
| пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у |
| а сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За т |
| так, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла |
| али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>От |
| ва.</p> <p>Варош Приштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина |
| > <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџиј |
| вјештаја, <pb n="263" /> може послужити као завршетак цијелој овој приповијетци.</p> <p>Писмо т |
| брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се кл |
| от појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="11 |
| ици намјерници.{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, мома |
| н <pb n="88" /> својега затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене |
| о мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а до |
| ..{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> </div> <pb n="100" |
| е српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још о |
| ић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права |
| е нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српск |
| ="52" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њих зади |
| путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валиј |
| </p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и рат |
| днички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљ |
| из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, |
| у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, д |
| То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци |
| земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвил |
| аве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао к |
| против, радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити друго |
| или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лије |
| рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази п |
| ореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед |
| e unit="subSection" /> <pb n="22" /> <p>Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега је |
| !...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута о |
| раф: ту сједи црногорски <pb n="139" /> капетан, који нас не само лијено дочека, него нам још д |
| <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, против Вели |
| а у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p>У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се. |
| авани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанскога |
| </hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султана: а пред |
| бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје на |
| е и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица води с јед |
| еди на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Ј |
| о их петорице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p |
| р, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, С |
| село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту |
| је да се прокрадемо између двије турске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А како се |
| клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на план |
| о, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шће |
| јерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Сл |
| е неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, |
| ; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готов |
| ад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван пр |
| и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, |
| својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тада је |
| ји њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз пр |
| ој служби, да саставе:{S} Православног, Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три |
| , ове године—Православнога, до године — Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имај |
| ци гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народн |
| Овом манастиру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сва |
| сни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, |
| у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово |
| , сједе: <hi>православни попа</hi>, <hi>католички фратар</hi>, и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва т |
| ој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких богомоља, а и од православних које су грађен |
| јаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вр |
| е нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> |
| веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врл |
| вих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, |
| трану: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим пр |
| учинила да његове <pb n="186" /> убилце каштигује, него још на пола године после Муширове смрти |
| " /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што г |
| проћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну: |
| — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> |
| сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом |
| и послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> < |
| алдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <p |
| ах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла |
| пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставил |
| то му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, д |
| у штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| и лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> <milestone unit="subSecti |
| ам млијека, пријесна <pb n="104" /> или кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним ч |
| коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај ма |
| , Мекселина, Мернож, Дебернож, Сазенож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена седморице е |
| их што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме |
| му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" /> од препредене свиле.{S} Да му ни |
| моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћ |
| у ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде на |
| S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана <pb n="243" /> са снијегом, лила се ка |
| <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, |
| , то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, |
| а, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, нај |
| но.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рук |
| е освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <mile |
| ду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају |
| е авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су |
| совски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али |
| и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања |
| има близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем језику! излази: да им је Виз |
| овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p> |
| о, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према благослову мајке моје“ !... |
| вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="50" /> видом, да се не уда |
| дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> < |
| прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} |
| ; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ен |
| ки мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, |
| /p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шап |
| ј се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к |
| па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, |
| у једном присоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>ло |
| е пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S |
| се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху ве |
| <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамн |
| рменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један |
| мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега |
| мају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> |
| p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n="224" |
| 5"> <head>V</head> <head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и |
| а, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар уту |
| ама Јужних Словена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живан |
| капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, и |
| еремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, ок |
| етиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјеш |
| јаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не знајући како која в |
| уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла |
| и знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођ |
| официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <hi>лабат |
| школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и |
| ијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</ |
| уду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
| <l>Из бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај во |
| <front> <div type="titlepage"> <p>2-га КЊИГА КОЛАРЧЕВОГ ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p |
| е јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци с |
| одност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма нај |
| ди, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, |
| аду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни љу |
| меун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:< |
| и.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи д |
| носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; ј |
| } Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У та |
| му управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> < |
| д главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у во |
| анем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору |
| p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Д |
| е: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје најви |
| .{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусм |
| јеста, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак |
| варији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, би |
| је ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе |
| или и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега. |
| Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много што |
| могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, суновратне |
| бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вам |
| о да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на пра |
| питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете |
| ође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, |
| <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да |
| мјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стража |
| , само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Мо |
| Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Кокан |
| год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу |
| елу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посиј |
| не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрља |
| Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд нико |
| Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге го |
| ве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— |
| <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин — запад |
| ј ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су |
| ад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Под |
| n="163" /> једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико |
| све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије. |
| а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прегаз |
| м, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ам |
| а јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — е |
| ли, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта |
| осанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика |
| еднога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Бос |
| аковачким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, |
| а ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збор |
| <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не п |
| другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати |
| {S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши |
| hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква |
| тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош |
| је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом |
| иближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лије |
| с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, п |
| , коју је уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пу |
| има се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, |
| </p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{ |
| Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, ово |
| аћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жен |
| лећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмија |
| в наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, ка |
| је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунак |
| та жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе |
| рне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су |
| ева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања и изго |
| и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар |
| .{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кр |
| бани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S |
| ичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор. |
| > <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији |
| коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S |
| огло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, д |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три ма |
| сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за поја |
| аки носи узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сва |
| о аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</ |
| ђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично ли |
| ла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, си |
| } У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава |
| спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не |
| омаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се |
| одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква ј |
| о да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са |
| > <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћ |
| зрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Нар |
| пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми |
| могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми |
| ="128" /> <p>Највећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} |
| и десет дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тро |
| ову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин чо |
| ворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....< |
| мо кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизал |
| уге толико размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="169" /> точи, бе |
| ја хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за шт |
| ај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек |
| } Мене уврстише у једну жандарску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувен |
| /> <p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од |
| слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <milestone unit= |
| S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће |
| а бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека |
| </p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарниз |
| чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара< |
| своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад т |
| .{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилије |
| ом виси бронзани полијелеј са 6 кандила која покривају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту ко |
| баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнад |
| вије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој од Ту |
| .{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петковача< |
| то је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! < |
| ваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све р |
| и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116 |
| оред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио |
| е с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овд |
| а буну босанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани |
| .., под самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упу |
| ији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, |
| , у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, п |
| моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <m |
| год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђ |
| аповијест.{S} Испосник, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то сам |
| нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једне н |
| , ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњ |
| је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се била прекинула иза српскијех деспота.</p> <pb n |
| да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на |
| Не знајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једн |
| еких јадних арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се уста |
| настира, духовник исприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у м |
| те у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb n="192" /><hi>Среброгрло</hi>.{S} |
| ене тишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко прагова, као да се каке хале бор |
| , као неки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не м |
| огло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, о |
| ени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје |
| ; опођен је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико раз |
| на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако |
| вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, |
| </p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Д |
| аре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару< |
| } Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао |
| ли бити добри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у р |
| злази из џамије, назува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на с |
| у двије средине просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Ри |
| прокрадемо између двије турске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој ли |
| дечанске љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога |
| омолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљ |
| ; на десно се плаве призренске планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога |
| ања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка |
| га, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно |
| да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао св |
| шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка гр |
| одној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну |
| , може бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фи |
| ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi> |
| које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учи |
| чи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћ |
| } Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопал |
| ајнога читања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи |
| епче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} З |
| к и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему |
| уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости ка |
| па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасм |
| е било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, ос |
| ам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би с |
| цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву |
| и, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Ит |
| ој Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, п |
| поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, |
| ни?{S} -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало н |
| </l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све |
| ји.{S} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су |
| > <p>И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бран |
| и“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и |
| е десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> |
| „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p> |
| > <p>У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред тол |
| и ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увије |
| оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} |
| тубу, увијена је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и и |
| и, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратис |
| тово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, |
| Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у дол |
| дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даљ |
| затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добави |
| у.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружј |
| , људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје св |
| ја овдје помињати ситнијих беспутности које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили р |
| 2" /> гдје прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја |
| ом собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, |
| а је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начинила читава варошица.{S} Беранци |
| о, чисто очима прождираше предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу |
| м случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <pb n="263" /> може |
| nit="subSection" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ ч |
| ундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјеч |
| је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и с |
| оју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође |
| S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или |
| ко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је нам |
| атоличких богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жу |
| многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Ма |
| плану, што се толико слади многоженство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је ш |
| е уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, |
| ну.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</p> <p>Варош Приштина може од узет |
| ече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истин |
| рко хеј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева је |
| b n="61" /> и пространи хајат (тријем), који је отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба |
| Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, нег |
| смо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врл |
| , а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили <pb n="176" /> у Призрену.{S} Б |
| кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, з |
| Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Ниј |
| , под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену |
| it="subSection" /> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доц |
| , имена седморице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</ |
| м чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао с |
| а, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, |
| p> <p>— Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на кр |
| е почесмо прво разговарати о Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола ре |
| ...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, |
| S} Наилазили смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањем не улијева ништа весело |
| д Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, ко |
| осту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахну |
| " /> <p>Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу б |
| повили су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак данашњој пријестоници црногор |
| ци</hi>, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за н |
| те од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p> |
| одити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тог |
| о питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одгово |
| а доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до градских врата; а некад |
| ј живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турс |
| о што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене. |
| шић.</p> <p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или |
| ог проучавања за све просвијећене људе, који маре за историју балканских народа, и за њихову бу |
| па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Пр |
| омашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу о |
| и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи |
| да бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријате |
| дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S |
| уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе! |
| и гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, прено |
| око дигнута застава, којој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник лас |
| нути.{S} Овдје царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> < |
| вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити |
| оменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Ви |
| њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице |
| узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> |
| .{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима |
| селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој |
| пружала јеванђеље на језику словенском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на клас |
| рак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} |
| једи црногорски <pb n="139" /> капетан, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препо |
| ого већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен |
| но из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје |
| ници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже |
| а ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, |
| Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожнога краља к |
| Никшићу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјер |
| <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послиј |
| смо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним б |
| етиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи |
| S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гуси |
| абан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни м |
| Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обу |
| И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча |
| миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони |
| не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам сам |
| >Махмуд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5" /> који је онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога п |
| ад <hi>Диоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не мог |
| еднима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским |
| је се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} |
| ? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за другима.</p> <p>— |
| >А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омер |
| рамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Д |
| вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромашио, да идаше са сви |
| овјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milestone unit="subSec |
| горско-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„ |
| ше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашик |
| е богомоље зидале удовице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Пр |
| а, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо |
| некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, |
| даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гони два <pb n="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињ |
| је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људ |
| : ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, |
| на Велблужду (Ћостендилу) надби Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стев |
| n="122" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о с |
| ружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су |
| 4" /> или кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Ник |
| оје државе; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску за |
| n="119" /> философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: |
| аки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; б |
| астрти црном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини С |
| <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим |
| српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пј |
| и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој з |
| <pb n="39" /> овога младића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај |
| кову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, имао султански орден |
| војку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-ха |
| нгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну |
| пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n |
| говима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с гла |
| с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силн |
| е! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Ме |
| врло много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни |
| ни и Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађали око овога манастира, духовник испри |
| ом да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на |
| /p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почи |
| у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему с |
| ила контуманац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по том |
| .{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако |
| " /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мањ |
| деш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p |
| ет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вј |
| оћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим |
| осфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дош |
| а и једну причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имај |
| ти Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, ув |
| се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још |
| ле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим р |
| а, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историс |
| говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се трес |
| тече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савез |
| Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" /> ђацима оставио многи добар |
| оричанин, <pb n="133" /> махнувши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога |
| домислити: како се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?. |
| p>Чудан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских пос |
| обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> <p>— <foreign xml:la |
| да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бијаше највише |
| ко, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, на |
| и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витез |
| , свакад <pb n="266" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се |
| ајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети н |
| различним стварима.{S} Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: |
| ти које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико |
| нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, |
| за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi> |
| с одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла |
| шевку крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава |
| о одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и |
| е воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био |
| к странцима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми |
| оџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, |
| <l>„Тебе славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често сво |
| te> <note xml:id="SRP18860_N2"> Ферман, којим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - |
| вака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка |
| е на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га при |
| м, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у О |
| , по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људм |
| розор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши |
| лиза наличе многим стварима и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вулић почне јав |
| ном, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи н |
| S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> < |
| ругови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Т |
| те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним |
| и арнаутске поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им |
| разговоре.{S} Надгледајући своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамз |
| ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва |
| и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор |
| каква спасовна, високо дигнута застава, којој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} В |
| олико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао |
| о до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па |
| у и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Деча |
| а</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојан |
| ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— |
| ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки с |
| јој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнич |
| олико дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш |
| ва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома не |
| оза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријек |
| сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколиц |
| али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће |
| да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министарском савјету |
| високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за полаза |
| разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибр |
| елеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад |
| , ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, |
| {S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</ |
| ћи:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човј |
| била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S |
| ијеци је црногорска државна пушкарница, коју је уредио српски официр Милутин, кога је амо био п |
| ци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, |
| кадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb |
| ј завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, М |
| шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живан |
| са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт ј |
| граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толик |
| венима, одговори Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од неко |
| напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, |
| мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман- |
| могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу |
| оз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер |
| а Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу |
| душеван човјек <pb n="222" /> и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робоват |
| Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да |
| да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би |
| одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам |
| српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и |
| вака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи |
| де у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разго |
| Section" /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Ал |
| ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Жив |
| аршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Са |
| командир, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> |
| </p> <p>— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <m |
| старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он |
| д год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Кокановић</hi> </p> <p> <hi>игуман“</hi>- с. р.</p> <p> |
| о су амбари, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бе |
| t> <div type="titlepage"> <p>2-га КЊИГА КОЛАРЧЕВОГ ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИС |
| и-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевал |
| е у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb n="138" /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, |
| рску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, наставља игуман: — пренесен |
| он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црногорске границе.{S} Сусједни Црногор |
| ју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме |
| отине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То |
| ка, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је |
| ction" /> <p>Отоманска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила контуманац од десет |
| хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благоси |
| краја и краја, између говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па |
| едајте одавдје <pb n="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од |
| , у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошав |
| ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фисну |
| акар што год из наших многих разговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> |
| ој служби видио сам: колико страховита, колико опасна може да буде збирна људска рука, кад је н |
| ; али никад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p |
| ајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и херцеговачки.{S} Истина |
| све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} |
| лемића.</p> <p>У овој служби видио сам: колико страховита, колико опасна може да буде збирна љу |
| још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да |
| се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о ов |
| ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n="62" / |
| све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они ј |
| дан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задје |
| што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разго |
| имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p |
| уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, |
| аше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуд |
| вакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> |
| !</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Ал |
| ија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} |
| не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која ј |
| говор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости |
| иви, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну трену |
| мотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стру |
| води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо гов |
| на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="2 |
| ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више |
| риф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <p |
| своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он з |
| мо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи м |
| царин жели видјети његове старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто ис |
| тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и за |
| ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћу |
| Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, б |
| или су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха |
| рви вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многи |
| падну, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви ра |
| мјесто <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсе |
| е да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико да |
| >, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Аг |
| га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут |
| ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први п |
| стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море |
| зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада |
| , само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан са |
| маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <mileston |
| Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је за |
| е и муницију.{S} У таким нападима војни команданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаути |
| .</p> <p>Послије неколико дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће |
| ором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске пот |
| а-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, имао султански орден, за рану коју је добио о |
| и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусињ |
| аше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер ј |
| грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овак |
| сеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p> |
| виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, |
| и за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог у |
| наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, да постави нову границу између Турске и Црне |
| да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те ни |
| а сједи црногорски гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" / |
| ста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а с |
| одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— |
| у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом трепуш |
| а планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим врат |
| мо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам |
| о су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.< |
| <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> |
| -Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори. |
| — Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговину притисне Аус |
| ик онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у ра |
| .</p> <p>Послије џамије, одосмо турском конзулу, те пријависмо своје путне исправе.{S} Прими на |
| ли осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита |
| е јевропске државе држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуш |
| се колере из Италије, бијаше поставила контуманац од десет дана за путнике који долазе из Скад |
| рне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је |
| </p> <pb n="144" /> <p>Пошто одстојасмо контуманац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњ |
| сте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини |
| не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци кр |
| е мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави |
| ликом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n= |
| вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јере |
| и коња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и |
| еће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо |
| Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па |
| м све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву |
| дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Послије |
| смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи в |
| есила у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Ку |
| у, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да св |
| су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се саст |
| <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг. |
| иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, рече он, врат |
| а да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би |
| ту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су б |
| еда неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико дана, чује Оме |
| ца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, л |
| , лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисл |
| е лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb n="60" /></p> <p>— |
| свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, |
| према, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грк |
| е у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће. |
| а слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>. |
| уму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загуб |
| утници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је Ци |
| у врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} О |
| !{S} Турко хеј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отп |
| p>На <hi>Бабину Мосту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} Погле |
| ак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је |
| ије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p |
| ти да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n="20" /> <p |
| авати се.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сва |
| у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, дојурио суварија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје |
| оја је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао |
| би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијеп |
| иње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку |
| е.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек т |
| асмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу, завијајући и припаљујући неку чемерну цигару, биј |
| ине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени |
| к</hi>.</p> <p>Около су амбари, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, голубињаци, и друге стаје |
| лу, за старих српских краљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! |
| рате слатки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, висок |
| они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене с |
| есној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Срб |
| и је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, |
| не испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно |
| потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слатки, прихвати журно |
| је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се |
| та, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном ста |
| о смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте |
| тра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђерски В |
| шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само |
| чи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше <pb n="247" / |
| е венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало д |
| , па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{ |
| ањена у углу, међу двјема планинама:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица |
| ри свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао |
| о је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаутски чобани |
| бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит |
| а Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу |
| и једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше < |
| оласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, |
| пола године после Муширове смрти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га нагр |
| е са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ сун |
| обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обич |
| у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше господство, мени |
| кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина б |
| е душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас пит |
| а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иза то |
| тавља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други.. |
| еликом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако |
| диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Он |
| близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} |
| згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних |
| им за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога плота, ре |
| у годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи је |
| .</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијаних очију; мал |
| ба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокрилати Серафим пред пријестолом |
| идић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио |
| ребишњице, најближе мјесто <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи |
| о прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игу |
| , врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски грани |
| сти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; |
| на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пу |
| убљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свије |
| га Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да |
| ћи тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му |
| него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, |
| о из јутра, потјера један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену |
| Ето погледајте одавдје <pb n="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских го |
| вуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се с |
| јин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су његов |
| е, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Жива |
| ру славу, прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо. |
| Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се |
| вских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> <p>— Како то мислиш, |
| види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Ш |
| ubSection" /> <p>Путовали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једр |
| ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји р |
| у мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си |
| о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њ |
| кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косово ције |
| ван онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога крвавога <pb n="206" /> боја мени у један ма |
| а.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сил |
| p>— Како то мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вријед |
| ао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p |
| дужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, |
| о.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, |
| и, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Ј |
| овице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине до гласовите |
| вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели н |
| не и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срб |
| маш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Мур |
| онда су његови војници, приближујући се Косову, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на |
| ешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својом |
| , с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: |
| и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају |
| журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута застава, кој |
| ину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А суварија је л |
| <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, с |
| али:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу,</l> <l>Стару |
| p>— Јесу ли ту кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањ |
| мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако по |
| у стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене |
| куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добр |
| веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режњ |
| њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича |
| с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p |
| се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода |
| Стеван Душан потврдно повластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио с |
| азбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће |
| 45" /> плићину.{S} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на је |
| ао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и |
| <p>Около су амбари, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, голубињаци, и друге стаје тако да сам |
| ма.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа. |
| >харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, голубињаци, и друг |
| амедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може о |
| </p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне |
| > <p>Поносити Сердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласовитије племиће у Босн |
| им валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше |
| поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| уша?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, ка |
| лећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и |
| пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише |
| дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а |
| ве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! |
| уме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус |
| овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намири |
| Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> |
| ље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове стар |
| n="142" /> гдје прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 |
| утујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдј |
| између мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, коликих има између Срба, |
| pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| разлика између мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, коликих има изме |
| ема завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивич |
| n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херце |
| и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен н |
| га бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, кој |
| ао ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; показа |
| у; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризв |
| о цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благородному Господи |
| ише од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде т |
| , прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање. |
| ску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Дечански</hi>.</p> <p>Небројен |
| и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао сел |
| изишао из уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се зна |
| Стеван, доцније прозвани Дечански, син краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немил |
| су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p |
| нимљиво је постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани Дечански, син краља М |
| ин.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину пријесто |
| била важно мјесто, особито за српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ |
| и да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на мир |
| син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину пријестолу, Стеван дочека другу нес |
| на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло ко |
| а фиса (племена), у ђаковачком округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулин |
| S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви |
| 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могл |
| ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле до срп |
| S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни вр |
| погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи м |
| велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје |
| ја ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом |
| ијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде |
| гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умор |
| са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p |
| .{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју |
| а превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратил |
| не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, н |
| ен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, и |
| он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа |
| идојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, |
| султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није им |
| it="subSection" /> <p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбиш |
| аше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да ј |
| аносно говорио о пошљедицама Косовскога крвавога <pb n="206" /> боја мени у један мах дође у гл |
| > <pb n="205" /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, поврати |
| је, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него ик |
| и Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и др |
| наута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духо |
| и.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјер |
| Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хо |
| stone unit="subSection" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности; та |
| Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли један друг |
| S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се |
| доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год |
| а међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Требјешаним |
| ћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гледе се попријеко и, ч |
| ама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</ |
| м у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и са |
| и и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не море разбратити.</p> <p>— Д |
| ратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Свети Кр |
| јећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пишто |
| евине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица ко |
| дијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околин |
| аћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисл |
| nit="subSection" /> <p>Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се |
| о Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S |
| /> <p>Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаут |
| > <p>Ово девето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi |
| оже му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n="189 |
| к већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Ка |
| га њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ |
| о, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо пр |
| и жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што |
| њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, н |
| о Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> |
| > <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога да |
| дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемогао: — О |
| ну, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше свете мошти |
| нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знајући |
| ко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, ц |
| Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија увед |
| :</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брз |
| ти туђин, а домородни свађачи остаће да криве један другога за своју заједничку лудост и заједн |
| -Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјес |
| нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима |
| 52" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла пр |
| њи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-П |
| сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари. |
| ко пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, |
| </p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p> |
| њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без ош |
| и, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А |
| p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, |
| обичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске старје |
| овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни |
| S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што на |
| је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша! |
| S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div> <pb n="223" /> <d |
| , шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијес |
| .</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бо |
| нај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта д |
| д пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да г |
| — Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— |
| де у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се |
| тено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето п |
| !{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећница, чула д |
| чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита ж |
| и, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и |
| >„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас т |
| Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</ |
| ме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што н |
| га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p |
| ога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар распир |
| Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арн |
| и.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се |
| b n="19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу пр |
| у помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Ник |
| о се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, са |
| ољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и л |
| р да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље |
| троније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита О |
| а сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n |
| току, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича |
| Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог гр |
| ојој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <r |
| о претерана смотреност онако калуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да |
| резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку к |
| Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на им |
| а, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта |
| прави витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз редове бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке рије |
| на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијел |
| етири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два д |
| сати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена |
| ne unit="subSection" /> <p>Путовали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; |
| , ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у х |
| ти кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако |
| главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од с |
| ка, Момира Видића, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и |
| сова на југозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје ж |
| p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир |
| ="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, |
| рим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах |
| у.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова ди |
| од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне ма |
| их чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црно |
| е вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патро |
| иса зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, ко |
| p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад д |
| Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошев |
| ветога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, |
| Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видаји |
| ијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и |
| > у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што |
| мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава н |
| ијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али све то, посл |
| ових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> |
| ле не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хо |
| а брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, |
| ека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нек |
| јницу....</p> <p>Рамо га погледа својим крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави причу о |
| стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело, све црно, и за |
| ко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђ |
| лажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} |
| ред собом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} |
| лко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се |
| ључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе х |
| за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему |
| „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња |
| „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пиј |
| Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притиснути туђин, а домородни свађачи |
| лтан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скра |
| и брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одм |
| крст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам |
| не!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који |
| љ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име |
| цеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p |
| } И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти |
| n="26" /> се владају младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону биј |
| ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин — западну, а мусломан Мухамедову; али народ ко |
| једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика |
| прије малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, своје имаће |
| ај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>де |
| Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још |
| друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с |
| ковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без |
| ресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човј |
| /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Кокановић</hi |
| мо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш |
| радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увије |
| кивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ј |
| о што најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, св |
| који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упи |
| и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате др |
| Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p>— У Софију.</p> <p>— Каким послом? |
| а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p |
| није и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из |
| о тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (нем |
| равнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам с |
| у сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржават |
| аиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све |
| замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије |
| : — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и |
| а сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на |
| ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам р |
| једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и т |
| ранице. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{ |
| њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, од |
| своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:< |
| , у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске до |
| шавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</ |
| е Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> |
| пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику |
| нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, р |
| ни узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> куда војска прође! </hi> Али два (случаја морам исприча |
| ене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи. |
| </p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, а |
| а опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, м |
| таје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се г |
| ну вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разгово |
| ао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и од сами |
| кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбр |
| оњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петко |
| а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан ј |
| одавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може ре |
| усад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцегов |
| е што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вел |
| p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а |
| Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Ши |
| трча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу стран |
| > <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су дв |
| /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="tr-Cyrl |
| ћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати |
| ари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" |
| е, срце моје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љу |
| м срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ј |
| и докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем |
| па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњак |
| на!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио ј |
| ?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одм |
| на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за |
| још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике |
| — Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штап |
| {S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и ма |
| и људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан пре |
| p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Излазећи из дућан |
| прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и дос |
| n="237" /> а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећ |
| рден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, пр |
| наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се |
| е са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговц |
| /p> <pb n="238" /> <p>— Срби ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле Кос |
| ло, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господину среском!</p> <p>Та заповије |
| више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Х |
| ије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србиј |
| е по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда |
| само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарима.{S} Одм |
| </p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, |
| ини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каван |
| рногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мј |
| > <p>Варошица Цетиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике з |
| роја, около ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Ј |
| , и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, кад се гледа из |
| пнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере |
| јели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје б |
| У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова |
| е увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са дв |
| </p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свак |
| ion" /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p> |
| Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</ |
| ле!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Аб |
| својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са сво |
| ицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и |
| даку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговара |
| боље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили |
| кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са сво |
| понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како |
| и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патр |
| Добра ви срећа! одговори старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима |
| p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би од |
| емо; прихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> |
| емисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и |
| х страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је уд |
| крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, |
| ијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> <p>— Ме |
| обро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као д |
| беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и |
| то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зид |
| !</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и по |
| , и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трго |
| дачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене |
| се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угледавши домаћицу, викну:</p> < |
| хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сри |
| > <p>Једнога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце |
| па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете но |
| олико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази не |
| јника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћан |
| ед ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа |
| о кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је б |
| ћи Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је ур |
| 8860_C1"> <head>I</head> <head>У очиној кући</head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, |
| еба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170 |
| <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пуш |
| је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјера |
| ајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пет |
| били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к |
| ихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p |
| прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки коман |
| снићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, |
| једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма др |
| у, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлет |
| , у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваше да јој је дом |
| о у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! |
| <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда ј |
| кочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуг |
| по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе |
| ву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Живан.</p> < |
| че Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, |
| >Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу |
| <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хр |
| /p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће |
| да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти |
| p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.< |
| породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има |
| ри вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега до |
| у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем |
| оме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вје |
| цка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.< |
| > <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около |
| авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не |
| рану ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну ли |
| збисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готови |
| n="68" /> <p>У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, |
| нски бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, турски противник |
| је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него би |
| јерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да на |
| е:</p> <p>— <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Ла еилалах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, |
| ан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те риј |
| ло.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <hi>лабаторија</hi> (лабораторија).</p> <pb n="128" /> <p>Н |
| ву пушкарницу зову <hi>лабаторија</hi> (лабораторија).</p> <pb n="128" /> <p>Највећа је трговин |
| на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мрави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе |
| а, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> |
| ван, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вје |
| ама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чуд |
| е ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <milestone unit="subSect |
| егових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њи |
| ога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо |
| а у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањају и м |
| свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разгледајући грађевину, и разговарајући се, наи |
| т на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијес |
| ао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} Још мало, још |
| у земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> <p>— Аман, честити Валија! наш |
| нога дана; продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост |
| игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> <pb n="90" /> <p>— Добро |
| уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к |
| а истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, |
| ад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херц |
| нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут |
| од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко на |
| рећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, и |
| ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n |
| аљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепр |
| дећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p> |
| раву написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и офи |
| еселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Б |
| ио сјетну главу своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{ |
| О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже |
| >Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падо |
| те претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња |
| одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>С |
| и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у Царигра |
| ак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, |
| разумнији памећу, богатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је |
| а пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте с |
| нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи |
| о на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао |
| н слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се о |
| >— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та |
| и своје <pb n="150" /> име потписа <hi>латиницом</hi>; Никодим се потписа <hi>ћирилицом</hi>.< |
| ваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са се |
| и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем језику! излази: да им је Византија пру |
| хову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта |
| о гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу. |
| гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говор |
| уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p |
| у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба |
| унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не браним, одговор |
| м могао домислити: како се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава |
| шу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пр |
| </hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као г |
| ругови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато |
| ође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случа |
| је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите |
| ио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У |
| ејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi>Форверц</hi> (напријед) |
| а.</p> <p>Најприје ћу поменути овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или през |
| својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу. |
| n="66" /> <p>— Молим покорно, господине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; а |
| >Ла еилалах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах |
| ницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара |
| јега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем |
| вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се пр |
| нише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављах |
| дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас |
| доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p |
| едан мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово |
| ославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{ |
| е неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и зак |
| мо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p |
| жати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се п |
| глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве |
| це има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињ |
| > <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе и |
| ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} |
| човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па |
| да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119" /> философије и из језика онима |
| поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови |
| овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за ко |
| бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и |
| к!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Х |
| драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшн |
| <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом нар |
| а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к ме |
| е и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске |
| и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit="su |
| овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви з |
| све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пруж |
| окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не |
| <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што г |
| отеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи |
| Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никакв |
| казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учи |
| их груди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Тур |
| ицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; |
| ио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па |
| </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> < |
| лимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта |
| отурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је ба |
| у руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати |
| <milestone unit="subSection" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам |
| је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпосл |
| Гервасије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан |
| "195" /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из |
| ем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако |
| штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> |
| вори старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — никад |
| ка народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Ср |
| Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, п |
| , који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари? |
| закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може |
| Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину н |
| <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах др |
| ела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђ |
| иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђ |
| на да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од |
| ву, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и |
| иста гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? одговараху:</p> <p>— Не можете; надамо се св |
| вама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> |
| ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi>Форве |
| , видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако |
| љајући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: |
| а!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одгово |
| кривају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су одн |
| а ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем ку |
| ку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а гл |
| , најпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим д |
| у у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— <hi><f |
| оји гони два <pb n="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из чест |
| и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њ |
| и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову < |
| пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, сокол |
| ећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држ |
| смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под нога |
| ли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјетерника, пут је |
| спећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно кан |
| Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст |
| успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слоб |
| нтије; па, <pb n="218" /> даље, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пун |
| порио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше предмете мимо које прола |
| ао санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црног |
| јеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у к |
| лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу |
| баљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово г |
| , у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</p> <pb n="219" /> <p>Стари кајмакам |
| омшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ |
| ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особит |
| у, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, та |
| p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац ( |
| в, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда, уко |
| својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и |
| ш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли л |
| у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху |
| pb n="139" /> капетан, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо на бе |
| о ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао ј |
| ине, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василиј |
| роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово |
| ва.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле М |
| > <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој |
| ладића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ра |
| астир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — |
| ="165" /> <p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам в |
| а; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер |
| и су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, г |
| /p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије |
| еву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе |
| наути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За |
| к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зград |
| n="147" /> као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варвар |
| S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих о |
| , и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се на |
| о се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: в |
| рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани Деча |
| телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан.</hi> </p> |
| апишем оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи паре одмах!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“ |
| ерцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутр |
| .{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наран |
| ије сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској граници, |
| ве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега |
| " /></p> <p>— Вољан ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова ко |
| } Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа дру |
| > <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, |
| артије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златним или црним словима, исписан је Султанов |
| слије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје ни |
| ад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb |
| ва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрл |
| Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она |
| ом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се била прекин |
| о своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човјече? |
| ложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n="125" /> своју вјеру: |
| тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, п |
| <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као как |
| ко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} |
| им облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и |
| творац српске државне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— И |
| тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се |
| ло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} |
| ама.{S} Међу другим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до друг |
| ли, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се |
| ом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била дијеле воде: је |
| >Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, забо |
| астоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде |
| жаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али оче |
| а и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мо |
| они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</ |
| о се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али све т |
| , који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p>Увриј |
| дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, цијело веч |
| те да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете к |
| д-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало некол |
| донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За вечером, М |
| кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <h |
| рајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми ј |
| го остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ри |
| S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, г |
| ца зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкар |
| путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарају |
| бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан гл |
| ва, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само може ље |
| ико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довеч |
| смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас о |
| висмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплат |
| <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба |
| е уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде |
| <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду свршио је |
| it="subSection" /> <p>Једне ноћи, према лијепој мјесечини, нас неколико другова што смо патроли |
| раћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима |
| штали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{ |
| >У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије |
| <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Т |
| брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Ја |
| p> <p>Видјевши дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другог |
| јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мје |
| >Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже о |
| помијешана <pb n="243" /> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним к |
| нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: |
| дужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда |
| аво, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене |
| у.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав |
| ло да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, |
| иван даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дри |
| међу Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим небом, прове |
| рцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друг |
| Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој |
| им у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живан |
| on" /> <p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет |
| близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на |
| ом, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођ |
| лико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, раз |
| за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијет |
| читељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који |
| а на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборави |
| своје радости када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина је |
| лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi> |
| S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру |
| ија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још д |
| су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} |
| ; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је |
| свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и |
| атријаршији.{S} Пећ је варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема планинама:{S} Ко |
| и, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Србе,</ |
| поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуна |
| оји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави она: — искра |
| арима и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке попо |
| и, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крај |
| прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписат |
| писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако |
| устро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад дол |
| и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, р |
| ан му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружј |
| ли тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, |
| ере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку ва |
| и трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!< |
| јелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста |
| 29" /> <p>Једнога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске |
| рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, |
| адаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p |
| ги, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит диј |
| } Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако ка |
| ј чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одј |
| у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <m |
| , поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Ра |
| околовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву свој |
| о рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дје |
| ијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>лозинка — Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и осл |
| Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви бо |
| је ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <p |
| један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве по |
| мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд |
| страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која ј |
| Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао |
| „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам им |
| наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb |
| кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, тек |
| у: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох! |
| Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и |
| оже се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> < |
| криве један другога за своју заједничку лудост и заједничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти |
| капи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутин |
| рац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Меленти |
| ..</p> <pb n="219" /> <p>Стари кајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; |
| , кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувш |
| асоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи лупежи....</p> <p>—Аман, честити Паша!...</p> <p>— Дост |
| е.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к про |
| Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд са |
| са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те |
| се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом ру |
| е те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> < |
| о, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између |
| у Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: как |
| да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијеп |
| елећи нагледати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо <pb n="163" /> једном дух |
| али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку в |
| е стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb |
| је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијем |
| бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној м |
| 2" /> закопала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку поте |
| p>Небројено пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући |
| која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени камен са |
| , него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо |
| олико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали св |
| обе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе с |
| арајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-б |
| штву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb n="68" |
| учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајућ |
| му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{ |
| се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па |
| са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и |
| > <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и п |
| ју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни |
| нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека |
| овац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да |
| ру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју м |
| >Вишеград</hi>, <hi>Рогачицу</hi> и <hi>Љубовиђу</hi> право ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвал |
| славни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или |
| о, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Мостар |
| е моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нен |
| аква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="22" |
| Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити |
| p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, |
| а три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и посли |
| стални у својим расположењима.{S} Оваке људе околина њихова, имајући интереса <pb n="34" /> не |
| ни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала о |
| ј, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не |
| нимљивог проучавања за све просвијећене људе, који маре за историју балканских народа, и за њих |
| дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђ |
| ију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До куће |
| губи, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продав |
| послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем |
| је ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда |
| о сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма |
| анских.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у пл |
| е ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо |
| ора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —ј |
| Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошав |
| ко је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске |
| ндје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана д |
| се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тр |
| ражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према б |
| га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по не |
| о да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.< |
| /> Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брз |
| је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад |
| сприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, |
| а рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса |
| е и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље |
| гнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они п |
| улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не |
| пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Це |
| м низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха |
| крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало ј |
| товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовн |
| видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцим |
| здишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и тому јаду на |
| шта.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не |
| ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вра |
| и за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на грани |
| Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбо |
| и му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, |
| з Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијеп |
| да често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо: |
| /> автономију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се |
| итати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дад |
| о смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста на |
| ма, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Уђосмо |
| !{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не |
| се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбо |
| м гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Он |
| >— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је....</p> |
| кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; |
| ој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не зн |
| о говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је т |
| ом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра |
| /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} |
| су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, |
| тва, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читаво |
| олико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, |
| ајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ |
| лике муке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, си |
| p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у сво |
| људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, |
| војта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то шт |
| старац измакли испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> |
| топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; |
| !</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у |
| n="104" /> или кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо |
| вита, колико опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, |
| у су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши |
| је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из |
| јепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: |
| аутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо шт |
| p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча кроза |
| мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе |
| ч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохото |
| па сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо гр |
| ице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па |
| гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А |
| бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не оставис |
| <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ Н |
| n="57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, |
| ворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се свако |
| угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио зад |
| зиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> |
| о би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— |
| тник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њ |
| а, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице |
| етнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак н |
| пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не |
| к, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n="62 |
| ли Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, |
| у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p> |
| <pb n="122" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и |
| ко она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет н |
| се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цр |
| </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, ј |
| говића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кр |
| настир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 |
| му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући св |
| p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико |
| мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да |
| Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћ |
| еде слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским |
| рода, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђи |
| /p> <p>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести |
| ије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето |
| атког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је |
| бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, |
| е, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, мор |
| суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећн |
| 21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ |
| устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, м |
| дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака сво |
| најмилијему на земљи имену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пера Вулићева |
| ба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не |
| прости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> д |
| клетва њихова немоћна према благослову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватре |
| раз упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Оме |
| не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи има |
| ма лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Еса |
| да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера |
| се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војник |
| </p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он |
| >— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску кас |
| војих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на |
| ре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрић |
| о у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb |
| ове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту м |
| обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш |
| у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одс |
| мер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да |
| г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chapter" xm |
| ога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до |
| да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво оглед |
| } Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у об |
| је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо |
| ију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за |
| легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он |
| воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самостворитељу!</l> <l>Селам т |
| слије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослије то пост |
| .{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзино |
| з душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препа |
| шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову |
| :</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мај |
| ли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и |
| и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати к |
| тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што год из наших многих разговора, колико тек да |
| молити се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, |
| одима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, о |
| > <p>— Македонија је наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби кажу:</p> <p>— |
| и црквом.</p> <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македонаца најближи на |
| аво Македонија?{S} Турци веле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила |
| лижи нашему.</p> <p>Срби кажу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, него и по томе шт |
| тавила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском |
| је јасно: <pb n="213" /> чија је управо Македонија?{S} Турци веле:</p> <p>— Македонија је наша, |
| невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада с |
| Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Ј |
| жег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, |
| огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне. |
| оје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једно |
| ћи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Ник |
| , или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притиснути туђин, а домородни свађачи остаће |
| а <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, посредница трговини између Скадра и Црне |
| ом приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Око |
| кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица води |
| што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутин |
| аклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену |
| , отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и х |
| нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним |
| не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: |
| ма?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“< |
| Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и ти |
| слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да |
| у Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Ст |
| е опажају да су све њихове разлике врло малецне према великој слици њихове једнине.{S} Ето погл |
| гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада уб |
| ћ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније |
| .{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не |
| {S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне св |
| м, старац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит М |
| чела: плавих, увијек насмијаних очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Гл |
| ја је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У По |
| итеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам прен |
| уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p |
| Бива, одговори упитани, по што најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што о |
| вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и |
| {S} Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко р |
| на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</p> |
| звеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n= |
| из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајла |
| рв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјешина страже рече:</p> <p>— Бр |
| p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац |
| о и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити он |
| дим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, наст |
| уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам |
| p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми |
| Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, у |
| је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији на |
| ; али, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухам |
| вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, |
| оћи одмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! викну кап |
| јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пружив |
| , у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи |
| призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала, сто |
| ати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошт |
| разговарају, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече ч |
| ује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>О |
| Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра |
| о“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу |
| азабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи ипак да један друго |
| кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко о |
| увши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, н |
| p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше |
| Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вра |
| те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Је |
| или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и не |
| поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> <p>П |
| долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; |
| ме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, свак |
| од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када |
| гњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао гус |
| ад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци с |
| реб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: чита |
| ераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам |
| подину среском!</p> <p>Та заповијест, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с |
| </p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би он |
| трунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од с |
| гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један вели |
| оже имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То |
| својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{ |
| ше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним п |
| а <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{ |
| на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> |
| и!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> |
| /p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и |
| о спуштати на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умо |
| : — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракит |
| ма (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим |
| отуцати од немила до недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено д |
| много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога |
| да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања и изговарања да је промукао, удеси стру |
| е до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасм |
| ако сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учинисмо.</p> < |
| Различитост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих |
| купоцјеним покровима.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма из к |
| м бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко го |
| {S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" /> од препредене свиле. |
| ци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> |
| кој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начинила читава в |
| њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се диј |
| вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уре |
| ходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељ |
| p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и бог |
| је прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, би |
| астира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова |
| аћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> < |
| плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, ка |
| estone unit="subSection" /> <p>Цетињски Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на једној иви |
| а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Св |
| ко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Острошког.{S} Два су о |
| строг заузети, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да изм |
| че пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Испос |
| се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, дојурио сува |
| , преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он |
| дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјели |
| догађаје који су се догађали око овога манастира, духовник исприча и једну причу која свједочи |
| рајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак данашњој пријестон |
| Василија Острошког.{S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир при |
| ховник Никодим</hi> игуман је порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, близу Лима. |
| te xml:id="SRP18860_N3"> Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div> < |
| ету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="122" /> знао је много-више, него ма к |
| учио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црного |
| прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} |
| у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, |
| почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црногорске границе.{S} Сусј |
| ежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игу |
| иће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи мног |
| остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те |
| ем слободно, правце кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас уп |
| исмо према ватри....</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, |
| има.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарима.{S} Одмах подстакоше ват |
| вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па |
| на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и |
| } Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да б |
| народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше |
| да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у свакога но |
| ој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растов |
| не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срб |
| мнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у до |
| ма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије |
| д год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више |
| ја тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старц |
| , на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Ср |
| паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан.</hi> |
| ем и напишем оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи паре одмах!</hi> </p> <p> <hi> |
| атолици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!.. |
| оучавања за све просвијећене људе, који маре за историју балканских народа, и за њихову будућно |
| ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише |
| n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је |
| ић (1546 —1579), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патриј |
| 18860_N3"> Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div> </back> </text> |
| рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <ref target="#SRP18860_N3" />; име сам своје гото |
| другима.</p> <p>— Они поганац, Радојица Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, |
| ојасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дув |
| лвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаутски пе |
| своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својо |
| то га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје |
| а; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> |
| а, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то |
| графиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја ст |
| м јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје в |
| не некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срб |
| ного дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самари |
| доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила ка |
| он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се м |
| разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне |
| на из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на на |
| за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, |
| во сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Ш |
| и пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тикви |
| ека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале. |
| а одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на ја |
| ву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и |
| е трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p |
| д бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко |
| , или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћ |
| ође пет до шест стотина путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити при |
| а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: |
| вавога <pb n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници |
| еведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише |
| њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему |
| е би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфтија</h |
| а штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на |
| “, против Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5" /> који је онда држ |
| ан од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна н |
| а су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од |
| е ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p |
| дућанџија Подгоричанин, <pb n="133" /> махнувши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјен |
| дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво |
| ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим |
| >Стари кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда п |
| а, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— |
| ише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вријед |
| } На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, |
| шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите п |
| сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар |
| l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> |
| /p> <p>Варошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу |
| p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Неј |
| јма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговориш |
| оље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио свој |
| ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу |
| ци, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке порук |
| м одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро д |
| шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За |
| — Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види н |
| hi>све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати |
| покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на тако |
| Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одо |
| тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих ја.</p |
| браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, реч |
| ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђ |
| едали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне ч |
| ака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: |
| мо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, |
| етих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p |
| p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... </p> < |
| рам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p> |
| нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ов |
| џаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих |
| има који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва |
| ене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мис |
| ијаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамн |
| у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласо |
| мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа |
| е, натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се |
| ћу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам? |
| ржаве; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједни |
| скок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах |
| умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi |
| мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, ода |
| : јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече |
| ши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> <milestone unit="subSection |
| е хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Бо |
| Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а |
| им; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S |
| мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми оч |
| вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира |
| е у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milestone unit="s |
| еђу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не б |
| .{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога сприј |
| ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега |
| уђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затир |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама |
| } Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зв |
| Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се д |
| p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у га |
| а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у |
| а је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посли |
| , зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љ |
| ве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче пр |
| нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ћ |
| нога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n="217" /> сва њихова |
| љивим рођацима, међу срдитим сусједима, међу немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњиво |
| ег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак |
| и њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима, међу немоћним пријатељима, под |
| х, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити |
| е данашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и политичке, које су се т |
| нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се л |
| Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи |
| ш необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема планинама:{S} Копривником и Пакленом, баш о |
| ијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога по |
| младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети д |
| ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тр |
| мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„ |
| ху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и |
| ехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац |
| одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају ар |
| и? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред невоље |
| .{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву. |
| и фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо с |
| о пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град |
| кте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима, међ |
| Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста с |
| ако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се |
| њаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, |
| ијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному |
| просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија |
| а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Т |
| та: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p |
| ору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту неш |
| довци: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; ал |
| <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадол |
| Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће |
| е под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, дочек |
| будих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под заштит |
| болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мен |
| milestone unit="subSection" /> <p>Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се тол |
| тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: — Ме |
| лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та дв |
| јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не |
| ке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, |
| ично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... поми |
| Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и |
| ти светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то преко |
| е крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин |
| : од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре. |
| у се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У |
| видјети то писмо и као свједочанство из међународних одношаја црногорско-турских, и као цртицу |
| и и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за О |
| арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могу |
| ј запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Мекселина, Мернож, Дебернож, Сазенож, Китмир</hi>.</p> |
| очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па, <pb n="218" /> даље, десно и лијево, сје |
| лија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта |
| >...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p |
| је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велик |
| маче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту |
| јма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и |
| утицају молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити с |
| ion" /> <pb n="22" /> <p>Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га д |
| е и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину: |
| ију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, али, пошто |
| ка те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну!..</p> <milestone unit="subSectio |
| и чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је |
| /p> <p>— Да нијеси кога задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, пу |
| ијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа |
| њу, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој од |
| мза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То с |
| сели из Босне!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намје |
| е.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа на |
| n" /> <p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је прове |
| n" /> <p>Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу |
| </p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, док |
| својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјет |
| рова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Н |
| ></hi>).</p> <p>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак |
| оје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио |
| је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <mileston |
| Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Ме |
| ј чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S |
| .</p> <p>— Дишери! проговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други |
| тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, која је била одре |
| ди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они |
| јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви |
| е вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Н |
| <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити рије |
| ма дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале |
| а својим, припадам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам |
| и!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и |
| иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није пу |
| рпска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stranice 225-234 u originalu |
| о, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка |
| , и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути |
| ма: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или |
| {S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут! |
| се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p> <pb n="16" /> <p>П |
| е ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p>Посли |
| је разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни човјек!{S} |
| стојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <milestone |
| </hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и св |
| ч шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <milestone unit= |
| Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разго |
| .{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи |
| </p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— |
| stone unit="subSection" /> <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдј |
| ислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, н |
| к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати |
| већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицат |
| као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Да чуј |
| јаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се |
| то нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође |
| ајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете? |
| народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n="118" /> српскога чувства, већ бијаше ишчезн |
| -Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — турска власт држи у ов |
| > <p>— Како год нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да |
| ан: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан |
| ом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо пр |
| уха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна |
| смо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S |
| па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и |
| , не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} |
| , мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из св |
| а ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне |
| војим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, |
| Косовскога крвавога <pb n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био |
| гој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се пот |
| гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало!{S} |
| ..</p> <pb n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони ј |
| амима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, е |
| ки</hi>.</p> <p>Небројено пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а с |
| /p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> |
| које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земљ |
| ем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p> |
| .{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите д |
| казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; |
| Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стра |
| о води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зв |
| ахове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом |
| лично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори зе |
| хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</ |
| ошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити на |
| <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да |
| они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> |
| у Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је вели |
| > <p>— Ето како: он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi> |
| > <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Мекселина, Мернож, Дебернож, Сазенож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, |
| даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Мекселина, Мернож, Дебернож, Сазенож, Китмир</ |
| алуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обич |
| тлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на пета |
| ћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку кр |
| рије ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да |
| ке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјест |
| затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</ |
| е ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, подсти |
| лика, висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} |
| м:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам |
| нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За т |
| редати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отво |
| оље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Приз |
| > <p>— И тако је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је мора |
| луђер, па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Пр |
| у се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце, |
| ба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, |
| га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је х |
| људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути |
| ван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а ос |
| рећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми ј |
| ваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда с |
| морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Ш |
| о сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгр |
| наутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су |
| ише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и а |
| на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војско |
| су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а он |
| еријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога ч |
| се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему |
| ише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; |
| ог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане |
| p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир Мехмед-Соколовић (1546 —1579), Србин родом, толико је м |
| то тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју |
| х племена.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који |
| еку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га и |
| он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав |
| главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Пла |
| ти до Призрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заис |
| 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} |
| рба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, |
| награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себ |
| ека у многим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдул |
| откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да |
| ак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или је баш |
| неком <pb n="214" /> другом Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притиснути |
| за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преве |
| еко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на ч |
| ом обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше |
| ? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповје |
| каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чар |
| га задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с това |
| а била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се п |
| зиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} О |
| г у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи |
| него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Соф |
| гледати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо <pb n="163" /> једном духовнику, |
| рпском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову |
| говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угле |
| очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају |
| ваше пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо |
| ад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, |
| , и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до |
| ио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се |
| </p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве |
| а викну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватови! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у |
| дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше в |
| е.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се |
| ма овако чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) вик |
| > са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него што смо таба |
| пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке |
| о велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у чес |
| а, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опре |
| за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, и |
| аче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћириба |
| јете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових |
| рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: |
| оји су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> < |
| бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гредом |
| кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Ж |
| ection" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми |
| о на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <mil |
| 154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, |
| елик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиницу, |
| огао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p> |
| >— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље |
| , јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први дан о |
| од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће |
| рски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</ |
| ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне |
| шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ног |
| ц Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Срб |
| вим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти |
| амиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих д |
| ту, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту м |
| Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда про |
| ина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испричасмо не само своју историју: |
| запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у При |
| дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се с |
| у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова |
| бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, |
| од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо |
| <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Ла |
| осмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледат |
| још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести по |
| депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, О |
| S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа! |
| рад је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и та |
| аслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</ |
| х неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, |
| од неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје има |
| >А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С о |
| синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ овога свје |
| и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У О |
| тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке |
| утон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редов |
| ра виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми |
| не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одмах: може бити извјештав |
| служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али |
| особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копао |
| етак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У |
| ојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> < |
| а — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је |
| а, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, му |
| ру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За вечером |
| рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам офи |
| случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S |
| не у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S |
| и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: |
| му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домов |
| ш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили |
| јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџи |
| искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се м |
| ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брз |
| осијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српск |
| ибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а, на једн |
| , знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... м |
| } Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стој |
| а, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шк |
| јесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене |
| ав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе љ |
| дговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може до |
| раво говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавш |
| оји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</ |
| долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на оба |
| ирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини з |
| ка испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, м |
| прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>И |
| ске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p |
| — Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на |
| приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништи |
| и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у обр |
| ако вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријег |
| p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> |
| ику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</ |
| е тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за |
| и и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре |
| ам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече: |
| ш један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и |
| шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milestone unit="subSec |
| ада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бу |
| вјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се |
| и, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од с |
| "99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обј |
| one unit="subSection" /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја |
| p> <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што |
| ах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш как |
| ре, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се п |
| ти кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти ја |
| и ватру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем |
| > <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да |
| ад, послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> |
| во оружје! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: |
| ово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице. |
| ....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то и |
| ту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дије |
| >Духовник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те с |
| се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; |
| тао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb n="260" /> Живан |
| ри, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећ |
| да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Ми |
| аш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи од |
| и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n="125" /> своју вје |
| руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло |
| азао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том |
| мо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом |
| {S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега |
| се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо сла |
| > <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се вра |
| и узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам прим |
| ознавши <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босн |
| кажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} |
| ече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицал |
| ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџакл |
| необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у |
| их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме!</p> <mi |
| својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мо |
| Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера |
| Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје |
| право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити |
| си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: је |
| n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с иг |
| Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам |
| "75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! ре |
| рочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је |
| е ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Ка |
| кажу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p> <p |
| ици.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пут |
| српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> |
| тар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо |
| лио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, кому |
| еко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се |
| ила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија |
| ој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек |
| и, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не з |
| Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјера |
| га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</ |
| ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је ср |
| алека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег |
| траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо сп |
| ам само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо пријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас |
| еликој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни да |
| усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рек |
| право онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо |
| паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> |
| нао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа |
| S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, |
| што са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је вели |
| авши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S |
| Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па н |
| 164" /> на Велблужду (Ћостендилу) надби Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу. |
| S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у битци <p |
| ир Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <hi>лабаторија |
| {S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p |
| а је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну |
| да, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А |
| <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политич |
| Богу самостворитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> |
| и миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l |
| ко сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми |
| ијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу |
| га народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у |
| мти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</ |
| а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана |
| ог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, поне |
| Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Пре |
| о су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију |
| ЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПРЕДН |
| му мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на |
| ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казивање |
| ар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем каза |
| -Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа ка |
| јевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Гр |
| рићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> ро |
| о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихов |
| етљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто једа |
| и, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> |
| У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, н |
| и моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратр |
| S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не ка |
| ели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га у |
| име убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћма |
| сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а пра |
| запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онд |
| једоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: бо |
| Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи |
| амо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака в |
| , питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ох, о |
| што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и т |
| 25" /> своју вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин — западну, а му |
| p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у и |
| Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, гот |
| ири, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под ње |
| ушкарница, коју је уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјешта |
| н, доцније прозвани Дечански, син краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оц |
| а и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувш |
| рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесе |
| : па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Нико |
| поља, <pb n="142" /> гдје прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева (у који је из |
| лијево, чисто очима прождираше предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу |
| сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министарском савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у сер |
| свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну |
| пренијети, па напливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циј |
| друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, с |
| а плота бијаше нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху о |
| помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ј |
| иче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, врије |
| <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говорили пријатељи |
| ше се они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</ |
| i>Господе помилуј!</hi></p> <p>— <hi>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Госпо |
| из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За |
| вори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> </p |
| ар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усав |
| се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мје |
| /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се р |
| а је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан |
| /p> <p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељст |
| оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве |
| ини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била |
| } Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <milestone unit="subSection" |
| не душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право р |
| а обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе |
| е, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобуче |
| </p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца к |
| дисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одриј |
| ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{ |
| ма, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазиру |
| ше личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравају <pb n= |
| и очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помил |
| ли под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{ |
| те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца |
| нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Жи |
| p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски побједници бијаху Турци, али н |
| "subSection" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности; тада султан, |
| ="subSection" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо |
| му оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме |
| " /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косовски били су |
| одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски побједници |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој с |
| управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљама српским.</p> <pb n="162" /> < |
| ој и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> паш |
| и никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи |
| другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, род |
| у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихов |
| евољи балканских народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може с |
| у је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> |
| када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа ј |
| ава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е |
| евице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, с |
| и шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не |
| и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лоз |
| стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако |
| учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам |
| се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко и |
| побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне |
| ити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казива |
| </p> <p>— Ја веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дј |
| а је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав |
| на рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која |
| же да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{ |
| о ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његово |
| к неколиким, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње в |
| азговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа нес |
| јој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери? |
| али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару |
| суде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији |
| и да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: |
| ти:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја са |
| баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, |
| бодној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштен |
| њака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да ме |
| зоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb |
| ује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <milestone unit="subSecti |
| /p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам странци права.{S} За мене је Д |
| својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче |
| слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; |
| бу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, пи |
| ! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој |
| е их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже |
| говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> |
| ршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле поса |
| ебрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!... |
| сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од з |
| е цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му |
| .{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрић |
| hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, |
| е, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, е |
| окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у |
| о год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу д |
| извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини |
| а ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га |
| </p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако доб |
| рју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећ |
| нском Полуострву, упитаће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> <p>— |
| ијела српска историја!</p> <p>— Како то мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изг |
| дике право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки).</p> <p>Владик |
| ојих духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, послије то |
| у и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хр |
| ного пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и |
| између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призрен |
| овору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква н |
| ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита |
| ру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, |
| /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.< |
| иђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у |
| и послушасмо пријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћим |
| ="subSection" /> <p>Други дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо с |
| и душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе ј |
| у; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, |
| м да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи ј |
| их лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па, <pb n="218" /> даље, десно и |
| кона?</p> <p>— Честити Валија! одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не |
| оворисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефенд |
| Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није |
| е море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како |
| мо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пр |
| једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш прат |
| nit="subSection" /> <p>Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили.{S} За |
| о.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке др |
| посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али |
| ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је |
| егова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију з |
| година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло |
| : весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <milestone unit="subSecti |
| о ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад п |
| њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p |
| сујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и |
| у.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије м |
| > <p>Једнога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове г |
| on" /> <p>У Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку гр |
| а није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети |
| .{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођо |
| о бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!. |
| e unit="subSection" /> <p>Ноћ јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају слабачку |
| ection" /> <p>Једне ноћи, према лијепој мјесечини, нас неколико другова што смо патролирали дуж |
| нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се може наћи по ко |
| subSection" /> <p>У Никшићу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, ш |
| побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се |
| ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо |
| јим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била дијеле в |
| Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, |
| одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе с |
| <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још о |
| пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p |
| страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, |
| а Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осј |
| не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другов |
| два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе српске историје могу остати са свијем без |
| ога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и по |
| колне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чу |
| тражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, ал |
| пи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја |
| послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам |
| од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнет |
| и толиких истих разлика између мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, к |
| дијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјеш |
| о Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му |
| иван разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас сув |
| начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из срп |
| торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега д |
| лижих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p> |
| овјек наћи толиких истих разлика између мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и |
| род; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиницу, хоћемо да изгубимо своју свијетл |
| ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би о |
| стрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља д |
| енијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту п |
| кога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је |
| p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, дубоко |
| сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске истори |
| да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, |
| осмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубок |
| илици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој |
| на.{S} Одређено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жи |
| .{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="258" |
| уде ксмет!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, своје имаће?</p> <pb n="134" /> <p>— Е, бива, д |
| нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно ј |
| уша, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се не |
| ећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколи |
| p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитос |
| измирити <hi>уступивши свака</hi> прво мјесто <hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се, по |
| е у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и |
| смо на Андријевицу, пошљедње црногорско мјесто у Васојевићима.</p> <p> <hi>Андријевица</hi> је |
| крвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред српско |
| ћ овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покри |
| У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за српскога краљевства и царства.</p> < |
| џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особито петк |
| ли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом |
| скога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пак |
| мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту ј |
| слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесм |
| пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком |
| го!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од потјер |
| к кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао р |
| прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити док |
| горице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач с |
| о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види |
| p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, ис |
| у!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> <milestone |
| </p> <pb n="117" /> <p>О својему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјес |
| излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држ |
| љена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као грађевина, била је врло лије |
| стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако пр |
| , у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неко |
| осанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је свој на |
| у.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује |
| ести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! |
| у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио пр |
| читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</ |
| се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло |
| Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема |
| кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <hi>лабаторија</hi> (лабор |
| ој Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо |
| и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> |
| к средовјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су |
| што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране |
| ја, угледавши домаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића |
| ог времена, отворили дуванску радњу два млада ортака: <hi>Момир <pb n="264" /> Видић</hi> и <hi |
| е је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међ |
| > <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редо |
| а</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„ |
| а једну <pb n="155" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> |
| милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им |
| разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ево овако писм |
| понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он по |
| јица; један човјек средовјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лије |
| и гледаху попријеко <pb n="39" /> овога младића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћа |
| вољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му |
| ни печат, неколиким стотинама босанских младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијеп |
| вим онако како <pb n="26" /> се владају младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворн |
| и чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што г |
| > <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу другим гост |
| а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући |
| з Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше т |
| ко сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли б |
| на није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, али, пошто је деветоро |
| > <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азиско |
| :</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, |
| Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би се мог |
| вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> плићи |
| лужбе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми бил |
| год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb n="104" /> или кисела.{S} Хвала д |
| оје смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо |
| дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, па |
| њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз ка |
| , свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у с |
| омаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају срца, али су они веселији у |
| млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наж |
| д дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зида |
| трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и |
| ива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p> < |
| , имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко <pb n="3 |
| Василије.</p> <p>Овом манастиру долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, |
| n="83" /> <p>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо |
| је својим <pb n="27" /> ђацима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као |
| Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се обично само лице |
| ају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и |
| одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научи |
| риједи испричати макар што год из наших многих разговора, колико тек да се види каке су мисли н |
| д се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, |
| к све више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S} Треба....< |
| и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S} Тре |
| ажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела |
| толико слади многоженство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затв |
| то оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и |
| тасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и удар |
| барач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у |
| рнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одак |
| Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега глед |
| рпске манастире, <pb n="122" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он |
| Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опаж |
| арисмо десно, онако насумце.{S} Послије много муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с ког |
| дио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса в |
| диста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} |
| е не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су нај |
| ?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао ш |
| угим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Је |
| p>— О његовој погибији могу вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био |
| њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрет |
| осијереву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по |
| родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Ча |
| природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по православном свијету, и пошто је поход |
| та.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужиза |
| b n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, ди |
| Надгледајући своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом |
| више Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву |
| вога младића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они и |
| ли, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село |
| ти Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и сми |
| илера, од којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми |
| очни телеграфи казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Распитујући, на ком |
| да куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да |
| и и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука. |
| и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара. |
| д кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако |
| трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја |
| својом лијепом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овак |
| .{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Распиту |
| ивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српск |
| ма.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизиј |
| Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они толико |
| мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многога другог разговора, Јеремија оде и пробуди сувари |
| а, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доб |
| а пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасо |
| гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове л |
| риштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлиј |
| пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} |
| ване брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам |
| дан старији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада |
| оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај |
| е на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, |
| и ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све |
| цу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо |
| е, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор |
| <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели |
| ection" /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за св |
| к турске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за |
| ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" |
| одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даљ |
| в и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војск |
| ј вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити |
| S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза |
| чин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрел |
| што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немила до недр |
| ћ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим стар |
| ion" /> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече. |
| не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме |
| посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива с |
| {S} Заплетенију пак бесједу српску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли ма |
| живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> < |
| удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман који онако |
| и о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као с |
| о га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши |
| се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије |
| да све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послије с |
| своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — т |
| оје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао са |
| ући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешт |
| онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било мно |
| те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно |
| етни људи, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећај |
| ти <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, које им је б |
| и, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је |
| своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и х |
| тачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с ког |
| ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пус |
| ашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у ваш |
| нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у селу |
| тима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!</p> <p>Док су с |
| дмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи ипак да један |
| во нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија |
| е намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одгово |
| на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не |
| а коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље в |
| о низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <pb n="3" |
| и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали борит |
| , рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаш |
| ијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника о |
| ванији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не |
| ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећају |
| особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} |
| је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера уч |
| у, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ |
| бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непр |
| у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворни |
| често помиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гре |
| итао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остас |
| собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће |
| атиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, н |
| ше дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? |
| аст и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити о |
| остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио опис |
| Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, |
| , лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минута већ |
| д своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукам |
| сне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, Кат |
| да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, и |
| наменитија мјеста старе српске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љуб |
| уће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других св |
| ђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутности које су вес |
| а: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја |
| а <pb n="260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах с |
| историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само |
| рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких < |
| није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас ду |
| пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћан |
| .{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете |
| и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} |
| е проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу |
| смо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјест |
| готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјес |
| то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n=" |
| обрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари ник |
| ога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не |
| оље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда. |
| каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез |
| ста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох |
| јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p |
| — Негдје близу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван |
| е тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ух |
| ћир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је |
| о поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобани |
| есеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом |
| е, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} |
| /p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па ш |
| и, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих разлика између мјеста и |
| у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, на |
| ије ми одговорено <pb n="114" /> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи кази |
| ташици бољег извјештаја, <pb n="263" /> може послужити као завршетак цијелој овој приповијетци. |
| ло за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови саве |
| бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и при |
| редњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погл |
| некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдр |
| ић затражи од својега владике право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (г |
| у песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њ |
| малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послије н |
| ске дјетињарије: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гро |
| екаких 18 часова.</p> <p>Варош Приштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У старо ври |
| о сам: колико страховита, колико опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не |
| ом човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичити!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Е |
| смо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, |
| говара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Н |
| са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово |
| у на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да п |
| ubSection" /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада |
| као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</ |
| три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па |
| бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p |
| мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: |
| дјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Пећ |
| , Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима св |
| ши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да |
| етерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лије |
| ознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћа |
| ехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, |
| српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рог |
| с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, т |
| ици своје власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И царе |
| ици црногорској.</p> <p>Варошица Цетиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сје |
| мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцего |
| Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпези, имати: печења |
| >— Неким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек |
| али се нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи |
| да, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра га |
| ију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који |
| оје су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за о |
| дно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l |
| Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао |
| са границе турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се |
| води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Јерем |
| тарац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; н |
| ознао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, |
| ве то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало |
| из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало |
| !</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мј |
| ад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је |
| која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, |
| а и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјест |
| језности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n= |
| пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Ц |
| остор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечни |
| ијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, а |
| S} И одиста гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? одговараху:</p> <p>— Не можете; надам |
| еремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са |
| у Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> |
| обра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећа |
| жемо ли ноћити? одговараху:</p> <p>— Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на кон |
| , који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест годи |
| а шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан |
| ао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло ш |
| о другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама вид |
| наути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; |
| Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине на |
| о њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многога другог р |
| > <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p> <p>— Рекао В |
| иде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој |
| ајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, |
| ах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, до |
| а је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, прича |
| рекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућа |
| м крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> |
| ишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, с |
| а, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто |
| да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да |
| к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све |
| одим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије тога, ижљубисмо |
| су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се |
| ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, зн |
| шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ н |
| презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, по |
| p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бро |
| >— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биогр |
| мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, |
| у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекат |
| але руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, |
| ао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а М |
| ст, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да |
| самостворитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И |
| е своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </q |
| мер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је |
| бија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на св |
| тељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, ов |
| ека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босан |
| ју!</p> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну!..</p> <milestone |
| слуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, |
| јечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми о |
| , да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске нево |
| е ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi |
| едан, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, да |
| Старјешина страже рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаут |
| о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) |
| оју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди |
| збирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разб |
| дни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавт |
| сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле д |
| еш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, |
| ини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој мл |
| дмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао |
| ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да см |
| а њихова немоћна према благослову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено бра |
| Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" |
| војим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n |
| ....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити |
| а рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништ |
| икад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, нено, љуба |
| рно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоће |
| скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{ |
| ши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се раста |
| поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам с |
| свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачк |
| рем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш |
| тарјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад из |
| мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа р |
| а и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n="118" /> срп |
| долац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зв |
| да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb n="260" /> Живана, и што ништа не мо |
| родног препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над вод |
| е уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорн |
| ражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, |
| е жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман за |
| и чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају |
| ао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и |
| p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одгова |
| та по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочан |
| к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ив |
| азасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада п |
| јетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвиј |
| твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удружите шт |
| кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу по |
| батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p |
| на, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; п |
| освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="191" /> десну, па на |
| оје ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао |
| за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одмах: мож |
| </p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у |
| угарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одмах: може бит |
| стављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу молбу...</p> <pb n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до |
| шко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и нев |
| о цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> |
| м заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје мол |
| да, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тр |
| уж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Молим покорно, господине лаћмане, рекох ја: — нијесам б |
| т-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, да овога путника, Момира В |
| ни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла кам |
| о сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лиј |
| у нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали |
| Послије тајнога читања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игум |
| ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком |
| се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд: |
| и, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је мо |
| } Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и |
| е:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S |
| клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> |
| даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколики Турци на моли |
| оба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Моремо |
| ова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим |
| овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се |
| да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу да се мало наш |
| , и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да |
| Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, назува своје јемениј |
| ује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Творче!</ |
| естолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Господу да |
| аписа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе х |
| ...</hi> </p> <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говори |
| је; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поб |
| пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој полазак, бар за |
| оји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада |
| <p>Омер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плави |
| он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то ради |
| <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе пр |
| дгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овам |
| <p> <hi>„Показатељ овога свједочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијере |
| Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, |
| познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. |
| но лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и |
| ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb n=" |
| ве младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцегов |
| ли дуванску радњу два млада ортака: <hi>Момир <pb n="264" /> Видић</hi> и <hi>Живан Стојић</hi> |
| јеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> |
| ead>VI</head> <head>Завршетак</head> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Н |
| ебе, драги побратиме, да овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, кроза своје руке пр |
| окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав к |
| Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, шт |
| ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Да чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавл |
| оју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу |
| /p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и |
| пази неку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{ |
| У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко |
| .{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију |
| b n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик |
| и вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер |
| е у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} |
| јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим т |
| доше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ј |
| пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни |
| понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’!{S} Турко хеј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који |
| ="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу д |
| ебеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к |
| ога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, |
| а духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма уме |
| , који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> |
| S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има н |
| ло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њима је |
| овали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb n="102" |
| чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> <milestone unit="subSection" |
| чина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубим |
| е?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <pb n="5 |
| Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p |
| да војска прође! </hi> Али два (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим |
| не циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на п |
| н.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и п |
| и хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - |
| у оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем |
| дно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду |
| с поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу. |
| p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а д |
| ад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио приј |
| Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у |
| се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Са |
| е!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Н |
| ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо |
| ој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, ре |
| идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Диоклеја< |
| !{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, он |
| згубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана |
| ке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас |
| јеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаутски чобани, који з |
| кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> |
| } Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Т |
| аво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели |
| к прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему с |
| ви ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— |
| цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!.. |
| ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поз |
| ри Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он |
| ко чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у неб |
| да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико им |
| b n="76" /> крвну браћу никака вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: |
| вно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, |
| рзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} |
| окој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико ча |
| а преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка.{S} |
| Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изид |
| /p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек код своје куће, забора |
| це. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Б |
| почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац <pb n="131" /> Перо: — д |
| па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друг |
| — Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане |
| замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне |
| ако планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје ос |
| ра један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера |
| , а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљи |
| } Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло м |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у ч |
| по!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, и, право да каже |
| поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у не |
| умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три |
| ли низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосм |
| hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше предмете |
| епознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По |
| лах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел сел |
| ml:lang="tr-Cyrl">Ла еилалах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} |
| /p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, п |
| иком даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У |
| свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мрави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три брата рође |
| лим пухором.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, |
| и Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад пол |
| ано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљ |
| послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: |
| амници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас |
| и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим |
| нато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и |
| ке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један др |
| ас чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под велича |
| каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче гов |
| ед ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким стражарима |
| Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му |
| ци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лаг |
| рба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и доса |
| пани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помен |
| Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гледе се по |
| рби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому ка |
| ти вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се |
| тарчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године |
| анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе |
| џбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџби |
| прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p |
| хвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . .</p> <miles |
| ола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише свак |
| јекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{ |
| Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед |
| лико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве својега славнога земљака!</p> <p>— А Под |
| Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мо |
| ате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају глав |
| затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Николом провели |
| ва су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>К |
| а, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Пер |
| према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и ои |
| вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ра |
| е у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, |
| ао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га уд |
| а дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по д |
| скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>З |
| Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се са |
| сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање п |
| нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе П |
| pb n="23" /> од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији |
| <p>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{ |
| рилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце |
| причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другов |
| зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљ |
| о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Ни |
| И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још |
| бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да |
| (глагољашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Пер |
| упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб кој |
| али; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед- |
| је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као |
| силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што ј |
| је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам б |
| м устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на |
| де да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром напојниц |
| p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста |
| ов вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> |
| иваде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</ |
| о; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у нова |
| ати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{ |
| > <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати б |
| pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Ко |
| вијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан |
| е своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј |
| сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у |
| p>— Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, |
| врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узи |
| овању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој |
| а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је ту |
| о нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрав |
| ивана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лиј |
| што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на гран |
| а дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако ка |
| осади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— О |
| га раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа ј |
| n="255" /> Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај т |
| н, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одош |
| рчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, |
| је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо |
| ајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учи |
| е је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не зна |
| готово отпадио од својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пи |
| ем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n |
| — Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши |
| омријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске |
| а, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мор |
| дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муште |
| а ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згле |
| еши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... |
| ном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену в |
| м, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, ч |
| ретвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјек |
| ти ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је теш |
| модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а јез |
| .</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Б |
| говору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и |
| уги дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани |
| д Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а јо |
| е стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек сред |
| д ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак н |
| као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несв |
| рош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и |
| к, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се п |
| ди се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли п |
| ви како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко не |
| закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n=" |
| у видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми |
| у за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга |
| нин, <pb n="133" /> махнувши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаш |
| дашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звал |
| икну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и при |
| к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамз |
| /p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као |
| “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор би |
| и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кре |
| она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово с |
| адашњем свом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, |
| ница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, |
| </p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам |
| обоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја |
| ародност својих духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, |
| иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а п |
| дом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди |
| га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које је н |
| од пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете ј |
| а му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, |
| n="196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, ст |
| в врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} |
| <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек из |
| сијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фри |
| ву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нар |
| p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, м |
| S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, |
| ере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијо |
| наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишл |
| на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> |
| испричасмо не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, нег |
| ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! у |
| за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића |
| знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела паш |
| варија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког |
| је.{S} Послије неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас од |
| ва домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије св |
| : — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; в |
| штане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника |
| макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђо |
| Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја |
| оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на |
| него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи |
| послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у к |
| народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће |
| ш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што имаш |
| те ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Вида |
| има.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнуће |
| и Мијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности према Богу за |
| кавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milestone unit="subSection" / |
| Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће |
| ; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је ку |
| Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари дв |
| држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб његов, и у |
| носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамеди |
| ио је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирил |
| израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким |
| намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасо |
| е изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сј |
| , добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворник |
| ад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће з |
| неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му |
| је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима |
| кола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер сва |
| бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Молим покорно, |
| послије свих страдања својих, као неки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу побр |
| } За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем ов |
| сједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до град |
| </p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати |
| ста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" |
| ана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто в |
| p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рек |
| лато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови |
| ану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштериј |
| Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми б |
| ој тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, |
| у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> <p>— <foreig |
| смјели јављати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Иду |
| } Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш сувариј |
| џбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи, измирише се от |
| {S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјеш |
| десно, онако насумце.{S} Послије много муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кро |
| ме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што |
| ти изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с |
| а и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; |
| им узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту с |
| , и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готов |
| народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише и |
| а вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, |
| ратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> <p>— |
| чају по <pb n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међ |
| n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Ар |
| дине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад |
| нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војни команданти су имали |
| сих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим |
| Господину, Царско-Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, |
| p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је |
| ection" /> <p>По недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не |
| акар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> петорицу |
| {S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи |
| до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? |
| нов родослов; забележен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриј |
| лене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брус |
| дили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјес |
| окрчити пут неком <pb n="214" /> другом Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македониј |
| ви, одмах послије тога, огласише за <hi>муртаде</hi> (издајице) својих племена.</p> <p>Други да |
| шћанин — источну; Кршћанин — западну, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва троји |
| сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој нов |
| говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади с |
| викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав в |
| <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће в |
| </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бо |
| сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а < |
| о говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавши т |
| у попријеко <pb n="39" /> овога младића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} |
| <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, по д |
| ходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који ј |
| е, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је |
| оли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— М |
| аћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пр |
| ац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Ли |
| "40" /> Пролетајући кроз редове бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Ту |
| јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави в |
| раћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гом |
| и јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао г |
| амед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам |
| а, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посл |
| ру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> < |
| била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, ал |
| оласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} |
| ке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад |
| а он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први с |
| источну; Кршћанин — западну, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџб |
| ога, до године — Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога из све три |
| а саставе:{S} Православног, Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саста |
| авез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном |
| ло, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један |
| рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и |
| Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу собо |
| рати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да |
| у потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш |
| ај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима |
| по ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душ |
| и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n="12 |
| тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућн |
| > <p>Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити |
| <head>У очиној кући</head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада бу |
| , да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.< |
| небо пролама!...</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљ |
| аштигује, него још на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу постави за кадију у Бито |
| мед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибо |
| мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округ |
| b n="17" /> <p>Ово девето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше |
| вакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељим |
| е, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi |
| ке страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који |
| лотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очима поздра |
| рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, |
| о, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате |
| и се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момак |
| >— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, мак |
| јеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо |
| hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два с |
| : — Турци оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зет |
| и орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, |
| јој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио |
| а и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>православн |
| мимо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу, завијајући и припаљујући неку че |
| /p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са св |
| кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спа |
| Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано |
| да, поред неких јадних арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлиј |
| озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Деча |
| Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпези, имати: печења од јагњета сугарета |
| то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући по |
| pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао |
| хвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са су |
| липама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше дос |
| анима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћем |
| ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, |
| х вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он иг |
| н скупоцјеним покровима.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма и |
| {S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, |
| а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стрије |
| овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговин |
| који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе ср |
| estone unit="subSection" /> <p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на |
| им ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је о |
| њишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Т |
| сто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкарница, коју је уре |
| ахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православнога, до године — Катол |
| ста, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу |
| {S} Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, |
| спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин |
| цеговци, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! |
| асртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једи |
| S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати |
| коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да |
| сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту |
| дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и |
| од находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то об |
| и јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога св |
| о се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих |
| Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: |
| селио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више з |
| <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господ |
| ћа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ста |
| а сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги |
| а била, столица српским патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној у |
| једа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска |
| t="subSection" /> <p>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војни |
| говарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{ |
| е на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, |
| ирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у |
| к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, |
| n="169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затвар |
| разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и ко |
| а краљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину пријестолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Ди |
| чинили су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање стр |
| јепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на страну ст |
| харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је |
| .</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије т |
| ...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио |
| евајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаут |
| јевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дје |
| мажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад |
| огледајући на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то |
| м вечером, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <milestone unit="subS |
| ћ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим в |
| уд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну м |
| Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, н |
| мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, дојурио суварија, и на |
| "4" /> <p>Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако |
| у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за |
| недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он |
| а први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше мн |
| р сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом: <pb n="46" /> свега има |
| његови војници, приближујући се Косову, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Кос |
| али више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па |
| /p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S |
| пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те |
| отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чох |
| средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и |
| } Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме |
| ичући испред турске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска ш |
| широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих ц |
| већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слуша |
| другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се |
| На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељ |
| о год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурис |
| Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Шара свој |
| , говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, д |
| ледавши, у исто вријеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску |
| ао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне |
| рски.{S} Стеван, у битци <pb n="164" /> на Велблужду (Ћостендилу) надби Мијаила који, изгубивши |
| и и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено пл |
| ада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клон |
| " /> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста н |
| пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одма |
| т, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и |
| довима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златним или црним словима, ис |
| Стубова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдало |
| је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да |
| урске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из к |
| е је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пош |
| ски, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети д |
| } Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито гр |
| Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и устав |
| с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путниц |
| ер-Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земљ |
| Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и ди |
| Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +зг |
| црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанко |
| S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни једа |
| шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Срб |
| власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету |
| а, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пру |
| Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем језику! излази: да им је |
| ази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на |
| шем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Па |
| , и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p |
| пис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја |
| > <p>— Како то мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било ври |
| , снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се |
| она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на п |
| о чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој |
| ове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завлад |
| и да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одиј |
| <pb n="187" /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p |
| постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежи |
| ад Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самостворите |
| дник турске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, |
| ња, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни |
| онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> |
| о 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као грађевина, бил |
| год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се |
| ан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свије |
| аму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се заг |
| токрилати Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир |
| и, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и мун |
| до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток |
| куту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари ка |
| пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, |
| а је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здра |
| днога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага р |
| то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твој |
| Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем |
| времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је остави |
| чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се изв |
| ила српска штампарија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са |
| многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна н |
| ним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ру |
| ти Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику |
| у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.</p> <p>По |
| > <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> |
| и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али брад |
| усејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су ње |
| ш прилике и неприлике главнијих племена на Балканском Полуострву, упитаће Живан: — како мислиш, |
| цу, као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно |
| напојисмо.</p> <p>Увријебавши домаћина на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у |
| сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: с |
| трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примак |
| је. 1529. била, српска штампарија), па на <hi>Вишеград</hi>, <hi>Рогачицу</hi> и <hi>Љубовиђу< |
| послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, српска штампа |
| оред <hi>Колашина</hi><pb n="138" /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те |
| видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p |
| S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет |
| шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77 |
| сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје треп |
| .</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да |
| ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске ист |
| м су они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бив |
| бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страхов |
| роши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас ј |
| е сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга ви |
| те? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути |
| га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања весели |
| казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> |
| то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува так |
| иван, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p> |
| не воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас! |
| ао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице ви |
| му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше п |
| Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси |
| продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прич |
| и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину прије |
| акле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај с |
| , која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахив |
| тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> |
| дје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Ф |
| и у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дје |
| је нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у сва |
| /p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</ |
| шине.{S} Неколике јевропске државе држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће ка |
| било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, |
| ава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша |
| атно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од велике жалост |
| Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче |
| За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил |
| у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покри |
| -Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пје |
| у, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Срб |
| нијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој |
| у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мј |
| ј чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се о |
| кнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="169" /> точи, без препреке, у до |
| стиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој истори |
| p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стражарима, што ј |
| , нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S |
| како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} Против својега обичај |
| {S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику словенском, који је Србима близак и разумљив, |
| жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дозна |
| , рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он н |
| одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на о |
| аздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је |
| ти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и |
| дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{ |
| Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто |
| рвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n="217" /> сва њихо |
| сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и ра |
| Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бу |
| дан окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Нап |
| димо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њ |
| !{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазис |
| као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху п |
| оје је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, к |
| друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад и |
| , растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и |
| Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на |
| у врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари с |
| клонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још |
| ion" /> <p>Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили |
| мих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није |
| вим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— |
| е издајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије т |
| њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у При |
| алити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!< |
| а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклони |
| еро-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у |
| дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, вел |
| ћи арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не м |
| и, откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон |
| онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi |
| есариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше |
| То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху о |
| У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по |
| tion" /> <pb n="168" /> <p>Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас |
| ме, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target |
| не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исци |
| љова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима |
| бљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а |
| о:</p> <pb n="238" /> <p>— Срби ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле |
| чекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају г |
| ров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и пр |
| иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.< |
| као преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p |
| > <pb n="77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужв |
| ше у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</p> <mile |
| нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас зат |
| н, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничко |
| би зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, |
| муца <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олта |
| или не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— |
| у гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га |
| азмишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што |
| тини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S |
| них ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у |
| .{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војни |
| бацају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко своји |
| ланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше |
| препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S |
| , дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни г |
| аво: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки).</p> <p>Владика не са |
| има леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска саб |
| <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани |
| атну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето че |
| стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијем |
| ађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; као што ни трговац не може да |
| Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко |
| нбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе |
| p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија |
| јеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А |
| тога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, к |
| м под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— |
| ј, сишао низ <pb n="49" /> градину води на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; |
| па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником н |
| а сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их св |
| е! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није |
| 7" /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та |
| остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском |
| ма све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на |
| чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже |
| леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу |
| /p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> п |
| а тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за муш |
| } Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим кашти |
| својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потур |
| же се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други |
| n="137" /> <p>Из Подгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од По |
| /p> <p>Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лиј |
| удовице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине до гласови |
| мо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, осо |
| p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати |
| ћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори |
| и видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати |
| сен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова |
| али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S |
| нуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те разв |
| S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, п |
| ог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну т |
| нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, |
| другом исповједити своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе по |
| лас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу,</l> < |
| отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом ду |
| уде?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{ |
| зађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} |
| рију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, до |
| нци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Жива |
| срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, |
| оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио |
| уд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жус |
| мет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> < |
| итељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али |
| хмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити |
| ј, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има једи |
| предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам зас |
| потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде |
| о, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше дост |
| ака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски стражари прихватише све |
| вјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун |
| ох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па |
| зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529 |
| </p> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем |
| а, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје |
| ло вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијел |
| адамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад |
| ком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда до |
| соше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, |
| е у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У там |
| , чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад ј |
| ђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријеч |
| оф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бо |
| игујући својим друговима, и погледајући на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по |
| суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу ов |
| е, поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме н |
| на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пит |
| Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише свој |
| о доба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Мор |
| азивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине Црногораца, вељаше |
| b n="148" /> Стубове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајућ |
| ј горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по в |
| везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{ |
| највеће журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, |
| ати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се о |
| и, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи |
| ику, који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На |
| је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка п |
| ватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p |
| и, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се није |
| lestone unit="subSection" /> <p>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села ко |
| ућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од |
| т.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплаку |
| роши, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отвори |
| о трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S |
| уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi> |
| његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са св |
| уле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу |
| мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај |
| сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, |
| свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци |
| ли су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, кој |
| ним православним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући |
| ећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је |
| ије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећиц |
| <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се врати |
| ветога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човјече?</p> <p>— Цијел |
| гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај доб |
| Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} |
| ас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — |
| одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срб |
| ође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и |
| е се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, п |
| би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пре |
| > <pb n="127" /> <p>С Цетиња одемо прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, |
| више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравају <pb |
| .{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду т |
| дине 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манаст |
| /p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к |
| а од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга си |
| а узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, |
| јетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јунач |
| сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, м |
| ао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу о |
| о?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповједник тур |
| е се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> |
| о је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и |
| знасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по м |
| ћа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Да |
| од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С Р |
| анину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо р |
| једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови пр |
| ло <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах. |
| те се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшен |
| санице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска се |
| до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, уг |
| ом показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, в |
| стављамо камените голијети, и наступамо на земљу зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје н |
| е ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у приј |
| нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.< |
| чане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Ж |
| смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањем н |
| ека, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, да нас пријатељски прими.</p> |
| з Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер |
| о недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђа |
| хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо |
| /p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ев |
| <p>Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, |
| о много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које не |
| estone unit="subSection" /> <p>Стигосмо на Андријевицу, пошљедње црногорско мјесто у Васојевићи |
| тски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјек |
| е не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— К |
| грађевину, и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује нека |
| много муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо |
| — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у |
| згобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Жива |
| крадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам ост |
| .</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан |
| леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о ве |
| и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке |
| оспоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам |
| а.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десе |
| де!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкрин |
| вом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, |
| ubSection" /> <pb n="140" /> <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети |
| мљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се жу |
| зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур< |
| етке звијезде бацају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући с |
| n="82" /> <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из нен |
| шевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а |
| а од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно |
| е не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо л |
| </p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p> |
| дје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговор |
| т-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини свој |
| шћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весељ |
| ра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер С |
| труне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и |
| е, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед |
| и на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у ту |
| у у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Николом пров |
| слих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјер |
| n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Кокан |
| м људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у пон |
| ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић |
| а до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево некол |
| ко им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одб |
| > <p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене |
| прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; |
| отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз среди |
| е!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од з |
| ј увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p |
| hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мј |
| ок они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад при |
| господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бо |
| ни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека в |
| очекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болу |
| у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити п |
| нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби |
| оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да ид |
| настир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужи |
| ј дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, |
| заповиједати.{S} У министарском савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у серашћеријату, било је љ |
| али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| а тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прец |
| а ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: |
| пливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је в |
| дбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да |
| тиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакр |
| </hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пол |
| > <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цетињ |
| {S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, пр |
| веду у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на д |
| већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме поз |
| дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска |
| .</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам |
| лизу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, с |
| окола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се т |
| авди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше |
| b n="186" /> убилце каштигује, него још на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу пос |
| и се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а д |
| : —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви каза |
| Стару славу, прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бије |
| сви други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} |
| ама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек |
| ни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Во |
| <p>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необ |
| а, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина |
| о ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима о |
| што заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агниј |
| огошту је држао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требје |
| ну која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде |
| ога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, |
| пијући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче |
| коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под ј |
| послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли јо |
| тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <p |
| је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два на |
| а! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи лупежи....</p> <p>—Аман, честити Паша! |
| који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло |
| ку да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда |
| а, одакле је он, узмичући испред турске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вр |
| pb n="167" /> коњу, дојурио суварија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су д |
| кочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено испра |
| Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стражари |
| евојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, |
| лониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} |
| м своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеш |
| закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.< |
| за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до па |
| иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, |
| крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који |
| ависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се в |
| иван толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пр |
| , које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би |
| Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз |
| одмах је Порта, својим начинима, почела наговарати арнаутске поглавице, да бране земље у којима |
| стави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, |
| је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi |
| в, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <h |
| p> <p>— Они поганац, Радојица Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> |
| Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици ве |
| стоје по двије велике воштане свијеће; над сандуком виси бронзани полијелеј са 6 кандила која |
| се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким стражарима бијаше родом из Травника.{S} П |
| ; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</ |
| арода наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе |
| га нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођ |
| м што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи |
| изрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 час |
| исмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакој |
| до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији вл |
| рску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас сас |
| ко смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да |
| , да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други |
| браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi> |
| примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их |
| ноћити? одговараху:</p> <p>— Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> |
| се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао сво |
| нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једн |
| d>II</head> <head>Ондје гдје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жа |
| иједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овд |
| pb n="164" /> на Велблужду (Ћостендилу) надби Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и д |
| ше се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> |
| планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо: ка |
| ши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Сп |
| него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледајући своје земље, којих је имао много дуж ријек |
| <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ на |
| рац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка |
| гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути оч |
| ако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама као својим валама.{S} У п |
| а пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него |
| овољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу сте |
| учаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничк |
| ко желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S |
| а извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља в |
| да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Дон |
| готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p>На |
| ија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза с |
| мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се нек |
| в други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се |
| што се овако промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Мо |
| кију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког времена, понудисмо му т |
| p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву ча |
| продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омере; прим |
| , што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде |
| аљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега затво |
| ; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они од |
| је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, рез |
| ци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцегови |
| ио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с |
| јим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла |
| најући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети В |
| не госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не |
| ро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се нек |
| , болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А |
| и прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-А |
| босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они називали!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јед |
| посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале |
| Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за другима.</p> <p>— Они поганац, Радојица Мар |
| раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — све |
| врши молитву, устаје, излази из џамије, назува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред |
| етка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, по |
| стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала |
| а; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и з |
| ета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</ |
| ледајући грађевину, и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довр |
| ед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само |
| ђосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који својим одијел |
| ли, усред највеће журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за је |
| а сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се |
| донија је наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби кажу:</p> <p>— Македонија |
| потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, |
| ају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смј |
| ираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не |
| ки обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од с |
| рава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да о |
| <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитр |
| што мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српски: а |
| цу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковачком округу — |
| > (лабораторија).</p> <pb n="128" /> <p>Највећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, |
| брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана А |
| војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше господст |
| ло, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> </div> <pb n="100" /> <div type |
| уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи лупежи....</p> <p>—Аман, честити Паша!...</p> < |
| S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, |
| <p>Приписујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице слуга Божијих, |
| го се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјест |
| рио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, познаје се које ј |
| присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим зем |
| другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло |
| ријевица</hi> је варошица нова, постала највише са границе турско-црногорске.{S} У њој може бит |
| наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се |
| кок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али |
| бавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против он |
| о од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на ц |
| ри Никола: — да будућност сваком народу највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, ср |
| тава варошица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјес |
| , Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађу |
| Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница |
| јело, и њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> < |
| на сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у шко |
| Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити |
| добродушни старац измакли испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих пом |
| за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Она |
| ихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Ј |
| да мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе српске историје могу остати |
| е и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — имену <hi> |
| игдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кр |
| ворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољ |
| . Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n= |
| ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, |
| nit="subSection" /> <p>Већ није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава ј |
| ом би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, помену |
| че мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на дом |
| е сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> |
| , даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина пут |
| су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан |
| што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим |
| и у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек ве |
| рала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 18 |
| > <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо |
| ио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако с |
| је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи, измирише се отац и син. |
| ој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и |
| рда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих ја.</p> < |
| бе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирајући снагу |
| да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p> |
| алу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевс |
| нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, |
| међу Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; |
| одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће |
| и.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се д |
| ан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши |
| черу а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> |
| ам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!< |
| /p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</p> < |
| у; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Пав |
| и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све |
| ојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S |
| испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад по |
| један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло доб |
| еде до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали ниј |
| ови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi>, и <hi>Плоч |
| ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која |
| као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни теле |
| нију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се сл |
| ад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајн |
| и они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема ову |
| јечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се обично сам |
| веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киш |
| ини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам ви |
| а.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на про |
| е корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како |
| српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побј |
| отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања и |
| >Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци а |
| ћи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да |
| </p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к |
| м, <pb n="197" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, |
| го за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Са |
| ало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без |
| е те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаш |
| ате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасм |
| своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, би |
| ихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици |
| ска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа |
| домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаш |
| ао и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бј |
| p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, |
| и ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> < |
| нута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p> |
| на са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али |
| од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјешта |
| коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени бр |
| ођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, |
| И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на но |
| есоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза |
| Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb n="104" /> или кисела.{S} Хва |
| > <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— |
| пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби |
| тарац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих с |
| Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста |
| сину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на |
| спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>лозинка — Салцбург</h |
| пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто по |
| ="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p |
| </hi>, и <hi>Плоча</hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали пра |
| p> <p>Неколико тренутака одмора вратише нам <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо н |
| им, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре двије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то в |
| {S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све м |
| да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.</ |
| смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро поз |
| не исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиор |
| } Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ј |
| и) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <mi |
| да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milestone unit="subSe |
| ош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div> <pb n="223" / |
| јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi |
| каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p |
| , брате!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путује |
| цу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S |
| е <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, о |
| мо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у |
| н, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, |
| дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве кашт |
| не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо |
| рија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом... |
| урчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колик |
| јеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од |
| оји затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бо |
| ма ватри....</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би |
| ић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога |
| же од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!< |
| <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> |
| ј ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо и |
| да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевс |
| на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} В |
| Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— О |
| 146" /> автономију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа |
| !{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за н |
| у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, те |
| .{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље к |
| а те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка |
| та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, поср |
| аша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Македонија је наша, је |
| д се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> |
| /p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло |
| /p> <p>— Напријед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, |
| ојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шег |
| ипесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је кој |
| и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед <pb |
| мо двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи н |
| <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p |
| ги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмија |
| вати на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сје |
| ећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера м |
| разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечер |
| душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица |
| вори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за т |
| вор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећ |
| изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb n="197" /> па с |
| 98" /> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин сл |
| отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затвор |
| и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима:</p |
| и, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада |
| Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.< |
| </p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никол |
| ан густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као |
| баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> </quote> <milestone unit=" |
| е, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима.... |
| толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Ва |
| на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо |
| перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Био сам на |
| а врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:< |
| говор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—док |
| и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бија |
| да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је |
| уварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиш |
| смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је сво |
| ка сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бес |
| и Подгоричани, наставља онај из гомиле, намигујући својим друговима, и погледајући на онога што |
| пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да |
| е коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само |
| веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео |
| ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и д |
| овина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, ка |
| > <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, о |
| село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</ |
| , и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; пред |
| ду живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српск |
| таде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам родом |
| кан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разго |
| а, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не ка |
| ва дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма коли |
| конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред висок |
| рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи |
| у да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тиј |
| своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада |
| рногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако |
| ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу п |
| ше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За вечером, Манојло |
| ј Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу прек |
| р Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видо |
| /p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, да пос |
| ога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо |
| Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (м |
| чи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задо |
| ке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У т |
| га рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузели су били све околне |
| дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и зап |
| из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> |
| х отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војни команданти су имали заповијест, да се не |
| рете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на вел |
| у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком |
| ме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да сниј |
| , добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од |
| рата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи |
| о; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p |
| p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p> <p> <hi>„Пока |
| ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p |
| ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисм |
| виједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збор |
| да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од |
| ги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; |
| асоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици зано |
| жје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој оба |
| </hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној тако |
| } Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p>Увријебавши домаћина на само, упитах |
| варија, послије синоћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и о |
| овољан добром вечером, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <mileston |
| ија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког вре |
| обра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа својим крупним, не |
| увијена је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод |
| <pb n="216" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку с |
| (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало |
| Ћ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1886</p> </div> <pb n="ii" /> < |
| у с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, |
| твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То |
| о немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси |
| ко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на |
| и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, |
| {S} Мало час, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. |
| .{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом |
| е, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а добро |
| о милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} О |
| само викну:</p> <p>— <hi>Форверц</hi> (напријед)!</p> <p>Војници наступише; Турчина ухватише и |
| какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n="217" /> сва њихова политика треба да т |
| у Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому као год и сво |
| } А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморности, он би ипак по ције |
| човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорити о на |
| дан је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима |
| } И <pb n="124" /> већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p |
| ојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} С |
| њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с |
| ослије неколико дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење сл |
| има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим о |
| или и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајон |
| ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху |
| хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам з |
| и од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; п |
| > <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођо |
| у малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на канта |
| На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никод |
| и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се |
| а друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш так |
| и <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, |
| аборавише српски!</p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штет |
| врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у |
| јешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, |
| ка кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинил |
| е, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, |
| н — западну, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се |
| едан дан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> <pb n="205" /> |
| и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли |
| у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али |
| и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну о |
| е једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>Познат |
| ах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно постање;</l> |
| сову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доб |
| а, одговори Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога до |
| <l>Упутите, омудрите Србе,</l> <l> <hi>Народ један али тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да |
| маш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три с |
| ријечима и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n="118" |
| мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога н |
| арима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађ |
| ном бива све мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диж |
| држао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево |
| препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама пот |
| на васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјетињарије: о |
| ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи |
| ађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово |
| чанство пријатељства између два братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да бу |
| начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму... |
| нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа несрећнијега од народа нашега, рече једном Поп П |
| — Под небом нема народа несрећнијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби д |
| ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за |
| е се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да г |
| људе, који маре за историју балканских народа, и за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да |
| о мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> <p>— Познато је, одговори Никола: — да буду |
| т гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гласовитим пјесницима, али у њих мал |
| вотворна; она одржава живот притиснутим народима; она преживљује тиране и тираније; она васкрса |
| роз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богд |
| вши свака</hi> прво мјесто <hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, |
| ; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа |
| по живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>разд |
| ве олтаре да покрију широком свијешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) |
| ећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, закрати му служити мис |
| осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p |
| ише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која ј |
| а на име одонда откада су се пробудиле народности, завладала забуна.{S} Ником није јасно: <pb |
| ја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А |
| по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у |
| м Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики |
| одговори Никола: — да будућност сваком народу највише стоји до самога њега; стоји до његовога |
| и други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одгово |
| бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи |
| у, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића ос |
| ухну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и раз |
| Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бје |
| Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.</p> <p> |
| е за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувш |
| на, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Остали су јој |
| цима.</p> <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, каж |
| ђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дак |
| колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, д |
| <p>Једне ноћи, према лијепој мјесечини, нас неколико другова што смо патролирали дуж границе, с |
| ајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло уда |
| unit="subSection" /> <p>Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Жива |
| p> <pb n="190" /> <p>— Честити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице н |
| ом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено оди |
| али <pb n="153" /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути |
| ручно писмо на беранскога кајмакама, да нас пријатељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо |
| мо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајн |
| У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, о |
| о везане, предадоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> < |
| се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мј |
| ас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| а села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> с |
| у краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо |
| ад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p |
| Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послиј |
| исли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам |
| ње.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Нико |
| нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умиј |
| еку чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чин |
| кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Там |
| бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плото |
| Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене поч |
| рича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми ра |
| у и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари кајма |
| а, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, к |
| у.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> |
| не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— Пр |
| тјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на |
| ице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села |
| ше од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдј |
| ас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше |
| оћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Ко |
| уку и Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, тако везане, предадоше једном суварији, да нас тје |
| ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друм |
| одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој пам |
| те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и |
| ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати |
| тности које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати ко |
| ије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа својим к |
| пријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| .</p> <p>Српски стражари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, по |
| је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он ве |
| о говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ј |
| ше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашав |
| а али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} О |
| ушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама н |
| а је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштин |
| ију, окићенију; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царе |
| с, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјер |
| већ буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас мн |
| стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како |
| } Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па |
| ао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјел |
| вити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше |
| продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни јед |
| одужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећ |
| Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> |
| огли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а у |
| а тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Посли |
| ше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични официр, |
| <p>Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затво |
| туманац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ј |
| д папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за |
| ега смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те н |
| ки Турци ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и |
| ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало гл |
| ички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, |
| х народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло |
| обичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb n="197" /> па се онда поврати да |
| p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у ку |
| еј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну < |
| црногорски <pb n="139" /> капетан, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно |
| .{S} Пођосмо неким равним бријегом, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то |
| снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви |
| о, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предад |
| љасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пут |
| ра, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа несрећниј |
| ријависмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири на |
| ша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на |
| суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварај |
| нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву |
| ати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са |
| у.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је т |
| мо пријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, |
| д зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</ |
| одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан с |
| шно постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </ |
| .{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да в |
| а ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећ |
| јесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему позн |
| t="subSection" /> <pb n="140" /> <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голи |
| ead>IV</head> <head>Сужњи</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, |
| и <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На |
| ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па |
| то нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна: |
| мо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone unit="subSect |
| нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо јед |
| За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" |
| Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко в |
| и то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!... </p> <milestone un |
| хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човј |
| у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су |
| </p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је јед |
| погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех |
| ећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио каза |
| на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том |
| ике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква неп |
| ер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се пре |
| on" /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не |
| Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописм |
| у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну до |
| <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо до |
| ија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај |
| лима — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, |
| у, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама ника |
| овраћа....</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки |
| у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, |
| али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах з |
| ју мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на |
| .... помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра |
| што краће, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да нав |
| и камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мисли |
| из <pb n="49" /> градину води на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; лактове п |
| вакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се |
| а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта |
| гар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Бо |
| јети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Путов |
| смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијаних очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прић |
| а.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој |
| имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За |
| н био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар |
| и фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и |
| а, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само н |
| /p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас |
| јело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те |
| нда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; али и |
| еђу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За моје |
| едемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да |
| кох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n=" |
| ље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и онако; |
| ћанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што |
| крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— Срб |
| "11" /> ријечма; али стари Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у мл |
| <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши с |
| е може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, им |
| едонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима п |
| амих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Хер |
| упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, наставља онај из гомиле, намигујући својим друговима, и |
| Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, |
| закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне |
| пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стева |
| <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S |
| </p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедо |
| да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово реко |
| вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} |
| ји.{S} Пећ је варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема планинама:{S} Копривником |
| p>Цетињски Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може |
| p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној д |
| покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један поп |
| видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </div> <pb n="262" /> <div type="cha |
| само потурчене.</p> <p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Пр |
| х, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да жив |
| Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступамо на земљу зеленију, окићенију; излазимо из држ |
| Форверц</hi> (напријед)!</p> <p>Војници наступише; Турчина ухватише и склонише; врата иставише, |
| е нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Послије много муке, и честога падања, изиђо |
| <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивш |
| сте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, гру |
| ађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:< |
| Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише |
| ца, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да |
| ! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> < |
| мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се |
| ђења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: |
| свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit="subSection" |
| ој школи, свакад <pb n="266" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, |
| би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два наро |
| ри нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој гла |
| ј, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих разлика између мјеста и мјеста, изме |
| и не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи |
| међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Мо |
| unit="subSection" /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то б |
| одна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје н |
| д би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилер |
| и... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— |
| Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћем |
| па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Од |
| Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</ |
| ко година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама босански |
| валан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чу |
| >Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село |
| pb n="27" /> ђацима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком осо |
| права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у |
| аше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бистри |
| шка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у З |
| м, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Ст |
| и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијег |
| сам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Б |
| Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</ |
| , а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Кос |
| е човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у |
| село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између <hi>Ругове</hi> и <h |
| бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пут |
| је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, |
| , а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију да се испава, па |
| во</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски влади |
| > рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдн |
| е, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milestone unit="subSection |
| и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није < |
| јета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало приј |
| Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p>Увријебавши домаћина на |
| м, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Е |
| нтија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начи |
| м је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пола народа, наравно |
| ма и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, реч |
| учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сваки сво |
| ву, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим |
| ди под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! р |
| столица српским патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној управи; |
| авати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, |
| покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјест |
| лаву Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они с |
| лећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину з |
| /p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у в |
| у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана да ос |
| ткама и пјесмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је |
| ца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи |
| о малу тврђавицу, око које се, послије, начинила читава варошица.{S} Беранци воде трговину најв |
| оста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херц |
| адну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наговарати арнаутске поглавице, да бра |
| два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док смо ми, го |
| ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <pb n="3" /> <p |
| b n="220" /> <p>— Аман, честити Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је |
| и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с |
| ком свијешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и нап |
| јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а пос |
| млук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, к |
| ираше предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу, завијајући и припа |
| ију!“</hi></p> <p>Познато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгр |
| гли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојн |
| или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намј |
| n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар пре |
| ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу |
| свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Бе |
| .</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску границу и српску стражару: |
| оро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лаг |
| и приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— |
| ји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово з |
| а, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом с |
| 159" /> <p>— Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје |
| вић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држ |
| ше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим |
| је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично н |
| ив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек види |
| лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га |
| мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p |
| ије ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и с |
| ву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника |
| о: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те |
| /> ми бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) викну:</p> <p>— Трговци путници, не окли |
| а, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а осо |
| коликих врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и |
| хамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да |
| <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> <p>С |
| ?{S} Турци веле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Г |
| p> <p>Срби кажу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успомен |
| p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и цркв |
| при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, реко |
| но је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; |
| јева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српск |
| ртије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти |
| вати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је во |
| оварају, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</ |
| лосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио |
| , јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гер |
| вина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам |
| > <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну <pb n="155" /> |
| му....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој |
| а.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од |
| моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Ст |
| куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући у |
| бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, н |
| ели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, с |
| ош си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић изд |
| једно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, п |
| — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> прво мјест |
| то лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, |
| род.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је слав |
| да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим м |
| срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српск |
| еткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођења.{S} У њима ће синови мојега |
| ебом нема народа несрећнијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили |
| тишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијепо у |
| ујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, при |
| >— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> <pb n="207" /> <p>— О зидовима вис |
| к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Сувари |
| то говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{ |
| није; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјетиња |
| а, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито, а, по |
| S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</ |
| днијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господину среском!</p> <p>Та заповијест, у мало в |
| нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
| ру, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> |
| ан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</note> <note |
| га другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Ив |
| <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Пер |
| наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби кажу:</p> <p>— Македонија је наша н |
| то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то мог |
| расмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину |
| испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, докле ага спа |
| <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији |
| нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, |
| > <p>У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се сва |
| > <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се |
| у се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вје |
| дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми дана |
| , остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују |
| осову, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју с |
| мили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја, |
| наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу. |
| ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјерам и |
| нице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Г |
| > <p>Вриједи испричати макар што год из наших многих разговора, колико тек да се види каке су м |
| ла и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{ |
| ијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послиј |
| дје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У план |
| и до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ва |
| а готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да |
| ма, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк |
| ијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за как |
| ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови пред |
| рпско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским припо |
| идите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, н |
| <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече |
| stone unit="subSection" /> <p>По недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали преп |
| су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb |
| тини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао |
| Они поганац, Радојица Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ет |
| е куће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других |
| не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад |
| Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је сл |
| брњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђи |
| лићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста |
| {S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна. |
| ре и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би |
| да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена |
| ти када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разглед |
| и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра! |
| е смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они јо |
| свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и |
| послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фир |
| о:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, ак |
| аје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} |
| е и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевиће |
| и, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали |
| мо ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један старији Турчин оном што говора |
| у Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпад |
| ћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сј |
| овачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети б |
| земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чем |
| } Кад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове годи |
| ј тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а |
| и, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико |
| с стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> |
| се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— Прије четири да |
| а, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <pb n="6 |
| ајбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из ре |
| дне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо м |
| } Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с |
| аше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута |
| арија) викну:</p> <p>— Трговци путници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на свак |
| ди каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кн |
| баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је |
| своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао |
| њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисл |
| ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, |
| оснику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" |
| уго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишље |
| <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у |
| замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <milestone unit |
| де у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта |
| ић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са св |
| ћеми, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У |
| са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Жив |
| (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде |
| имон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кри |
| ља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико |
| и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину |
| њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове |
| е.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађ |
| ему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p |
| дине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесе |
| мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских в |
| p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав |
| о камџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, н |
| а неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко праг |
| овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: |
| ван Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, |
| српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у |
| њихова, имајући интереса <pb n="34" /> не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима |
| а Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?< |
| ше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устав |
| молише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та ви |
| на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што |
| — Јесте овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад |
| обеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутности које су |
| и:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће |
| инем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишљање!...</p> <milestone |
| ротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је |
| у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је позн |
| те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, |
| јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу м |
| рло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз |
| љена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене т |
| итивати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је |
| р, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би м |
| нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, граничн |
| астајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мисл |
| и бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једног |
| .{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморности, он би ипак по ц |
| > <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је ку |
| > <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово ору |
| >— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сок |
| прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; |
| ајним сводовима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокри |
| >.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Та |
| рчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајат |
| ташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима |
| че лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од вел |
| у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, не |
| да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече нек |
| страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да |
| екори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не |
| ом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к с |
| >— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам |
| Можемо ли ноћити? одговараху:</p> <p>— Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на |
| и.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> |
| е не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио |
| булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе |
| осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасл |
| буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна |
| ићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фри |
| не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа.... |
| ма, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћ |
| и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајући |
| к ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јест |
| затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбо |
| управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти ме |
| војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Молим покорно, госпо |
| мљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушк |
| ио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено < |
| ају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: |
| же тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} |
| <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да |
| е царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} |
| тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и |
| >фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно |
| својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и з |
| ијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло |
| одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад |
| жише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молит |
| о, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћ |
| ју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још |
| ило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ни |
| их упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је |
| видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год ј |
| се крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та борба престане, прес |
| збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни |
| Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне |
| рава несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, про |
| лији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјешт |
| рер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овак |
| рбију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људ |
| амза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, |
| да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главари |
| ављати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, |
| е управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, как |
| а вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!... |
| ки упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас пре |
| и да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S |
| ет дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици |
| вка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи |
| један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Срб |
| словенском (глагољашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се |
| Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корача |
| још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} |
| урска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји |
| знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују |
| д Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, |
| се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће с |
| За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...</p> <mil |
| p> <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно |
| >То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, о |
| <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вук |
| видјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У П |
| ица кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у |
| анима, Нијемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик, ради |
| рога <pb n="260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бија |
| /p> <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови б |
| ли је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек јед |
| се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с ке |
| >Срби кажу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама и |
| одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .< |
| Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што м |
| и радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; ал |
| тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> <pb n=" |
| рине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу |
| "50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оже |
| не ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим биј |
| иш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје |
| адише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и биј |
| се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије сино |
| власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалит |
| уле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима |
| тавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати |
| рани, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} |
| еј историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не с |
| је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многог |
| сле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак д |
| .{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет н |
| уле.{S} Младога турског чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке кој |
| </p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год |
| димо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с г |
| Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три |
| бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешт |
| не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p> |
| и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неки |
| их ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам см |
| ставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је с |
| ста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут С |
| о се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно н |
| што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milestone uni |
| да, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, |
| својим очним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi |
| и команданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути |
| е уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену паза |
| есту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> <milestone |
| ажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем о |
| >, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још |
| то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <note xml:id="SRP18860_N2"> |
| >Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас |
| ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p> |
| </p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сиј |
| познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само |
| е знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се |
| ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски ду |
| им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда |
| града, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S |
| ... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p |
| у Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому |
| — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хриш |
| е Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Б |
| ила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; |
| чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народност своју.{S} Прави је т |
| се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— |
| дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије ст |
| мза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . .</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели ја |
| пава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвал |
| подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим ни |
| смо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата ст |
| свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у |
| ако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за |
| вјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза |
| к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> |
| остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?< |
| тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Ал |
| е које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на |
| сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не т |
| и у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, гол |
| <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Ка |
| и тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} П |
| пу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док ст |
| Биће....</p> <pb n="82" /> <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушав |
| обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве |
| јамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Бар |
| човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угледавши д |
| ох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као |
| — Косовски побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесје |
| рчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и диј |
| е, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађ |
| , лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим |
| p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не |
| " /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече |
| , онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништ |
| се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш ба |
| ројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срба, него су |
| к, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину које |
| ле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сре |
| ну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{ |
| ерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и |
| ати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, или око как |
| ледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, з |
| та Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?< |
| Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Л |
| каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учи |
| упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p> <p>И сами они |
| вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би |
| поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и врш |
| ише пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; као што |
| — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче Жив |
| о ова проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје |
| , и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p |
| мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за |
| је не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у |
| обанина, који својим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи |
| и калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој гов |
| рпски дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим припо |
| „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је |
| ђи образованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва ча |
| лободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће сам |
| ? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, ос |
| и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један м |
| так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о |
| еће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, на |
| показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Приз |
| ође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други да |
| свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш друг |
| енем једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му |
| а-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разго |
| тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику то |
| почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, |
| е хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и |
| /p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb |
| кој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто |
| ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађ |
| прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људ |
| би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од пра |
| <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас |
| о неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке |
| о, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљ |
| а Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта ј |
| спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То |
| преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit="sub |
| {S} Тада ми својему домаћину испричасмо не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру |
| " /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче р |
| лажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва т |
| јевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам |
| ло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојк |
| е славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји |
| имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погл |
| на кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше |
| Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко дру |
| орио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, |
| своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као сре |
| то се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одиј |
| о, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вј |
| аше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; |
| е, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође н |
| , а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и |
| мницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћет |
| рете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми н |
| </p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаут |
| иједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| е се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Ј |
| горски <pb n="139" /> капетан, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно пис |
| ејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде ва |
| га су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да н |
| али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па н |
| е бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p> |
| и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хоте |
| јеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требал |
| аутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће |
| има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Жи |
| застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао |
| агољашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо т |
| као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био т |
| то учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> <p>— |
| ди с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори |
| особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: ка |
| hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав |
| ути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест г |
| раници своје власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И ц |
| њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према |
| его и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, ш |
| ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</n |
| братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења изм |
| мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, |
| штини прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој |
| окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуца |
| одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити светињу домаћега прага, ја и не у |
| </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> |
| дни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Ко |
| .</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Б |
| Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске во |
| иња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> |
| тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дрин |
| нственим, сјајним сводовима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева ве |
| те мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћ |
| ју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај кој |
| бавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса н |
| ељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силн |
| лу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити сво |
| ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква камениц |
| као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на ко |
| лиже; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике во |
| јесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и његови д |
| /p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <mileston |
| ча ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је |
| ке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа несрећнијега од народа нашега, рече ј |
| а.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском стражом, ко |
| еван, прозван <hi>Дечански</hi>.</p> <p>Небројено пута Живан је мени описивао љепоту и значај о |
| гобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, суновратне одсјеке, и сву друг |
| игу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолимо! |
| то погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а |
| а је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од |
| толици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или ш |
| {S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к |
| и, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што тако немилости |
| дба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовима лијепо б |
| калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни ул |
| >Хасан“.</hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве |
| јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> кр |
| кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уст |
| ним Словенима, одговори Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, |
| е хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> <milestone unit=" |
| вља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</ |
| томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаш |
| чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над |
| S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољи н |
| ко како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb |
| родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан |
| ратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него о својој, мислећи, као и |
| сим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном с |
| загорчавају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни с |
| а.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па |
| слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом |
| за неговање историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све про |
| преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да м |
| омах бринуо о невољи балканских народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на пр |
| апетан, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмак |
| идјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко < |
| , тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно. |
| и овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге |
| кеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и з |
| боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових ле |
| "28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викн |
| о вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi> |
| ке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стр |
| тиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам г |
| лац, не присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвал |
| — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се тека |
| слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу до |
| би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у до |
| његове <pb n="186" /> убилце каштигује, него још на пола године после Муширове смрти, онога Кор |
| еби правије послати Зворнику поздравље, него низ Тару.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим |
| малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају п |
| Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и |
| ире, <pb n="122" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о наро |
| ших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази ј |
| } Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, он |
| ређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могућ |
| људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који |
| р онда засијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече |
| } Ми смо више шљапкали водиним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше так |
| } Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравај |
| кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувш |
| е с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p |
| лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли. |
| ка не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народн |
| нат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лиј |
| е да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека с |
| <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову ко |
| хмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији |
| чем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као |
| Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Мил |
| наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! има |
| који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а пр |
| — Македонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе српске исто |
| своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Пр |
| остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S |
| на није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледајући св |
| оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православнога, до го |
| уча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово |
| S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је |
| клоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166 |
| аборавила листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа мо |
| и око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n="217" /> сва њихова политика треб |
| оћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од луп |
| ћину испричасмо не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску |
| белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло |
| жбе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој боса |
| ђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којо |
| реко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје |
| "178" /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне ср |
| и мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Бос |
| уде на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Бо |
| се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као |
| зик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киш |
| мо је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је соч |
| о: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n="125" /> свој |
| оведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком |
| гову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је |
| Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, |
| } Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико |
| по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>К |
| оћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спус |
| пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вечере и л |
| снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњ |
| <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био ј |
| ице, како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!< |
| вају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, добр |
| пак да један другоме више казујемо оком него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, замолисм |
| или, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> |
| пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежи |
| к: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом |
| који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срба, него су и предмет в |
| утује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо:</p> <p>— |
| а чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, |
| све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровање!...</p> <milestone unit="subS |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>По недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо има |
| им, разговорима прођоше нам добре двије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то вријеме предомисл |
| гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под велик |
| предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши? |
| од старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: |
| крви утопи мисао о босанској предионој независности; тада султан, захваљујући Потурчењаку Срби |
| <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окре |
| потице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешња |
| ијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Б |
| ше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд |
| ркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да |
| нику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>П |
| лно; само нејма радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само њ |
| могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватови! <pb n="154" /> Др |
| ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни ј |
| — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно |
| што се толико слади многоженство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер так |
| о кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем ј |
| , да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на |
| слио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Хамза-Б |
| дје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само ви |
| им путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по кој |
| ежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све зе |
| bSection" /> <p>Ноћ јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају слабачку свјетлост |
| тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — ка |
| ван и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено |
| југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну |
| 6" /> свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се го |
| текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb n="260" /> Живана, и што ништа |
| и Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу изба |
| и помамни: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <milestone unit= |
| „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{ |
| је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши з |
| задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quo |
| м дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам д |
| л фелах хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма другог Бога, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и |
| преслицама бране пилиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милоше |
| де не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побје |
| ама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда |
| јевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— |
| међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао п |
| вимо сваком <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћ |
| > <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одист |
| а кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у сви |
| али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се раз |
| која је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија! |
| </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српско |
| > <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћ |
| во ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само з |
| и, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као |
| Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини |
| з оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, |
| У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада |
| рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!. |
| аћица; дворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити |
| у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... |
| , сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: босански бези нејмај |
| них спремања, у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи.{S} С тога је то село сте |
| јесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити |
| год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи |
| о је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће |
| х се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> < |
| рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, ко |
| ега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо пр |
| — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, род |
| н.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два |
| ш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у по |
| редне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су |
| ова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — |
| такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p |
| не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се вр |
| н од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p |
| С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, |
| S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данаш |
| ровео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или м |
| ле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику |
| о око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради |
| поцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља |
| велику болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју дол |
| редина свој врховној црквеној управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљама |
| , готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p |
| свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђи |
| у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји гра |
| збијање као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни човјек!{S} Неки |
| мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се б |
| м турио...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије н |
| мо с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево п |
| он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <miles |
| ску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та зар не |
| а су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјерцу, и подухватили му се за ове |
| нац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја те |
| онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> |
| рчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијел |
| оји, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да зап |
| бична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљ |
| S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се одао |
| , ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, |
| Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„ |
| е наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким стражарима бија |
| е запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд |
| ка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџ |
| /p> <pb n="207" /> <p>— О зидовима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим з |
| ијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не ру |
| оказује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња цр |
| , да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> упознали у |
| и смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају |
| је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" /> ђацима оставио |
| по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призр |
| стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто |
| и <pb n="84" /> велики војни човјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види |
| одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савезу, одвраћаху га од |
| ани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених |
| ратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>М |
| у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан п |
| отомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, |
| олази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу |
| село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb n="192" /><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна |
| а ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се од |
| има у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обичн |
| о вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Б |
| и на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихов |
| Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече В |
| клао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се |
| драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо тр |
| х ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само |
| анас, послије свих страдања својих, као неки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу |
| околици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p> |
| да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n="222" /> и удијели коју пару |
| путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од В |
| ву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једн |
| да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињ |
| >, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да с |
| оји ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али нас опази неко проклето псет |
| плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се с |
| има а српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани |
| >Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p |
| се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, на планину која се зове < |
| ати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред оч |
| p> <p>Послије тајнога читања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници |
| Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p> |
| осну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцниј |
| а виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде |
| за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Посл |
| Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онд |
| <p>— Дишери! проговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то ис |
| та, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лаган |
| мо неким равним бријегом, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спусти |
| још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутис |
| ђосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у нек |
| осмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем из |
| </p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разиш |
| /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па как |
| ицу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо |
| лазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу два млада ортака |
| /hi>.{S} Туна ноћисмо у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац |
| мо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако |
| дан Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на вла |
| ј болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова.{S} |
| трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле нар |
| ри жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194" /> <p> |
| то се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањем не улиј |
| .{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамз |
| озвани Дечански, син краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} |
| ско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, |
| а, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли и |
| слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> |
| "subSection" /> <p>У Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцег |
| е у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки у |
| и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколике јевропске државе држе на Цетињу своје консуле. |
| граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, били сами своји, Турци и дана |
| <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, али убилац утече. (И данас је |
| сни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, |
| из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет |
| бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вули |
| дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама босанских младића.{S} Чак им је, го |
| слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и како осје |
| која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих босанских племића.</p> <p>У овој сл |
| мену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, |
| } У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каваница.</ |
| ега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додав |
| а га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с |
| моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— |
| 9" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповиј |
| да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} |
| је било коња веома изучених.{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер |
| на: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен, |
| твор издржах без ријечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође од командата наредба у којој се наш |
| у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, |
| ре се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе и |
| гледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклон |
| бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каваница.</p> <p>У варош се би |
| лежен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окр |
| а царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова и читанака?....</p> <pb |
| о му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се је |
| одећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Ва |
| p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на |
| е замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што |
| о српскога плота бијаше нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам |
| јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућнул |
| погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: е |
| едне ноћи, према лијепој мјесечини, нас неколико другова што смо патролирали дуж границе, сјеђа |
| их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да с |
| ј вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, сво |
| баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговори |
| мерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико тренутака одмора вратише нам <pb n="244" /> во |
| сједима, међу немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!< |
| S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим |
| и, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <pb n="214" /> другом Мурату, или Мехмеду II!{S} |
| Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Н |
| и да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао |
| своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како ради |
| своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> автономију.{S} Тако, причали су нам |
| вши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто везиваху |
| му слабу коњу, завијајући и припаљујући неку чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S |
| че се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свиј |
| „Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вријед |
| ући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p |
| гу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Паш |
| не чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом ма |
| ницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један гус |
| > рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса |
| ашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком пошто |
| ој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људ |
| аиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> < |
| под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хи |
| ржи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у он |
| ористан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.< |
| мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа несрећнијега од народа нашега, рече једном |
| зни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је |
| да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака <pb n="251" /> Турчина, |
| и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се каж |
| а!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућан |
| ају овако:</p> <p>— Босна и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рође |
| лав</hi> (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" /> |
| м мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач српских земаља, творац српске државне ј |
| гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога да |
| рђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жупан од 1156—1159), а |
| и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред |
| новат човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ног |
| оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбит |
| де нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохиског |
| огао се, под старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турс |
| тина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, |
| ному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један |
| увши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и вик |
| своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа није |
| ги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служб |
| анути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми |
| зећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто |
| ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље д |
| } Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није ник |
| вим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, ов |
| : — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје тр |
| људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према благослову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић |
| рођацима, међу срдитим сусједима, међу немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом вла |
| ово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана |
| ј мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка |
| ере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере? |
| ре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се |
| роговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и уко |
| јој младости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових риј |
| ...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у рук |
| ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p> |
| а својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.< |
| творитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по д |
| је мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> |
| <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је |
| а ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је к |
| , из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошл |
| не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабор |
| ута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо <pb |
| и држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и |
| жак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели о |
| ро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, |
| понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један |
| има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из |
| ="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема плани |
| ам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ |
| у.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било т |
| блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем изгобељасмо се из те провале, и и |
| ада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>Приписујући ову своју нову срећу, у н |
| олико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се |
| р неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је и |
| литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало |
| равога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, |
| бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавиј |
| вља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе |
| нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвара |
| без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све троји |
| p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих племена на Балканском Полуострву, у |
| а сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да |
| S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> <pb n="90" /> <p>— |
| вети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а |
| прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћ |
| и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима, међу нем |
| </p> <p>Рамо га погледа својим крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави причу о рату ова |
| виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове раз |
| ли је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и у |
| и, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, ш |
| /p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљниј |
| ћању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан |
| а су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјес |
| бављале:</p> <p>— Под небом нема народа несрећнијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — |
| ље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: о |
| етати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; продужава Јеремија: када Цар Лазар пад |
| таде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, |
| и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-П |
| во једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И |
| а очину пријестолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаил |
| И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огла |
| за своју заједничку лудост и заједничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш прилике и н |
| јети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p> |
| уди који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима.{S} Оваке људе околина |
| вине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n="118" /> српскога чувства, већ биј |
| рсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјетињарије: онда у с |
| ем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <pb n="263" /> може послужи |
| улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} |
| е и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше |
| .{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику |
| Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па |
| пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку, одговори Омер.</p> <p>— |
| јку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у с |
| е већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, који су |
| са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох п |
| n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима |
| муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику |
| свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се п |
| у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се |
| чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, ко |
| да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с п |
| јмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слатки, |
| исмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у |
| " /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље. |
| рбији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p> |
| љивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као |
| Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку и |
| Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па |
| ам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да |
| у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин |
| у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох |
| едјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, на |
| , у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га |
| атери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо |
| оше један к другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који |
| Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших |
| Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не ум |
| оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијес |
| еку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Оме |
| равце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћ |
| е.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, с |
| ди га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омер |
| војта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онд |
| гати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и |
| Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова |
| срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир |
| 56" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Преноћи |
| рпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то ј |
| неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се па |
| ма, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешк |
| Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беж |
| у <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| b n="115" /> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не с |
| . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбо |
| тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике р |
| в обично носе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћан |
| а, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељк |
| о, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: и |
| с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} |
| Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини вид |
| поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слоб |
| сосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} |
| а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје |
| се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући |
| <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> |
| абоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смиј |
| м трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али та |
| велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сје |
| а а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се |
| веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добр |
| ке ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зор |
| отпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не |
| е другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала д |
| дгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим прити |
| оји хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз |
| о не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на посли |
| харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</ |
| анбеговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од |
| мни: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <milestone unit="subSe |
| Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који |
| тајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали |
| > да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видје |
| великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само |
| Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијеп |
| Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцни |
| Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да |
| у нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у |
| могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као шт |
| живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Б |
| ., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен |
| не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њем |
| му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, |
| не жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове |
| ита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у |
| су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест година одле |
| <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не |
| ћом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Ко |
| арали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи запо |
| као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој ду |
| ћну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој припов |
| вршини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} |
| слили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, о |
| ; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако занос |
| аху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ух |
| ати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути |
| ровале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на п |
| илиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, турск |
| а?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, |
| штву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под велики |
| други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да |
| сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit="subSection" |
| р-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Ту |
| у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али и |
| х се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лије |
| трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што |
| ан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако |
| не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио |
| о су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су бил |
| осну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад |
| се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ум |
| је мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледајући своје з |
| коли.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се д |
| креташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити светињу до |
| e unit="subSection" /> <p>Већ није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пав |
| </hi>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седам дана!</p> <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа |
| i>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} |
| смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у П |
| соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницо |
| ити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у с |
| дали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабра |
| се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p> |
| устави на граници своје власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје теков |
| ворише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, |
| шу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, по |
| ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, |
| нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </ |
| знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећни |
| > <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше |
| кој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијеп |
| поменућу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војс |
| завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они |
| каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепше грађе |
| .{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе |
| је да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака <pb n="251" /> Турчина, то није ниш |
| једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>Н |
| путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и |
| старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Ту |
| жару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — |
| ућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угледавши домаћицу, в |
| , као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је |
| о рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин |
| се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу |
| ати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се |
| ута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, б |
| четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили ч |
| слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту |
| ије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, |
| p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни |
| ње.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се |
| разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n="49" /> градину води на обалу; наслонио сјетн |
| равије послати Зворнику поздравље, него низ Тару.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, вид |
| о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! на |
| S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: ра |
| > <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је |
| им тога, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, |
| тио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; |
| тка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он |
| спод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију. |
| нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не реко |
| без престанка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прок |
| да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бје |
| а.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло те |
| која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је |
| с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к п |
| pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, |
| овјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако |
| на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвокат |
| нима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, |
| оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије |
| днога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> |
| јесте ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред ча |
| тити поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама |
| </p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену циј |
| еспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S |
| нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити |
| та од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, п |
| и између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитил |
| тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?.. |
| , лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или |
| , људи, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: ци |
| ополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољ |
| х бегова, говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</ |
| {S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па |
| ијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, |
| Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој и |
| сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по |
| је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Е |
| Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лије |
| ивши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Нах |
| по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другој |
| мену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве по |
| а тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је бил |
| , по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била нео |
| } Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити |
| ђао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, |
| — Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бог |
| муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну Босн |
| >По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> |
| начки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили |
| {S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је |
| ода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворн |
| > <p>Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихо |
| пор аустријској окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би |
| стити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је броја |
| рафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седам дана!</p> <pb n="14" /> <p>Пето |
| јамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао |
| {S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <milestone unit="subSection" |
| босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила....</p> <pb n="17" /> <p>Ово девето дијете |
| n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S |
| ским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срб |
| жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у |
| народности, завладала забуна.{S} Ником није јасно: <pb n="213" /> чија је управо Македонија?{S |
| е, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, н |
| војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су |
| гар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тег |
| раку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и п |
| близу никака <pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> |
| а живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: |
| одиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које пр |
| ела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често д |
| о, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Ж |
| јеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ |
| извршити своју дужност.{S} Турска власт није ништа учинила да његове <pb n="186" /> убилце кашт |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Већ није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао |
| у (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одмах: може бити извј |
| рски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан мог |
| n="23" /> од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији Ту |
| ово отпадио од својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише |
| ијеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бег |
| рбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети њ |
| јетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад |
| ци, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!.. |
| ла, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјети |
| род тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никши |
| чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — да |
| l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасу |
| ост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: |
| јему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; а |
| p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је |
| бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</ |
| , све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави суж |
| ме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, ј |
| ата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb |
| као ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицим |
| а нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, н |
| он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И |
| покорно, господине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p |
| /p> <p>— Не, ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и |
| чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјест |
| тио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице, |
| ли свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало некад при |
| ругога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико зани |
| , да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дј |
| их грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепше грађевине, к |
| Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га |
| јевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да није |
| 2"> <head>II</head> <head>Ондје гдје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојника, и с ј |
| ољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман ко |
| оже, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разговоре, ни у |
| сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили доб |
| :</p> <p>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам стигао разгледати разне трговине и радње у овој |
| кочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косов |
| пао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо п |
| <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно |
| р се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први дан омркн |
| луј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је....</p> <p>— |
| Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево |
| ак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то б |
| се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу |
| тазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људ |
| во, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, о |
| меун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb |
| а нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> |
| и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} Овијех мука ја |
| вјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, |
| Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви |
| ча Стијепо настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он био о |
| ши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је |
| дице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку |
| ера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу крив |
| вице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпаг |
| старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, она |
| мо људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, |
| су зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови |
| ну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, настављ |
| о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, |
| кад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова |
| ретресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли н |
| к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо ј |
| иким притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јуна |
| су ли ту кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S |
| и и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају срца, али су |
| език, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</hi>.</p> <p |
| , нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду! |
| род била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него |
| ма, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер д |
| њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Ме |
| стима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише |
| кој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања |
| сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> < |
| имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично |
| књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, него |
| љега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њег |
| у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</ |
| ну:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви! |
| >“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много |
| /p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!. |
| <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дн |
| им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за |
| ни варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало не |
| ћи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дођ |
| јице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов би |
| S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихов |
| јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака <pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Турци, |
| да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, ре |
| >— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.</p> <p>— Стра |
| никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере! |
| ј или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <not |
| може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред |
| и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се |
| >— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах |
| ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјен |
| звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај |
| уге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичу |
| бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је |
| низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били раз |
| два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велик |
| Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Нијес |
| мо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно |
| ва народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} А |
| и, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле |
| шао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му |
| војица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некак |
| так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: м |
| ди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се |
| то се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чини |
| јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Сувари |
| у Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Паза |
| на ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућано |
| јетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколик |
| изи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од св |
| .{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јач |
| 150" /> име потписа <hi>латиницом</hi>; Никодим се потписа <hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта в |
| ро ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чек |
| дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Сту |
| и се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из да |
| p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и п |
| отписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n= |
| оп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p |
| а не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим притиском, па се у том |
| јма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово д |
| е клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох |
| и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, |
| о бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој ва |
| <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да |
| ?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а |
| сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Никодим</hi> игуман је порушеног манастира Ђурђевих Сту |
| > <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, устаје, |
| н, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман ч |
| та молитву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће слу |
| у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо |
| и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као с |
| ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста, свакога |
| ши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која |
| или да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо |
| тох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријатељили смо се тако |
| /p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права неср |
| <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Д |
| Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и пра |
| ити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, вел |
| и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у |
| х народа?</p> <p>— Познато је, одговори Никола: — да будућност сваком народу највише стоји до с |
| од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Франц |
| у притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире. |
| по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Ду |
| мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Николом провели смо, послије тога, у затвору четири дан |
| рчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта |
| будиле народности, завладала забуна.{S} Ником није јасно: <pb n="213" /> чија је управо Македон |
| /p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, |
| х.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу з |
| , док сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ником поникоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| е брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} |
| се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћ |
| ићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, |
| ахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су жи |
| тета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, ник |
| де бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари никшићки град, који се у пј |
| Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: остас |
| жао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, |
| ао Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем |
| ици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град |
| ским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће с |
| кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима |
| говина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p> <p>Калу |
| >Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Он |
| Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога |
| hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и < |
| кшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси |
| е испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Никшићу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде и |
| згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, |
| } У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам п |
| ти се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо им |
| још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни р |
| > <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S |
| , али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најс |
| дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} |
| а, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <pb |
| S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало |
| аука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постан |
| анцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се |
| <p>Нити је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један м |
| еома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест година одлежите у тамни |
| м лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске ил |
| роје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!< |
| ивану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали к |
| де човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Си |
| и од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је |
| , па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су ју |
| и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зл |
| гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у в |
| ље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље тр |
| накнадити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може |
| житеља Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила....</p> <pb n="17" /> |
| ти дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар д |
| ad>Завршетак</head> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о |
| <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њем |
| Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином до |
| ји својим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу |
| уњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши |
| и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то |
| ласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — кад поме |
| е тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а |
| год за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неко |
| за је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сје |
| нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да из |
| , ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухв |
| никака <pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— |
| ити своју дужност.{S} Турска власт није ништа учинила да његове <pb n="186" /> убилце каштигује |
| добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други |
| вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина. |
| већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чл |
| адовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ он |
| ета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити до |
| е хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза њег |
| ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи њ |
| аде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се п |
| наше-хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> |
| <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за једа |
| и Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота |
| ко треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Мили |
| али су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским |
| м дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које по |
| Талијанима, Нијемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик |
| га доброга <pb n="260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p> |
| ндје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> < |
| Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, па и |
| нух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milest |
| разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека |
| ста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа с |
| лом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума |
| ваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <milestone unit="sub |
| агњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} |
| е путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао р |
| риступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за кал |
| p> <p> <hi>Андријевица</hi> је варошица нова, постала највише са границе турско-црногорске.{S} |
| зећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича |
| српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а и |
| о стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам как |
| /p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногор |
| <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој |
| ове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајући грађевинске обл |
| , к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав |
| а се пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају |
| је све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да |
| тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <hi> |
| пеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омер |
| вши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турс |
| ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја са |
| н у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сач |
| та га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што |
| тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| реварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути |
| тепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта |
| ка, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико мук |
| кијех деспота.</p> <pb n="79" /> <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с |
| т, хоћемо драговољно да постанемо робље новим завојевачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним те пл |
| санских бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али с |
| мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из његово |
| ... да желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго |
| у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском |
| по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути |
| ни синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Е |
| о све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к н |
| између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!.. |
| р се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеро |
| а, међу немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!</p> <p |
| p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањ |
| еђено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговин |
| е већ састављена и комисија, да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској |
| диш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| неосјетно.</p> <p>Приписујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице |
| Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице |
| роке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црве |
| човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару |
| ини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залил |
| ке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали б |
| а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохва |
| а под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчић |
| ко минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p |
| оштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у с |
| цијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хти |
| тка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над сандук |
| {S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и помож |
| појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе |
| у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна |
| ам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit="subSe |
| тњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се |
| ви са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегн |
| е су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено |
| терана смотреност онако калуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: |
| е господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи |
| лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао |
| .{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би с |
| да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, |
| <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамач |
| тин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаут |
| га памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићи |
| к је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n="189" /> униформу, као и друге паше |
| в, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, |
| а могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари. |
| е ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже |
| ио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога |
| > <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и кар |
| смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под са |
| ти Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ћ |
| <pb n="52" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њи |
| дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједош |
| руга ђаковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10. |
| <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим |
| ађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се неб |
| написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр п |
| а исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који т |
| што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с |
| немо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кућ |
| ем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа |
| и у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије |
| ад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји дру |
| а горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад дан осв |
| <p>Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде ба |
| ваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{ |
| Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошт |
| milestone unit="subSection" /> <p>Једне ноћи, према лијепој мјесечини, нас неколико другова што |
| вот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живје |
| о дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и п |
| На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи |
| нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стр |
| мо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одм |
| нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде ко |
| n="192" /><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна ноћисмо у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокан |
| маћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам п |
| а гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? одговараху:</p> <p>— Не можете; надамо се свато |
| из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отво |
| ного лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки |
| Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које |
| ас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је |
| на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога н |
| намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, |
| , насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи |
| кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> < |
| и, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори |
| и да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Пос |
| тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђе |
| Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p> |
| Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре |
| ја толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем с |
| домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси П |
| с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Ал |
| чанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској в |
| гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, |
| отежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холу |
| </p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p> |
| српски</hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала М |
| зликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге |
| т сваком народу највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што с |
| </l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l |
| мницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на оч |
| о пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му |
| та „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и |
| је тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се н |
| ван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугар |
| pb n="77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!< |
| ег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> |
| ад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи как |
| ође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.</p> |
| д посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на н |
| је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-А |
| Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мо |
| вјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће ко |
| рије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, |
| у њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко |
| да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не |
| Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не ум |
| с):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис |
| болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раст |
| ога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми о |
| и је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, |
| ћана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали |
| лију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше |
| оше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусј |
| онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо |
| средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па, <pb n="218 |
| опаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</ |
| с веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...< |
| ву бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се |
| ући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} |
| веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз ду |
| копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменит |
| пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако прос |
| це увијек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана право |
| елио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <mil |
| ли противници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у мн |
| n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји. |
| тупаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико кри |
| срећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у б |
| уно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије |
| S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад |
| у....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, раз |
| дјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негу |
| ога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, рече он, вративши |
| гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, |
| риви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој |
| а, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> < |
| нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаут |
| .{S} Турска власт није ништа учинила да његове <pb n="186" /> убилце каштигује, него још на пол |
| отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела |
| да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или до Пришти |
| или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: м |
| памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! р |
| то је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} Ка |
| олама!...</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега т |
| отив Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући се Косову, на глас пјевали |
| p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији; <pb n="237" /> а он |
| решене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијев |
| име, да овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који |
| да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме |
| аде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, |
| екох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун сл |
| је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим зе |
| } Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: његов |
| е ватрено брани српску народност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до |
| највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се |
| — Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, |
| , него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причати много, рече калуђер: |
| ик, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самостворитељу!</l> |
| Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њ |
| ароду и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му је |
| ли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи |
| ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), дај |
| цају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко својих к |
| кад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> < |
| ити, отишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слуша |
| кнути, познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!... |
| ашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1 |
| ање је души посластица“</p> </quote> <p>Његуш</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <div type |
| е те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћес |
| један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху |
| рпска пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на дру |
| у Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Дечански</hi>.</p> <p>Н |
| ће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хри |
| видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Поред т |
| Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим |
| зиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи |
| у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb |
| Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо зво |
| , рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи тол |
| дранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које с |
| се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагле |
| овори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од ко |
| био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има |
| ма Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видј |
| иповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи |
| ују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чу |
| <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао |
| утнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> < |
| ћи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер |
| ..</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p> |
| одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не |
| велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му |
| е.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика да |
| -Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби |
| гао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно ка |
| вори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаш |
| гошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје |
| е на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед |
| о; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мал |
| и у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Ту |
| а вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје |
| само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>О |
| и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" /> тако често и тако |
| сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам |
| ен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</h |
| тављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога па |
| <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконоста |
| Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет А |
| ицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бо |
| на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — |
| дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотл |
| е!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје |
| а, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у ли |
| ашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба |
| ах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врача |
| иму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана |
| — Босна и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p> |
| орити против онолике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што |
| више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Слове |
| его се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге во |
| куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш |
| варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, б |
| не, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељад |
| чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, бр |
| а што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер |
| е два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, пр |
| ти их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне рије |
| а они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад вр |
| ве кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се доче |
| се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: |
| код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Тр |
| .</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели |
| послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко |
| рничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?< |
| н међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима |
| бима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу |
| о онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом |
| м мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођењ |
| очетак нашег народног препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже |
| обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: — Мехмед- |
| ри прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Прор |
| само оним престрављеним устајањем пред њиме!</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="83" /> |
| у оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје |
| ти у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није бил |
| и опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко |
| тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога |
| Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише своја огњишта и од |
| емија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у |
| ке <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их ник |
| само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанс |
| reign>! (Удрите цареве издајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише н |
| ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им н |
| i> Али два (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начини |
| Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто ше |
| женимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <mil |
| упне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престра |
| се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се |
| ји су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима изм |
| р окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, и |
| све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Ду |
| S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Сам |
| науте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војн |
| људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да и |
| и, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, изгубила је, јадница |
| Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:< |
| и и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било |
| /p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И пока |
| одоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ри |
| свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради л |
| а, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} |
| ете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, |
| о не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповјед |
| а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, |
| едним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда |
| Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволи |
| : онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар |
| више, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се |
| ху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји |
| и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од вј |
| иче својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав нар |
| , што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да с |
| трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колик |
| у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им на |
| акову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је, д |
| <p>Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, посл |
| и моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много |
| <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза |
| унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да |
| савлађујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточ |
| а, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава н |
| им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>сво |
| јој: него, напротив, <pb n="217" /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном би |
| рцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није би |
| он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према благослову мајке моје“ !...</p> <p |
| им расположењима.{S} Оваке људе околина њихова, имајући интереса <pb n="34" /> не вријеђати их, |
| јемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријанци ушли у |
| ора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} |
| ћа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према великој слици њихове |
| да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили |
| као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више |
| те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руж |
| их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, к |
| азлике врло малецне према великој слици њихове једнине.{S} Ето погледајте одавдје <pb n="215" / |
| ва воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова |
| иви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој п |
| ући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>мурт |
| вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио |
| била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовима |
| нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} |
| усједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока р |
| отлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и ши |
| , и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послиј |
| сто, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су |
| жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, |
| највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је |
| а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S |
| ледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Жи |
| ути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за то, што б |
| ли; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео |
| нусмо о <pb n="204" /> слободи својој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к < |
| n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када па |
| , већ, напротив, радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мисл |
| сни су и помамни: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <mileston |
| аре за историју балканских народа, и за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што ви |
| на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и ср |
| каква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачуд |
| да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко, |
| ће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народ |
| Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, |
| } У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, копале |
| е, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се |
| и и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и сто |
| више са границе турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећ |
| ере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра дом |
| а по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године |
| тупити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то д |
| , доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући ник |
| ши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно ист |
| заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепо |
| ену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тајног |
| дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјеч |
| ата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хан |
| е је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му т |
| страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме друг |
| у која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједо |
| амењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоћ |
| тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себ |
| р гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Мило |
| ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник |
| сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје |
| им опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је п |
| ле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> |
| историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <ref ta |
| с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни |
| жу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p> <p>Бу |
| ти!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — зам |
| јма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>... |
| тином, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи |
| ри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћан |
| Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цр |
| таће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> <p>— Познато је, одговори |
| > <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијел |
| земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, |
| шке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија би |
| : свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера с |
| се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо |
| /> ђацима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом чов |
| брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку |
| ашега пратиоца?</p> <pb n="207" /> <p>— О зидовима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим харт |
| погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Н |
| ва ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни |
| но, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причати много, рече калуђер |
| се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, а |
| к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју |
| и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и д |
| аже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> |
| и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним стварима.{S} Гранични официр који је, како |
| Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни |
| е у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <mile |
| ало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слуша |
| Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пу |
| ош ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне р |
| сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо о |
| уле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика |
| /> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош ил |
| ости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мис |
| алуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> < |
| одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сиј |
| <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> |
| е старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако |
| оји други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одго |
| о да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој |
| под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповије |
| хну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Тур |
| /> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомил |
| unit="subSection" /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдј |
| ако и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За |
| војијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје пит |
| ји.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворник |
| е, бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му жи |
| весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакши |
| учај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, |
| subSection" /> <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија |
| з Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромах |
| ћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаше ка |
| ислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам |
| јећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: |
| очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о |
| бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногор |
| .{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио свој |
| ction" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности; тада султан, захваљ |
| бринуо о невољи балканских народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, |
| > <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога крвавога <pb n="206" /> боја м |
| ли-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуб |
| дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; |
| итање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, на |
| оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дј |
| на Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о <pb n="204" /> слободи својој и њиховој, па се размин |
| овратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него о својој, мислећи, као |
| јепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>ра |
| бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох |
| удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пје |
| све олтаре да покрију широком свијешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрват |
| да постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи |
| им очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— Срби ударише на К |
| и Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин в |
| шио је гимназију.</p> <pb n="117" /> <p>О својему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богат |
| м манастиру долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, <pb n="109" /> падне |
| љедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради |
| шљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се |
| ши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једн |
| да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </ |
| Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо нар |
| ти се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкри |
| орен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом |
| други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и т |
| е Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није ч |
| {S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење! |
| је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и ц |
| /hi> и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из јед |
| ено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук- |
| у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као шт |
| тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многога д |
| ињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те са |
| ну своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да |
| а с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник. |
| јесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту мор |
| ударисмо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target="# |
| од другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Мо |
| p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене гол |
| За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики тере |
| сишао низ <pb n="49" /> градину води на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; ла |
| поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није |
| они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими |
| ивљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, |
| да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жанда |
| > <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, н |
| ли сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешал |
| ихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаш |
| орећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, |
| чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увије |
| ора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ т |
| т у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен |
| адрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Црногорци |
| нској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни с |
| </hi>!</p> <p>Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они |
| Четири стотине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нов |
| улби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима п |
| овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма ко |
| " /> <p>— <hi>За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да |
| турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за |
| Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, п |
| и, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа |
| љуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од ма |
| о да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњи |
| one unit="subSection" /> <p>У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривц |
| ћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе измеђ |
| могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућ |
| грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, додад |
| под, великом тополом.{S} Против својега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, го |
| одаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И |
| аја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:< |
| е живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да ви |
| о у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p |
| есе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бија |
| енским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег време |
| Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Х |
| разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, |
| изрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сокр |
| за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио |
| е свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији Турци, ни по чем другом |
| е многим стварима и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђива |
| и Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијеп |
| ак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик |
| зишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласо |
| је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјест |
| осну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једн |
| мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је |
| чај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицам |
| n="181" /> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с велико |
| жби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <milestone u |
| иј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, п |
| прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у с |
| ве мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин |
| /p> <p>Главна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{ |
| са.</p> <pb n="113" /> <p>То пољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Кр |
| </p> <p>Вулић, разгледајући грађевинске облике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од |
| ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио с |
| ко је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се била прекинула иза |
| а и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана Црнојевића, одакле је он, |
| ке навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које |
| мију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очим |
| p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рук |
| епенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мар |
| </p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p>— У Софију.</p> |
| султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова и читанака?....< |
| наути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодси |
| Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја са |
| описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и |
| осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, ј |
| оште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l |
| јеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако |
| ати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особит |
| није тога веса, какав обично носе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би се могло поз |
| аха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влах |
| сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом |
| ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је ре |
| мен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> < |
| сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и |
| .{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело г |
| расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p |
| да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се мо |
| ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест |
| су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — одузе |
| то га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У |
| а ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="6 |
| му, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме. |
| е био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију |
| тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде дав |
| је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него с |
| {S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} |
| воје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа из |
| Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари, |
| а.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{ |
| ио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по свој |
| do gloriam</foreign></hi>).</p> <p>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпи |
| голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, кад |
| само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као грађевина, |
| ди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је |
| рија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, животворна; она одржава |
| " /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} |
| оло ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је |
| прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{ |
| би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него |
| пита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила |
| жиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других |
| ри Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, |
| /l> <l>Из бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у кра |
| да је Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше п |
| а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, д |
| а, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врат |
| руги, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако ис |
| јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ств |
| хову суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли ш |
| и Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао |
| з Тару.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро |
| у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад прод |
| да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да с |
| > и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза- |
| е.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога |
| дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Мекселина, М |
| /p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="la"> n. n. |
| е, послије вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, п |
| ав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим роди |
| тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</ |
| ј глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама! |
| ућана, странци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју |
| вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико |
| Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехм |
| n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{ |
| беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће |
| ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потеп |
| ико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф С |
| сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква нов |
| чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој мног |
| елеграфисту за депеше француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у |
| <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца |
| енђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нов |
| ли Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред |
| нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Предајем се |
| и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Босни паши |
| ко да захвалим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичити!</p> <milestone u |
| мера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер |
| али нестални у својим расположењима.{S} Оваке људе околина њихова, имајући интереса <pb n="34" |
| вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: он |
| њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на п |
| стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренута |
| а и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на озноје |
| мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n="2 |
| слим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{ |
| гријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се вар |
| својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p> <p>Мало даљ |
| инске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо |
| рби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Кос |
| сини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуго сјед |
| Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; није в |
| —30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано. |
| један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву с |
| наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, |
| ријечма; али стари Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости њ |
| ћи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официр |
| , а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа!{S} Шаљи пара!</hi> </p> <p> |
| а, тренутно покорава свакој заповијести овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини |
| ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упад |
| ћ онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</ |
| амо још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту |
| ан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: д |
| 17" /> <p>О својему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему не |
| растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</ |
| их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херцеговина немају пасторака; њ |
| а, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— Срби ударише на Куршумли |
| ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; пара!</hi> </p> |
| своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском К |
| о, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вин |
| је, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране сви |
| мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мил |
| де кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше:< |
| дорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи пар |
| велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!... |
| Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, |
| наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игума |
| ги сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђо |
| из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на срп |
| ко заузима за народност својих духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</ |
| и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, |
| ућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђ |
| на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и |
| ти: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман с |
| ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онд |
| ац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само ше |
| , па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле |
| е још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпези, имат |
| :</p> <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни брит |
| аница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, |
| што прођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села ср |
| ници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје |
| а Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о |
| ек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а |
| се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</ |
| бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, |
| оње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— |
| илом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и |
| ки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важн |
| S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутности које су весели Бошњ |
| официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. |
| га дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је |
| Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и |
| ..</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени ро |
| зда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи |
| Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села. |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки |
| ише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао |
| у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А сувар |
| друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа |
| жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух ма |
| на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо |
| и земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Ко |
| нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жа |
| n="190" /> <p>— Честити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу н |
| тку?</p> <p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу |
| ко у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјетињарије: онда у српским земљама може з |
| ју их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православнога, до године — Католика, а до тр |
| , изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слу |
| вом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се о |
| p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Чест |
| .</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан |
| де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" |
| исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Позн |
| аки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</ |
| историју свакога мјеста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разгледајући грађевину |
| јему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељене, кр |
| не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S |
| у!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш сув |
| ина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-П |
| и представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <h |
| амрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјетињарије: онда у српским з |
| но, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани |
| е то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику с |
| " /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихов |
| а је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— |
| покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се слуга Божји </hi>, |
| Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и див |
| ликој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда |
| p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то пита |
| м Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије ср |
| >Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увиј |
| кон дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и чин |
| и ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога с |
| } А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p |
| пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за зн |
| >, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од не |
| , па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по |
| } И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих сви |
| лико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шт |
| апће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба |
| оже рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Аг |
| ијесмо смјели јављати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао! |
| ита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја.</p> |
| /p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по коман |
| Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb n="74" /> |
| p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је |
| /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па |
| p>— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновје |
| у на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Николом провели смо, послије тога, у затвору четир |
| ву, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело |
| </p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, |
| шки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; п |
| е вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиро |
| —40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и глава |
| је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најприје |
| драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <h |
| у пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити |
| речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него сам |
| ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Т |
| у да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега г |
| , и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћм |
| , нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако |
| јке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{ |
| их косовских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> <p>— Како то |
| инили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све он |
| сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке |
| > <p>— Трговци путници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море |
| на страже рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, |
| прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, посредница трговини између Скадра |
| ово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с как |
| а да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће |
| а још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи |
| иче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање. |
| лијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Б |
| </p> <p>— Неким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињари |
| p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је дост |
| ојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Б |
| епушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p> |
| као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) неј |
| ="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-А |
| ћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахиј |
| ји су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова |
| <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n="71" /> <p>За ово своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дј |
| Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, и |
| , овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, д |
| , за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником ника |
| из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима св |
| " /> <p>За ово своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управ |
| омаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одговори жена |
| Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков м |
| не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не мого |
| 00 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити с |
| Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за св |
| с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије не |
| ова, говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!< |
| вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, с |
| кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда |
| ра пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена т |
| дахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за вре |
| и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између |
| отњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ овога свједоч |
| и!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо |
| пскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати ок |
| ође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој |
| а помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На |
| стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној |
| S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висин |
| ажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак о |
| гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу |
| и је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и свој |
| лаварима?</p> <pb n="187" /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше п |
| м.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различ |
| ина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих с |
| и није тражила....</p> <pb n="17" /> <p>Ово девето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здрављ |
| бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство кол |
| Михаило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седам дана!</p> <pb n="14" |
| , могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових ра |
| , да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... ш |
| на, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <milestone unit= |
| што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поу |
| , као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Вр |
| и Турци гледаху попријеко <pb n="39" /> овога младића Мусломанина који се толико много дружи с |
| Понизно молим тебе, драги побратиме, да овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, кроз |
| ћу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је |
| идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем |
| оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p |
| е обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многога другог разговора, Јеремија оде и пробуд |
| ам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске поч |
| онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онол |
| о свједочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ овога свједочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао |
| зујући догађаје који су се догађали око овога манастира, духовник исприча и једну причу која св |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се |
| ра својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била ди |
| јелотрепића, досељеника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију н |
| ах од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, лит |
| ојици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки ка |
| , вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како |
| >Вулић, разгледајући грађевинске облике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од католи |
| /> може послужити као завршетак цијелој овој приповијетци.</p> <p>Писмо то гласи:</p> <p>„Драги |
| bSection" /> <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија, |
| видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <milestone uni |
| се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На |
| може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ствар |
| оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, |
| , и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — кал |
| гао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати |
| ли духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чу |
| <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са |
| Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не зн |
| х чувенијих босанских племића.</p> <p>У овој служби видио сам: колико страховита, колико опасна |
| ите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199" /> |
| је вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</p> <p> |
| ш Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари |
| есам видио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се |
| во мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овак |
| сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а |
| адне прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доходе и Православни, и Католици, и Турц |
| сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>православни п |
| акати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радит |
| у Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, саби |
| Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су |
| це му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може п |
| м официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опе |
| јијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питањ |
| ћао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: д |
| и о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече |
| ођен је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију.</p> <pb n="117" |
| Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{ |
| и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благородному Го |
| н хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мос |
| које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник |
| и; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину |
| о, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати |
| ема Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведр |
| и Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дј |
| ’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд и |
| ајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се |
| испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, |
| мо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <hi>лабаторија</hi> (лабораторија). |
| пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Г |
| о, готово неосјетно.</p> <p>Приписујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитав |
| .</hi> </p> <p>Телеграфиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а до |
| аписује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Творч |
| раду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми |
| е ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-А |
| орни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, б |
| Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, ш |
| протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, |
| ућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака <pb n="251" /> Турчина, то ни |
| згубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник |
| ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши |
| у каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан, и један |
| узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за |
| Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на |
| им невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Никодим</h |
| заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га поср |
| докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче Живан: |
| те у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Еп |
| р их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>муртаде</hi> (издајице) својих племена. |
| у под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били п |
| сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, |
| двадесет и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода о |
| ло.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сах |
| ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али је од при |
| се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа п |
| оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила |
| ла-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећ |
| У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући |
| а од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n=" |
| босанскога кроја, около ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије |
| земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење с |
| е велика зграда босанскога кроја, около ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије |
| уман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушк |
| ="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње |
| муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца |
| ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, |
| Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: д |
| ога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи и |
| пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво д |
| " /> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер |
| турио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушт |
| аше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к |
| ци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> <p>— |
| леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и ш |
| од трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле |
| гујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече |
| које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наш |
| 70" /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па |
| на Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад |
| Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био п |
| дика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо |
| зе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на с |
| х гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и д |
| Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под н |
| “</hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мир |
| амед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, н |
| Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Му |
| овима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; |
| жух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, рево |
| ик!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати п |
| !{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> других јада |
| ине.</note> <note xml:id="SRP18860_N3"> Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.< |
| с, с малом црном кићанком <pb n="23" /> од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав оби |
| да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требиш |
| бичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији |
| ијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Рам |
| цу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из |
| оженство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> |
| јем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p> <pb n="16" /> < |
| н Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао ник |
| е што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <ref target="#SRP18860_N |
| жиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вј |
| bSection" /> <p>Стигосмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</ |
| а! одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој |
| </p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За |
| ољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један |
| ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан пу |
| љаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо |
| , како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учинисмо.</p |
| ма не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Срб |
| итала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене |
| ротивни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Те |
| <p>— Под небом нема народа несрећнијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срб |
| чића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, ово је К |
| рв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!... |
| оре.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнау |
| p>У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племе |
| ога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испрос |
| Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима в |
| аше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb |
| живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло |
| лише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза |
| ра, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone |
| ="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковић |
| и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, д |
| вјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори д |
| дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака и |
| е године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, |
| одбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржа |
| n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p> <p> |
| но је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најпри |
| опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјани |
| ма, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која се пр |
| ака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Па |
| вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, м |
| на, на господској трпези, имати: печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа |
| крените лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћина |
| честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, ра |
| т о народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не |
| висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С пољ |
| о да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако жел |
| </p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно |
| 0" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће с |
| то је зграда велика, висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена ника |
| мо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, в |
| српска граница могла, с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаоник. </p |
| зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а |
| котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини Вулић |
| едној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Кр |
| дом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поре |
| вети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме ј |
| >Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом |
| е.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p |
| ечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вр |
| ко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од |
| воје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> |
| вај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пиш |
| х 18 часова.</p> <p>Варош Приштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме |
| човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће |
| његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на |
| /p> <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао |
| ити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S |
| :</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p>У к |
| subSection" /> <p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, ал |
| вдје <pb n="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сиње |
| Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насм |
| у, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих босанских племића.</p> <p>У овој |
| > <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу |
| би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, ко |
| ва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао |
| обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жут |
| е и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма д |
| у је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред |
| а; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Требало <pb |
| тарој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких богомоља, а и од православних које су гра |
| , и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p |
| у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, |
| војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} |
| па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем |
| јевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, |
| ам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Жива |
| ору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле |
| већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој |
| и крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави н |
| гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p>По |
| е ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се мо |
| наути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До ср |
| оле сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка |
| ше.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али- |
| <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, ш |
| > <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често п |
| а ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијан |
| бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и |
| моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни човјек!{ |
| {S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p |
| и овога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и хе |
| међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и те |
| , одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: |
| их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p> |
| а, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад |
| е надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Црного |
| ко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни |
| муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се по |
| елико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, |
| али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, изгубила је, јадн |
| добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов |
| "subSection" /> <p>Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао |
| Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Срб |
| лаве?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од се |
| јере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не ври |
| ге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, п |
| остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред |
| <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не |
| апис):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (за |
| е разликује од католичких богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p> |
| и уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав о |
| о, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се ма |
| рске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затвор |
| од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колик |
| толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Мо |
| урчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Оме |
| надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} О |
| да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да може стаду своме служити м |
| га, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правд |
| иване?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда |
| ом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнем |
| војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— <hi><fore |
| , и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира д |
| ока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакн |
| спутности које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати |
| х људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан |
| утао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав |
| е наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије |
| акав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, |
| пај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; тво |
| ма....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Т |
| та велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одговори митр |
| се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјера |
| ем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонан |
| е на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Твој доброж |
| а могао се, под старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на т |
| ђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окре |
| ту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше госпо |
| </p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбан |
| анџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа своји |
| Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли |
| Срби, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у |
| се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој |
| е између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p |
| м утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијеп |
| , бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па г |
| че се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узал |
| ослове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру дост |
| о да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, с |
| да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд |
| јештена у једној великој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник |
| ко, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби би |
| о говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне какв |
| аспознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разли |
| држао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> п |
| И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближ |
| кнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хртима, |
| — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим |
| >— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="de-Cyrl">Дас |
| на.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се |
| , ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим. |
| руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану |
| ође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапа |
| нски и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то би |
| н!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И п |
| му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену |
| Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђев |
| осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресами |
| рилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> <p>Турска |
| да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе |
| господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} |
| да је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунча |
| ао гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, |
| дијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119" /> |
| ласи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред |
| дајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а дру |
| ицу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Ом |
| а на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: |
| султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је м |
| Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле му није дошла у походе мила ма |
| непријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <milestone unit="subSection" |
| тири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских нар |
| да, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља |
| лика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци |
| и да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спремајући |
| има једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи |
| е водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту |
| , у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним рад |
| је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, у |
| дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанско |
| !{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у н |
| шко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али |
| : — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често |
| о, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него |
| едан од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели ку |
| је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега р |
| би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="5 |
| кана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њ |
| рло страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фа |
| ојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У млад |
| вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарс |
| о, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић од |
| ко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдов |
| ога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим |
| С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће м |
| ра, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску вл |
| игла да брани своју предиону автономију од стамболских централистичких рефорама!</p> <p>Поносит |
| епани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно |
| е обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небес |
| , клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди сво |
| Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, |
| сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који к |
| бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! |
| /p> <p>Али, остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко |
| ну заштиту припознатих служитеља Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није траж |
| си узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има |
| из Италије, бијаше поставила контуманац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Ц |
| о образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} В |
| ијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="18" /> сина да пошту |
| мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; продужава Јеремија: када Цар |
| ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све виш |
| e unit="subSection" /> <pb n="83" /> <p>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прил |
| гинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан |
| ша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсј |
| сиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на |
| ове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху |
| мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биоград |
| јој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Д |
| ијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими |
| {S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикв |
| свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, |
| латна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир |
| , и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> |
| учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у н |
| ас проведе до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — |
| > <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у |
| слици њихове једнине.{S} Ето погледајте одавдје <pb n="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мо |
| мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али |
| .{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике поговарати, ни |
| асно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћут |
| > <p>— Да чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него |
| рштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа |
| в, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у к |
| гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да с |
| рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим притиском, па се у том ни огледал |
| ио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је |
| ите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Ги |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црн |
| p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и |
| сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру |
| > <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не до |
| /hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> одазваше се они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, |
| и ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у |
| него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} М |
| , са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вје |
| </p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Тур |
| од</hi>, пријестоница Ивана Црнојевића, одакле је он, узмичући испред турске навале, прешао 148 |
| да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевц |
| до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, |
| ед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, прот |
| тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше |
| едећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, он |
| не и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Го |
| је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо по |
| ић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису н |
| м на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у |
| у се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлиј |
| у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, |
| ратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном в |
| /hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити н |
| чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине |
| аком <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се |
| тово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{ |
| и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{ |
| уј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем |
| јми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук |
| укнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к |
| акве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, кој |
| уби њихово повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнау |
| дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху |
| , да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше пре |
| је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису и |
| крстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој м |
| што мијесила у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p |
| се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијели |
| је и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турску вл |
| толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; н |
| Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испро |
| Неки Турци, противни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, |
| атељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико |
| /p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херцеговина немају п |
| арише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шче |
| ан је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S |
| о штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, насам |
| га у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао ниш |
| р ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га |
| од упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? одговараху:</p> <p>— Не можете; надамо се сватовима, ко |
| се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наж |
| вити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан |
| олико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош |
| идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне |
| у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата |
| за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одмах: може бити извјештавали |
| Рекао Влах Шокцу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч |
| влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од |
| твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а друг |
| викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гос |
| омоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— К |
| анас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> <p>— Одма |
| Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најприје малко смигну раменима |
| то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и д |
| <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз ви |
| о кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да |
| /p> <p>— Добрима свакад, злима — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо |
| ћности тих народа?</p> <p>— Познато је, одговори Никола: — да будућност сваком народу највише с |
| p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитр |
| криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су |
| Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаут |
| маш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" |
| — морамо претрести!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине. |
| икну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај |
| га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз |
| јећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова прокл |
| брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144" /> <p>Пошто одс |
| <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— |
| да ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не мо |
| дје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је д |
| чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију |
| а је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свак |
| етврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпосли |
| ати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђ |
| ко као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту |
| ега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти ј |
| p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском одијелу |
| <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Да чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије послати З |
| и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја.</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У на |
| ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне |
| ади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p> |
| ће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским словима</ |
| ћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један ни |
| села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп |
| о људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</ |
| p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, у |
| о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Жив |
| љине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или ј |
| нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="1 |
| вања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га с |
| } Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> |
| равље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а |
| , гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с |
| је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут о |
| га и многога другог разговора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене |
| рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Ц |
| > <p>Ја очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадов |
| S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан |
| т, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е |
| у болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе ст |
| и.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан |
| .{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима кло |
| p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n="11 |
| ти око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p |
| он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У |
| а за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>П |
| па ћу доћи одмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! в |
| и земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, к |
| Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оног |
| авио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти ов |
| ца заједно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде па |
| bSection" /> <pb n="127" /> <p>С Цетиња одемо прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мал |
| е се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза то |
| тарога града Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>лозинка — Салцбург</hi>.{S} И |
| роклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према благослову |
| а зазирући од нашега смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена |
| е сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред то |
| емљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник своје вје |
| хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од оди |
| е.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За некол |
| о, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити |
| плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На |
| равама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на п |
| у кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.</p> <p>Трговину |
| ену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и |
| иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах |
| смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{ |
| истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} За |
| х ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p |
| ву шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очима поздрависмо, грабећи ш |
| есело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире |
| од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијеп |
| ј, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, кад је већ одраст |
| аву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али м |
| ти свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше. |
| Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... </p> <p>С |
| су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? од |
| аде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српск |
| н дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне бише се као прави ј |
| показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од |
| Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потпи |
| овића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> |
| сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p> |
| а си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> <m |
| љало би видјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћ |
| "subSection" /> <p>Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p |
| е га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда с |
| а играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни |
| њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако |
| там за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а м |
| чекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрип |
| у улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе бу |
| с, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама!</l> |
| што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него шт |
| и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p> |
| те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог |
| га допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многога другог разго |
| сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо т |
| с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, |
| дина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако |
| нити преварити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете како се буни турска ца |
| да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком поштом, Господин Фи |
| огаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјера |
| Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону. |
| родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима |
| во заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p> |
| ма, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су пос |
| гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпј |
| /p> <p>Тако смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
| кренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а н |
| о се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је из |
| " /> <p>Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, |
| о?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чу |
| на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>муртаде</hi> (издај |
| јана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али |
| а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наговарати арна |
| молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о се |
| ки су чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шил |
| шина Манојло, с осталим-задругарима.{S} Одмах подстакоше ватру, донијеше сламе и простријеше, т |
| , Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, |
| ван, чувши шта пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја пока |
| ику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и толико поштован |
| {S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!< |
| и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, али убилац утече |
| евољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! рече игума |
| ли су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} С |
| ме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, |
| <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи паре одмах!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Телеграфи |
| ој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да |
| Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош не |
| оћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n= |
| је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са жено |
| ма: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево их пе |
| је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мје |
| плетенију пак бесједу српску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало сло |
| нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли ср |
| рија предаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају ом |
| S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села |
| Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p |
| е да се креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увиј |
| </p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спровед |
| рећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који |
| глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољани |
| >Сједох и ја!</p> <p>Неколико тренутака одмора вратише нам <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо. |
| Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам |
| Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је зна |
| /head> <head>Ускок</head> <p>Други дан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; бија |
| {S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, д |
| дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вр |
| >.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и |
| устивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Ник |
| лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кај |
| и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> < |
| су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p>Увријебавши |
| знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, |
| Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само ха |
| х, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и на |
| лије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто. |
| знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан |
| смо и као свједочанство из међународних одношаја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја ко |
| Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завладала заб |
| у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb |
| на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском конзулу, те пријависмо своје путне испра |
| асмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Бера |
| Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан т |
| Section" /> <p>Уђосмо у патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, градио |
| азавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и толико поштовану Деча |
| ебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од г |
| имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца |
| ручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међ |
| ају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к а |
| су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето ниј |
| сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворнича |
| и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али |
| ричао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми ј |
| слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегов |
| ше у једну жандарску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих босански |
| , за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.< |
| о јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну д |
| ув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољ |
| тињарија слатка, родна, животворна; она одржава живот притиснутим народима; она преживљује тира |
| о да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>П |
| у вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије на |
| пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испричасмо не с |
| ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди < |
| нали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијек |
| андаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши |
| ао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољ |
| и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, о |
| е никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> < |
| ад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив шт |
| до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибоз |
| ти: небројне пећине, литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена? |
| е Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{ |
| ке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весе |
| да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али |
| смијући се.</p> <pb n="144" /> <p>Пошто одстојасмо контуманац, и показасмо се здрави, пустише н |
| ако Турчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Звор |
| <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну ж |
| таде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} |
| удове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву стран |
| и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, |
| си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Др |
| <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је у |
| годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S |
| ам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Омер заталасани |
| е су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, д |
| која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је са |
| њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; момци |
| Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи |
| е они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi>< |
| о пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — |
| боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у |
| и: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, |
| сти према Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу |
| н који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> <milestone unit="subSection" /> |
| слима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, дојурио суварија, и навал |
| >јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а св |
| ши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га |
| емић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад им |
| иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гласо |
| , рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што |
| наче, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Гос |
| ар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за двана |
| иш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста пр |
| а, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као ст |
| она: — на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, ок |
| у ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјеч |
| видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, |
| олијети, и наступамо на земљу зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашк |
| малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац <pb n="131" /> Перо: — докони |
| ја) викну:</p> <p>— Трговци путници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком |
| једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуваро |
| ку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста после |
| у и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова сва |
| тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начинила читава варошица.{S} Бера |
| акох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запитки |
| рнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p> |
| у, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се |
| p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>К |
| нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили |
| а пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, настављ |
| а да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угледавши домаћицу, викну:</ |
| ван: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих доч |
| аки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су |
| поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак дан |
| p>Казујући догађаје који су се догађали око овога манастира, духовник исприча и једну причу кој |
| вља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, |
| свађати око једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, < |
| а метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали |
| вала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: он |
| мо да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на |
| тине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска ш |
| похвата 35 бегова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац |
| зи само кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, у |
| ре и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мје |
| ну и, приставивши два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> |
| илер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} |
| орника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за |
| осмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о <pb n="2 |
| у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и н |
| ије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје |
| и у својим расположењима.{S} Оваке људе околина њихова, имајући интереса <pb n="34" /> не врије |
| као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ј |
| на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за м |
| .{S} То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељо |
| често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Ур |
| а опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb |
| абачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко својих каменити |
| расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео |
| са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с који |
| м у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запр |
| ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на |
| , око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <p |
| ијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гр |
| а ова друга — <hi>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, г |
| ећи ипак да један другоме више казујемо оком него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, зам |
| мничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата за |
| јма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S |
| ије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и о |
| бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар т |
| јатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точка све п |
| дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте |
| давши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вриј |
| {S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, |
| оздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевк |
| вицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва ист |
| ега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза т |
| ворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} З |
| го-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пр |
| хова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним покрови |
| шкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, |
| питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</p> <p>— Д |
| е потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји |
| ијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{ |
| на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> <p> |
| чикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице... |
| е се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на јед |
| S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Су |
| ="124" /> већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, |
| аним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац који је д |
| говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи. |
| га!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их н |
| једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Та |
| камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје |
| арнаутска фиса (племена), у ђаковачком округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кућ |
| > под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљеже |
| да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зид |
| био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и власт аустриска, <pb n="58" /> да би Босну |
| спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташ |
| могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на |
| бљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то |
| ицијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији, а испод руке упућивала |
| љубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l> |
| е пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избил |
| м: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушке; |
| ере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широком св |
| есне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху: |
| њака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери |
| сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широком свијешћу о народној својој је |
| арајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} |
| , и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, |
| -Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блиј |
| оцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-А |
| ше у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али |
| на о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Б |
| све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и |
| а.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остан |
| Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да с |
| станка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у |
| еднога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која |
| /head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада буну босанске и херцего |
| једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати |
| угог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских |
| на од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђ |
| их прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n="49" /> градину во |
| е је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до п |
| p>Већ није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером. |
| у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад |
| рбе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} |
| цу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори Петроније |
| бије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд |
| на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обар |
| и од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо |
| око у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало |
| оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на |
| ем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаш |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом и |
| редстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. |
| мање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p |
| вога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и херце |
| l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога, |
| hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цин |
| другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У |
| ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</ |
| p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусл |
| о цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову |
| раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети по |
| ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, |
| о је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone |
| >Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</ |
| зучених.{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: |
| стук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше |
| о много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „д |
| — Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од |
| ки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, |
| Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</ |
| on" /> <p>Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му |
| абу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без ду |
| жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже? |
| би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети м |
| ислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, |
| о, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што |
| p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом |
| аскало?</p> <p>— Не, ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога дас |
| <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су с |
| p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинил |
| ш што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— |
| нехотице, изметнух малу пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу до |
| ?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцегова |
| стати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си су |
| хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом |
| та јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало |
| Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то |
| <pb n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> |
| ебало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије |
| дмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом свом |
| ршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија |
| равља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се поврати и по |
| l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле сво |
| је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, |
| босанском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, |
| ука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји |
| } Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гл |
| град, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заст |
| 2-га КЊИГА КОЛАРЧЕВОГ ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> |
| мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво ј |
| готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напушта |
| о што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху попр |
| а шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли |
| лостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар св |
| реко своје воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјер |
| јци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биограда,< |
| е Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, пра |
| </p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да г |
| p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима |
| ијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче |
| ловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двој |
| е воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за |
| сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одав |
| Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати пра |
| ка.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешт |
| похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi |
| и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p> |
| се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш т |
| цама: толико бијаше човјек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке |
| наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеров |
| па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме |
| е сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави она: — искрала сам се од св |
| себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе |
| ика!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у |
| па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштен |
| чај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а |
| отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само че |
| Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе |
| слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чуд |
| рка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, |
| јприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омер |
| ивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, |
| авина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослиј |
| > <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше с |
| није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; |
| био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, вр |
| ег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, ст |
| ом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омер |
| ху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита |
| еч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вј |
| !</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p> <milestone u |
| — Да нијеси кога задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ |
| вио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки бел |
| е с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молит |
| on" /> <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> < |
| мали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone unit="subSection" |
| ки дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповиј |
| , Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову д |
| погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S |
| врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; српско срце њ |
| у коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омер |
| могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, |
| лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Србе,</l> <l> <hi>Народ један али тројевјеран< |
| вчанима; <pb n="209" /> а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима нек |
| о више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе |
| ош кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хам |
| повластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио све раније дарове цркви |
| </p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији; <pb n="237" / |
| адох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што |
| Не напуштајући своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Оме |
| .{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја к |
| каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему |
| у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога |
| па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им |
| имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у |
| ас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} |
| ом казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном |
| ко је нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Агиному! |
| де, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у |
| он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека ув |
| својега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима |
| е поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хв |
| на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако как |
| и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовом |
| је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти |
| као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> |
| његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, ре |
| ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрав |
| S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако |
| ломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом ја |
| <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, |
| готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевни |
| ет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живил |
| из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— В |
| ли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали |
| ђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је |
| енце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута ни |
| оје сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам је |
| иње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога сп |
| испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p> |
| тељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише с |
| еба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро ис |
| ао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не |
| p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>Т |
| 8.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје кр |
| Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Т |
| ца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније |
| ка говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: н |
| <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас |
| ријестоница Ивана Црнојевића, одакле је он, узмичући испред турске навале, прешао 1485 на Цетињ |
| ијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу |
| више знакова за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По лис |
| о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућ |
| м:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Оме |
| ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије |
| адни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на в |
| вако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Те |
| /p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видје |
| уђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без р |
| упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјева |
| ез тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе српске историје могу |
| вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац <pb n="131" |
| се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путни |
| есрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <ref target="#S |
| гова.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није пу |
| ека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане |
| /p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бија |
| енож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који ће доћи |
| старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, ста |
| једним православним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарају |
| <p>— Четири стотине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова |
| се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Пр |
| ојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> |
| а си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име |
| : — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте позн |
| авао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за п |
| о ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много |
| ишћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику сл |
| еру је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се |
| За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се догово |
| !“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="la" |
| , Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам |
| </p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с |
| шна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могл |
| ра Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} У |
| нања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна п |
| осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима |
| оре, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш |
| треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, |
| јерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски в |
| видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему п |
| ах Шокцу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се биј |
| вдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близ |
| у вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који ј |
| азбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144" /> <p>Пошто одстојасмо к |
| изрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Те |
| ио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од П |
| него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом њег |
| листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си |
| њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у |
| прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други |
| асамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те |
| ати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> |
| Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— |
| да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</ |
| ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S |
| е Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, |
| космо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се роди |
| е.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне |
| имо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Ха |
| рба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> |
| ла да је на Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују |
| вна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих своји |
| она одржава живот притиснутим народима; она преживљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле |
| дјетињарија слатка, родна, животворна; она одржава живот притиснутим народима; она преживљује |
| дима; она преживљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане |
| p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb n="138" |
| ла за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi> |
| ослије, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно поко |
| е Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p> |
| ле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила с |
| ећ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих на |
| тетом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — |
| Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су дв |
| /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина |
| вљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, ко |
| сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја |
| си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} |
| гледу....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, |
| јевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина с |
| е свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завоље |
| ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику |
| ут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на јез |
| е.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једн |
| је.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не зн |
| у, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду |
| его ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не би |
| , кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ |
| смо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички вр |
| .</p> <p>— Јунаци Подгоричани, наставља онај из гомиле, намигујући својим друговима, и погледај |
| p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је |
| гозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пр |
| омоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> куда в |
| о Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијерев |
| : јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — успењите |
| и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С јед |
| {S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: прим |
| она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, |
| много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била ми |
| иним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p |
| , и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито реч |
| адница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> |
| емљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!. |
| опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољ |
| рији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјеш |
| {S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...</p> |
| ти одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> |
| отрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Послије много муке, и честога падања, |
| Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само |
| } Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, |
| > <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> < |
| ају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разгова |
| заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> <mileston |
| ... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Бо |
| тац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје б |
| слити: како се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> |
| > <p>Познато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту зас |
| а у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају младићи Хришћани и |
| едном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога крвавога |
| онио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали |
| е у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући риј |
| " /> да је то само претерана смотреност онако калуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, |
| ешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се |
| овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас |
| одина!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и у |
| <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада до |
| у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Срб |
| јенцем граница Србији; <pb n="237" /> а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја |
| здиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; а |
| : ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје п |
| је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу н |
| граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Манастир К |
| им, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се ш |
| ри, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па ниг |
| ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Па |
| ости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек поми |
| .</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Ка |
| мо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копао |
| дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да ј |
| Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али- |
| је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да ј |
| а, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У |
| а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико |
| ...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу д |
| ести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику |
| хмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузел |
| ове заносне, ове божанске дјетињарије: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај |
| сово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући се Косову, на глас |
| вану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, |
| попадну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у св |
| <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце мој |
| добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </div> <pb n="55" /> |
| тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим |
| Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Св |
| , грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако |
| ршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се |
| и очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вр |
| , да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали |
| бисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, настави Живан: |
| Паша Видајић</hi>, <pb n="5" /> који је онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњег |
| /p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> |
| нас добродошлицом, <pb n="197" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Вид |
| се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milestone unit="subSection" |
| и Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, р |
| ече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи! |
| м друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џам |
| да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, ост |
| се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, оп |
| тавити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама да в |
| лико пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Д |
| који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка пут н |
| рачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо |
| х прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је био о |
| реноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова |
| ио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> |
| о многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што |
| ијеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамз |
| д страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Ви |
| ти, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред во |
| а сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно |
| у наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који |
| 20" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је д |
| bSection" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим б |
| Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке глав |
| ње.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, |
| и бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target="#SRP18860_N1" /> граница изме |
| пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, |
| у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су А |
| е срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., |
| втономију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пр |
| анинама:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, |
| id="SRP18860_C2"> <head>II</head> <head>Ондје гдје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предс |
| кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су |
| ните мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да |
| "169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају |
| е, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве з |
| или бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказан |
| је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> |
| кама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове па, |
| и већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <p |
| који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица в |
| и.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} |
| еноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам ка |
| упан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" /> Стубове</hi>, што |
| изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на зем |
| себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши н |
| је, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала |
| ихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје в |
| два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <pb n="214" |
| Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага |
| у, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана да остави Бо |
| ?{S} Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Ни |
| ани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељства између два братска на |
| Видић</hi> и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису |
| аћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у |
| абланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову |
| њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{ |
| ц, трчаше назорице за другима.</p> <p>— Они поганац, Радојица Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> |
| Нас суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затв |
| ши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрен |
| тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> < |
| ланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Авгус |
| све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> |
| а босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његов |
| је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и |
| Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли |
| е њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратков |
| пријекора.{S} У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад |
| нутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину |
| — <hi>Господе помилуј!</hi> одазваше се они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наш |
| о воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у |
| исмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош врат |
| !</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијес |
| своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што |
| е бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, |
| Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</ |
| и, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за св |
| олико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, реко |
| по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, |
| округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њ |
| асмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа ч |
| и с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са св |
| S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одговори |
| ш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа дру |
| ити никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као |
| тина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је И |
| Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама. |
| много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецн |
| а Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несре |
| зе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Иду |
| >— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој |
| али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним св |
| не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <h |
| то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се |
| слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само о |
| аша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је |
| ноге им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљив |
| тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone unit="subS |
| данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам |
| Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчи |
| <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле |
| hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они називали!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389) |
| к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу |
| S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем |
| у.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме!</p> <milestone |
| } Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики |
| з <pb n="119" /> философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, ве |
| идови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима з |
| од лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетц |
| рапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакв |
| Section" /> <p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али н |
| н од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купит |
| и <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у |
| Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симе |
| нити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> <p>У т |
| крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики |
| мо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем гран |
| н: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, |
| -красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена о |
| ичало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, посл |
| Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и с |
| аре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар |
| нковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд нек |
| које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се чо |
| " />; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној |
| ју у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у п |
| нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, |
| могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред с |
| pb n="79" /> <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, |
| довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи |
| мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хр |
| и у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре? |
| а <pb n="166" /> побожнога краља кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска зад |
| пано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамз |
| наута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужа |
| морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига |
| одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност. |
| залуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примако |
| прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога дана |
| да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да с |
| да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се |
| на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> |
| орио <pb n="37" /> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је |
| обове толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде |
| ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши ко |
| решао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила н |
| ко нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику! |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Б |
| скакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, м |
| нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша |
| ош на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да г |
| мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још на |
| авши, у исто вријеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску кап |
| епа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" / |
| јући својим друговима, и погледајући на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по ре |
| ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао ка |
| лиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; продужава Јеремија: када Цар Лаз |
| .</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се |
| о што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан прес |
| могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женс |
| а да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је ј |
| то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне |
| , који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној је глави |
| ијестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под Острог, у ма |
| јева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никши |
| ажне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки пос |
| били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> <p>На исток од Н |
| тим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</ |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо |
| 0 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, шт |
| дњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и херцеговачки.{S |
| а Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас троји |
| плакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, т |
| не дангуби! повика један старији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор преки |
| > одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, |
| мици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јо |
| еци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник.</ |
| ли је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душ |
| је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које |
| кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем. |
| :</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од најве |
| заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, |
| ги никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све |
| једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према вел |
| а као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт |
| } Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто ве |
| ке.</p> <p>Суварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је |
| могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!< |
| Пођосмо неким равним бријегом, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се |
| куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили с |
| p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијес |
| ради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се по |
| дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пе |
| ећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и |
| купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну бра |
| з ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њи |
| енада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, нав |
| би видио сам: колико страховита, колико опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква |
| дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>Памт |
| учати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан |
| <p>— Нејма пријеваре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су |
| хмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црн |
| ами не бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p |
| у га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; |
| а и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> петорицу другова, да н |
| ша, заповједник турске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у |
| а чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћиво |
| мора вратише нам <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад |
| туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, дозн |
| } Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким страж |
| , и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, |
| {S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти п |
| али, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Д |
| на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер |
| себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли |
| ш онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помаг |
| некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на д |
| {S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа |
| сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима |
| чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, |
| стина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ п |
| као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте |
| а рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на |
| урци ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и кори |
| .{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} |
| а ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, ка |
| Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!... </p> <milesto |
| </p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> <milestone uni |
| estone unit="subSection" /> <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде |
| планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад с |
| ан другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један м |
| 7 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, ч |
| ричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, суновратне одсјеке, и |
| а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну р |
| путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги да |
| i>.</p> <p>Небројено пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, |
| идинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће би |
| добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у |
| у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама, које су добро уко |
| су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори нек |
| ама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја уми |
| ead>Ускок</head> <p>Други дан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок м |
| се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Св |
| ту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџак |
| лот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина |
| бјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, ил |
| ; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо на |
| 56" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити.. |
| виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби |
| и, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше мно |
| ио миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <milest |
| е тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!. |
| силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће |
| једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће |
| аћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> |
| час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <milestone unit="subSect |
| ао башибозучки командир, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 18 |
| часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> <mileston |
| мена, отворили дуванску радњу два млада ортака: <hi>Момир <pb n="264" /> Видић</hi> и <hi>Живан |
| јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу другим гостима и с |
| нца, ван <pb n="88" /> својега затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од с |
| е журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док он |
| <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Тр |
| аса, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што |
| од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револве |
| гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и |
| е нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо |
| вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi>Форверц< |
| <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi> |
| чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: |
| жници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и |
| сао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задр |
| и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} |
| .</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеш |
| ску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих босанских племића.</p> <p |
| ини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић н |
| /> да би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску ч |
| ковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 доб |
| имарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми буди на бесједи |
| те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војни команданти |
| Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, |
| траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у |
| еђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које |
| признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у |
| а-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи |
| lestone unit="subSection" /> <p>Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву рук |
| раници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је |
| ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је ви |
| Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек так |
| лнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> л |
| Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери пристали |
| али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер с |
| <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не пом |
| елике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него |
| селах!“</foreign> („Нејма другог Бога, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је његов п |
| у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, |
| е попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народност своју. |
| pe="notes"> <note xml:id="SRP18860_N1"> Осим ријеке <hi>Трепче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, |
| ехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лиц |
| реме рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе низама с оруж |
| се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза |
| S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила |
| адо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се мо |
| з Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице д |
| натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо |
| о озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми |
| пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{ |
| а мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у в |
| е боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; посл |
| е четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} |
| ли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода |
| протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње вријеме Вулић |
| пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мј |
| hi>уступивши свака</hi> прво мјесто <hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не |
| овали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као |
| к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим |
| е провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, |
| лцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејм |
| } У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима |
| ју Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити о |
| погледа својим крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n=" |
| n="219" /> <p>Стари кајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митропо |
| <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, по |
| ник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S |
| , турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега ц |
| оје послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо п |
| 2" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, д |
| ошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, изгубила је, јадница, и |
| о поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Дечански</hi> |
| к у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза тога, ост |
| евњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиницу, хоћемо да изгубимо своју свијетлу будућност, |
| ан, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама као својим ва |
| јеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјетерника, пут је тежак да се оп |
| гом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани |
| сто, у призренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе |
| вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приш |
| <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода |
| нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаше казивати како је било у знаменитој бит |
| , и оставити гробове својих; предака, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно в |
| јаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше |
| рпских краљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: |
| ша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално бора |
| <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја з |
| , хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа... |
| ос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати |
| ке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије ча |
| , и из српске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жл |
| ом се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацим |
| м кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Живан.</p |
| о Славеносрпско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборав |
| ака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мај |
| и су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми с |
| stone unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Меле |
| ни прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој пр |
| ове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.< |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на вели |
| оље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње с |
| рате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и јо |
| еднога лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се |
| {S} Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад |
| присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности пр |
| могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Ха |
| упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предад |
| , с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко р |
| .</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши са |
| мије, назува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну |
| ико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, о |
| аљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да с |
| часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије дру |
| ели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу ср |
| нија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Македонија је |
| измакли испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из |
| {S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али — док |
| <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде! |
| е врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјерује |
| мија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах об |
| тељ који је својим <pb n="27" /> ђацима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда прич |
| и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту см |
| .{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили су му |
| пирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али нас оп |
| /p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосм |
| "subSection" /> <p>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а По |
| че у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на |
| јући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а особито гробове тол |
| дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје |
| вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли исприча |
| ет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу молбу...</p> < |
| <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступамо на земљу зелен |
| аменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, своје имаће?</p> <pb n="134" /> |
| доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су |
| и нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволико |
| еплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit="subSec |
| они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па наро |
| Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога ш |
| јеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јеса |
| за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе |
| ах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није п |
| наш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ |
| и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ћ |
| аружили вријеме и људско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рје |
| >У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарима.{S} Одмах подстакоше ватру, донијеш |
| <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши официри, Ниј |
| планак.{S} До српскога плота бијаше нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{ |
| ја је смјештена у једној великој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у пон |
| „Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> < |
| у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је бил |
| ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шт |
| омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у С |
| Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су с |
| — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одг |
| ље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико оми |
| b n="96" /> официр оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје |
| {S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> |
| јо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Оме |
| не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами |
| дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што |
| ија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</ |
| итија мјеста старе српске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве т |
| му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n= |
| Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем |
| Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који и |
| ати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, м |
| у притиснути туђин, а домородни свађачи остаће да криве један другога за своју заједничку лудос |
| и смо сватови! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се |
| угу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихов |
| гошта, преко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Острошког.{S |
| м.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у манастир к онд |
| ичу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у |
| малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, ду |
| ога свеца Василија Острошког.{S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је ман |
| цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим краје |
| рог, у манастир чувенога свеца Василија Острошког.{S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњ |
| изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других п |
| и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то |
| вјек <pb n="222" /> и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p> |
| амо лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе, казујући да се је |
| во мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва |
| у нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, ра |
| па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше |
| {S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњ |
| слије неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отр |
| кога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је д |
| људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Кр |
| ослије, помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевс |
| ријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођа |
| ледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде та |
| он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и онако; слушаће |
| <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су к |
| шћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше в |
| ати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије у |
| ран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <milestone u |
| ост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Нај |
| ; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у к |
| ерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љуб |
| а води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, нека п |
| слиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се помињ |
| у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо ка |
| /> и пространи хајат (тријем), који је отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја |
| адања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар распирује в |
| одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо све |
| ца, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјер |
| много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрва |
| застопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по |
| де с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голу |
| Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима својима, јурну |
| <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ват |
| </p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу два млада ортака: <hi>Момир <pb |
| епо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светите |
| ека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога чов |
| .</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <mil |
| Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> |
| је протомајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве |
| радем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми т |
| S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докле г |
| е да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војни ко |
| о и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља прениј |
| омиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену |
| сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га з |
| </p> <p>По свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички |
| stone unit="subSection" /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у г |
| како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да н |
| заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и ур |
| , и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служил |
| ији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завладала забуна.{S} |
| нијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе |
| се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S |
| рло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још |
| р пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одгово |
| ти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас |
| је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе.... |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Отоманска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше по |
| </p> <p>„Благородному Господину, Царско-Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> < |
| еник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле му није дошла у походе |
| уштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хам |
| озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри |
| нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну <pb n="155" /> турску пјесму, а млади Авд |
| се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посије |
| на сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није имало ка |
| ubSection" /> <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и власт аустриск |
| оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља |
| и.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијести овако плах |
| ризрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поре |
| одворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S |
| дје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Б |
| орећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му на |
| ли-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам |
| обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозит |
| ма клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један |
| праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракиј |
| ма сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</ |
| узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста |
| говорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра ј |
| жавна пушкарница, коју је уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} |
| го:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различ |
| овора о различним стварима.{S} Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, |
| i>игуман“</hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу с |
| други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> <pb n="90" / |
| ити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви в |
| ало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то п |
| Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> < |
| , након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и |
| смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име |
| избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заско |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} |
| ом, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем језику! излаз |
| енух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он |
| челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Ом |
| Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми к |
| мер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Зна |
| ги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу ост |
| д искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> |
| ј начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељства између дв |
| ада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове |
| остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} О |
| и нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза т |
| е отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену |
| та тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мучени |
| некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у |
| ма, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрс |
| ј кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> < |
| збиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећо |
| исавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо |
| амничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај |
| ама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад једа |
| и се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја засп |
| сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву |
| загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се р |
| оју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља |
| ли, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" / |
| како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које |
| и се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</ |
| ло радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не |
| несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Аг |
| ру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, |
| , неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устрије |
| тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младост |
| ска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјер |
| је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" /> тако често и |
| {S} Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да |
| докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе |
| ду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други да |
| опи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу пом |
| ем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, |
| , најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице остави |
| очинем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака |
| ут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у о |
| , кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље |
| опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прим |
| њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да њег |
| х ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али с |
| к је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело, |
| маћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву |
| над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао |
| сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> <milestone unit |
| де браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па, |
| стави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не |
| о драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, го |
| висока чела: плавих, увијек насмијаних очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде |
| , као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи |
| то?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...</p |
| сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се вр |
| кој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуг |
| 56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; |
| велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— |
| ком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко |
| е ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле |
| ремена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> <milest |
| о, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у н |
| рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> зем |
| адости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже |
| > свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они |
| сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред н |
| Рамо га погледа својим крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> |
| S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш |
| d="SRP18860_C1"> <head>I</head> <head>У очиној кући</head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Оме |
| раљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину пријестолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже |
| е, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> |
| амњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му р |
| дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и чинили |
| ам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле год не |
| увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивал |
| по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само |
| зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова |
| и се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије на |
| >Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела |
| анастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да |
| S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том О |
| година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n="189" /> униформу, као и |
| шко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се они распа |
| S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <milesto |
| један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славил |
| /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, |
| дје је. 1529. била, српска штампарија), па на <hi>Вишеград</hi>, <hi>Рогачицу</hi> и <hi>Љубови |
| , или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него |
| Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао |
| виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавиј |
| p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? проде |
| аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!< |
| i> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, српска шта |
| је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише |
| у ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, г |
| им послом?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече |
| а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} |
| Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} |
| да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба |
| дбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— |
| ли су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, |
| а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Жива |
| ставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је пр |
| и ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну |
| мао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; |
| <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили |
| ора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац мо |
| х Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволи |
| .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} |
| ака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки |
| .. “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Турк |
| >У Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да |
| е ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, |
| ђена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта ч |
| двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, |
| — Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, |
| у је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Ив |
| наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору |
| ла надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к роди |
| у окрените лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћ |
| је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час |
| аше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ста |
| тња, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од |
| аши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, з |
| сну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баски |
| њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не |
| и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушас |
| теглила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дје |
| д Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не би |
| е нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метн |
| очевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и та |
| ред једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, |
| илије био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио |
| иштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у |
| е сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко |
| и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох |
| по неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла дос |
| оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој |
| се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били н |
| јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; ал |
| а Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетк |
| тељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! |
| у ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко |
| аметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у |
| ију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у |
| ашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опа |
| ер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побј |
| pb n="204" /> слободи својој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби |
| но Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих |
| ју путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на каме |
| е вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та бо |
| , док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Краса |
| дим: — одавно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Б |
| ија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, |
| свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једно |
| о ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате |
| ође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} |
| ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: |
| ково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у н |
| или су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу т |
| та студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да |
| те што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у |
| , разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура! |
| е к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем г |
| је трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> </div |
| овнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и толико пошто |
| добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да |
| ишта друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш |
| јеше те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не би |
| ="105" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, О |
| тљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} В |
| укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје |
| е!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Жи |
| за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даљ |
| не извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те |
| најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабу |
| то год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте д |
| потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone |
| тјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако |
| Заста.{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, оставља |
| ), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југос |
| о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око м |
| бар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Ча |
| рпскому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и х |
| да су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјера |
| брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјер |
| у руку и Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, тако везане, предадоше једном суварији, да нас |
| и паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој о |
| Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећ |
| а је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И изда |
| </hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у рук |
| ав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи ст |
| свакоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у за |
| змеђу Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Французима то ништа не смет |
| ђашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ни |
| о.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видје |
| ера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, д |
| ши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — тре |
| >Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и |
| шли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте |
| мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће |
| мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, |
| ега је Призренски Митрополит Мелентије; па, <pb n="218" /> даље, десно и лијево, сједе трговци |
| ече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збива |
| ти у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у |
| а су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти |
| Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је А |
| ...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим |
| ија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми |
| х узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и |
| да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
| драви нас добродошлицом, <pb n="197" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> |
| и поред <hi>Колашина</hi><pb n="138" /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, |
| меун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, дубоко уздахну.</p> <pb n="106" |
| и, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да |
| е и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </div> <pb n="262" /> <d |
| воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри |
| 4" /> другом Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притиснути туђин, а домор |
| би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не поз |
| опу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, виш |
| ну страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши м |
| пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрак |
| а том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи <pb n="208" /> док нађе рије |
| Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто |
| и на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — д |
| а, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</ |
| Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрас |
| јети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је ман |
| /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој |
| ли <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путо |
| м разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мо |
| ече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдаре |
| p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџак |
| клање, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице |
| га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку |
| адости када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, раз |
| огледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, |
| шњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечера |
| ста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p> |
| однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| жи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> |
| илично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са с |
| тране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— |
| кочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да |
| а.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се д |
| анат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S |
| кваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније |
| е нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то |
| p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не г |
| је тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде |
| али.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турск |
| n="34" /> не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она се сва |
| авеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</ |
| .</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући св |
| метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да |
| д свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да |
| <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо |
| воумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле |
| је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све чет |
| па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуд |
| како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први |
| "48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Н |
| ака вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући |
| гледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омер |
| д своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко т |
| и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја |
| да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и |
| ао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам |
| и.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се прес |
| це, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, ко |
| тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигл |
| ше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала како |
| етиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци |
| у находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су |
| {S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јо |
| лећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрог |
| шим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да |
| длазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, ц |
| рва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} |
| држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једн |
| нога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по |
| се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима прелијетао с пр |
| штво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати ж |
| о знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би |
| жеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И |
| еђем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мисли |
| мање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осј |
| доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Дове |
| Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; |
| жица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај м |
| ао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ох, опрост |
| ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка |
| шњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да ј |
| дном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заје |
| сумце.{S} Послије много муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханск |
| <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p |
| студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било |
| лашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне цркви |
| премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се св |
| , али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се биј |
| > <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду |
| ана; продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ |
| — <hi><foreign xml:lang="tr-Cyrl">Вурун Падишах хаинлари</foreign>! (Удрите цареве издајице!) < |
| и, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је |
| ну дне, кад црква слави, <pb n="109" /> падне прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру |
| ји нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <milestone unit="subSe |
| >Путнику, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те б |
| ати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а |
| не тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} |
| аочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пре |
| ити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} |
| и без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с |
| неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црно |
| hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајући грађевинске облике о |
| ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од с |
| пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} |
| цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У он |
| игосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{ |
| аута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и |
| дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску кра |
| иван могли мало слободније разговарати, пазећи ипак да један другоме више казујемо оком него је |
| азисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као |
| корно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо |
| молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао ко |
| Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама с |
| јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</p> <milestone uni |
| и у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац |
| ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјер |
| за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз |
| а се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да |
| вије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска п |
| не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињ |
| /hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су д |
| предадоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ов |
| ијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подг |
| Босне!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ић |
| дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калд |
| свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је ми |
| пустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до кул |
| ве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу н |
| е од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по православном свијету, и пошто је п |
| био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за јаха |
| це оставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село |
| се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисм |
| грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сво |
| оностасу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевн |
| стотина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути |
| гују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па |
| о, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао одмах разабрати; за то см |
| ма, својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са |
| вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве пом |
| му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му |
| међу двјема планинама:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске и |
| политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла |
| и вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спрема |
| су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и |
| знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мисл |
| о себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p> <p>За то па |
| светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, |
| лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима грг |
| ад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, претвор |
| осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мје |
| оље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бе |
| Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику ко |
| е?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Див |
| најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешин |
| није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је об |
| ога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и тому |
| е двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере |
| ко људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо т |
| ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, богатији искуством — ласно видјети, да је Али-П |
| >Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје ма |
| > <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила |
| одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под |
| е ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ник |
| оње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, |
| том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.< |
| ру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; али пр |
| Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши за такав |
| оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у држ |
| а Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџ |
| а то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, дана |
| Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> < |
| е, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је з |
| овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад би ти д |
| у ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа!{S} Шаљи пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде ли ми |
| одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задрж |
| на у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, |
| hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе до |
| би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо |
| :</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи паре одмах!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Теле |
| на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прих |
| ан човјек <pb n="222" /> и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p |
| вши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, наста |
| ан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурн |
| ли добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу |
| је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили |
| 0" /> <p>— Аман, честити Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико |
| S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} |
| мисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свр |
| што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, |
| наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један бук |
| одом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не до |
| p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми |
| нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу |
| оје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само п |
| ити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи лупежи....</p> <p>—Аман, честит |
| нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они |
| p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи лупежи....</p> |
| жаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и пог |
| вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да |
| estone unit="subSection" /> <p>Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Би |
| ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <miles |
| естити Валија! одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати |
| и први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које |
| ете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> < |
| ко:</p> <p>— Босна и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени сино |
| " />, та је црква била, столица српским патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врх |
| 60_N2"> Ферман, којим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по |
| /p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања својих, као |
| ане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош необичнога лица.{S} Наста |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У патријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем |
| о прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без и |
| estone unit="subSection" /> <p>Уђосмо у патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је, |
| свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се била прекинула иза српскијех деспо |
| о је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја мор |
| мјесечини, нас неколико другова што смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном п |
| димо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник др |
| </p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</ |
| идимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црно |
| вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и нај |
| ајвећи лупежи....</p> <p>—Аман, честити Паша!...</p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у |
| раг!...</p> <pb n="190" /> <p>— Честити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке |
| ејма; али очекните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољ |
| вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо об |
| ив Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5" /> који је онда држао царе |
| ма судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи ст |
| ише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а |
| ји искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, |
| .</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="1 |
| ко је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити о |
| астави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два |
| м га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, али убилац |
| /p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко П |
| у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито члано |
| цу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требал |
| али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се врати |
| а добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: |
| ава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били про |
| ом Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на |
| подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед |
| ши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S |
| и људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње. |
| бро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти |
| за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замијениш |
| риота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он с |
| идајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Кап |
| Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Је |
| ух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од об |
| кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани |
| палио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповједник турске војске.</p> <p>— Опет тужба на |
| > <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада буну босанске и херцеговачке |
| </p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први |
| >Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> |
| >— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хри |
| туписмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратк |
| кајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у к |
| а журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Па |
| ку <pb n="189" /> униформу, као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Ар |
| се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи |
| на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући се Косову, н |
| пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и херцеговач |
| пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ра |
| ло је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можд |
| струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су |
| <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, |
| дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер |
| , дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас. |
| /p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије б |
| мица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </qu |
| .</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до |
| јсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лиј |
| глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га по |
| га дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не вр |
| а-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнау |
| <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p |
| књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, |
| а нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</ |
| га витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко |
| никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат (трије |
| љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке ди |
| брани српску народност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, на |
| јка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио |
| х у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за |
| ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неми |
| свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву запо |
| ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, да дигне све |
| ивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од т |
| кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с |
| рђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у је |
| окле хоћеш, настави отац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладни |
| удна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим |
| /p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује ср |
| род не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ј |
| } Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остај |
| Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Руг |
| имо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на |
| <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па бил |
| ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потписа <hi>лати |
| клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У таким, и |
| > <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име з |
| вите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Т |
| то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— |
| ијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пал |
| а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и |
| мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па о |
| то је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, |
| е пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <mile |
| ли милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близу лијепога Дубровника.{S} |
| то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> <milestone unit="subSecti |
| прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријатељили смо |
| ојици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сно |
| ојаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="112" / |
| турчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје т |
| ок, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што често |
| г бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи с |
| ипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, |
| слави, <pb n="109" /> падне прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доходе и Правосл |
| ира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p |
| ужбу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, н |
| о врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и |
| очитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од кој |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познани |
| вача</hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна |
| се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Кова |
| ризренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сјед |
| нима Шарковићима, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојис |
| деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића |
| ило ни седам дана!</p> <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге |
| b n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: — пред нама |
| Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих др |
| па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли |
| /p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон ду |
| м себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? уп |
| ма.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, и |
| ка Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, |
| одмах к <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу |
| се револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трг |
| ијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде |
| <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да |
| кодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Нико |
| ош се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Кос |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чи |
| него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравају <pb n="161" /> да ријетко прође дан, |
| оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку ма |
| ица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на гран |
| ction" /> <p>Стигосмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</p> |
| одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, дојур |
| ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега |
| два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита д |
| , или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је |
| јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом, ж |
| <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— М |
| Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савез |
| су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако |
| рану.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n=" |
| ете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће с |
| ово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — прес |
| ве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 х |
| {S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље К |
| а пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљ |
| Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На |
| присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкињ |
| "SRP18860_N2"> Ферман, којим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то |
| ај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђ |
| рио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се била прекинула иза српскије |
| вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама босанских младића.{S} Чак им |
| нога дана, на господској трпези, имати: печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова |
| Око главе сваки завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осв |
| нету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски ј |
| на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> |
| о је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бијаше толико развеселио, да |
| ш зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, н |
| бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећ |
| у се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђ |
| уге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> |
| н.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега |
| а, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се уста |
| е вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, |
| з пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо |
| p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памти |
| че те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу |
| молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подиг |
| ши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака |
| на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај |
| м, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, и |
| евићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна куч |
| сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђ |
| њски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам |
| је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— |
| у је требало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Ј |
| најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му |
| собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартиј |
| оп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов п |
| сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и в |
| .</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања |
| ?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти ва |
| шати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам пит |
| ај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико |
| сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l> |
| о кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</ |
| Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <pb n="263" / |
| но дочека, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, да нас пријатељски прими |
| Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаш |
| тељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанство из међународних одношаја црно |
| шетак цијелој овој приповијетци.</p> <p>Писмо то гласи:</p> <p>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још н |
| ичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благородному Господину, Царско-Ото |
| Ондје гдје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер |
| ко је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рођен међ |
| > <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога задијева |
| /p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: |
| <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се врати |
| аје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и до |
| Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам не |
| ад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године— |
| лази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите прав |
| p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико |
| лим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да |
| ош, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митро |
| са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељни |
| у биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој ва |
| ипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијес |
| p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она |
| овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <m |
| да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље о |
| га, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону |
| егле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: у |
| ери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта х |
| 7" /> коњу, дојурио суварија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту |
| друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да б |
| вору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му |
| и кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакл |
| пира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што |
| ве за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро |
| ћу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у ку |
| р редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се во |
| ли вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи: |
| ан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....</p> <p |
| онесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело |
| ста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје вл |
| е боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па на |
| да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предст |
| аје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Бо |
| ија! одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p |
| у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у |
| лагослову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} |
| азбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а српски |
| и ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Звор |
| ајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— Приста |
| га су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Из |
| у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко опис |
| сок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не см |
| има, али у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства |
| стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, |
| с у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа |
| провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се м |
| х мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наш |
| ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му |
| сову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је |
| а, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана! |
| слије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевш |
| ојници, приближујући се Косову, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> |
| осову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> |
| а, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто п |
| евати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дош |
| асан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо |
| ња да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је ред |
| путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често п |
| ам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ј |
| споде помилуј!</hi> одазваше се они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, |
| успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p> |
| која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — имену <hi>Мајка</hi |
| духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гој |
| адити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, |
| ва да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична к |
| пшта просвјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту је |
| p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оного |
| {S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> |
| — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнит |
| брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице ко |
| а, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пј |
| р, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> |
| вару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; |
| p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски |
| Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб с |
| рајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога |
| ио, отпјева једну <pb n="155" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</ |
| га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме не |
| мукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као |
| „Други се народи диче својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у |
| тина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: |
| еш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те |
| да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај |
| Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачу |
| рцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим нач |
| аша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху |
| долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, п |
| низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној к |
| тровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Шара својим висом све |
| редњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијаних очију; малих, танких брчића, |
| о висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело, све цр |
| њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је |
| јајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да |
| иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњ |
| лица.{S} Настањена у углу, међу двјема планинама:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје р |
| си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар |
| њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале |
| ље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> < |
| ла; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, |
| сто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, ст |
| дгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може. |
| шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вар |
| ружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајст |
| С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дун |
| поред неких јадних арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу |
| > <p>У таком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај |
| > <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и |
| Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гла |
| на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега нејма мн |
| ободу: али врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не оста |
| само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу |
| а многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква |
| И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не |
| еће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан по |
| окле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се ова |
| у ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пал |
| <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на |
| , он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиланд |
| Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note |
| а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло ч |
| ји је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, најприје |
| Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад <pb n |
| нутно покорава свакој заповијести овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што ј |
| х богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима.{S} Оваке љу |
| > <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним |
| ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p |
| бе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опо |
| то се турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могл |
| г без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличин |
| м својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у нек |
| то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера |
| ре.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе српске |
| остију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и дони |
| познајеш прилике и неприлике главнијих племена на Балканском Полуострву, упитаће Живан: — како |
| е за <hi>муртаде</hi> (издајице) својих племена.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину |
| га, главари два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковачком округу — Краснићана и Гашана.</p |
| ачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад |
| S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за т |
| оружје од неколиких чувенијих босанских племића.</p> <p>У овој служби видио сам: колико страхов |
| рьаше, једног по једног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову сил |
| ха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави! |
| <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај ч |
| а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се ти |
| } А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело, |
| стао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се врати |
| благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi |
| н, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Срп |
| <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стражарима, што је з |
| Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прику |
| осмо на један пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам остало само неколико минута; али то би |
| ци држи други....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахат |
| га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са сви |
| о, грабећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p> |
| а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску г |
| ави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n="255" /> |
| ра, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече ни |
| ка, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познас |
| здајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога |
| : <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi>, и <hi>Плоча</hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетк |
| д међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнуло к |
| Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А |
| за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси па |
| и у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је |
| од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровање!...</p> <milestone unit="s |
| с ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По шт |
| ичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.</p> |
| који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало в |
| х и 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које |
| прозвани Дечански, син краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему. |
| вању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послиј |
| Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијеша |
| ам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <milestone |
| мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју д |
| је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини |
| у вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свјед |
| , дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</note> <no |
| о својим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога д |
| бре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не по |
| говором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске |
| сјећању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они |
| мо очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија от |
| јевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <milestone unit="subSec |
| ан прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам странци права.{S |
| до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин |
| ; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара |
| ом: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, ка |
| ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{ |
| зе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали р |
| ах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет |
| а ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеје |
| не и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, |
| а, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико |
| Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској к |
| подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте П |
| бити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и само |
| а омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем |
| јице) својих племена.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђа |
| приставивши два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Д |
| да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— |
| А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, см |
| вену и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Д |
| се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{ |
| n" /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држ |
| су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а |
| један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењ |
| сту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ г |
| ове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет |
| цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта< |
| Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је при |
| што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвали |
| из Травника.{S} Познавши <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: ка |
| еве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свј |
| иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, |
| су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим < |
| ад, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, ни |
| о је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пре |
| к је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собо |
| ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту |
| да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га |
| Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, паза |
| ма поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> < |
| ан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— |
| љује на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Са |
| ико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућ |
| омивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, на |
| , изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи от |
| више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, |
| о што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањем не у |
| на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, д |
| о осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узима |
| вини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их в |
| ера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други |
| >— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ов |
| и и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добр |
| ердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцегови |
| момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звек |
| кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У т |
| ора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода к |
| сану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчи |
| ubSection" /> <p>Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело. |
| а и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, |
| >15 Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака. |
| — Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p |
| e unit="subSection" /> <p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше |
| ипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над сандуком виси брон |
| " /> <p>У пошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и о |
| са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, зај |
| о име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; ид |
| преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо |
| и ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се д |
| лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мај |
| ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p |
| на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слуга |
| ју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљи |
| отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, с |
| могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно |
| а, понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: к |
| ића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, |
| не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <milestone unit="subSection" / |
| анас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбр |
| мо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и к |
| онија је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</ |
| е Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас |
| хове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи |
| тима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S |
| l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем кон |
| везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, д |
| јемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам |
| /p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арна |
| , да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> |
| бично носе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин. |
| рговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај т |
| ли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што в |
| једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лиј |
| ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и |
| !...{S} Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкр |
| исли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, ре |
| руну, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану до |
| гар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb n="74" |
| оли, свакад <pb n="266" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који |
| те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n="222" /> и удијели коју па |
| S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, |
| ући своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, д |
| или српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина |
| Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића В |
| послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао се с језиком и |
| .{S} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у миси |
| може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онам |
| уман човјек; пошто је пак много путовао по православном свијету, и пошто је походио све веће ср |
| /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.</p> |
| аскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике |
| а огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао |
| , кад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовц |
| жу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе |
| поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста |
| раво рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком |
| не; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мје |
| еће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, ш |
| размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у т |
| о поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога б |
| е, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>По недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо |
| памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Тур |
| у, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли |
| гнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши |
| е, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а |
| једили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, ба |
| мусломанских и 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они |
| поред српскога Дубровника!... “</p> <p>По свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио |
| ку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаилове државе, него је о |
| против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овд |
| ерцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Ал |
| } И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо |
| дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" |
| Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се |
| ећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</ |
| ше од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могући га уставити, узмицаху |
| та жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој. |
| , ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </q |
| дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти кл |
| потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у |
| есмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ |
| ера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рам |
| о, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумља |
| акову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико |
| , који је изишао из уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Н |
| у главу своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гл |
| е пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд д |
| ране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, да овога путника, Момира Видића, с његовим д |
| и.</p> <p>Писмо то гласи:</p> <p>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам стигао разгледати разне |
| се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, настави Живан: — ов |
| и се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с А |
| ијских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за н |
| јевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пр |
| ти теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један старији Турчин оном што говораше са мном, |
| о плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте |
| кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, који и јесте прв |
| p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које е |
| се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме |
| си још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на малим |
| риштини је Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Дубровчанима; <pb n="209" /> а, године 1392, |
| је, године 1351, Стеван Душан потврдно повластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године |
| обродошлицом, <pb n="197" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши |
| р</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{ |
| одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјешина страже рече:</p> <p>— Браћо мо |
| атвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балка |
| поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено |
| оже да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} Јереми |
| далеко од првобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вули |
| га шкриља по неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није |
| их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би |
| га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, прима |
| рчаше назорице за другима.</p> <p>— Они поганац, Радојица Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p> |
| ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него ш |
| се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} |
| је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша ш |
| то ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причати много, рече калуђер: — јер са |
| ед Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> |
| ио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, |
| ође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!. |
| ао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обршта |
| и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А |
| S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаутски чобани, који за Бог |
| м начинима, почела наговарати арнаутске поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У т |
| ан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, |
| ца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џи |
| и крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав |
| народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља |
| у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> |
| се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије |
| на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето ва |
| нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа својим крупним, неситим очима, осмијехну се, и |
| показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша |
| его наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусиј |
| пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p> |
| и близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n="189" /> унифо |
| > <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би |
| гљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <pb n="132" /> на онога што |
| .</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменима.</p> |
| ик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши |
| >И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Као ш |
| т, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је |
| ма великој слици њихове једнине.{S} Ето погледајте одавдје <pb n="215" /> с Косова, колико је о |
| гомиле, намигујући својим друговима, и погледајући на онога што везе: — једном, на вашару, куп |
| х тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бист |
| необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку |
| рчина, који гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о <pb n="204" /> слободи свој |
| и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен при |
| ојој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Прж |
| це, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је |
| Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Тур |
| уме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе |
| давдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те так |
| ике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Оме |
| Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас пров |
| — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио |
| чи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми |
| /> <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Ка |
| ријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан |
| м сусједима, међу немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском сил |
| на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} |
| стави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p |
| ој.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се |
| , под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судб |
| ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском |
| нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n |
| ада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрели |
| и каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа несрећнијега од народа нашега, ре |
| ин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту припознатих служитеља Божјих од три |
| >— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, з |
| е, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као |
| ријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа он |
| Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледа |
| агиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и |
| ан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ј |
| ке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га д |
| >Превалисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p |
| Црногорцима који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима к |
| кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и |
| а, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрам |
| ајинити, отишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми с |
| ни раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} Против својега обичаја, сједе |
| презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек |
| богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> ку |
| разговарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђул |
| им сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотворога неба |
| а!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да с |
| под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ћ |
| ину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> < |
| опско одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с м |
| а!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" |
| из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошк |
| Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако |
| ом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на В |
| мир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима |
| а ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; |
| Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Острошко |
| а, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је |
| мза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га под |
| мале капице црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с |
| е, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјете |
| омашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сј |
| it="subSection" /> <pb n="137" /> <p>Из Подгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Л |
| док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, роди |
| дњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турак |
| Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 |
| осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главн |
| она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа к |
| аплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се |
| жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву |
| subSection" /> <p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, ма |
| осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош |
| ијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, дод |
| ве својега славнога земљака!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво једа |
| > <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве својега славнога земљ |
| о да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, наставља онај из гомиле, намигујући својим |
| ти је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са с |
| се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Свр |
| са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подгоричанин, <pb n="133" /> махнувши везом који му, је |
| ји му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши Живан.</p> < |
| пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не пр |
| Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" /> Стубове</h |
| Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не |
| игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром |
| што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није огр |
| ховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу же |
| вјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичити!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ево ме |
| јецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац |
| Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готов |
| лази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједов |
| свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, али су једна од друге |
| рчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S |
| — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, |
| Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши |
| ње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворб |
| его још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме |
| жа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми ј |
| анојло, с осталим-задругарима.{S} Одмах подстакоше ватру, донијеше сламе и простријеше, те се м |
| га вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а ос |
| дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротв |
| тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у |
| и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље по |
| ему, као некадашњем свом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то ка |
| исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је |
| ији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одгово |
| , иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Кокановић</hi> </p> < |
| ан, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, с |
| сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехот |
| мбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: пора |
| и са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S} И |
| хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али нас опази неко прокл |
| ошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гон |
| b n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба |
| ане виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући |
| нају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо |
| ковине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, |
| ризрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало |
| је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовоља |
| не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу о |
| <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <pb n="53" /> |
| ед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, |
| ави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <milestone unit="subSection" / |
| је гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Твој доброжелатељ</ |
| !{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упитах ја.</ |
| вала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда! |
| ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде Путник |
| н Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шок |
| тресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к |
| евојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb n="197" /> па се онда п |
| љачком одијелу!...</p> <p>Само се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко плота |
| у ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч ре |
| а пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А д |
| Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него низ Тару.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p |
| рака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Т |
| који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На зав |
| задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што м |
| српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек |
| } Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријате |
| и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго |
| иком послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само од |
| стражарима бијаше родом из Травника.{S} Познавши <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних кра |
| ознати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казиват |
| лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су ја |
| и највиђенији.{S} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које |
| злогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећај |
| царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — |
| сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, честити... |
| јера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} |
| а добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и |
| дјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Г |
| данде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу |
| ичку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих племена на Балка |
| , рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам би |
| тиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ дв |
| ослије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова |
| p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се |
| > пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо |
| а гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цети |
| ше ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјер |
| товао по свим југословенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Слов |
| м тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и т |
| Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, об |
| несене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стра |
| сиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за А |
| падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb n="145" /> <div type=" |
| акав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко см |
| Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове О |
| а ти, о будућности тих народа?</p> <p>— Познато је, одговори Никола: — да будућност сваком наро |
| се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>Познато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да |
| савеза, који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део |
| га, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазв |
| о су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од ро |
| ајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вулић |
| та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њи |
| врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; |
| е хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најм |
| репак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед |
| p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" /> |
| сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>При |
| на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јес |
| оњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — д |
| у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у |
| овића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац: |
| ао прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљ |
| м један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који д |
| ако сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</p> <pb n="219 |
| амо одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Па |
| другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, о |
| едаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У исти |
| > <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} |
| ти два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не б |
| .</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, |
| .</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковч |
| !{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухам |
| еда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у |
| 4" /> <p>Пошто одстојасмо контуманац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци |
| даде ми ово свједочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ овога свједочанства, Момир Видић, из Босне ро |
| ијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих |
| о медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако ст |
| ти, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Ср |
| а мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p |
| е пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни И |
| два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових љ |
| д једном кућом, која својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се ни |
| човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господ |
| и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке поповске |
| ају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, н |
| зују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један |
| <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску границу и српску стражару: — за |
| до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам |
| ево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="10 |
| Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није |
| а соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> |
| пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали све што |
| х, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници претресоше <h |
| е Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p> |
| ад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијести овако плаха господара а, до |
| да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу зем |
| де! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се |
| /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: ов |
| е баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Молим покорно, господине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; н |
| мо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје |
| ховној црквеној управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљама српским.</p> < |
| њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: мног |
| си бронзани полијелеј са 6 кандила која покривају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости М |
| и је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело главе, на малом |
| ој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широком свијешћу о народној својој једнини: наш |
| горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао густи мра |
| главом к западу, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијен |
| босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> |
| јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ев |
| Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Пав |
| двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пос |
| игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао |
| ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бранећи исл |
| ом, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под но |
| ="186" /> убилце каштигује, него још на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу постав |
| вије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва з |
| .</p> <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећ |
| /hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Ри |
| жари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Аг |
| оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Мора |
| вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах пој |
| јахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варо |
| мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду до |
| времена, би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју |
| о што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</p> < |
| отов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги |
| јих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а |
| оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а |
| дсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, |
| Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково |
| ане свијеће; над сандуком виси бронзани полијелеј са 6 кандила која покривају стаклене бобошке. |
| го, напротив, <pb n="217" /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све |
| не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледајући своје земље, којих |
| знате, међу двије средине просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Виз |
| прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам странци права.{S} З |
| ој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик |
| прилике главнијих племена на Балканском Полуострву, упитаће Живан: — како мислиш, братства ти, |
| 205" /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је |
| настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мал |
| p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Васил |
| ену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу |
| поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје прима |
| лни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и циганск |
| шка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, који и јест |
| смо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и |
| S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и прост |
| да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, ко |
| отурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога ро |
| се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испад |
| Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет на |
| еш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ |
| кова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које |
| it="subSection" /> <p>Путовали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде |
| о пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустис |
| ијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који |
| овори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухвати |
| мо неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од с |
| ина</hi><pb n="138" /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на |
| пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!< |
| лази 1/4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То пољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао пореб |
| n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Тур |
| >Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара |
| n="187" /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p>Ум |
| таче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом |
| пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу,</l> <l>С |
| други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Ком |
| орње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која |
| авно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је |
| ште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi |
| крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши |
| ше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотреп |
| отив онолике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до к |
| стави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на пло |
| учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него прим |
| је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</ |
| лићину.{S} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газ |
| .{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, н |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у на |
| га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и |
| о злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брук |
| <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Т |
| путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе п |
| тарјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му ј |
| e unit="subSection" /> <p>Послије Фрића поменућу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не |
| траха од потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слатки, прихват |
| е нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с |
| ако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> ( |
| пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се <p |
| тар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана <pb n="243" /> са снијегом, лила се као из к |
| "242" /> <p>На пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би |
| ру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вру |
| да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вр |
| се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> <p>— <hi>За мир свему свијету, за сре |
| се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза |
| се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> <pb n="93" /> <p>— <hi>За благ, здрав |
| оду помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> одазваше се они иза пјевнице.</p> <p>— <h |
| својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да на |
| ги о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да сво |
| варао како треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи. |
| ко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутности које су весели Бошњаци тр |
| као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n="41" /> <p> |
| изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљ |
| > или <hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га ви |
| т јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, |
| ј лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умо |
| удма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дође |
| рањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар сто |
| ве, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p |
| де ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у лок |
| ојнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, |
| ет тужба на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас |
| а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— Прије четири дана, |
| p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</ |
| у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тр |
| за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а |
| те; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p> |
| , па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, |
| ја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске |
| ом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одг |
| што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бу |
| , да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин |
| ећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> < |
| озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> < |
| hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми Бога!{ |
| одова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> < |
| викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> одазв |
| јеђемо преко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S |
| им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле |
| а.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да |
| оји су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали. |
| џа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} |
| од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила....</p> <pb n="17" /> <p>Ово девето |
| до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, |
| — <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p> <pb |
| вај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си н |
| и, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад о |
| е од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, |
| и и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до |
| ом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држа |
| ну не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету коју уч |
| рнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’!{S} Турко х |
| S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако |
| према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Ж |
| иша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше |
| а дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди св |
| урака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљ |
| шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него |
| д-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, |
| , као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И т |
| му, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, да овога путника, |
| сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ником поникоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тада с |
| аћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар сп |
| мио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћ |
| олских централистичких рефорама!</p> <p>Поносити Сердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по је |
| вијека!</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила |
| е вјеровао да султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да |
| рада Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> |
| се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, овако необично лијепу |
| неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његов |
| > кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ств |
| с бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — |
| и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Бар |
| иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се кој |
| зда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћи |
| ађемо ракије.{S} Послије неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само |
| а мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Б |
| иси и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми те |
| , народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, к |
| у.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим о |
| пски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p |
| ђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у |
| дморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако вод |
| </p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па |
| , и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потписа <hi> |
| се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У таки |
| .</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје и |
| љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради т |
| На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> < |
| 16" /> <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити |
| рећнијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље |
| асу, а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем |
| у и благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крс |
| жити мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело |
| наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати) |
| едан до другога, сједе: <hi>православни попа</hi>, <hi>католички фратар</hi>, и <hi>турски хоџа |
| мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесм |
| о пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог |
| прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер< |
| ориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} |
| о на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипа |
| кав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој п |
| је.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква у |
| p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од че |
| ван, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од |
| рвници; Православни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не |
| угарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком |
| еколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цетињски призва ме, |
| и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко <pb n="39" /> овога младића Мусломанина који |
| лост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их |
| ма тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је рад |
| м и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, |
| облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога |
| ги дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, на планину која се |
| кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, |
| то, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, <pb n="142" / |
| ао да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода |
| су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, |
| ивана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им |
| едва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек |
| ђу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македониј |
| ћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да |
| ), протрча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу |
| /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим |
| сто један српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника!... “</p> <p>По свршетку гимн |
| хни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb n="138" /> па на <hi>Шћепан- |
| бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су сто |
| земљама српским.</p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих ст |
| ди лијека у многим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} |
| бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе циј |
| пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у |
| мза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваљ |
| > <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За не |
| p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло |
| зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S |
| су имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини |
| очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак у Рус |
| Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> <p>Турска власт је настој |
| они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољ |
| осну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да |
| stone unit="subSection" /> <p>Отоманска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила ко |
| и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наговарати арнаутске пог |
| p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у ма |
| у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, |
| Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главарима?</p> <pb n= |
| ац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове со |
| Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> |
| 59" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Ра |
| .{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада друго, згодније мјесто за |
| <p> <hi>Духовник Никодим</hi> игуман је порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, б |
| Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, |
| а-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га |
| S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не б |
| прије, приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине |
| преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије би им се ласно освет |
| н то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је нај |
| а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, које |
| био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У др |
| егао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота |
| осијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце |
| олему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се |
| , Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика |
| ли, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања и изговарањ |
| мислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свије |
| ом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Прије |
| га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бија |
| а, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, |
| овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на |
| један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај |
| аљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора. |
| се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S |
| а нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их |
| елите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; |
| 6" /> Бога јединога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уз |
| његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас! |
| ци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и н |
| Августа 1362; ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом К |
| примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме с |
| српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <h |
| titlepage"> <quote> <p>„Причање је души посластица“</p> </quote> <p>Његуш</p> </div> </front> < |
| рих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него низ Тару.</p> <p>— Как |
| задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </div> <pb n="55" /> <div type=" |
| , Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упит |
| и Паша!...</p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он |
| И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад М |
| илце каштигује, него још на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу постави за кадију |
| ; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} Против свој |
| су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време |
| само будне него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; |
| unit="subSection" /> <p>Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на п |
| кад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља |
| прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, ка |
| 34" /> не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, |
| 64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, |
| ан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је А |
| све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што |
| ело стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начинила читава варошица.{S} Беранци воде трго |
| он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је |
| еро оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путов |
| >У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети Василиј |
| ијечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи сво |
| <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погл |
| и рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања и изговарања да је промукао, уд |
| on" /> <p>Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер с |
| S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>М |
| "212" /> <p>С овим Николом провели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мал |
| и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче с |
| говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумња |
| Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј историјски |
| прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; |
| у за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали... |
| .</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и |
| не.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу ти |
| } Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску вје |
| еши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигос |
| евојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Десп |
| 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па |
| одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Д |
| е се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде< |
| видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:< |
| ију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаш |
| } Пушкарање траја једно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} |
| рту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питат |
| у напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, |
| к.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Послије много муке, и честога падања, изиђосмо на брије |
| некаким јунаком <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара. |
| тун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али нај |
| , у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бр |
| амо узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</ |
| ога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Саве....</p> <milestone unit="subSectio |
| никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу |
| да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југослов |
| науте, докле посао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абду |
| добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац му, непо |
| ећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p |
| гледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чуди |
| Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се ла |
| итати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној п |
| вивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше на |
| а!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n= |
| } Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> </div> <pb n="100" /> < |
| роструко.</p> <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> |
| како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде о |
| улија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је |
| ју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>муртаде</hi> (издајице) с |
| заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топ |
| ефк </hi> (запис).</p> <pb n="16" /> <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми ј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Послије Фрића поменућу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Н |
| овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многога другог разговора, Јеремија оде |
| > <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спав |
| ом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послије неких молитава које ј |
| ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш |
| p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође од командата наредба у којо |
| овци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их |
| он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријатељили смо се тако <pb n="123" /> да |
| атима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском конзулу, те пријависмо с |
| и воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир Мехмед-Соколовић (154 |
| хата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, пра |
| лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа |
| јете?</p> <p>— У Софију.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се вид |
| цира <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држ |
| ђу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам х |
| де врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдаш |
| маћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изи |
| дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</ |
| Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види |
| и бољег извјештаја, <pb n="263" /> може послужити као завршетак цијелој овој приповијетци.</p> |
| на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и |
| азати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрен |
| е бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су |
| само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо пријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас зап |
| да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,< |
| по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> <p>— Како |
| е вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На по |
| и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Аги |
| /p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p> <mil |
| а Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, посредница трговини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У |
| бро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш |
| д самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и поможе му п |
| им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало прије, |
| спини — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Х |
| дотле је већ састављена и комисија, да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p> |
| не после Муширове смрти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за |
| та, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила контуманац од десет дана за путнике који дола |
| ма с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком ре |
| тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За |
| <hi>Андријевица</hi> је варошица нова, постала највише са границе турско-црногорске.{S} У њој |
| " /> <p>У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда |
| де у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељев |
| .{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе јез |
| земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, дознао је |
| вијетлу будућност, хоћемо драговољно да постанемо робље новим завојевачима!....</p> <p>— Ја вео |
| , вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тро |
| ом заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније п |
| род један:</l> <l>Творца рјечи послушно постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>На |
| отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и |
| де Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ |
| смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши |
| кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даље |
| </p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Т |
| и, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога п |
| једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што с |
| и.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <ref target="#SRP18860_N3" />; |
| n="3" /> <p>— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређаш |
| моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валиј |
| {S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће з |
| у; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини |
| дару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Дубровчанима; <pb n="209" /> а, год |
| Приштини је, године 1351, Стеван Душан потврдно повластице граду Котору; у Приштини је, он ист |
| нагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готово све |
| е оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше.{S} Пушкар |
| д гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је |
| е „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијах |
| заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, |
| глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке к |
| ет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљ |
| еке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупи |
| о Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски побједници бијах |
| ој тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} |
| из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Ж |
| стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к |
| јим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ј |
| S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна пр |
| пска граница могла, с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаоник. </p> < |
| љише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамим |
| ки терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду |
| е, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! реч |
| јек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тог |
| но њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — успењите се горе у |
| исмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, п |
| и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас |
| јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Послије мно |
| се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар кој |
| унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Л |
| е је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки по |
| је дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ј |
| онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домо |
| љубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни |
| Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потписа <hi>латиницом</hi>; Никодим се потписа <hi>ћири |
| потписа <hi>латиницом</hi>; Никодим се потписа <hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? уп |
| и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> < |
| да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находит |
| ме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз |
| је хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије з |
| а наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, као што |
| цари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Маке |
| сово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира |
| наутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он мно |
| огом у молитви разговарају, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче к |
| хоћасмо један другом исповједити своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с |
| и, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на прав |
| траже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и |
| све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци |
| И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекл |
| је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> <p>Турска власт је настојавала да се тим |
| .{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану |
| рви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, |
| рефорама!</p> <p>Поносити Сердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласовитије пл |
| независности; тада султан, захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну |
| и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од |
| ћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „ |
| , не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју |
| а се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (ико |
| ј земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p> <p>Мало даље удар |
| ницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остат |
| ије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} |
| и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бија |
| ђе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не |
| Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо п |
| торије!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, |
| су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да п |
| p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога алком око врата, и алк |
| д својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође ст |
| љ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се |
| вао по православном свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="122" /> знао |
| тан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се к |
| уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују од исте бо |
| у милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За |
| тране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњег |
| е му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: тол |
| и куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из ко |
| днимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 |
| на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онам |
| јевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху: калуђер |
| лијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} Још мало |
| им, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; а |
| алко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам |
| тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар |
| Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наговарати арнаутске поглавице, да бране земље у |
| о обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам ка |
| > <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепог |
| раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хт |
| ли, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па |
| није, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче |
| а српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесм |
| ио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, који су притисли |
| приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођења.{S} У њима ће синови |
| p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <milestone unit="subSectio |
| ти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађа |
| <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче ра |
| уго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљед |
| х, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="18" /> сина да поштује |
| >; а <hi>лозинка — Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} До |
| да доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори |
| >.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и с |
| ому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја |
| рила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" /> тако често и тако жудн |
| } Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} |
| а прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му оп |
| дје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, |
| екакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабе |
| очива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Кола |
| та, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу |
| мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у н |
| Section" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек ст |
| бету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</hi>“!...</p> <milestone unit="subSec |
| еђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би |
| се обично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе, казују |
| га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоће |
| ставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, ј |
| абу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаж |
| по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде г |
| љака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се |
| исмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које т |
| не, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: д |
| <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога крвавога <pb n="206" /> боја мен |
| Section" /> <p>Стигосмо на Андријевицу, пошљедње црногорско мјесто у Васојевићима.</p> <p> <hi> |
| мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Б |
| о већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не могу |
| и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби |
| ржао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, к |
| а црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада дру |
| >Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе п |
| Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици |
| ови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико |
| рцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону авто |
| тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Ковачев |
| , село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је увије |
| умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу молбу...</p> <pb n="42" /> <p>Слушао си да је |
| ед олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрст |
| p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу молбу...</p> <pb n="42" /> |
| све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} |
| заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, |
| што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, |
| да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју в |
| ћ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p |
| Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска власт није ни |
| јему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедје |
| /> <p>Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Л |
| м мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за |
| ратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не |
| subSection" /> <p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <p |
| го сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бе |
| у младости, била необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n=" |
| ици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се в |
| 97" /> <p>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у про |
| .</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав с |
| описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га |
| сподство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.< |
| ан, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по православном свијету, и п |
| послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах брин |
| превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{ |
| можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете како |
| у.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих |
| се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с |
| , и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешиш |
| ного путовао по православном свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="122" |
| лици, да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у пр |
| ри он смијући се.</p> <pb n="144" /> <p>Пошто одстојасмо контуманац, и показасмо се здрави, пус |
| о ње, тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се ро |
| досмо разгледати толико чувену и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, |
| о несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а |
| и тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела д |
| аву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смиј |
| , упутити својега <pb n="18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може |
| да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су и |
| ако су му били противници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, рад |
| је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше |
| ожем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на |
| које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могл |
| а: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотре |
| ио мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Слов |
| урке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Х |
| у те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} П |
| тичким мислима својим, припадам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} |
| а рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није траж |
| си Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније би |
| Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у во |
| , мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зл |
| у, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасов |
| же се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосм |
| > <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; а |
| , али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер- |
| 221" /> <p>— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота |
| b n="78" /> маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, би |
| , како је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска тру |
| у; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у је |
| еговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин ни |
| /hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз редове бора |
| , браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Требј |
| естити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци ос |
| ! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него низ Тару.</p> |
| ли пријатељи рата, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Р |
| } Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у нови |
| аче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син б |
| ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо |
| стова, и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S |
| а мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" /> |
| ди!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — |
| , <hi>Рогачицу</hi> и <hi>Љубовиђу</hi> право ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, ре |
| теника обраћала свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се |
| Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мух |
| разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> |
| ацију, Вулић затражи од својега владике право: да може стаду своме служити мису и на језику сло |
| Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам к |
| тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпи |
| да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{ |
| а пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, има |
| од нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем иде |
| n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Црног |
| ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих |
| мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одма |
| ка бесједа, одговорих ја.</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три |
| д умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се |
| о чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде |
| као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они |
| хамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се |
| да форината!{S} Овом манастиру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, и |
| ом весељу, један до другога, сједе: <hi>православни попа</hi>, <hi>католички фратар</hi>, и <hi |
| С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој |
| азликује од католичких богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p> <p> |
| д могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, та |
| еру, него приме, на прилику, ове године—Православнога, до године — Католика, а до треће — Мухам |
| н човјек; пошто је пак много путовао по православном свијету, и пошто је походио све веће српск |
| е жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан |
| г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога |
| +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а ме |
| каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раме |
| спадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, у |
| е воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега мо |
| на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не го |
| овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошеви |
| на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ сти |
| >Не могући тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Л |
| а дринских вода, које се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не |
| , прељевајући се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својо |
| , учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и |
| прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно |
| наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у |
| в, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Врије |
| стару своју славу,</l> <l>Стару славу, прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> |
| , особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и |
| , свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла |
| помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ра |
| иста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ћ |
| n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) викну:</p> <p>— Трговци путници |
| /> <p>— Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Ж |
| ли су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у с |
| к) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну <pb n="155" /> турску пјесму, а м |
| има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> <pb n="207" /> <p>— О зидовима висе неке |
| арни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</ |
| .{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк |
| S} Осим неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, те |
| з бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Аг |
| о, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шало |
| "subSection" /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака. |
| ушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харемлу |
| раћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: |
| штампарија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је но |
| ријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу в |
| е, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Д |
| , бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одма |
| Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву |
| /p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве |
| ви пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први |
| ипасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких о |
| је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут прип |
| око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак данашњој пријестоници црногорској.</p> <p> |
| , и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово д |
| дбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без ору |
| дијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним |
| it="subSection" /> <p>Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије с |
| >Телеграфиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га |
| ијесмо ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једно |
| послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (С |
| ерана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</h |
| Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је |
| вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> прво мјесто <hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се |
| нија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јере |
| !</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p |
| осиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу |
| атељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодин |
| во све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини |
| on" /> <pb n="127" /> <p>С Цетиња одемо прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варо |
| елико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, који су притисли готово с |
| узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Срб |
| а се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се |
| м друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошто |
| д, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа- |
| Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</ |
| јека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један ри |
| ве зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је |
| ако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb |
| ="subSection" /> <p>Омер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђ |
| јући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пош |
| ругој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Г |
| кама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко |
| ка туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело |
| љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, з |
| амо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гд |
| јали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и |
| b n="22" /> <p>Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад ни |
| вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с други |
| у гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мех |
| " /> <pb n="258" /> <p>Видојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах уста |
| , кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатки |
| о у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођош |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду |
| кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом кра |
| гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо пријатељски упу |
| му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у |
| улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао |
| ивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb n="246" /> при свему |
| вце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, к |
| лица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не |
| у му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су |
| ди свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметн |
| ме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије то |
| пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за п |
| И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упита |
| очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унук |
| , у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је г |
| , и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши <pb n="65" |
| .{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и |
| ице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи |
| а раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа с |
| С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су |
| једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Из |
| Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, |
| „Босанским Витезом“, против Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5" |
| мил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="17 |
| пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> |
| а изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, |
| усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, |
| рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <pb n="132" / |
| се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје ј |
| мо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваше д |
| дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— |
| итареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Живан.< |
| {S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се науч |
| чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене |
| испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже и |
| та се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сам |
| прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоу |
| Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша. |
| смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, плам |
| ј улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се |
| оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисм |
| учи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали |
| кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед |
| мо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме!</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="8 |
| а Косијерева већ — шестокрилати Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитв |
| тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>В |
| ма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе. |
| о с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо бр |
| рнике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се ва |
| b n="56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје |
| у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се р |
| ама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S |
| ају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, ко |
| азгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на |
| е јеменије, које сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије |
| огорци, не могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и |
| пажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељ |
| рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Ф |
| е пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у |
| вши шта пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наш |
| баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог т |
| горском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Д |
| рихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му с |
| родавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита г |
| иже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјешта |
| јвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер |
| стише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у он |
| Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци |
| b n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога |
| n="191" /> десну, па нас, тако везане, предадоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину! |
| > <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена |
| кав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је |
| ћи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица |
| х младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињ |
| ецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паш |
| >Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности; тада султан, захваљујући Потурч |
| шљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од стамболских централистичких рефо |
| м тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепави |
| ње историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене |
| <p>Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на |
| десно и лијево, чисто очима прождираше предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на свој |
| е <pb n="126" /> дана.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Б |
| чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом |
| гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубо |
| ведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и |
| >!</hi> (то је добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </div> |
| се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, |
| каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док зат |
| јнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, по |
| преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском оби |
| ске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, |
| с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви? </ |
| прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри с |
| га рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке |
| p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у |
| мо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњак |
| аће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих својих прилика — дивљи |
| одржава живот притиснутим народима; она преживљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле.{S} |
| батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n="71" /> <p>За ово сво |
| /hi>!</p> <pb n="71" /> <p>За ово своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или пра |
| >Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</ |
| ер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши официри, Нијемци ил |
| ци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> |
| еговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од |
| све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврд |
| Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; |
| е не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер- |
| овораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли |
| вај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доноси |
| тац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком кл |
| ливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене |
| бновио пећску патријаршију која се била прекинула иза српскијех деспота.</p> <pb n="79" /> <p>И |
| нао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и д |
| да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <milestone un |
| е шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пј |
| 878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на границ |
| жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ ок |
| Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чув |
| ас могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље враћени, гунђаху против Омера, што бра |
| о оком него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско |
| и, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Манастир Косијере |
| оћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, |
| етом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" |
| што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше к |
| а, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по |
| ндовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната |
| , то јест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да |
| јека који гони два <pb n="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још и |
| а, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истин |
| егову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу |
| а лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, |
| м влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, |
| Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, |
| сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером свој |
| вце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и пи |
| {S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха не |
| ађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од други |
| ђе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском |
| рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па у |
| рависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</ |
| едно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по д |
| кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; ниг |
| Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не |
| за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, |
| к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама прек |
| на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, раз |
| је јека дринских вода, које се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> < |
| рали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове |
| , која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити в |
| у грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} |
| /4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као грађевина, била ј |
| у и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита м |
| мо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забу |
| ђења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</p> <pb n="219" /> <p>Стари |
| ужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То пољице има о |
| у овој вароши, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времен |
| Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко |
| Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко својих каменитих прагова, јечи да |
| one unit="subSection" /> <p>Једне ноћи, према лијепој мјесечини, нас неколико другова што смо п |
| ла да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, д |
| а одијела; али је клетва њихова немоћна према благослову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у |
| у да су све њихове разлике врло малецне према великој слици њихове једнине.{S} Ето погледајте о |
| } И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режањ |
| тима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо |
| у Александру.</p> <p>У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну црк |
| острани хајат (тријем), који је отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>ја |
| ростријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да |
| јом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
| им, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, уш |
| ке силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није мог |
| својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишљање!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>З |
| ке дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву бо |
| , сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као |
| аца!</p> <p>Доцније, наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу |
| (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска шт |
| луђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb |
| /p> <p>У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Тура |
| епо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минута већ бијах |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко висок |
| а с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, духовник прича |
| нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: отк |
| nit="subSection" /> <p>У патријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, о |
| Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано из |
| ас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</p> <milestone unit="subSection" |
| е да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли кој |
| мо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну калуђер.</p> <p> |
| роћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером С |
| ="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.</p |
| ко....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Излаз |
| рило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога |
| окваси грло!{S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угар |
| и врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ки |
| p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше |
| су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину |
| навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у тр |
| а.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмо |
| а мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Ва |
| је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи она |
| ре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу молбу...</p> <pb n="42" /> <p>Слуша |
| е само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, да нас пријат |
| акам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога |
| с малом црном кићанком <pb n="23" /> од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично |
| а горњем боју, <pb n="169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У та |
| илици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биогр |
| других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски стражари прих |
| се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослиј |
| у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједн |
| иван се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђ |
| и то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Ха |
| , мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb n="246" /> при свему своме жа |
| аље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси каза |
| ица могла, с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, |
| с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: босански бези нејмају чиме уби |
| а, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га м |
| е воли један другога; али, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица |
| у чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, |
| ан другога; али, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S |
| Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро скоч |
| , нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђе |
| > <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме!</p> <milestone unit= |
| bSection" /> <p>У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па |
| </p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно н |
| усе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо |
| </p> <pb n="224" /> <p>Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници |
| још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <note xml:id="SRP18860_N2"> Фер |
| ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div> <pb n="223" /> <div type="chapter" |
| о, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у св |
| у, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> <milestone un |
| па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</ |
| ско царство: она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећ |
| војачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за |
| се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што |
| , и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана смотреност онако калуђерски кроз нос проуњка: |
| уд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, |
| ају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше |
| ом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да и |
| " /> <p>— Честити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли п |
| е од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у |
| једе неколики Турци ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше |
| клопивши се својим фереџама.{S} Војници претресоше <hi>све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме |
| Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му |
| е прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи |
| а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко |
| !{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а |
| име?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и |
| {S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљопис |
| ед њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Уч |
| кад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Б |
| Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, ид |
| ам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, |
| tone unit="subSection" /> <p>Други дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Ус |
| ивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S |
| е је он, узмичући испред турске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, б |
| д први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су н |
| ne unit="subSection" /> <p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Ри |
| оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n=" |
| момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p |
| е љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за ам |
| ду прескочили.{S} За то, <pb n="246" /> при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху |
| а дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода |
| егазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Жив |
| оле душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кри |
| м даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и неви |
| и најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него |
| <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призре |
| њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распо |
| ешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, стр |
| , правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бјелотреп |
| ира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући се Косову, на глас пјевали:</p> <quote> <l |
| чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу |
| ом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кр |
| мали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи |
| ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам муслома |
| вши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, ме |
| сађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, по |
| у се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, |
| и наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у ово |
| е звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S |
| е креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјан |
| до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb n="197" |
| !</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упи |
| носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, |
| одаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потписа <hi>латиницом |
| у старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и прихва |
| с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним |
| у на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа |
| те стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игум |
| Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озе |
| ијеко.</p> <p>Варошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у |
| шљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Оме |
| , бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мен |
| Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, |
| удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, д |
| да се помолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, при |
| ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</hi>“!...</p> |
| досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне пратње |
| леду.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутско |
| а се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбо |
| а уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад |
| а долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и так |
| Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, н |
| .</note> <note xml:id="SRP18860_N3"> Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.</no |
| из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поред к |
| тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе |
| ша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арна |
| ј поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{ |
| е!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се про |
| а, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се п |
| а, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Шара својим висом све надви |
| авезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече н |
| раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па, <pb n="218" /> даљ |
| једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хриш |
| ивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио д |
| оји су стално боравили <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су |
| договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p |
| ица Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко одијело, о |
| боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пра |
| авез).{S} Томе савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте |
| час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече к |
| предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи |
| лије џамије, одосмо турском конзулу, те пријависмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, па |
| необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо <pb n="163" /> једном духовнику, казавши се |
| ne unit="subSection" /> <p>У Никшићу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде испитивати: |
| , уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лиј |
| е по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина |
| дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, б |
| Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох |
| >— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одговара му |
| /p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, правилно стање у к |
| , међу срдитим сусједима, међу немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под |
| оз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Тур |
| з државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја посто |
| прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо пријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не ост |
| и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> |
| о писмо на беранскога кајмакама, да нас пријатељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и ка |
| између оца и сина; они су свједочанство пријатељства између два братска народа — Срба и Бугара! |
| на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни С |
| у својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, тво |
| ction" /> <p>Захваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" |
| p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких им |
| пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сј |
| p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу два млада |
| м:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвас |
| тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вар |
| Оженио? упита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова з |
| не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гла |
| се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хо |
| о...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?... |
| Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у |
| ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо |
| ваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да с |
| свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедо |
| некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчин |
| сто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, били сами своји, Турци |
| у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> < |
| објећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} |
| и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p |
| р, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с |
| онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним правос |
| >Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} То |
| ји има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> |
| браћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле |
| >Само се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами пом |
| никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само |
| Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка н |
| ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подг |
| није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно су св |
| ојска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лијепи господине, |
| а Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-А |
| дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до градских вра |
| наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депе |
| ишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</ |
| е тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>П |
| > <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> |
| очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише и п |
| слије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика згра |
| мо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на ог |
| на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад да |
| им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се они распашу: не |
| >— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, из |
| срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовитих Вид |
| а Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје прима рјечицу Миљешевку |
| пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb n="104" /> или кисела.{S} Хвала добрим људ |
| водите цареву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> <p>— Аман, честити |
| кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину пријестолу, Стеван |
| ијерева већ — шестокрилати Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p |
| ки пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину пријестолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на |
| } У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана Црнојевића, одакле је он, узмичући и |
| ира, који и јесте први заметак данашњој пријестоници црногорској.</p> <p>Варошица Цетиње може и |
| оже добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, пре |
| лиже к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висо |
| свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p |
| "255" /> Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај трен |
| а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.< |
| и гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући догађ |
| друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдј |
| мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milestone unit="subS |
| изамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске с |
| е знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, |
| ој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С ов |
| у, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и пок |
| и да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита |
| преживјети тешку болест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она |
| шио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: к |
| ока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С поља, |
| лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> < |
| ерцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се |
| p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то |
| ећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих племена на Балканском Пол |
| /p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак |
| никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, с |
| те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његов |
| ји и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српск |
| , не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православнога, до године — Католика |
| сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту пер |
| ио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за ш |
| ојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевој |
| лера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо |
| ="subSection" /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше |
| је је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и с |
| ем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су |
| и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да |
| о него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошто нам Ва |
| знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао |
| ди виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n="222" /> и удијели |
| олна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво д |
| Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, |
| {S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесј |
| припаљујући неку чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути: |
| оран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући |
| Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Остр |
| , кад црква слави, <pb n="109" /> падне прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доход |
| арева, и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева |
| ном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни |
| ица</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Оме |
| ичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођ |
| не, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру |
| , рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радост |
| изијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички |
| Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каз |
| , отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се |
| велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташе нешто јед |
| окићенију; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину |
| -Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даск |
| е сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православнога, до године |
| , те пријависмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва чет |
| оницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин |
| ’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење ст |
| је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, |
| еранскога кајмакама, да нас пријатељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанс |
| преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рам |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица зајед |
| on" /> <pb n="83" /> <p>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо |
| ао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и о |
| у депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам т |
| дговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других сватова |
| ече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погле |
| о се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако с |
| и! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвал |
| Section" /> <p>Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницо |
| , с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима |
| ок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хриш |
| — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад |
| често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова |
| ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком |
| <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука |
| ело <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћ |
| Хрват и, по политичким мислима својим, припадам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић п |
| у притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, п |
| ја, на својему слабу коњу, завијајући и припаљујући неку чемерну цигару, бијаше прилично иза на |
| јездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окус |
| пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, |
| или врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>Приписујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, ути |
| јесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’!{S} Турко хеј!“</hi> |
| <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шезд |
| , вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег н |
| ух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја, начина |
| же послужити као завршетак цијелој овој приповијетци.</p> <p>Писмо то гласи:</p> <p>„Драги Побр |
| а с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није руж |
| !</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још |
| девето чедо ставила под једину заштиту припознатих служитеља Божјих од три босанске вјере.{S} |
| јерници.{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не м |
| гораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турц |
| <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по |
| не одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очим |
| се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва ра |
| кове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та борба пр |
| јестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду св |
| лаву и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину му |
| — Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! |
| , и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се цар |
| она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њем |
| , гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорск |
| ж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше нам <h |
| ран, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, по војничком нач |
| ојнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој |
| е их.{S} И Турци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни |
| би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје |
| к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин |
| >Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не п |
| , на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, к |
| одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда |
| >— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p |
| але међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на паме |
| } Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за в |
| тност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, г |
| би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведр |
| додаде Никодим: — одавно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци По |
| његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе |
| о прво разговарати о Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је |
| гресу, углављено да Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Го |
| ду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притиснути туђин, а домородни свађачи остаће да криве ј |
| а, родна, животворна; она одржава живот притиснутим народима; она преживљује тиране и тираније; |
| е, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала |
| јела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се |
| p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манаст |
| очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и у |
| у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго нег |
| </p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаше до суда |
| Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слатки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову |
| ничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре |
| аше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умриј |
| у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску зе |
| не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћ |
| ха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко |
| те, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Курш |
| Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан св |
| Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да |
| а српску страну.</p> <p>Српски стражари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо |
| уда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јес |
| ва војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на |
| м г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — о |
| .{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi> |
| авши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.< |
| ије падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака |
| ини на догледу....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на |
| ину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а д |
| Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи |
| Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао |
| јеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milestone unit="subSec |
| е.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала с |
| арац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито м |
| што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је |
| /p> <p>У вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и С |
| ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мисл |
| n="71" /> <p>За ово своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам |
| еку <pb n="146" /> автономију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету |
| ..ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло |
| ги добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он |
| и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо |
| " /> <div type="titlepage"> <quote> <p>„Причање је души посластица“</p> </quote> <p>Његуш</p> < |
| имај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у |
| ијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краље |
| се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{ |
| hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад |
| о.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n="171" /> с |
| мо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала г |
| >Бозагур</hi>, и <hi>Плоча</hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани и |
| о развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше |
| да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сул |
| еда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили |
| неситим очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— Срби удариш |
| ед турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, прек |
| ћи ту своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлин |
| те куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} З |
| ога манастира, духовник исприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово само с Бог |
| ром, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <milestone unit="subSection |
| е! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p> |
| ија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјер |
| ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мном, наручи м |
| едина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за српскога краљ |
| и смо којекаких 18 часова.</p> <p>Варош Приштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У |
| ули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан ра |
| ехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p> |
| гурности, допратити до Призрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена |
| > <p>Стигосмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</p> <p>Варош |
| head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали |
| ="209" /> а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који |
| вао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан потврдно повласт |
| ио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Дуб |
| шан потврдно повластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио све раније |
| Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам |
| торијске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!. |
| .{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— Л |
| српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по озд |
| криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не позн |
| у, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <p |
| жан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} |
| 194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, |
| оше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке |
| tone unit="subSection" /> <p>Стигосмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких |
| >— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како |
| Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у харем |
| ду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак сп |
| рине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на чардак |
| ногога другог разговора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ с |
| ="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! д |
| кога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завладала забуна.{S} Ником није ј |
| /> <pb n="202" /> <p>Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{ |
| head> <p>Други дан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногор |
| мињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево рав |
| ешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити |
| писаним напрезањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне с |
| А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Х |
| што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — д |
| ца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком сво |
| еднога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније |
| Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам каз |
| у смо, <pb n="141" /> под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском стражом, која не д |
| е!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Николом провели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} По |
| сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам |
| n" /> <p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" |
| e unit="subSection" /> <p>У Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува |
| суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, |
| једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и |
| пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике м |
| агрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе м |
| тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе а |
| илујте се, честити....</p> <p>— Дишери! проговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгу |
| <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу на |
| жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p> |
| о опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, |
| старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јад |
| ово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, сми |
| </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </ |
| виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, и |
| е море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даљ |
| Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по |
| славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човјече?</p> <p> |
| ишта од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Т |
| ију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без п |
| ово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако |
| слије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: |
| к је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (н |
| а што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се саста |
| рви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Б |
| би автономију!“</hi></p> <p>Познато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлин |
| в пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у |
| </p> <p>— Још од онога несрећнога дана; продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Срби |
| ајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток све |
| изрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на |
| се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} |
| i>Тешко земљи <pb n="59" /> куда војска прође! </hi> Али два (случаја морам испричати.{S} Њих д |
| ица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је ве |
| не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, |
| инуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао о |
| .{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p> |
| љу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад у |
| ни увјеравају <pb n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, |
| кок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одгово |
| , одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не би дал |
| живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</ |
| ад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p> |
| <p>У таким, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре двије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} |
| .{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, |
| ијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући т |
| и на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: |
| ан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш сувари |
| којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Дечански</hi>.</p> <p>Небројено пута Живан |
| јепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани Дечански, син краља Милутина, по некој злој ср |
| } Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти љ |
| едоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело |
| ван, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дот |
| ом у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ник |
| а једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату |
| , само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђа |
| амо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, нег |
| ким равним бријегом, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у |
| језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али ј |
| Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подго |
| заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један про |
| ања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се прокрадемо између двије турске карауле, које су врло бл |
| рени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <pb n="214" /> другом Мурату, или М |
| сто очима прождираше предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу, зав |
| > <pb n="235" /> <p>Говорећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајућ |
| вуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, или Арнау |
| низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црн |
| сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — |
| пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гл |
| /p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>Приписују |
| у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао са |
| ина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и његови другов |
| у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз редове бораца, Муфтија сокољаше своје |
| ко размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="169" /> точи, без препре |
| арошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у вод |
| урску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Тур |
| Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву |
| риштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из кул |
| оје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије?</p> <p>— |
| тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не |
| одох г. мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко |
| лије малога устезања и изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о бој |
| цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, с |
| јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> |
| реко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{ |
| о како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb n="138" /> па на < |
| дан мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бе |
| и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грањ |
| н-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако не |
| се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам остало само |
| творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а з |
| за своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фа |
| и длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљ |
| тити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи с |
| а окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, |
| , рече он, имена седморице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшн |
| едмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене људе, који маре за историју балканских нар |
| ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових |
| и су, као што знате, међу двије средине просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пал |
| </p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p> <p>Бугар |
| Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p> |
| овору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и х |
| брве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у |
| е одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам |
| и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову о |
| будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окрен |
| на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глу |
| бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјут |
| ора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, у |
| у, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом ж |
| стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат (тријем), који је отворен према завјета |
| ору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине ко |
| дмах подстакоше ватру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри... |
| одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхан |
| мрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb |
| гледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада |
| е војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} |
| Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видаји |
| тан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војниц |
| енике на ужини под, великом тополом.{S} Против својега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад |
| је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и власт аустриска, <pb n="58" /> да б |
| што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели т |
| е до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само |
| ема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} |
| рићи, преко своје воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су њего |
| доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам |
| тио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђако |
| ...</p> <p>— Милошевић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за ва |
| пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с |
| <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред |
| с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледал |
| не да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и угладио, |
| ме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој |
| а некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за |
| Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и |
| ну којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом |
| > <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се |
| е ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобучен у цр |
| на смотреност онако калуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоћ |
| малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће |
| ић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе на |
| Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене људе, који маре за истор |
| рне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узмо |
| доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјест |
| ежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љут |
| везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши Жив |
| ам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> < |
| <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Телеграфиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може пр |
| да дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе м |
| јојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;< |
| Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> |
| него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега |
| бан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; |
| > <p>— Нека те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну!..</p> <milestone unit=" |
| /> <p>— Чудна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапато |
| акам примакоше један к другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгле |
| закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан, и један млади |
| /p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти |
| у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <milest |
| м и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — |
| н, само се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> < |
| по’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задов |
| у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, него |
| што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако ј |
| ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1 |
| и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <mil |
| воју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p |
| је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> < |
| уђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео |
| нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику словенском, који је Србима |
| од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако |
| {S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само он |
| ију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учин |
| Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби |
| , те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, |
| а, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, |
| ље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, з |
| м бријегом, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и |
| м мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног одијел |
| > <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом ми |
| и људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се т |
| овића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од стра |
| престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнут |
| евето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi> |
| ак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак |
| сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се покл |
| аница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, с |
| авио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} |
| љено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш |
| ма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добра н |
| ако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к ње |
| е трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисм |
| ис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко ве |
| ско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборавише српски!< |
| , сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од свој |
| за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их ов |
| аше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у |
| он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше нек |
| ретресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бија |
| ј Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра н |
| ате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — н |
| а ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је до |
| раду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве |
| рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким им |
| још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, бр |
| p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијес |
| -Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјерова |
| говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> <milestone unit="sub |
| асмо контуманац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, к |
| а више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валиј |
| јеке, особито преко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необич |
| луђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: |
| дно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, п |
| ети на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{ |
| штву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде |
| " /> <p>Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили да |
| е преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А |
| на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, углед |
| и.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека к |
| 101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Коканови |
| и онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани |
| с.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана ок |
| Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" /> |
| вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb n= |
| ј твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за ње |
| а Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде д |
| али: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нуд |
| pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјет |
| т појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут |
| о сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: |
| аиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао |
| а га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: |
| >Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да |
| но смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо |
| мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и |
| е властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од |
| бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам |
| ерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <pb n="214" /> другом Мурату, или Мехмеду II! |
| е вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да с |
| Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па |
| а то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар |
| сјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали |
| је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чин |
| ја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <milestone unit="subSe |
| огађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из |
| Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, с |
| ивни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетов |
| је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштав |
| и нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и |
| S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, |
| <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У |
| лијепом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добр |
| стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изиша |
| овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; |
| јешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; |
| ечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се необичне грађе |
| ви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— |
| укавички уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на |
| ван <hi>Дечански</hi>.</p> <p>Небројено пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике |
| илац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, |
| </p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло с |
| о на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћина Манојла Сита |
| их два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босн |
| своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима |
| рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни т |
| иним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често м |
| ија додаде:</p> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone uni |
| Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Пав |
| рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога час |
| <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде |
| мо турском конзулу, те пријависмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира о |
| У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на |
| шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде Путник“</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <n |
| ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере |
| о молим тебе, драги побратиме, да овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, кроза свој |
| госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што често бива толико сватова, |
| нам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви пита |
| >отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо |
| , трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже п |
| е поставила контуманац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми |
| нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да с |
| стир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, најприје падну у очи мног |
| им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајући се, Живан као да прип |
| е иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих страна свијета, који се мо |
| наш (суварија) викну:</p> <p>— Трговци путници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек |
| и гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга с |
| не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане |
| ку, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му |
| гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим |
| и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арн |
| осмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</p> <p>Варош Приштина |
| Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n=" |
| а камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Б |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Путовали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва р |
| енусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Ре |
| раду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао се с ј |
| Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и |
| из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био |
| се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи |
| путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе к |
| де врло уман човјек; пошто је пак много путовао по православном свијету, и пошто је походио све |
| долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да |
| више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S} Треба....</p> <p |
| еџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, |
| е било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="168" |
| и нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасо |
| са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад у |
| се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној |
| b n="153" /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Ре |
| иор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви. |
| n="121" /> <p>У пошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу жи |
| сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се од |
| /p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> |
| иђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; |
| , одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p>— У Софију.</p> <p>— Каким послом?</p> |
| о рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, |
| ла па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се ути |
| е не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људ |
| ије било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{ |
| ого, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, измет |
| недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, ре |
| , а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет посл |
| они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у |
| и друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушак |
| е бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер С |
| Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош |
| ах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је |
| у свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, |
| а Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе до |
| о:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за |
| нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску ст |
| то донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у |
| Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готов |
| је, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек вео |
| <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у т |
| еди Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, н |
| вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирит |
| сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлети по вазду |
| ком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем |
| з турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је удари |
| дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару. |
| потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мрт |
| и му се уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје ра |
| у: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише |
| пушке; српски их стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сахата.{S} Послије тога Турц |
| } Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкарница, коју је уредио српски официр Милутин, кога |
| ио послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <hi>лабаторија</hi> (лабораторија).</p> |
| призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n="184" /> |
| руго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пуш |
| е); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пу |
| ..</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја |
| пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке, |
| еколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула |
| и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам |
| p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти |
| рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> < |
| д се приближих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си |
| , револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаут |
| ! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, |
| и?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p |
| е имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и |
| и си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се при |
| >По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на при |
| адо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али о |
| и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам |
| ре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђ |
| , ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим |
| ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла г |
| мишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p |
| S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест |
| >у Андријевици <hi>Јаков Бакић</hi>, с. р.“</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="140" /> |
| овић</hi> </p> <p> <hi>игуман“</hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми пут |
| за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} |
| ота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, |
| је ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад |
| змеђу Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељи |
| роз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих |
| , мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али нас опази неко проклето псето, и с |
| у вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: он |
| ем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчат |
| </head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке |
| > </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну <pb n="15 |
| гостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногорац |
| своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај |
| анов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска власт ниј |
| <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му |
| Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији, а испод руке упућивала је Арнау |
| се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права |
| старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} |
| ишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом топол |
| јере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херцеговина не |
| /p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S |
| и.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а |
| > <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крв |
| рава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде Путник“</p> </div> </body> <back> <div type="notes |
| е га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или до П |
| његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда |
| кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут |
| јпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p> <p> |
| о, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по |
| ћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угод |
| аковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— О |
| </p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то б |
| вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— |
| ј гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу |
| ерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево |
| толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спре |
| и старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — никад, о |
| сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској гра |
| преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могући га |
| е чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, < |
| бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом с |
| ан и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према н |
| i>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати |
| ло нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} У |
| единити <pb n="216" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући |
| обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зека |
| .{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, велико |
| це, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, ком |
| , баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији дру |
| није изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, о |
| из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим |
| у закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим |
| Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од |
| , јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи |
| е као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу |
| есам стигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, мога |
| с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и |
| о за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Хе |
| прије неког времена, отворили дуванску радњу два млада ортака: <hi>Момир <pb n="264" /> Видић< |
| еле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у м |
| баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шалио |
| и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које не |
| или кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.< |
| у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од |
| орице за другима.</p> <p>— Они поганац, Радојица Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је |
| S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала |
| пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго ј |
| хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну!..</p> <mi |
| свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окре |
| <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу |
| је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове па, не мислећи |
| нахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се ог |
| домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије |
| ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> |
| и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им с |
| момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Правос |
| а; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не двор |
| и сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вј |
| "260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако |
| ли да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опаз |
| ласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не п |
| ију пак бесједу српску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободниј |
| лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље |
| једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја жел |
| лиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се. |
| шине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи < |
| утон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњ |
| је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, |
| е свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјеши |
| је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско пи |
| — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме прикло |
| утра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{ |
| и, претворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена |
| Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је м |
| и убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чла |
| ас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S |
| ивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љек |
| кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, на |
| рата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крвцу!</l> |
| 76" /> крвну браћу никака вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — ал |
| јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и затирала као прави |
| м прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састан |
| лика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше п |
| јници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрда |
| иводића!</p> <p>Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику |
| и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p>Х |
| да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сје |
| изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум |
| торијом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом |
| ћи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, |
| е нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху ви |
| вак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се |
| subSection" /> <p>Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанс |
| украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разгледајући грађевину, и разговарајући се, наиђосмо на |
| звору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајући грађевинске облике овој старој цркви, кази |
| му!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима и појавама |
| некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово купо |
| Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам стигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да |
| своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина |
| " /> <p>Уђосмо у патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, градио Свети |
| се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и толико поштовану Дечанску цр |
| то као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с |
| преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb |
| , приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако и |
| и који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу да се мало нашале и на |
| е стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готов |
| а једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске текије |
| тако лагано, разгледајући грађевину, и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном |
| ти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <milestone unit |
| уго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаут |
| да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| е и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке |
| гон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Жи |
| смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи ипак да један другоме више казујемо |
| !</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, који су притисли готово све Ко |
| } Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и свој |
| до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ха |
| ајзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p |
| ном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мо |
| к, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шт |
| х и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, в |
| харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње |
| а сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb |
| ни официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним стварима.{S} Гранични официр који |
| .</p> <p>Послије овога и многога другог разговора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дођ |
| ећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раме |
| испричати макар што год из наших многих разговора, колико тек да се види каке су мисли нас заба |
| нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом |
| у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледајући своје земље, којих је имао м |
| отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко приј |
| Section" /> <p>У таким, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре двије недјеље <pb n="126" |
| идјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо |
| енуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, н |
| i>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака ун |
| Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, ра |
| еди мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Ост |
| ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину |
| са: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све кутиће |
| ојих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n="49" / |
| Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на |
| , одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ |
| жи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога |
| нцуској, може човјек наћи толиких истих разлика између мјеста и мјеста, између краја и краја, и |
| што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према великој слици њихове једнине |
| .</p> <p>— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знац |
| обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зов |
| мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се ус |
| , Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S |
| ике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких богомоља, а и од православних к |
| о, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; |
| ја.{S} За вечером би доста разговора о различним стварима.{S} Гранични официр који је, како се |
| војих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људ |
| } Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо |
| , те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да |
| о уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем |
| 204" /> слободи својој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара М |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјес |
| е.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n="70" / |
| олико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечеро |
| </p> <p>„-Још нијесам стигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по |
| ред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше мо |
| i> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих страна свијета, који |
| то су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, н |
| јници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се |
| ћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 во |
| ка?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два п |
| ко, по војничком начину, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући св |
| !{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм.. |
| ику словенском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем ј |
| ли смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, богатији искуством — ласно видјети, д |
| } Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост |
| па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колије |
| аве, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране |
| ан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да |
| еднички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољу |
| отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан, да |
| ра; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми ок |
| , а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарал |
| удили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког времена, понудисмо му тврду Бо |
| опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије |
| на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим на |
| ровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека |
| не брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бри |
| /p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} |
| из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— |
| <p>Идући тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо |
| !{S} И издахну одмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозап |
| /> Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се н |
| а, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велик |
| вијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> < |
| роговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Жив |
| тије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у |
| док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај |
| и ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Ви |
| и упитани, по што најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што остављате свој |
| огледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с |
| х ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјерити |
| е пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија бије |
| к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не |
| </p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљ |
| ти: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мисли |
| unit="subSection" /> <p>Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хан |
| i) --> <pb n="235" /> <p>Говорећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свра |
| њиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је доб |
| ди добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек! |
| е му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога |
| ољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, л |
| и....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p |
| тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и |
| > <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черке |
| по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и |
| , и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десн |
| p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без |
| Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српск |
| и нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћиним |
| ренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему ни |
| имити од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа својим крупним, неситим очима, осмијехн |
| Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и н |
| /> <p>— О зидовима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златним или црни |
| ића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим |
| јеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је |
| епаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијево |
| ијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у |
| Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише |
| идар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стража |
| "258" /> <p>Видојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и ра |
| Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; п |
| је, он исти, године 1365, потврдио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранко |
| те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике |
| да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена |
| да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгор |
| смо у приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова до Ба |
| <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Оме |
| ијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брз |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод к |
| /p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпје |
| кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је к |
| не и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, ст |
| учки командир, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године. |
| х шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi>, и <hi>Плоча</hi>.</p> <p>Пр |
| за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, |
| ија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се п |
| ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето к |
| то, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смије |
| и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјешина страже ре |
| ремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љеп |
| а.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се |
| не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То |
| рпски!</p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, наста |
| ; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше в |
| д чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S |
| де пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом сви |
| ћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се |
| о често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали |
| екора.{S} У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, |
| већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране |
| рена ханска врата, видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S |
| .{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодно |
| д (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да с |
| рло много, и чинили су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, |
| аху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p |
| надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била дијеле воде: једне к м |
| рави, врло плахи, али нестални у својим расположењима.{S} Оваке људе околина њихова, имајући ин |
| о к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чист |
| дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта |
| арија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћу |
| едан крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У |
| p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-А |
| изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни н |
| кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митро |
| рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијан |
| ом реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 г |
| м и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешен |
| аједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казив |
| једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се |
| она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, |
| му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побрати |
| е често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно није |
| Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу с |
| ше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро о |
| е се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| у, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаут |
| пом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре вољ |
| е, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, али су једна |
| е добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у не |
| у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p |
| една џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада друго, згодниј |
| коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Г |
| уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, б |
| е оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је |
| "94" /> <p>Макар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи |
| села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека средина |
| и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нек |
| у је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу види |
| очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— Срби ударише на Кур |
| у заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла |
| о малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мје |
| риђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, реч |
| те?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва |
| е њихове не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчи |
| ише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, |
| чудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, нај |
| ћир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани |
| огоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!. |
| еве <pb n="148" /> Стубове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгл |
| ави своју причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да Бо |
| ели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо |
| {S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на страж |
| бразу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Влас |
| е укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Авг |
| , радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиницу, хоћ |
| оћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко св |
| ваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S |
| подару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на к |
| не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нем |
| Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шама |
| осни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p> |
| ридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша |
| свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран з |
| стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише Аб |
| /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Преноћивши |
| и витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз редове бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке ријечма:< |
| у обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје о |
| о, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, |
| це.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се |
| та говорили пријатељи рата, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршав |
| пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до он |
| па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље он |
| у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе брад |
| ија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на бого |
| азим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Пришти |
| Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена |
| жњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у р |
| бари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потук |
| е: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да и |
| , па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћ |
| аки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— |
| мијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца |
| јели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: |
| и људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нит |
| га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} |
| ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер т |
| ре!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао |
| уд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и к |
| ани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима ч |
| , насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; |
| (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од ј |
| једнога Турчина Травничанина.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — З |
| оти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је |
| о лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Б |
| ту у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p |
| едан крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга дјеца |
| три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме |
| о ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њим |
| ветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељ |
| да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мо |
| претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњ |
| м се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако |
| то спасава од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учинисмо.</p> <milestone unit="subSection |
| p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеу |
| <p>— Молим покорно, господине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бој |
| гаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове п |
| ди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к сво |
| Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека |
| ише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгор |
| че: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијест |
| едорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у З |
| гли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разгов |
| помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља |
| subSection" /> <pb n="22" /> <p>Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, у |
| <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од земље |
| за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, м |
| ћ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћан |
| грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, до |
| ијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али |
| а, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу |
| га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: |
| злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећница, ч |
| у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах....</p> <p>Убилац |
| местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: |
| посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> |
| сто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећн |
| tr-Cyrl">Ла еилалах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје ал |
| хамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел селах!“</for |
| ине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си ка |
| ...</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете |
| ћ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драг |
| <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, по |
| ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подгоричанин, <pb n="133" /> махнувши |
| <pb n="159" /> <p>— Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобан |
| p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у |
| и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљ |
| — Милошевић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље д |
| не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити |
| ш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра п |
| вијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни |
| > <p>— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— И |
| ега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, <pb n |
| Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти ни |
| у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали |
| ре, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се стар |
| а обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мо |
| л, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба сва |
| јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под в |
| о нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два |
| го: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата |
| свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Ма |
| и то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, |
| на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи |
| Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћ |
| тономију од стамболских централистичких рефорама!</p> <p>Поносити Сердар-Екрем, Потурчењак, крь |
| о укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је |
| бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску границу |
| чем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{ |
| > <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са сви |
| > <pb n="90" /> <p>— Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се |
| ?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, ко |
| м кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два |
| еровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што ј |
| се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах |
| срамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђе |
| ки Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек к |
| а су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта р |
| има!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> |
| ођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око глед |
| с ист гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. |
| даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље |
| су таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској ш |
| а народа несрећнијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове д |
| не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом |
| p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе српске историје |
| мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд м |
| отово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, |
| тир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био |
| други....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјест |
| p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће |
| е и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што |
| марају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох ра |
| .</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, нег |
| .{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И од |
| азаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац <pb n= |
| и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по |
| : моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан |
| овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-А |
| угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост |
| и?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, |
| а те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних г |
| те болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у |
| е, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако м |
| вјек се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких |
| а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица |
| вој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <ref targe |
| <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.< |
| се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви |
| <p>— Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајли |
| >— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло |
| еву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црн |
| ња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да ни |
| еговој погибији могу вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и гот |
| Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је |
| динци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> |
| чима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе цркве.{S |
| своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је ха |
| то вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} |
| ти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Жи |
| аш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете |
| а. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и |
| <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, в |
| и ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се |
| а уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи т |
| та златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што |
| се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а, на |
| , Сазенож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који ће |
| Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?< |
| ом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострад |
| е, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах св |
| су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност мн |
| сли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p |
| једнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S |
| јено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај |
| е малко повратили.{S} Старјешина страже рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши с |
| к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени вр |
| онуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не браним, од |
| је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара приј |
| те ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати н |
| , срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали |
| обито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
| а, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне сумо |
| /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом |
| Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се |
| е видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси |
| p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за |
| и гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p |
| ајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, |
| би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осје |
| ута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице |
| јелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао! |
| у пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога ус |
| виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређ |
| нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} |
| ељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у |
| Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије |
| им остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> <p> |
| не, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они |
| слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <milestone unit="subSe |
| в говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме о |
| пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово |
| — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стад |
| ћа да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: з |
| транац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам так |
| анди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — на |
| боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочи |
| вега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте |
| иста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох |
| и?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} |
| окци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој |
| ту је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је |
| p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса |
| да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо |
| д ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биор |
| е.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вича |
| њацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући се Кос |
| тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља |
| ад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели |
| геча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради |
| Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Ту |
| орицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева |
| ијеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на бро |
| > <pb n="128" /> <p>Највећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језе |
| ку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују |
| ас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједничк |
| ној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите |
| > <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога |
| у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца |
| м.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о вес |
| Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако |
| а једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама |
| умили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто |
| ница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим небом |
| необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а н |
| ијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјетерника, пут је тежак |
| крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српск |
| :{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на |
| ћи своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио |
| смо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target="#SRP188 |
| у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница |
| Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као |
| otes"> <note xml:id="SRP18860_N1"> Осим ријеке <hi>Трепче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за ко |
| али саме голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p>Спустив |
| ест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој стран |
| е жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сокр |
| p>С Цетиња одемо прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, посредница тргови |
| бар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна. |
| на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко |
| <p>Ноћ јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају слабачку свјетлост на Зворник и |
| ами Пећани увјеравају <pb n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погин |
| је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкарница, коју је уредио |
| рговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Р |
| је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову |
| ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рек |
| S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа шко |
| ини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњо |
| хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безја |
| Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <mileston |
| е овако промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, х |
| мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а м |
| <pb n="37" /> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је бил |
| на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у та |
| провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћ |
| ...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се к |
| ки.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и друго |
| он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци |
| > <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша |
| ј вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залудни |
| љају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> < |
| >, и <hi>Плоча</hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право т |
| !</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељене, крст ј |
| ропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се слуга Божји </hi>, какв |
| да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш и |
| а ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнен |
| и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Вла |
| јој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијести ова |
| ше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{ |
| они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче |
| да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико |
| е од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође од командата |
| е три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен |
| и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако мис |
| едак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја |
| unit="subSection" /> <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски |
| и, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, |
| !{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљуби |
| у.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p> <p> < |
| ар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један другога; али ако им ту р |
| одиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ј |
| а, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груд |
| метли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега |
| уши.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{ |
| у се јако чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али стари Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— |
| бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Пока |
| , писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе |
| признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудил |
| Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била б |
| жала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И < |
| ле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи |
| ји је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем језику! излази: да |
| о свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјештен |
| наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и |
| Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за другима.< |
| у вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин — западну, а мусломан Муха |
| брали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ би |
| надеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас |
| мер памти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја н |
| ј готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђе |
| и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева (у кој |
| и, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим |
| ник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније би било да |
| !{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, |
| дућност, хоћемо драговољно да постанемо робље новим завојевачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним |
| у осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуд |
| ини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, |
| ампарија), па на <hi>Вишеград</hi>, <hi>Рогачицу</hi> и <hi>Љубовиђу</hi> право ка <hi>Зворнику |
| {S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да |
| аком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан вел |
| од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се |
| ам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија |
| страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могу |
| ), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се |
| Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки в |
| ништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се |
| но лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, изгубил |
| а.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави |
| поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач српских з |
| а Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао с |
| у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p |
| о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се |
| Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши |
| ајпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, ве |
| а; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу св |
| слије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да |
| к.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p> |
| ац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани про |
| ињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, животворна; она одржава живот притиснутим народи |
| рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.< |
| Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села ниг |
| и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред |
| у Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и |
| назију.</p> <pb n="117" /> <p>О својему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје род |
| рина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к |
| чин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од в |
| дмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), |
| се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> |
| а депеше француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком поглед |
| ијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио |
| ка Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да |
| друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не |
| имеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с |
| рговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путова |
| га свједочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и прими |
| рјешина над тамничким стражарима бијаше родом из Травника.{S} Познавши <pb n="210" /> по говору |
| ?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србиј |
| ир Мехмед-Соколовић (1546 —1579), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обно |
| ризренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине |
| или црним словима, исписан је Султанов родослов; забележен је дан и година Муратове смрти, и н |
| мо један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се од |
| ћу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њихови |
| <p>— Каким послом?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћ |
| е људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљу |
| да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мр |
| дници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји ста |
| а, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} П |
| оји је онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Па |
| а оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима, међу немоћним пријате |
| е околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</ |
| танака?....</p> <pb n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је |
| трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао |
| убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном г |
| — Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Ом |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер |
| ељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе кос |
| ме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„ |
| <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Л |
| што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчи |
| орака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово |
| зивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жу |
| Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, |
| бичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — |
| {S} Свршивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој |
| ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лиј |
| д Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто малено; настање |
| у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје |
| ра</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме, |
| ne unit="subSection" /> <p>Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поре |
| холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у св |
| у опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не |
| мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих с |
| човјек средовјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу д |
| би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршу |
| да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Гов |
| ба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— |
| /p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч р |
| о им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши |
| /p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и м |
| нахију,“</hi> која се пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора пут |
| неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу |
| ак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој |
| старих српских краљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше |
| мо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје не |
| {S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо с |
| гоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанин |
| е би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Т |
| .</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га шт |
| у, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, |
| олико опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређен |
| стима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза с |
| е данас Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели св |
| дајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> <pb n="135" / |
| мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с кал |
| n="133" /> махнувши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја се |
| о дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе ни |
| испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и |
| густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што |
| Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самостворитељу! |
| лакшају рад граничној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и д |
| идића, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да |
| калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што ј |
| . р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи. |
| Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога |
| сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: мор |
| ао оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, |
| бе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <p |
| <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства |
| н...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, ал |
| лота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску границу и српску стражару: — за сад је све |
| забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</p> <pb n="219" /> <p>Стари кајмакам лукаво с |
| наш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру |
| идик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној ст |
| онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђако |
| задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И раз |
| свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена ко |
| смо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало |
| говарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији |
| н са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на н |
| у твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува |
| изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, тако веза |
| ишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друг |
| ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и |
| акву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог |
| м крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади мн |
| .{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: о |
| ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављен |
| Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима. |
| авише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славе |
| низону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре |
| врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу |
| нисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тиш |
| шао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> |
| руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето та |
| режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} По |
| <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћириба |
| мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан |
| омак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, |
| зидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђа |
| ма ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, |
| е и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из |
| режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки ве |
| село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прили |
| начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око не |
| <p>у Андријевици <hi>Јаков Бакић</hi>, с. р.“</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="140" |
| почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћиво |
| } За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К бегов |
| ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, поме |
| нак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори |
| бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, упра |
| мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем госпо |
| ће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан приз |
| атиме, да овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд ко |
| , и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјета |
| д мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n= |
| Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> |
| по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> |
| ве три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крв |
| ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјер |
| мо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, по |
| овима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничан |
| њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у |
| и с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргу |
| Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; нек |
| атријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане< |
| <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарима.{S} Одмах подстакоше ватру, дониј |
| ају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће оста |
| о.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" /> од препредене свил |
| ђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе |
| <p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа |
| узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n |
| кановић</hi> </p> <p> <hi>игуман“</hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми |
| мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да |
| какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и |
| } Ето погледајте одавдје <pb n="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских |
| оже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаил |
| Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Х |
| т Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јер |
| била нека средина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, п |
| руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и виш |
| а крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеро |
| , а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав |
| илу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се и |
| а, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијеп |
| .{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и про |
| опаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут |
| > <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} |
| а се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени |
| равнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху |
| оде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Је |
| очека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{ |
| пута, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном с |
| S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="24 |
| стите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199" / |
| овој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Ше |
| пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте |
| иликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p> |
| рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије г |
| грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити с |
| , Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо |
| су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред |
| ехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Ом |
| .{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> |
| сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока |
| е прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријатељили с |
| , остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} |
| p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда |
| разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} |
| илу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставиш |
| ло вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаше казивати како је било у |
| па у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> |
| у перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Био сам |
| ве па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и |
| <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> |
| ији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мн |
| итах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Вра |
| атиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова ра |
| оје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле |
| те местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло косма |
| вати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није б |
| p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко |
| а већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измиц |
| >И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам с |
| а је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије! |
| и светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из |
| на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита |
| дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу |
| д, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави |
| одна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота ј |
| вим југословенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од |
| вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> <p> |
| видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом |
| му.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбе |
| род, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и |
| ре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељи |
| е, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени |
| <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла |
| ети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер вид |
| е, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше |
| азговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—д |
| ошица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на гр |
| прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он на једној |
| о</head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсад |
| о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, |
| ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> |
| Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије цр |
| распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно к |
| руштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати |
| ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за д |
| С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаш |
| умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: |
| еко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премиш |
| али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио пре |
| ћ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш прек |
| рамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, |
| ћке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити. |
| огорске.</p> <p>Трговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са |
| Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много |
| Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, |
| ки посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завад |
| ворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки |
| уше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му |
| на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разг |
| аку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| пим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се |
| а сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> <milestone un |
| <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Излазећи из дућ |
| бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни ж |
| главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бран |
| рали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, < |
| а, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођењ |
| ђен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичаји |
| би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку д |
| и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме др |
| злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ов |
| били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор |
| је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} |
| е, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се |
| али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> |
| Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међ |
| " /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, |
| другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њ |
| н рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> |
| е се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што |
| ивећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није р |
| p> <p>Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати н |
| >Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо п |
| ту, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Љу |
| ја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква камен |
| ша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султан |
| Зворничанин Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шан |
| ј начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из с |
| на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били |
| свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу да с |
| амо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепуш |
| Section" /> <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би |
| вим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обит |
| hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан |
| мци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, |
| одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћ |
| чке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасо |
| асти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претреса |
| ивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, ко |
| оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се на |
| ћи.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, |
| т Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почас |
| ка да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, |
| нам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша исп |
| већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p> |
| еобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је ро |
| нас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!.. |
| анти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по |
| гову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како с |
| ао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, |
| атилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићим |
| Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S |
| а тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванског |
| ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела |
| <p>— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једнов |
| уку на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Николом провели смо, послије тога, у затвору чет |
| unit="subSection" /> <pb n="127" /> <p>С Цетиња одемо прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} О |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој стр |
| d>Ондје гдје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Ом |
| етрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <mile |
| се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући р |
| и, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у з |
| Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била |
| раву, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одије |
| онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гор |
| знат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој жу |
| и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступи |
| а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога |
| ештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест |
| у много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше пр |
| српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријел |
| уге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, кад се гледа из далек |
| ња од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, з |
| м.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга |
| горица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котор |
| а, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ов |
| држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— <hi |
| и од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> |
| ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одг |
| оћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти м |
| трана.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од |
| лаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и на |
| b n="65" /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте ула |
| грозна киша, помијешана <pb n="243" /> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапк |
| нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види |
| га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије |
| а-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и |
| намјера, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену |
| .</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="de-Cy |
| оја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бив |
| а Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршум |
| ета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није |
| </p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом |
| а, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је так |
| , а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> </quote> <milestone unit="subSe |
| че док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с |
| >На пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао исп |
| љу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и |
| вијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> < |
| лу пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{ |
| ећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <mil |
| , захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да м |
| друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, |
| азнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакл |
| видећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се м |
| х Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два п |
| ћи шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, |
| } Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају младићи Хри |
| Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разби |
| племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да |
| p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој |
| ..</p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би им |
| ркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег ус |
| елник, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут и |
| дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} |
| куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, м |
| један старији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се с |
| </hi> је варошица нова, постала највише са границе турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20 |
| лом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трст |
| , разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milestone |
| е, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом! |
| а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразгова |
| !</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подгоричанин, <p |
| ла ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича д |
| изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одај |
| ао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} Н |
| јеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њи |
| не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џа |
| јеста старе српске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Ма |
| а стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опа |
| е; над сандуком виси бронзани полијелеј са 6 кандила која покривају стаклене бобошке.</p> <p>— |
| е улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дођ |
| и браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мисли |
| земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби д |
| ружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То с |
| ршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди. |
| ио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и |
| видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо р |
| изрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошк |
| ружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља |
| , и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми рук |
| анас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо кла |
| — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да вид |
| а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад |
| о чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста, и реч |
| чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, раз |
| неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште |
| а дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>П |
| ва штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара |
| , родио се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач српских земаља, творац српске државне једнине.< |
| рада Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>лозинка — Салцбург</hi>.{S} Из почетк |
| орока?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску батину?...</p> |
| буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на |
| коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској |
| едби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу |
| коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж ж |
| /p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се ог |
| јевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на |
| у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Рељ |
| њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, ув |
| људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-крас |
| а југозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари |
| , и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може |
| знаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одав |
| ати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са |
| one unit="subSection" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шт |
| Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> |
| ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра |
| Лијућ’ често своје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам |
| рије, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастир |
| у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, |
| о је био српски владика послије Светога Саве....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја сам |
| зу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у |
| зренца родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље |
| ије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Д |
| ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили <pb n="176" /> у Призре |
| ласт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} З |
| Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбо |
| њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џ |
| а им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га д |
| састанке.</p> <pb n="173" /> <p>Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсјед |
| страшио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распустише, још тога дана, гл |
| ла део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p> <pb n="173" /> <p>Чланови савез |
| и зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био ј |
| иње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мут |
| стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, до |
| и Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао |
| е тешко заповиједати.{S} У министарском савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у серашћеријату, б |
| , Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада буну босанске и херцеговачке властеле која се т |
| он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разгова |
| витије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важ |
| есијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тах |
| нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се |
| овори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? |
| а се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо је |
| ли су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одо |
| уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се |
| та Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</ |
| рола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!. |
| , што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах з |
| абране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, |
| лушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе |
| губио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не буд |
| лости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур сави |
| ора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’вали |
| а и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Оче |
| /p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш |
| и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим |
| српску границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор |
| е одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, п |
| :</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Ни |
| Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар |
| други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит |
| нина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>И |
| адједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или |
| на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! рече и |
| у срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак |
| тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и |
| х, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не са |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и |
| , чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хам |
| . и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— < |
| емена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: босански бези н |
| Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст |
| ијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер н |
| } Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, |
| коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="25 |
| и, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> |
| е била доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и трговин |
| љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заје |
| ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отр |
| е у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђ |
| з оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколи |
| ега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Ник |
| но што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се |
| други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb |
| Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — турска власт држи у овој та |
| арске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само |
| о нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар |
| овцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у К |
| удно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очн |
| ођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну |
| еле некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићан |
| на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="2 |
| а, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисл |
| ополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, на |
| -Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у |
| Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати л |
| мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срез |
| p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно има |
| t="subSection" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с |
| p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао ј |
| родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> |
| посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена ми |
| огаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо |
| урци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> < |
| олико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што: |
| ица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} |
| аци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb n="145" /> <div t |
| опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну н |
| ово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За |
| ико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте |
| поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркв |
| мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше |
| ас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику паж |
| Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку згра |
| да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком сл |
| , Меслина, Мекселина, Мернож, Дебернож, Сазенож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена се |
| никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у га |
| а црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто < |
| иједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:</ |
| коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника |
| стом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мех |
| , наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>С |
| <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>лозинка — Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, |
| <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам стр |
| нати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте до |
| вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њези |
| рије двије године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ак |
| ој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго |
| бави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијаме |
| и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Троји |
| ји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи |
| њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру |
| ечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> |
| > <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође нек |
| ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S |
| /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оц |
| им гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, п |
| доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не |
| о човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим ла |
| олитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем |
| гох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше |
| рачним сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотворога н |
| авам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за С |
| рах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој |
| ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти |
| p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу другов |
| онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, ишт |
| ну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком |
| а: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у пат |
| она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима |
| е у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управн |
| кама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш |
| или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га |
| <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, нај |
| је се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слуша |
| ова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји друг |
| убока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без |
| ли: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} |
| ака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: |
| е у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <ref |
| Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах за |
| врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како се и |
| мо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него т |
| много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, н |
| онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао |
| </p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у |
| , у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море м |
| уком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман |
| , рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хрти |
| о у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зел |
| ре, соколе сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије |
| трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> </div> < |
| , који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му д |
| кво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, с |
| ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, с |
| олазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а ни |
| ику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам срета |
| ид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње го |
| творен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бо |
| даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, доб |
| умлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи |
| ну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; и |
| обито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, |
| ске љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се |
| весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти |
| } -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не зап |
| , и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му |
| а лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, сана |
| арка <ref target="#SRP18860_N3" />; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ов |
| е, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква |
| јећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла ш |
| е глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику |
| а манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, з |
| > <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није |
| ошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку с |
| ходе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прог |
| је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегов |
| ему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбит |
| <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојач |
| ромјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са ш |
| Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпеза |
| већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком |
| баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; |
| е знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су |
| за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="5 |
| х неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај |
| </hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промиј |
| ече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим. |
| е, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи |
| ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како |
| брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изи |
| еним очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дје |
| >Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: ал |
| јета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се |
| не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехм |
| се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забод |
| ру, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворен |
| у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неко |
| то учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milesto |
| откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучи |
| еђу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили |
| ој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, |
| вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, |
| јем остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике |
| то би — би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{ |
| !...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домисл |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из сел |
| ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: ср |
| ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих |
| ких племића.</p> <p>У овој служби видио сам: колико страховита, колико опасна може да буде збир |
| ма, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њ |
| сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи |
| е, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} |
| S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао |
| е; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам |
| моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, |
| <pb n="83" /> <p>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па до |
| управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>К |
| лаве до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војни |
| м сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, с |
| огораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта |
| — Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да уд |
| <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил |
| ад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђ |
| оград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, |
| икодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> |
| ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрс |
| та <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Бос |
| рилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај о |
| /p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село |
| може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црн |
| е у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С дво |
| ују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да |
| во, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p |
| вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао своји |
| stone unit="subSection" /> <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању |
| е.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <milestone unit="s |
| амука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, духовник п |
| stone unit="subSection" /> <p>У Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што |
| ам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања |
| ака заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не пос |
| — За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се |
| : — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а |
| у, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима |
| шари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, |
| а с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p |
| ивиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <p |
| х и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> |
| :</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Т |
| ели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</ |
| да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш |
| послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога дана, враћај |
| сни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, и |
| и, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој |
| они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се |
| p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> од |
| брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше |
| нина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми с |
| о се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој зем |
| стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравају <pb n="161" /> да ријетко прође |
| собито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле о |
| браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја |
| куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драг |
| шко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихови |
| су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао своји |
| учинити никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљах |
| !{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води за собо |
| до прије неколике десетине година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n= |
| а Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а |
| а оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући н |
| ско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима кој |
| смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валиј |
| читрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb |
| /> официр оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, пр |
| <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђе |
| не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n="25 |
| јели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, наставља игума |
| ступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпо |
| је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је те |
| > <p>Макар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питом |
| пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пр |
| који је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> <p>Турска власт је настојавала да с |
| зна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: |
| ; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лиј |
| дстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, ж |
| да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> б |
| шњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао ка |
| рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у |
| а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо |
| о српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао |
| рији.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошље |
| смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су |
| у тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас |
| ће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: њ |
| Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} За |
| а, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја |
| >Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким дру |
| у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз в |
| а ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> < |
| ти, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit |
| ако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у пут |
| n" /> <p>Ноћ јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају слабачку свјетлост на Звор |
| оље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, изм |
| n="46" /> свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд |
| днице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту прено |
| ају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од |
| е завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на к |
| Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> |
| у вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику словенско |
| астао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју о |
| 7" /> у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах....</p> <p>У |
| Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и |
| ече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешин |
| а.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не |
| Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 год |
| e unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена |
| појисмо.</p> <p>Увријебавши домаћина на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Ср |
| итељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасно |
| нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milestone unit="subSection" |
| о одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом |
| , и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p> <pb n="16" /> <p>Послије х |
| пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није бил |
| лио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да свој |
| и се с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Теш |
| меће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још н |
| у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта ср |
| угарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога ц |
| венском (глагољашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фр |
| би кажу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из с |
| други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне |
| > <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се |
| о онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с глав |
| нанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само мо |
| ати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срба, него су и п |
| м једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је |
| ег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговор |
| Тада ми својему домаћину испричасмо не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: д |
| ски <pb n="139" /> капетан, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо |
| о срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Ср |
| и се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо <pb n="163" /> једном духовнику, казавш |
| епо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Сто |
| Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и зад |
| р и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да |
| дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће....</p> <pb n="82" /> <p>— |
| ило то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудо |
| вили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} |
| имеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <milestone unit=" |
| је надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда |
| о описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је провр |
| презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се |
| друго оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу свој |
| Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини на |
| Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме!</p> <miles |
| добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p |
| м визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</ |
| разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима |
| вита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо приј |
| , да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и мој |
| ују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми и |
| о ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p> |
| итоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се ве |
| бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi>Форверц</hi> (напријед)!</p> < |
| вдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без и |
| дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет |
| умарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати |
| Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло |
| која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу |
| аса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабана |
| ике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била |
| {S} До српскога плота бијаше нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге |
| њали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Ом |
| t="subSection" /> <p>У тамници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, |
| м стварима и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке |
| стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана смотреност онако калуђерски кроз нос про |
| :</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с ова |
| е Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти |
| Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Б |
| у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!< |
| је у мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђе |
| менама из старе српске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже пот |
| аути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га |
| леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља? |
| јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља зн |
| удућност сваком народу највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље |
| ла: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих разлик |
| исмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан с |
| руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самостворитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја нено!</l> |
| м под величанственим, сјајним сводовима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога К |
| ајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворн |
| о да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, кр |
| > <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n="3 |
| e unit="subSection" /> <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамз |
| ог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку ја |
| ик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио с |
| ју, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили |
| слима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} |
| су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> <p>На и |
| лико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним |
| је по двије велике воштане свијеће; над сандуком виси бронзани полијелеј са 6 кандила која покр |
| идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — ни |
| чиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> |
| е соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикла |
| ије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и |
| них мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумара |
| азио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, |
| ат је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја |
| су; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тиј |
| нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће |
| а.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе |
| се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, Католика, и Мухамедовца.{S} И |
| p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не |
| , и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седам дана!</p> <pb n="14" /> <p>Петом дје |
| (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је х |
| > <p>Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву |
| на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, да постави нову границу између Т |
| Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјеч |
| hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> посли |
| а су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, в |
| у вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам т |
| са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, |
| lestone unit="subSection" /> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се врати |
| анових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p> <pb n="173" /> <p>Чланови савеза, чим се |
| офту, Призренца родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у св |
| воје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом |
| ад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито |
| pb n="173" /> <p>Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер- |
| или у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од с |
| оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, т |
| е Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, ш |
| рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако |
| дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и о |
| че своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на |
| бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слу |
| обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете |
| к, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, |
| е коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква ј |
| путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> петорицу другова, да нас у путу |
| пет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у |
| оче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће |
| у, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и св |
| ту дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С п |
| ановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад о |
| ње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта |
| ојој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у |
| "SRP18860_N3"> Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div> </back> </t |
| жби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Јо |
| је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стева |
| ! пресијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi |
| lestone unit="subSection" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам зна |
| најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Мана |
| г Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркв |
| от, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јаб |
| својој: него, напротив, <pb n="217" /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким дано |
| фратар</hi>, и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младенаца, благосиљају их, |
| дмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, |
| с лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Под |
| мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду |
| и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к М |
| уди, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедј |
| е, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа |
| његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на зе |
| ако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у с |
| ="151" /> <p>Послије тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> < |
| ели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} Т |
| ан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и |
| љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митров |
| мо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и бога |
| ору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша ж |
| <p>Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили да одем |
| и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар ниј |
| ући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У ј |
| Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, |
| tuo do gloriam</foreign></hi>).</p> <p>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану |
| могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челе |
| ену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је би |
| .</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{ |
| на својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{ |
| жањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, |
| ого, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и запт |
| аво родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни срп |
| S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, или око какве црне ш |
| акедонију притиснути туђин, а домородни свађачи остаће да криве један другога за своју заједнич |
| јеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисл |
| -Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди |
| уду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <pb n="214" /> другом Мурат |
| ругови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у |
| ...</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="2 |
| на.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо |
| огло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем |
| ске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисл |
| су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="1 |
| ку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће пут |
| p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се |
| им овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичити!</p> <milestone unit="subSect |
| е три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> прво мјесто <hi>осјећању народне једнине</hi |
| се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и раз |
| n="85" /> мислима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двиј |
| ће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се може наћи по који сиромашак ђа |
| предовао како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај |
| Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас пр |
| их за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био |
| о су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостав |
| управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава св |
| оживљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И |
| фа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој |
| , крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Т |
| као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S |
| p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни поз |
| Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп |
| зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, |
| љама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио |
| т са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби |
| {S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паш |
| иоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до |
| ..</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете кућ |
| али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а |
| Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв ил |
| о двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче |
| уцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на т |
| режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p |
| мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, |
| моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, |
| е коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и но |
| њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врат |
| о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо пор |
| е и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога |
| из џамије, назува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју |
| болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} П |
| -Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто.</p> <milestone unit="subSection" |
| , дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шт |
| >И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или |
| > добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и м |
| на, високо дигнута застава, којој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копао |
| а што везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; |
| џигерица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега св |
| сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да |
| м јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на |
| си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије тог |
| м <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које |
| њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два народа |
| Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, |
| ре и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији |
| што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани |
| купиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је |
| ом, и слушасмо историју свакога мјеста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разглед |
| , Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један |
| тли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму г |
| p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p>У капе |
| разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све више |
| ђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако |
| једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијести овако плаха господара а, доцније, ка |
| е ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну ниј |
| е вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцегов |
| се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српс |
| и га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза |
| јте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаутски |
| у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> <mil |
| помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем |
| рвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и |
| ри, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће |
| а.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих |
| мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјерује ко како |
| ато је, одговори Никола: — да будућност сваком народу највише стоји до самога њега; стоји до ње |
| дом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призр |
| ешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја п |
| о, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је в |
| , окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстан |
| у, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лије |
| ел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухаме |
| а да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покри |
| дитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић |
| сто понавља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омраз |
| и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиницу, хоћемо да изгубимо с |
| :</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <milest |
| рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} |
| з пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Неј |
| у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај а |
| Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватови! <pb n="154" /> Други сви осташ |
| е бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи |
| а, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb |
| бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb n="156" /> њи |
| :</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватови! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у селу, а |
| јепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега С |
| а: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У в |
| говараху:</p> <p>— Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосм |
| им невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, јед |
| сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S |
| >--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав |
| а у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и о |
| , и од неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје |
| ске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто ј |
| оја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изг |
| и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је н |
| зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на |
| рупних.{S} Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му |
| за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува |
| на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко зе |
| , у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</ |
| њства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone unit="sub |
| јепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту< |
| {S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљет |
| и испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до |
| аги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља |
| уша моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да са |
| д, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни брит |
| бишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаут |
| ј посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су |
| ом.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњ |
| и по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а с |
| ејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</ |
| ли Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> <p |
| сте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широком свијешћу о народној својо |
| нањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у |
| еба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у сваког |
| шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се |
| едан с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од |
| и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене људе, који маре за историју балканских |
| рава несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много |
| за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу |
| варали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, |
| добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?< |
| е, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>М |
| ародност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злослути вели |
| пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <p |
| још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никад |
| ва, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски наст |
| ијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћина Манојла |
| вих записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хам |
| билазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, пр |
| p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја |
| <p>Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо |
| вали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сад |
| <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> шт |
| сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n=" |
| от бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за |
| и Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је д |
| а, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци сла |
| буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како |
| рећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао ј |
| границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се |
| ник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам вид |
| блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али |
| пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби |
| почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са |
| а пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозн |
| де, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они на |
| > ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да св |
| кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш д |
| могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је |
| еш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпосли |
| ијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неиск |
| би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у је |
| опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стад |
| на сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к |
| рану.</p> <p>Српски стражари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару |
| вца.{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, |
| и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, |
| еница вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, |
| але породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, |
| продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p> |
| тити, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ |
| јело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне |
| S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мај |
| ти изишавши пред старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им св |
| али узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутск |
| , и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље враћени |
| дати са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с |
| кнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају нек |
| ге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: |
| о живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> пр |
| > <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред с |
| з обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бит |
| смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имају |
| новога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по |
| дје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да |
| ји раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе |
| — Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Оме |
| о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мј |
| нске планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо |
| па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не мож |
| Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, |
| српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села |
| их Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им п |
| жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, доз |
| сам <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мен |
| ти о Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба д |
| равославном свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="122" /> знао је много |
| тини је, он исти, године 1365, потврдио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бр |
| ити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све т |
| p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на |
| не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онд |
| љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и н |
| у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, |
| његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни |
| дје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb |
| атити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су |
| атности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| же се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и с |
| и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окр |
| есрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према великој слици њих |
| видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Срби |
| које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и нек |
| и! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— |
| врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не |
| Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије |
| S} Војници претресоше <hi>све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S |
| јим фереџама.{S} Војници претресоше <hi>све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шт |
| ије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло |
| појмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста |
| мза-Беговом: <pb n="46" /> свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејм |
| иком имању Хамза-Беговом: <pb n="46" /> свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма |
| али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Требало <pb n= |
| ислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу |
| од силнога дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— |
| > <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у ј |
| цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су споменик ми |
| рате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите се |
| емља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мрави!</l> <pb n |
| бока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас |
| е копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред с |
| рескочили.{S} За то, <pb n="246" /> при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и н |
| </p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, вриједи м |
| споде помилуј!</hi></p> <p>— <hi>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу д |
| своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што |
| ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> </p> <p |
| квеној управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљама српским.</p> <pb n="162 |
| ут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек |
| — Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одгово |
| Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђ |
| е сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, |
| е!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као тр |
| с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако |
| ањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долази многи свиј |
| јеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вје |
| слије вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, па је, |
| је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија) |
| и стару цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме са |
| /l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што |
| не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставит |
| итвице....</p> <p>Не могући тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која б |
| > <p>— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац измакли испред турске наје |
| Доцније, наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> <p> |
| це.{S} Сусједни Црногорци, желећи имати светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да С |
| ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памук |
| отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 |
| Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан, да благујемо до |
| <p>— <hi>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi></p> |
| b n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђ |
| обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, |
| нија, што је био српски владика послије Светога Саве....</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјелив |
| Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <ref target="#SRP18860_N3" />; име сам св |
| се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Све |
| се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> |
| је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, |
| домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и н |
| ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива |
| , дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Острошког.{S} Два су острошка манастира: |
| манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у |
| е дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те се зам |
| нци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом о |
| мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босан |
| b n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове к |
| дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, с |
| и гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели д |
| пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите |
| о име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше ска |
| за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? ц |
| Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, ал |
| инови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјер |
| 241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да с |
| атељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, |
| Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти |
| Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по кој |
| а; ми смо сватови! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле |
| Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није л |
| срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанск |
| а једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали |
| ући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спа |
| егов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одго |
| ни, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и |
| /p> <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S |
| у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћ |
| аком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да |
| уштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али |
| та старе српске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Макед |
| босанских младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и |
| е пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је |
| Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај |
| рвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерск |
| ање важни не само за неговање историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проу |
| , рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван м |
| српска штампарија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са сви |
| ије.</p> <p>Овом манастиру долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, <pb n= |
| , ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати б |
| p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју |
| дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пиј |
| .</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један м |
| ад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе м |
| локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готов |
| о да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајући се, Живан као |
| зни путници</hi>, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у ш |
| послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и о |
| > <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сара |
| спитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за |
| у, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:</p> <p>— < |
| тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разглед |
| око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пи |
| књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тајнога чи |
| чну особиницу, хоћемо да изгубимо своју свијетлу будућност, хоћемо драговољно да постанемо робљ |
| је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да ј |
| то је пак много путовао по православном свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, |
| е царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</ |
| p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, вриједи молити |
| помилуј!</hi></p> <p>— <hi>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се п |
| смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови |
| ивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан |
| под ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над сандуком виси бронзани полијелеј са 6 канд |
| а и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са с |
| "73" /> а све олтаре да покрију широком свијешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срб |
| ркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак |
| нства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем |
| ом кићанком <pb n="23" /> од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи |
| м разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Ко |
| кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.< |
| дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, |
| пску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела и |
| а онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и нас!< |
| ="65" /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазит |
| је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије по |
| мјера, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вј |
| p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="de-Cyrl" |
| , трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за |
| док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нам |
| ахваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може |
| шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, ка |
| н игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају младићи Хришћа |
| ше сломише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста |
| ик, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао |
| д нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, |
| азбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milestone un |
| је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На г |
| тражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарен |
| да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и са |
| Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком |
| с и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањај |
| који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад јед |
| штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и н |
| е год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ј |
| ме, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у |
| слије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао се с језиком и об |
| е нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни к |
| жати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— <hi><f |
| мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, |
| лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S |
| уше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за |
| изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамиј |
| ји; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} |
| 32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и |
| га, та је патријаршија и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј историјских спомен |
| есалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у |
| ћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки |
| дочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ овога свједочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у |
| p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и |
| ругови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> в |
| .</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанство из међународних одношаја црногорско-турск |
| ј својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ овога свједочанст |
| споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељства између два братска народа — |
| ра, духовник исприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитв |
| лавно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Х |
| си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта |
| м; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црк |
| чистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волу |
| ; само ријетке звијезде бацају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, пре |
| , очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...</p> <milestone unit="subSect |
| над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама, које |
| свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати ле |
| диоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата |
| ј пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi> |
| жаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>П |
| свршио богословију, и постао католички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио о |
| али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим.{S} Право је, |
| да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце мо |
| се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То м |
| и ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</ |
| Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l |
| моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нек |
| S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом |
| ара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи в |
| е доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини н |
| а нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђ |
| већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сир |
| е ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим |
| је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна |
| ина.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама босанских млад |
| им ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, |
| —1579), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију ко |
| ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана |
| рсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној управи; а некад је била покретач |
| олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у |
| се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задрж |
| еколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама бос |
| уте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехме |
| ица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и |
| unit="subSection" /> <p>Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био |
| преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мех |
| ћа.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем мног |
| мером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, |
| слио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна ш |
| даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће |
| је вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широк |
| ачин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пола народ |
| 4, њих двадесет и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан |
| е у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имен |
| — Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова |
| брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па наплив |
| т!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, своје имаће?</p> <pb n="134" /> <p>— Е, бива, данаске ј |
| литву, устаје, излази из џамије, назува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред вратим |
| тни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, |
| се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <milestone unit="subSec |
| вала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровал |
| вом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару |
| Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему |
| е дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, |
| лики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави |
| мира Видића, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам |
| злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беж |
| ; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</ |
| љи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али је |
| а обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне |
| ами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да |
| нијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
| су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, |
| од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за с |
| егова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чу |
| цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо |
| ћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да м |
| hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно |
| е старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити |
| а буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само |
| </p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не |
| >— Моремо; прихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђи |
| распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Ос |
| вој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске |
| да?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице |
| на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту припознати |
| о није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> |
| ну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се н |
| аук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l |
| утније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Ли |
| које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове па, не м |
| S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена |
| домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом |
| куд буде ксмет!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, своје имаће?</p> <pb n="134" /> <p>— Е, б |
| предака, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не про |
| су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и |
| ћи кроз редове бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо |
| t="subSection" /> <p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с ко |
| ах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"< |
| .</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским словима</hi>.</p> <p>— Гл |
| одим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потписа <hi>латиницом</hi>; Ни |
| у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајор |
| и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми |
| >Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, и по мноштв |
| рговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да |
| аш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрав |
| те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан |
| је сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо на |
| ве политичке разговоре.{S} Надгледајући своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" / |
| е рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате пр |
| ласник не умије да се устави на граници своје власти; као што ни трговац не може да стане на пр |
| Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се |
| , не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје |
| ио?{S} У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбин |
| <ref target="#SRP18860_N3" />; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово шт |
| ило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а з |
| питивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p>— С |
| Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} |
| маћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена тв |
| Шилер</hi>!</p> <pb n="71" /> <p>За ово своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед и |
| ли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ В |
| , одосмо турском конзулу, те пријависмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам ви |
| с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> |
| з одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Е |
| а.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што прек |
| Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсје |
| </p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n= |
| 8860_C5"> <head>V</head> <head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресуде |
| еколике јевропске државе држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њем |
| аху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, |
| који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као |
| ђох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега затвора, оружан као да чувам стражу, а не као д |
| то рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да |
| p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подгоричанин, <pb n |
| а ужини под, великом тополом.{S} Против својега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њ |
| ао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини Вулић.</ |
| се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да може стаду своме служити мису |
| уди, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо |
| мо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка |
| начки Подгоричани тако у мртве забораве својега славнога земљака!</p> <p>— А Подгоричани су јун |
| и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слуга и својих љу |
| старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="18" /> сина да поштује те три вјере, и т |
| је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} |
| е поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила с |
| ијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједницу.</p> |
| траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма ж |
| , послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> < |
| каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Ж |
| одовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на |
| мо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу, завијајући и припаљујући неку чемер |
| се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас как |
| дују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И |
| , наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испричасмо не само своју историју: нег |
| о је гимназију.</p> <pb n="117" /> <p>О својему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато |
| живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледају |
| ежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену човј |
| ј злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђи |
| ије неколике десетине година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" |
| чи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, И |
| шава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу |
| оравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бего |
| да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наговарати арнаутске поглавице, |
| } Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле |
| шку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</ |
| сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, кад се гледа из далека, стоји као какв |
| двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" /> да |
| ру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа својим крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави |
| Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам странци права.{S} За мене је Давид Ста |
| плаве призренске планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијеп |
| д овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> <m |
| н вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milest |
| , суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milest |
| у, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" /> ђацима оставио многи добар наук.{S |
| и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници претресоше <hi>све</hi>, <h |
| чава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n |
| илазили смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гле |
| ни, наставља онај из гомиле, намигујући својим друговима, и погледајући на онога што везе: — је |
| ојице свјештеника обраћала свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> |
| иви!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Н |
| пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник за |
| "171" /> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар |
| ти.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом другова ходао сам у |
| о кад надође, тече варошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ |
| битом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по |
| Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.</p> <p> |
| адној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа м |
| , по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима.{S} Оваке људе околина њихова, има |
| мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су д |
| отвори <pb n="185" /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— <hi><foreign |
| Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Теш |
| огласише за <hi>муртаде</hi> (издајице) својих племена.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али |
| о, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, |
| ијаршија и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј историјских споменика, које ја о |
| ме тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да узд |
| ју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га бране, док се |
| .</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути |
| јерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а особито гробове толике дјеце своје, |
| а богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с |
| у, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљиво |
| Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.< |
| околину.{S} Дрина, прељевајући се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} О |
| брало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати н |
| фратор Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, закрати му служити мису и језико |
| величини својега богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Л |
| чи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли је ова т |
| мачно, преживјети тешку болест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засиј |
| > <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> |
| ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лиц |
| ље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, на |
| покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера |
| их, уздахнусмо о <pb n="204" /> слободи својој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се прибли |
| веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n="217" /> сва њихова полит |
| ечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n="49" /> градину води на обалу; |
| рише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си с |
| Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској |
| стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пети дан |
| да покрију широком свијешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био мира |
| аједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p |
| ке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се и |
| што сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, зав |
| лио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам с |
| чи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о ра |
| инуо о невољи балканских народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, н |
| зучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпор |
| очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, дога |
| На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се вр |
| и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на |
| рцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, Католика, и |
| продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не |
| дни Црногорци, желећи имати светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, |
| еђу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасав |
| тли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати о |
| еби ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да |
| брадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па |
| сли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере с |
| али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је |
| стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Поту |
| упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши г |
| да не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <pb n="214" /> друго |
| S} Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек |
| ного пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше прима |
| на.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зи |
| чно праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пута раст |
| је.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа пр |
| ... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима прелијет |
| це, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишљање!...< |
| керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда |
| мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p> |
| ику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим |
| ту, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, гов |
| а нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није видје |
| вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> |
| до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{ |
| јепо, да оставимо сваком <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — |
| , ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учил |
| вађачи остаће да криве један другога за своју заједничку лудост и заједничку несрећу!</p> <p>— |
| омаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У |
| p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога |
| ави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском кон |
| чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи ул |
| ме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n |
| ским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} |
| у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што д |
| ин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато |
| ан попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чин |
| дили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између < |
| по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми |
| само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S |
| </p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144" |
| ијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то |
| } Једући ту своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на |
| ве клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека |
| да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па с |
| да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:< |
| ађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо |
| љда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од стамболских централистички |
| ијеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије |
| -Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска власт није ништа учинила да ње |
| а тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| кујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше |
| > <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми |
| и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на |
| д даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а нов |
| ми својему домаћину испричасмо не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не |
| естимичну особиницу, хоћемо да изгубимо своју свијетлу будућност, хоћемо драговољно да постанем |
| е, и не <pb n="78" /> маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте |
| аше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло |
| еднога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и |
| ући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње |
| ш нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босн |
| ну води на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао с |
| отово неосјетно.</p> <p>Приписујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тр |
| Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да |
| жан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиницу, хоћемо да изгубимо своју с |
| оре заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а о |
| ер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му ј |
| едан али тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једн |
| Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је поб |
| и на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако |
| ри на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу,</l> <l>Стару славу, прадједовску вјеру.</l |
| по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије к |
| о обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један м |
| и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> <p>— |
| откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон руп |
| ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени В |
| рби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?. |
| ју, софту, Призренца родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а |
| а сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше:</p> <p> |
| едасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би мо |
| блакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине м |
| јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно |
| ћа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад о |
| м о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом |
| од својега владике право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки). |
| пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револв |
| или.{S} За то, <pb n="246" /> при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалит |
| арску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изи |
| и тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права |
| могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо |
| аше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та с |
| Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну споредну улицу, срето |
| Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оно |
| и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити |
| ред српскога Дубровника!... “</p> <p>По свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио бо |
| иним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учи |
| браз, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и уз |
| , утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да |
| апатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, назува своје ј |
| estone unit="subSection" /> <p>Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који ј |
| кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, г |
| у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у |
| <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом |
| ку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјештеник.{S} Т |
| ога Дубровника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију.</p> <pb n="117" /> <p>О својему ро |
| > лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада |
| е пећине, литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све |
| <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... |
| ам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби |
| ља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова |
| свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... < |
| едонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред н |
| етана има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, |
| свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потом |
| рече калуђер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш |
| ске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке |
| и, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд |
| често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж гр |
| је руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, пр |
| кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, диг |
| нским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да |
| таде домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> |
| ништа не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, |
| ада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вриј |
| у мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херц |
| дмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони |
| вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној |
| њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковн |
| Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се |
| је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету |
| риродних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн |
| ворећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p |
| их других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски стражари п |
| тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази са |
| дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту |
| отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те |
| рју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном |
| слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза |
| био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих |
| , оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се ј |
| и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из |
| мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пу |
| говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му |
| да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за |
| аљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од св |
| смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласн |
| аше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необич |
| же сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и |
| <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не |
| амо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milestone |
| ј човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Ка |
| ад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снах |
| града, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјет |
| стељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће ника |
| {S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.< |
| би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор |
| Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегов |
| м, својим очним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио< |
| побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој пору |
| ховника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> < |
| адалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школо |
| ојни команданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнау |
| , јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, ве |
| , мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и његов |
| најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и п |
| тим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> < |
| х људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, |
| х двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно дру |
| {S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од |
| за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши с |
| трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој беши |
| , учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Х |
| аза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да |
| {S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога |
| , срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, |
| њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та дв |
| бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и |
| .</p> <p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удо |
| ао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; |
| орски гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на |
| да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Сув |
| >Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр о |
| доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне с |
| Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Сок |
| 239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име |
| ама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада |
| марања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се прокрадемо између двије турске карауле, које су врло |
| е му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; као што ни трговац н |
| све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа |
| , подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{ |
| отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{ |
| на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао нав |
| н, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је |
| дити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од З |
| ече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мен |
| а он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је |
| , наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p |
| се кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазиће |
| цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике |
| па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему |
| воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек |
| маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте с |
| стину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше свете мо |
| и као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас |
| и, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци |
| ој крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, ко |
| еду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту служб |
| ну дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не |
| Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам с |
| ована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, |
| њу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ило, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати др |
| мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све |
| проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</ |
| е да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који жив |
| се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна ка |
| ијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са |
| се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност. |
| смо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачек |
| акав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да |
| {S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисм |
| будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!... |
| се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога |
| А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поук |
| а.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{ |
| . мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— При |
| дох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногор |
| једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића |
| м мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А цркв |
| ође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> врата и, |
| не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духов |
| неке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христов |
| преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb |
| еко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали ка |
| з наших многих разговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом |
| јеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Коса |
| је би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу |
| бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S |
| ји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агниј |
| има, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: |
| с не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену п |
| које се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, не |
| ога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, наста |
| ајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду |
| окрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бр |
| и Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога |
| анаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете |
| а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!< |
| ћо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком с |
| и смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној з |
| ама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Теш |
| шљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} Т |
| осну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко с |
| b n="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу. |
| прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Би |
| из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бо |
| а, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред стари |
| а.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога |
| агледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У и |
| p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кре |
| ?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, дв |
| /hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепот |
| >Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и |
| у, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изг |
| ј отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком |
| но на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, |
| тви разговарају, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно веч |
| срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p |
| ир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p |
| > <hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми Бог |
| плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p |
| аходећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћин |
| n" /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко |
| морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђив |
| рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</p> <pb n="219" /> <p>Ст |
| у, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знају |
| синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту |
| то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један др |
| увши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе по |
| .{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају младићи |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независност |
| и Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи б |
| се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, о |
| > <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би |
| нута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам из |
| аву дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Ф |
| и, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихо |
| Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>Познато је, про |
| е потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, |
| Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог |
| бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјети |
| крадена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му ста |
| мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле |
| једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава |
| оњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депе |
| Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржу |
| ахваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега за |
| ријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Нико |
| нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он |
| и, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити < |
| p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричан |
| које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто п |
| које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <m |
| тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што б |
| " /> <p>Највећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главн |
| ка и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> < |
| олико размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="169" /> точи, без пре |
| и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>? |
| У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, |
| ога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је |
| у босанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани свој |
| од самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Си |
| ијепо, обновио пећску патријаршију која се била прекинула иза српскијех деспота.</p> <pb n="79" |
| јадних арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо |
| ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговар |
| — Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, |
| у пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, м |
| ра пријекора.{S} У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па к |
| лови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврд |
| а, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав нау |
| ву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S |
| јешана <pb n="243" /> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним корито |
| n="15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је д |
| уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> <pb n="135" /> <p>— |
| свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало п |
| валим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичити!</p> <milestone unit="subS |
| очно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради |
| личе многим стварима и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђ |
| пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мо |
| у они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало |
| е 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир |
| ић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Три |
| а је на Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} |
| а мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харе |
| је, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава |
| ли на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него јо |
| ијеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грох |
| е може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} Јер |
| шић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Ни |
| а шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини |
| р је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али г |
| у, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! ре |
| n="204" /> слободи својој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цар |
| : — одавно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог |
| лин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене |
| су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама |
| i></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.< |
| тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стоти |
| ви нас добродошлицом, <pb n="197" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p> |
| атра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклиј |
| продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Как |
| . </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не д |
| гу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени тре |
| <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече са |
| у џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! |
| те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса |
| ....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> < |
| на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде |
| смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари |
| /> при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, р |
| , и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли |
| ве не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Тра |
| мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> <milest |
| ој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к |
| етила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страх |
| је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјева |
| около ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна |
| еде док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то сми |
| ма некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, о |
| дну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који |
| uote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> |
| е згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако ч |
| , са <pb n="63" /> својим зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми |
| о били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p> |
| и овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као |
| море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људ |
| ма као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У П |
| — Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је |
| тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да |
| е:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложит |
| ли морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Л |
| арјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, |
| > <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што ви |
| ле!{S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну руч |
| де да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не |
| к уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: д |
| онсуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколи |
| и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас глед |
| ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, ра |
| ного веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао |
| савршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми |
| t="subSection" /> <pb n="202" /> <p>Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне н |
| служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овака |
| } И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо |
| с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:< |
| це.{S} Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малк |
| у на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше н |
| до моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајли |
| што говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, |
| са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши |
| а, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узви |
| сти, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек пр |
| Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађа |
| ер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>П |
| ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде в |
| зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице |
| S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта |
| о крвници; Православни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и |
| ају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љеп |
| !{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким ст |
| и да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Васили |
| гово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; |
| цкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспа |
| о за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену |
| у, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар |
| p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се |
| а му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови П |
| tion" /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља |
| вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се с |
| ез рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту сво |
| у путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је |
| један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p> |
| ослуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха |
| упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као ш |
| на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те |
| — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гледе се поприје |
| драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насм |
| /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} |
| вијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} |
| енији.{S} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које |
| е, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда! |
| Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпези, имати: печ |
| 38" /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Др |
| а клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се |
| може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и |
| 0_C2"> <head>II</head> <head>Ондје гдје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојника, и |
| јунаком <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био |
| ишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; не |
| /p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> |
| реко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољи |
| и кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својије |
| , напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, |
| /hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то |
| о, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало |
| i> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима |
| равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чев |
| вријеме, била српска штампарија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња |
| видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се |
| то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начинила читава варошица.{S} Беранци воде |
| subSection" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек |
| {S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране |
| тражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бог |
| де, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Ме |
| За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <note xml:id="SRP18860_N2 |
| у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње |
| облике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких богомоља, а и од православни |
| <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} |
| јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу п |
| епо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим уб |
| нда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми и |
| ије ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> |
| три да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} |
| вом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат (тријем), к |
| ко племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога |
| мати светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу |
| ла нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посј |
| п.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да с |
| Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они ск |
| ош у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зграда |
| ши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешк |
| ватру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За вече |
| ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с који |
| зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l |
| з те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, суст |
| ље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударит |
| м за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али |
| се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l |
| у, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колик |
| њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине |
| е чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> < |
| пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, |
| ти гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p |
| јеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо |
| , Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су |
| продужава незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне в |
| го слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p |
| а је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе м |
| p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше |
| ознаје врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, честити....</p> <p>— Дишери! проговори Валија.{S} М |
| све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така ва |
| аше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...< |
| и нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под њего |
| шну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје шт |
| ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши св |
| ад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</ |
| ову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— |
| јепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је п |
| е надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> |
| е; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И |
| >Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Т |
| неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали |
| ковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу |
| о огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше пок |
| Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то |
| овједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} |
| х да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За |
| урно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али св |
| кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, круп |
| <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> одазваше се они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење |
| еца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни п |
| тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истин |
| и вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> <milestone |
| товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p> |
| обро познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој св |
| плакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тешко је |
| никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, |
| нија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као |
| диста честити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесар |
| <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> <milestone unit="subSect |
| носио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <milestone unit="su |
| Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него о св |
| , и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али |
| одице оставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше с |
| Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</ |
| ајпослије, помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљ |
| свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каља |
| > <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити баб |
| не, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници |
| и другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајућ |
| из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у вар |
| бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела приј |
| се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је т |
| би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама |
| азованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија |
| Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава д |
| имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, прит |
| много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од пот |
| ва холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у |
| мер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега |
| че, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: |
| јели, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да |
| ели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што год |
| жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић |
| ари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, уп |
| Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и п |
| мо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни друг |
| лост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гласовитим пјесницима, али у њих |
| ди сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се п |
| /p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, жур |
| /p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вј |
| <p>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> < |
| } Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутски |
| удов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни |
| ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава |
| <p>Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљо |
| i>, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко м |
| /p> <p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi> |
| к ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке |
| ећим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види |
| i>Диоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо |
| кога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма |
| ="39" /> овога младића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, |
| едну причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају нек |
| — Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги н |
| уку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати нап |
| оји живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p |
| чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не з |
| , ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну пр |
| пих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворни |
| и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман |
| знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, |
| што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{ |
| — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у зат |
| ру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, |
| о вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} |
| рата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на озн |
| иш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш |
| ао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="202" /> |
| је Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— До |
| о, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потпи |
| ијатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас |
| љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити |
| видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води по |
| 6" /> дана.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} |
| дати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо <pb n="163" /> једном духовнику, каз |
| ђе до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше вели |
| елико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, |
| јег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гредом иш |
| лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, |
| научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју |
| јах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по |
| ије друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим |
| ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо |
| ам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црк |
| ек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њим |
| Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за |
| лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p |
| едан мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тум |
| ерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milestone unit="subSectio |
| ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен |
| штеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, н |
| {S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како а |
| упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пише |
| ојим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори? |
| 91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игума |
| аг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћ |
| са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики |
| су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај |
| нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ни |
| има, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус |
| /p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Дос |
| и, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ови |
| мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто.</p> <milestone unit=" |
| а другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Ал |
| и, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш |
| а се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Омер |
| Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту миса |
| а крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси ко |
| а, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је д |
| удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Вити |
| у на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се |
| оје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у |
| и је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колик |
| се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Нико |
| вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако |
| , у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у ку |
| о пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо < |
| ити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ тол |
| за.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на виси |
| не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p |
| Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> <milestone unit="subSe |
| им прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наш |
| име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спа |
| пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове п |
| ијеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја г |
| је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледах |
| гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што |
| ло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 |
| > </p> <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говорили приј |
| Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се |
| — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци |
| ећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали ни |
| каће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <milestone unit="subS |
| ога побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да |
| сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћи |
| хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грба |
| кодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложи |
| ружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бија |
| анова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, др |
| 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљива |
| bSection" /> <p>Отоманска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила контуманац од де |
| елики терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к б |
| } Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегаз |
| Турића што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита |
| а његову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разл |
| ли до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова време |
| ток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, мора |
| Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До |
| истове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега вл |
| кој клупи, пијући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза |
| разгледајући грађевину, и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, |
| евати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, ка |
| смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стигосмо на |
| трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., |
| ијета путници намјерници.{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, ч |
| pb n="29" /> <p>Једнога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу с |
| иоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, |
| јети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се п |
| аћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у |
| а и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико к |
| н мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— |
| гу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144" /> <p>Пошто одстојасмо контуманац, |
| е: онда су његови војници, приближујући се Косову, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари |
| ивник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— |
| поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се. |
| стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— Прије четири дана, рећи ће |
| баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тог |
| га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и |
| тине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Какв |
| д Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који |
| и му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Пави |
| потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже ре |
| , и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испри |
| pb n="163" /> једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толи |
| >— Омере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти ос |
| ше и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници претресоше <hi>све</hi>, |
| n="198" /> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турч |
| е још, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан по |
| дима.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што вел |
| ту у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на веч |
| ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем |
| с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила |
| е к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма |
| : које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста |
| и као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасл |
| ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по |
| е води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ |
| кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о кл |
| Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну л |
| руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах саб |
| :</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да бу |
| а га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пу |
| сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с |
| , па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта |
| сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постањ |
| о синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју в |
| дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у ово |
| е по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријат |
| обани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се мож |
| кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, |
| аревина!</p> <pb n="221" /> <p>— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа |
| прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} Још м |
| их рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера... |
| аг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам ш |
| им се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдј |
| "180" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начи |
| ного воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњак |
| како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је |
| ре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{ |
| јетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те |
| ш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти про |
| ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бјелот |
| 8" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— П |
| је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milestone unit="subSectio |
| н оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је |
| ћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из ха |
| ва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срц |
| орао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патрија |
| Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много |
| соколе сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије пола |
| , више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио о |
| ченик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова |
| ам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми |
| о да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="50" / |
| жа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се с |
| убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-А |
| чиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone u |
| ени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, пос |
| лободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамот |
| упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима. |
| нила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму с |
| ефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само веф |
| у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и са |
| м својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! зав |
| и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије |
| хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ конц |
| ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чу |
| ажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, вид |
| ве, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у риј |
| отину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У дру |
| осао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадов |
| ди ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, |
| .{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт |
| име потписа <hi>латиницом</hi>; Никодим се потписа <hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? |
| ри он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{ |
| ане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четир |
| илим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, |
| у је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед |
| ва Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда прот |
| " /> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш л |
| у може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разговоре, ни |
| у се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Тол |
| > <pb n="173" /> <p>Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Ом |
| а! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким |
| мо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашир |
| у, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а к |
| сто <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија |
| је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут поје |
| мо је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само к |
| све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пје |
| она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој |
| цима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{ |
| другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у |
| {S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отвори |
| , и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу |
| ш и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у г |
| ро Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршив |
| n" /> <p>Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арн |
| } Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив |
| онио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.< |
| добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се |
| година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили с |
| сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један |
| ћи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много ла |
| и угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћ |
| оћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с |
| ар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немила до недрага!.. |
| дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неб |
| е на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је |
| љан, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу |
| о свим југословенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} |
| <pb n="219" /> <p>Стари кајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митр |
| ош мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста из |
| и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је ра |
| <p>— Неким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, |
| носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехм |
| м одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерли |
| развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb |
| : бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи |
| министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској |
| гдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се |
| смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а |
| вину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из |
| иван: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач српских земаља, |
| них Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета |
| љео је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Бож |
| је се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради |
| p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или |
| мах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, |
| ним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилу |
| а? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сироти |
| ији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаш |
| ом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, |
| е давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То |
| е, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски |
| ада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса |
| hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У |
| ко им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехм |
| саможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> < |
| намо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је ко |
| а жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p |
| арима.{S} Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје |
| њак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кус |
| лијепо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан |
| а: али се нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, к |
| вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека. |
| ост и заједничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих плем |
| астави своју причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да |
| воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</ |
| е су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувар |
| иљана, која <pb n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех |
| а одлежите у тамници, заборавићете како се буни турска царевина!</p> <pb n="221" /> <p>— Смилуј |
| ник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотр |
| >И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и |
| S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли |
| , па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> <milestone unit="sub |
| <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочиш |
| ер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у |
| де....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете |
| гледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послиј |
| браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац који ј |
| цита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</ |
| је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да |
| То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и |
| ју момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Пра |
| умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав дру |
| одговараху:</p> <p>— Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђ |
| а тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица |
| p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, |
| х о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних |
| мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо пр |
| и постао католички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, до |
| ам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам |
| арске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или |
| јемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је ка |
| да у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одист |
| ан случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак |
| .{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и н |
| мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, она |
| обио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово у |
| у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим |
| ко добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi> |
| м.</p> <p>Послије тога спријатељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим |
| за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, к |
| тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почел |
| нако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мис |
| мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија |
| не, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији |
| реноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћиним |
| пусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <milestone u |
| као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју гл |
| у није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи |
| дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, жив |
| Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове |
| ошто одстојасмо контуманац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишин |
| а пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никод |
| p> <p>Неописаним напрезањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободи |
| да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет саста |
| заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, |
| b n="151" /> <p>Послије тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p |
| госмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваш |
| ви дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p |
| и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; а |
| и на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо И |
| никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угл |
| н остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па |
| че Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, н |
| <p>Превалисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> |
| у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош |
| лину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко нај |
| <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро с |
| што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ов |
| ection" /> <p>Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договори |
| алимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим пу |
| огомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и |
| Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Шара својим висом |
| ше лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, по |
| тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра |
| и брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде. |
| ала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ива |
| али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а |
| роклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајућ |
| i>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— |
| дити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кун |
| тајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпо |
| Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимц |
| те вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су |
| о? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја |
| Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окре |
| и, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега нејма много у Босни |
| који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изг |
| кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје с |
| /hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од |
| овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир т |
| м заборавише српски!</p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва ш |
| а бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milestone unit="sub |
| Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напреду |
| ер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о о |
| , па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу ( |
| <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире се са св |
| у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од св |
| важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до го |
| е собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, соб |
| та би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећског |
| арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако |
| , држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Мо |
| да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије |
| нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, ми |
| није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевој |
| слути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су |
| стао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно |
| смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, к |
| астанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} Овиј |
| синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, |
| јепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у с |
| је Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију. |
| ту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за царев |
| ноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош в |
| <p>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу т |
| е тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о н |
| и дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунар |
| њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све ур |
| поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А |
| смо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изид |
| S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. |
| па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и нево |
| ма, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, го |
| а, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у посте |
| тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врат |
| пусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава |
| више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Ом |
| ом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе зло |
| понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, |
| е?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени |
| јвише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као к |
| Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" / |
| сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били |
| својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи |
| у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, ку |
| ебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду сра |
| ује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> |
| d="SRP18860_C5"> <head>V</head> <head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине |
| зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо |
| дарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најч |
| га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујућ |
| ки, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним |
| .{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb n="19" /> < |
| озору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што |
| сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за |
| ране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дал |
| озоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видј |
| ке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — |
| и Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада |
| турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!.. |
| кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше |
| угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> |
| преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави |
| ли из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање пона |
| ике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце за |
| лу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је г |
| јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, |
| ана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како |
| непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше м |
| Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини |
| шњем свом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, на |
| а његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред |
| је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које је носи |
| — Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнем |
| и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, |
| не.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, с |
| је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се мо |
| ан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али д |
| е једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наста |
| војим крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p |
| друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p |
| то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гл |
| ти.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, к |
| одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет прича |
| ере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви пр |
| некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завладала забуна.{S} Ником ниј |
| а они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власт |
| о жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови |
| а се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, |
| нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што з |
| есто још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <mi |
| ија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко п |
| средине просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Ви |
| јем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се т |
| стао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као |
| ајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа |
| ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, |
| могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њима |
| е, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које с |
| ци!...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађали око овога манастира, духовник исприча и јед |
| славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће |
| 14" /> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош |
| ао и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће ви |
| луга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="18" /> сина |
| е и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје |
| ао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак |
| /> <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није остав |
| и и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли један д |
| лије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али стар |
| } Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјешина страже рече:</p> <p>— |
| е баталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ сас |
| , окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, |
| иковали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и зат |
| ник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац изм |
| било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може |
| дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазо |
| , ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.< |
| ош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо в |
| има, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p>Ув |
| ст нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па до |
| олину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, к |
| и у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар на |
| и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна чи |
| <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Ами |
| умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ј |
| stone unit="subSection" /> <p>У Никшићу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде испитиват |
| самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се н |
| аше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. |
| ста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе |
| рош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> |
| рем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омал |
| јек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босн |
| чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер сам |
| у имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих љу |
| ка онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражи |
| мислима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и д |
| ја ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу не |
| штену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто |
| Други дан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који |
| /l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и не |
| јене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубо |
| е.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови. |
| свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије кој |
| бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве |
| а!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење |
| , викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије |
| ких врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила |
| о се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако ка |
| <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклап |
| о ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у |
| едјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногор |
| ађавих турских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Биј |
| ли <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>При |
| је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, |
| сну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турски</hi>! |
| ту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по полит |
| /p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао |
| а њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо |
| > <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно пи |
| ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје |
| зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и суза |
| <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Ка |
| .</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде н |
| !{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо |
| аша, и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико сто |
| узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, шт |
| ; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>Познато је, продужава наш |
| у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје деве |
| савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призрен |
| жаву.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину му Александр |
| у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и п |
| нтију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати |
| цу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! |
| антија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; била |
| и се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу |
| њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (и |
| уђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p> |
| да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој п |
| ити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци |
| моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се с |
| ише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb |
| га пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви не |
| Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им до |
| су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и б |
| „За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За |
| але оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} М |
| i>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седам дана!</p> <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је |
| то је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш из то |
| ир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, к |
| ни су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања |
| ље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на с |
| и, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да рас |
| Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пи |
| м не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> |
| Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један ма |
| 35" /> <p>Говорећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, |
| S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада |
| и, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо |
| /p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча |
| Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Р |
| у разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распуст |
| и на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да н |
| човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <milestone unit="su |
| ких брда, поред неких јадних арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>Н |
| главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не сл |
| воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> |
| > <l>Селам теби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом |
| l> <l>Хвала Богу самостворитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом |
| <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и |
| а за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харемлук</hi>.</p> <p> |
| каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман |
| улулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма другог Бога, осим <pb n="136" |
| на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бив |
| 07" /> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Треб |
| на.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и о |
| у.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиш |
| гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука! |
| упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, |
| S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S |
| Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.</p> <p>У Зворн |
| вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га вид |
| сто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може б |
| Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова |
| 0_N1"> Осим ријеке <hi>Трепче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Тур |
| д Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су |
| прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да н |
| у, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово |
| Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године |
| S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим колов |
| амолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да |
| А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> ко |
| едина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начин |
| {S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су с |
| За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, |
| .</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb |
| Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од |
| тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше |
| уги дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, к |
| >Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путуј |
| subSection" /> <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се |
| ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у |
| <pb n="154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у јед |
| <pb n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо |
| милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На |
| е нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, копале руде, |
| си памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџем |
| } Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено |
| у сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се посл |
| Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма |
| махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа |
| ћа и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очима поздрависмо, |
| ао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип |
| и прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</ |
| " /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Х |
| p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Твој доброжелатељ</p> <p>у Андријев |
| а самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску бат |
| шем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставил |
| ромашнога Косијерева већ — шестокрилати Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивн |
| савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Ал |
| вот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога алком око |
| У очиној кући</head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада буну боса |
| нтралистичких рефорама!</p> <p>Поносити Сердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, нај |
| уги су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјерцу, и поду |
| е, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: са |
| новић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред остави м |
| p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па п |
| n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви |
| баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у |
| ш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> |
| , да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Ом |
| :</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си о |
| <pb n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се но |
| p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себ |
| а на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p |
| чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} |
| путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордо |
| промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Са |
| су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту м |
| и на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси |
| етврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, зас |
| рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети |
| дници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> |
| енувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не ст |
| /p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом |
| е поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца? |
| авио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада мо |
| приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отп |
| , рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} Нек |
| .</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и дол |
| осећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало в |
| што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све шт |
| вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из |
| њу молбу...</p> <pb n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми |
| та, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у |
| жите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама ј |
| е!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових запи |
| мо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса ка |
| мо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Ни |
| оје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, |
| врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или до Приштине!</p> |
| > <p>Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да |
| у је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих з |
| ровали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку боле |
| вољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Никодим</hi> иг |
| .{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, |
| S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њ |
| ана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; |
| : онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били исп |
| е и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p> |
| у, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми из |
| да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију да |
| о зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове на |
| и, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар |
| ли гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турс |
| не бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник. |
| а, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако са |
| данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, н |
| ели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га п |
| , само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министарском са |
| љу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посвет |
| морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била твр |
| куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и п |
| азарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} |
| ваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На ј |
| <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мрави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе |
| гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Т |
| n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>- |
| аше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и заро |
| у с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окренув |
| е све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана <pb n="243" /> са с |
| лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља |
| Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета |
| <p>— Срби ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, |
| вом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спре |
| могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог зауз |
| е зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бје |
| је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претвор |
| од им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пје |
| сни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} С |
| царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, изговорив |
| алуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да |
| : већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морал |
| /p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n="107" /> |
| је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамни |
| и послије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули |
| bSection" /> <p>Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n=" |
| Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста р |
| } За десном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше с |
| авају, и трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а |
| х разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p |
| ногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никши |
| ундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њ |
| ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, |
| ма са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће на |
| нате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођ |
| /> <p>Послије Фрића поменућу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: кој |
| е се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на о |
| евић Стеван, доцније прозвани Дечански, син краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у н |
| , и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом ро |
| помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски приј |
| са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст т |
| почетка, упутити својега <pb n="18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} |
| смо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига |
| љепше и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је проша |
| али, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се л |
| Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђен |
| н, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељства између два брат |
| е сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му обл |
| епоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Би |
| е, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповједник турске војске.</p> <p>— Опет ту |
| увши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мно |
| наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштени: у на |
| иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђин |
| ела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји |
| сли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, |
| ца.</p> <pb n="90" /> <p>— Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, ог |
| е раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</p> <p> |
| д Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, |
| За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар |
| а на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло |
| кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> < |
| е знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} |
| ашег народног препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди |
| њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим? |
| што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, |
| убимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небес |
| јемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али број |
| мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, жи |
| } Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n="29" /> < |
| амза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој виј |
| вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједоча |
| да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан |
| не него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му с |
| а с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако п |
| и себи Мијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности према Бог |
| ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> |
| ревијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјес |
| племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се |
| аднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су стр |
| ора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрва |
| За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добр |
| к посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати |
| и мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетло |
| то се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него о својо |
| а, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помиња |
| Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} |
| трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику |
| кад <pb n="266" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи |
| ју; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину у којој |
| ко је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као ар |
| мотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокрилати Серафим пред |
| ма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им нев |
| села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> сретосмо д |
| ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се |
| . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p |
| , а особито гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође мног |
| <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах.... |
| дно, правце кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити ку |
| алуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, д |
| сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> |
| слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутности које су весели Бошњаци трпили од н |
| одине, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не |
| обито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При |
| тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мрави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три бра |
| е брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n="49" /> градину води на обалу; наслонио |
| у Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који с |
| црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотворога неба гдје — не смјерни иг |
| Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</ |
| године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n=" |
| и да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>православни попа</hi>, <hi>католички фратар< |
| ком тополом.{S} Против својега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехо |
| а, <pb n="218" /> даље, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соб |
| а домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p |
| едоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Претресоше нас |
| бом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе |
| ришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 |
| ак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је чов |
| намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> |
| ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По по |
| отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину |
| природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанс |
| 40—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколике ј |
| subSection" /> <p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан |
| ло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју п |
| ли, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој це |
| ише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} |
| овори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће |
| стан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, ма |
| астиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, кому ваља да се ј |
| рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објес |
| то вријеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> < |
| за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <pb n="139" /> капетан, који нас не са |
| о савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone unit="subSecti |
| јеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за |
| угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да |
| јемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик, радин, напред |
| мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником н |
| два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Ту |
| лену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} |
| <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би се могли Ср |
| панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) викну:</p> <p>— Т |
| .{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му |
| а он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quot |
| ору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лије |
| или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</p> <p>— |
| а такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се |
| к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало н |
| рамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија |
| даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико тренутака одмора вратише н |
| ругова што смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу старога гр |
| н паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно |
| угим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога д |
| пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше. |
| да, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и раз |
| subSection" /> <p>Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} |
| што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногорац |
| И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене |
| и се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр |
| : — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођења.{S} У |
| ис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <p |
| јешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити на пр |
| малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за лис |
| лима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, |
| мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милин |
| се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остав |
| "49" /> градину води на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; лактове побоо у ко |
| слије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових а |
| одмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} |
| олико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему к |
| ому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, до |
| јој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учи |
| у опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаш |
| каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста |
| лази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ јо т |
| <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крст |
| кодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику. |
| ти у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на границ |
| S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјево |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, |
| рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бродо |
| од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на |
| ла варошица, посредница трговини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вар |
| мо <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, |
| го....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и не |
| ај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје |
| листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену про |
| одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p> |
| .</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече |
| Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и |
| о би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, нап |
| нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срб |
| елу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње рас |
| p>Војници наступише; Турчина ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, ви |
| } И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив |
| ваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
| итао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, |
| м почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi |
| анични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био приј |
| i>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што |
| растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не |
| вјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лиј |
| се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће |
| иши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћ |
| попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, к |
| Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце |
| кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад |
| ј.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, гово |
| ед ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му по |
| и.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спад |
| нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Му |
| нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченг |
| е, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, |
| с, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псов |
| сити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед- |
| говину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, |
| наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шар |
| а почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{S} А р |
| да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко |
| ским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме |
| лицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође т |
| ук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело главе, на малом танком с |
| чувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите о |
| кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој полазак, |
| о се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p |
| чува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова |
| n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и остави |
| које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, |
| ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајућ |
| ине нејма; само ријетке звијезде бацају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Д |
| рове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају |
| тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутн |
| човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим р |
| пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу, завијајући и припаљујући неку чемерну цигар |
| а; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, прот |
| остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Ш |
| ршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра |
| ишњи Боже, васељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколик |
| ћани мрави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разб |
| је, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово пуста |
| тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборавише српски!</p> <p>— Штета што се |
| ијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, <pb n="109" /> падне прилога до пет хиљада форин |
| ас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај |
| добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахрани |
| један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— |
| Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста ј |
| е, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина |
| побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Му |
| дгоричани тако у мртве забораве својега славнога земљака!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ |
| је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију.</p> <pb n="117" /> < |
| ида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани |
| ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Д |
| де што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош |
| Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу,</l> <l>Стару славу, прадједовску вјеру.</l> <l>Н |
| згубише стару своју славу,</l> <l>Стару славу, прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад ид |
| ћир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега нејма много у Босни.{S} Од то |
| је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници св |
| е, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа |
| ти у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Рад |
| ире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује ста |
| ; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о св |
| д тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Ј |
| држали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољном муниц |
| ма.{S} Одмах подстакоше ватру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према |
| редадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје |
| на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њ |
| је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, животворна; она одржава живот притиснути |
| /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb |
| дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше вр |
| поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слатки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе |
| ме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине мо |
| — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље остави |
| колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј |
| иван, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Ман |
| вора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— |
| о, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није! |
| малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци огра |
| <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су |
| ер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мир |
| осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> <p>— Разуми |
| ! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фир |
| p> <p>Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у |
| хове разлике врло малецне према великој слици њихове једнине.{S} Ето погледајте одавдје <pb n=" |
| unit="subSection" /> <p>У таким, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре двије недјеље <p |
| и Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова д |
| ледасмо их, уздахнусмо о <pb n="204" /> слободи својој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево с |
| ијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, р |
| села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и |
| мо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У п |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и |
| става, којој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Ме |
| ати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи ипак да један другоме ви |
| познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</ |
| очак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} |
| bSection" /> <p>Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да по |
| а, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашег |
| .{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Л |
| мах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преп |
| много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врат |
| језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, |
| ав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и б |
| ликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Французима то ни |
| ћа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њих једн |
| ују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој |
| Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред невоље коју народ т |
| е Византија пружала јеванђеље на језику словенском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Р |
| же стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки).</p> <p>Владика не само да му н |
| аље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја.</p> <p>— |
| пише турско писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворн |
| рих ја, и своје име записах <hi>турским словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље П |
| им хартијама, лијепим златним или црним словима, исписан је Султанов родослов; забележен је дан |
| арама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пу |
| ш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна |
| и, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслиц |
| да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да ост |
| е му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га |
| еран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А |
| ећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— |
| ајвећој мјери, утицају молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од поч |
| и својега богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана |
| јемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите |
| > сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго ос |
| ој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служ |
| и.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигн |
| енијих босанских племића.</p> <p>У овој служби видио сам: колико страховита, колико опасна може |
| не, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, Католика, и Мухаме |
| који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније |
| ?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов |
| ш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и |
| која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руц |
| сци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} |
| ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, |
| иње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас |
| рас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде |
| </p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи |
| ставила под једину заштиту припознатих служитеља Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге |
| е она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, |
| јега владике право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки).</p> < |
| ече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-А |
| дност својих духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, по |
| творише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје |
| ; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>О |
| p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, кој |
| ља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда |
| димо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет |
| то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио |
| 9" /> куда војска прође! </hi> Али два (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види |
| не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици |
| погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој |
| ли „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!. |
| е, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупн |
| ју рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погледа |
| p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога |
| > <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ј |
| Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у |
| но напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим |
| ван, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и п |
| у, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нам |
| дговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми ј |
| пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Жив |
| не смијем остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема |
| пошљедњу молбу...</p> <pb n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} А |
| к.... што би — би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из |
| тити</hi>, док сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ником поникоше.</p> <milestone unit="subSectio |
| p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста, свакога украса ове цр |
| вор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор |
| ча Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, промј |
| есту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу |
| епо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег |
| n="131" /> Перо: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу По |
| p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа |
| хата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па с |
| одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га ра |
| !...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као |
| епа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да |
| грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари |
| заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али |
| ешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Си |
| То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорит |
| брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијаних очиј |
| .{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско |
| ма, Нијемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик, радин, |
| дан народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе н |
| одговори упитани, по што најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што оставља |
| ову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу |
| ак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, |
| нак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диж |
| меница, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињен |
| ровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би ота |
| за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјутр |
| г!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што мого |
| ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио |
| ој процјени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричана Х |
| нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како |
| арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам д |
| p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ништ |
| преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да п |
| еднине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља |
| онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком посл |
| подин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми |
| език лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га |
| али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијепо удавити, |
| ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, или око какве |
| и за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} |
| } Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.< |
| ијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144" /> <p>Пошто одстојасмо конт |
| урска царевина!</p> <pb n="221" /> <p>— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо нико |
| ша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза јез |
| и госте познаје врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, честити....</p> <p>— Дишери! проговори Вал |
| се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје ј |
| безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала како се гледају Ом |
| но, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, з |
| јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте г |
| се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.< |
| ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда |
| ах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцари |
| ке у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред |
| ељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим говорити и што би се тицало гл |
| убимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} Овијех мука ја не умиј |
| де на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, |
| им сводовима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокрилат |
| н ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi> |
| ијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре |
| олеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим |
| танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на |
| атише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вј |
| пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра в |
| а, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дош |
| у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стран |
| ве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој од Турака.</p |
| /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарск |
| } Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас |
| један случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одм |
| ашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени син |
| Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз ко |
| утем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, |
| .</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се |
| на у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, |
| ијатељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим говорити и што би се тицал |
| е, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам |
| :{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намј |
| , да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </ |
| ; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брат |
| ћ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме |
| ion" /> <p>Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb n=" |
| ло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би м |
| заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихо |
| ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо с |
| Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо |
| S} Познавши <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у |
| и Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно постање;< |
| огама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали са |
| демо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, |
| >лозинка — Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, в |
| е.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље |
| мо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, ре |
| ћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми |
| свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да ј |
| и војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и реч |
| estone unit="subSection" /> <p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријек |
| адоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одгово |
| milestone unit="subSection" /> <p>Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и проз |
| мо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке |
| тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с |
| одгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Р |
| мо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Жив |
| tion" /> <pb n="137" /> <p>Из Подгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Рије |
| овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју |
| > <p>— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је.... |
| не, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћ |
| је су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је п |
| а Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пј |
| иштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</p> <p>Варош Приштина може од |
| опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, н |
| estone unit="subSection" /> <p>Путовали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и ро |
| } Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена |
| pb n="212" /> <p>С овим Николом провели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се ј |
| ш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије не |
| Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањ |
| и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, |
| дином.</p> <p>Послије тога спријатељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред дру |
| а, и за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуниј |
| е власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чоб |
| nit="subSection" /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама |
| икну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватови! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у сел |
| S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се чес |
| а снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него што смо табали |
| т је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, п |
| ао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: ни |
| су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> <p>— |
| во онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни |
| Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам |
| вија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су |
| могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} |
| тави отац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Не |
| и, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Аг |
| у, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одм |
| S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће |
| у, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо |
| иштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — ста |
| а, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћ |
| , па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> |
| "subSection" /> <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: как |
| 163" /> једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чув |
| чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је |
| Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све |
| ебало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу |
| <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> |
| него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас В |
| се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <milesto |
| шли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су свој |
| рпску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, па |
| пој мјесечини, нас неколико другова што смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једн |
| а сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао св |
| више шљапкали водиним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, |
| иван путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> петорицу другова, да нас у |
| ре и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим небом, провели десет дан |
| е ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По на |
| у и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, |
| ло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесе |
| нику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што |
| рећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити п |
| <pb n="111" /> да је то само претерана смотреност онако калуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— |
| , пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми |
| повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред двије икон |
| ља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Же |
| <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде својим путе |
| јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај се |
| него још на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш к |
| лов; забележен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је са |
| је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један |
| могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мрт |
| , рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири с |
| ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише м |
| нитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и |
| пала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та ж |
| !..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, |
| и бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, ш |
| ен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим |
| те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да с |
| " /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјести |
| нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p |
| ац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и прихвати га |
| онављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ћ |
| !</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваш |
| ’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци го |
| убила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма |
| озна киша, помијешана <pb n="243" /> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали |
| пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод |
| винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој д |
| могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шалио од на |
| рилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Пав |
| као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи |
| <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Мор |
| и Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и при |
| е.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> < |
| ањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p |
| н, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, |
| nit="subSection" /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужњ |
| , старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бр |
| он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би с |
| е на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеж |
| и: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије н |
| грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} Т |
| ога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, с |
| кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћив |
| у се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се клањ |
| јетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је |
| по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са |
| : цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; али, ка |
| лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловат |
| од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име м |
| Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прими. |
| Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Прет |
| ји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скут |
| склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код сво |
| о!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, |
| низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих |
| е, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одије |
| је од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по вел |
| ослије тога, чувени Велики Везир Мехмед-Соколовић (1546 —1579), Србин родом, толико је марио за |
| ерезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста пој |
| шао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по стари |
| Пролетајући кроз редове бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} |
| текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n= |
| афисту за депеше француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у свако |
| рака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним С |
| рице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: мн |
| ње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.</p> <p>Овај |
| </p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на з |
| и бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гост |
| екар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <milestone unit="s |
| јицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p>— У Софију.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Имамо онамо рођ |
| еби за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом свом састанку савез |
| : <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаков |
| и поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јерем |
| <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добром |
| у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио ски |
| S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и |
| а, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела п |
| вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оној |
| ајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним др |
| се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада |
| ко се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан то |
| е ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турци |
| Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спушта |
| </p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад ос |
| њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповјед |
| на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту и |
| ће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> |
| ожји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини |
| итељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учин |
| ш мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода |
| иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi></p> <p |
| Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута застава, којој тегли сваки, ко |
| га, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетић |
| ине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази |
| јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, про |
| > Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту |
| а сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пу |
| висмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, |
| вао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу |
| ржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство п |
| дања својих, као неки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су |
| уде добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам смије |
| руге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако |
| p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене |
| наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматим |
| слије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде |
| {S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, свој |
| у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно ве |
| а конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на н |
| рвобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од |
| а ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се |
| Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека средина војнич |
| пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији.{S} С |
| ји: <pb n="47" /> момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца б |
| <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p> <milestone unit="s |
| их, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе н |
| Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријатељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смјели ј |
| сош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена б |
| ом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То |
| стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S |
| , сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — |
| мо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав к |
| други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{ |
| оноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, |
| че неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погле |
| о мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали |
| и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За |
| аре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја |
| ога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица ре |
| оз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасм |
| ме....</p> <p>Превалисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у |
| лето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући с |
| једно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="2 |
| } Од стијене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а в |
| ичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „прев |
| дмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, п |
| Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други н |
| м баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што |
| м ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испуни |
| ма, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједов |
| а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вје |
| ријатељства између два братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и |
| о дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ |
| ших очију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћ |
| а се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По недаћи |
| прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горш |
| ...{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Турк |
| а челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и |
| лтански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мисл |
| <pb n="67" /> <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ов |
| пске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упит |
| У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски |
| е само за неговање историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за с |
| еђу говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемц |
| да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p> <milestone unit="subSection" / |
| је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник |
| ихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута заста |
| ма!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде к |
| — За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну |
| е Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљед |
| Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити прев |
| суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Србе,</l> <l> <hi>Народ један али тројевјеран</hi>,</l> |
| јеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам |
| нђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у се |
| коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим |
| е, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у со |
| амнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела. |
| у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено ври |
| је стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{ |
| у о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— Срби ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјера |
| ји су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Ј |
| вао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге заба |
| ијеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црн |
| и се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај |
| а се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш |
| S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога вес |
| шега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знат |
| пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош рас |
| ародној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам |
| сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест |
| рану; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјер |
| или, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то вр |
| су, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове |
| за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се ч |
| ели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и б |
| ћан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, п |
| </hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из |
| етао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, нап |
| их бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!< |
| език Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби кажу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језик |
| то то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, |
| сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све шт |
| окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза друго |
| собито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, |
| не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</ |
| ораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски |
| а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главарима?</p> <pb n="187" /> < |
| ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Ср |
| и ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих |
| ..</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза |
| ио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали су т |
| љаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији; <pb n="237" /> а онамо даље, више у десно, Курш |
| иштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјест |
| да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, им |
| Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак |
| толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, к |
| ање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, науч |
| о мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода ст |
| ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на пло |
| а бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се к |
| оре, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <p |
| да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n=" |
| осне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни па |
| али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против С |
| за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Примивши |
| ако се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без пре |
| довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по шт |
| p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.< |
| га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одгов |
| бе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, |
| прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али |
| ивот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а ч |
| и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако |
| намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини |
| (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док тра |
| еремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке |
| дећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу |
| икола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два плем |
| ки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште сви |
| јеванђеље на језику словенском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком ла |
| Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, ов |
| доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух |
| ткуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p> |
| Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — |
| tone unit="subSection" /> <p>Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико б |
| је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два нар |
| Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружа |
| ки Везир Мехмед-Соколовић (1546 —1579), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо |
| отив Срба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи н |
| ца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог |
| , на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> <p> |
| њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турск |
| b n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови |
| га близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и |
| коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о <pb n="204" /> с |
| ц, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином, |
| и; тада султан, захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцегови |
| ремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам |
| {S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Др |
| одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки |
| а који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци |
| а сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима, међу немоћним пријатељима, под неком |
| што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те |
| ретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не доп |
| је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је |
| в, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држ |
| раљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил |
| ло), које неки зову и <pb n="192" /><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна ноћисмо у добра домаћина, неко |
| те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку |
| премања, у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло м |
| патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној управи; а некад је била |
| /p> <p>Варош Приштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је б |
| емље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и политичке, које су се трле међу со |
| у ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуци |
| поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то |
| фак</hi> (савез).{S} Томе савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он |
| га сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призрен |
| и ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек |
| о војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити б |
| ћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="25 |
| чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је |
| , да идеш у Куршумлију, нашем господину среском!</p> <p>Та заповијест, у мало времена, би изврш |
| рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својег |
| јзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле д |
| ио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу |
| а.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као да |
| а дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи |
| главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а |
| аштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Срб |
| , кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</ |
| име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервас |
| у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље |
| ма видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не |
| и Бог! викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли р |
| /p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду |
| ити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим воч |
| сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се |
| оје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који с |
| амо нејма радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово |
| ве муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, |
| а ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и дос |
| е муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким стражарима бијаше ро |
| нски, син краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је п |
| .{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи |
| сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједо |
| напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <milestone unit="subSectio |
| ако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сир |
| ки да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи ра |
| рива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају срца, али су они ве |
| S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у н |
| је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне риј |
| дсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Дух |
| атиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали ок |
| ></p> <p>— <hi>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi |
| ику! излази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећит |
| љу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове мла |
| етно.</p> <p>Приписујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице слуга |
| <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <milestone un |
| е овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сад |
| би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, |
| двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{ |
| рти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покривен |
| е, под фереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан |
| <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, српска штампарија), па на <hi>Вишеград</hi>, <hi>Рогачи |
| е мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.< |
| привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p |
| лу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али |
| о видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} |
| ..{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> <p>— Како то мислиш, Живане?</p> < |
| би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- |
| ње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила на свијет прва штам |
| ен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <milestone unit="subSection" / |
| .{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, |
| које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Р |
| ома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага |
| — За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја.</p> <p>— Имаш право, дода |
| /p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од потјере, прес |
| <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе |
| се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати |
| у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим |
| ину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружи |
| рече он: — најзнаменитија мјеста старе српске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p> |
| усињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> <p>Турска власт је |
| и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; |
| на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово |
| ом свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="122" /> знао је много-више, не |
| им земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријеп |
| од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черке |
| есто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучав |
| p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд мор |
| и, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за |
| Немања, сабирач српских земаља, творац српске државне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се |
| <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно п |
| и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb n="24" / |
| узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе |
| Требјешани у Славеносрпском заборавише српски!</p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох |
| тјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетени |
| <pb n="16" /> <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде |
| у срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им не омили дух т |
| ца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о н |
| земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника |
| и Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је тр |
| оди тијело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Саве....</p> <milestone |
| рска државна пушкарница, коју је уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мија |
| > српскога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и |
| познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће |
| Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у |
| двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер мн |
| а се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски стражари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јер |
| патријаршију која се била прекинула иза српскијех деспота.</p> <pb n="79" /> <p>И у новије вриј |
| ко писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, О |
| еоска труба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, сла |
| окретач свему мисаоном животу у земљама српским.</p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та је патриј |
| 18860_N2" />, та је црква била, столица српским патријарсима и, на тај начин, била, је средина |
| год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни |
| шљедство, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак |
| носне, ове божанске дјетињарије: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живот |
| настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке аге |
| ичао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, копале руде, а особито сребро |
| се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач српских земаља, творац српске државне једнине.</p> <p>— |
| ладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, ве |
| сова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера |
| >Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире се са своји |
| , несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, претворила у |
| ећ бијаше нестало у мене <pb n="118" /> српскога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али д |
| оји, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се |
| иштина је била важно мјесто, особито за српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је бол |
| дан српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника!... “</p> <p>По свршетку гимназије, |
| ис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не са |
| буна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам остало само неколико минута; |
| у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће |
| ства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора усп |
| мер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" /> |
| >Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, сам |
| амишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По |
| ва човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути |
| свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit="subSecti |
| мо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да нас оста |
| ти, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супро |
| морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста д |
| , паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски стражари прихватише све на |
| наш, показујући руком српску границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигд |
| Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из његовога пера изашла је и књига |
| рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску границу и српску стражару: — за сад је све глуво |
| то и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Жи |
| а бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> < |
| до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних ко |
| ена омладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедст |
| а је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се |
| овац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се п |
| а твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Твој доброжела |
| аху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с |
| дна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријанци у |
| есу срећни: многе им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу. |
| е се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене к |
| мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти |
| ика никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, нено, |
| иван ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врл |
| драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих |
| е год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео ч |
| {S} Српска пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он н |
| хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!. |
| смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, до |
| водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили мат |
| нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Б |
| а јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, |
| ио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питат |
| на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> ста |
| У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарни |
| тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту припознатих служитеља Божјих |
| је, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити |
| јере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="5 |
| човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му ј |
| је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна ту |
| свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119" /> философије и из |
| гдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју пр |
| се пријавих мјесному управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p |
| п, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти |
| о њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамн |
| олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену |
| м, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужис |
| ече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Те |
| ека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од у |
| } Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и |
| сјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не б |
| упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, а |
| е не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p |
| е, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игуман |
| корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда иде |
| је другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузели су били све |
| тражи од својега владике право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољ |
| ин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <mil |
| границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само |
| лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тет |
| , кошаре, кокошари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> св |
| ј послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к н |
| домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђас |
| и полијелеј са 6 кандила која покривају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости Муратове!</ |
| е закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Нег |
| ито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше-се |
| и очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном |
| а да брани своју предиону автономију од стамболских централистичких рефорама!</p> <p>Поносити С |
| ; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао ј |
| ти низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: |
| том.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увј |
| е власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су љу |
| } Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на к |
| ос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза т |
| шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цим |
| ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовн |
| ане Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Ово |
| х и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловоља |
| веза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељ |
| ељи рата, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је опр |
| <pb n="246" /> при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Жив |
| рвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, |
| иповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једн |
| ли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи |
| е нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор |
| "130" /> <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној |
| ије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За |
| а тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="1 |
| они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама ниј |
| Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши ка |
| рижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очиј |
| смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одб |
| окана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед пр |
| у, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, |
| сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овак |
| аврши духовник: — светитељ и добродушни старац измакли испред турске најезде, а људма оставили |
| уђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> |
| врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb |
| осјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и |
| атјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пус |
| у нас примише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о б |
| емена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе српске историје могу остати са свијем без Срба!</ |
| ику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> <p>Турска вл |
| е турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје не запаз |
| роге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зов |
| , него и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани |
| е Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Био |
| >— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S |
| Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Диоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се |
| .</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове |
| i>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Са |
| кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> |
| је вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана Црнојевића |
| ћа, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да |
| , одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви |
| х је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живан |
| /p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град |
| да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијат |
| или Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али стари Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— Море нијесте |
| вим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђ |
| којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ри |
| о! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} |
| , на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу, |
| ласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тава |
| лијевом руком!...</p> <pb n="219" /> <p>Стари кајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми |
| </p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p |
| ако ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све |
| се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њ |
| и слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, богатији искуством — |
| лаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам |
| p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један старији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се |
| вши пред старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све што им |
| .</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, и п |
| ати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави |
| дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, копале руде, а особито |
| Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> <p>— Ниј |
| ајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да |
| евоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким стражарима бијаше родом из Тра |
| а; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјешина страже рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је |
| ао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, рече о |
| ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих |
| легох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарима.{S} Одмах под |
| је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово све |
| ју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути овдаш |
| но, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћет |
| не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стражарима, што је значило:</p> < |
| , да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће |
| м само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање |
| вор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколике јевропске државе држе на Цетињу |
| већ <pb n="170" /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....< |
| вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из |
| о се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајо |
| епеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, права бекрија, чим оп |
| д узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за |
| езеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Приј |
| а Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо п |
| м и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под Остр |
| смо у засједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља< |
| арош Приштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важн |
| ћ, разгледајући грађевинске облике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких |
| Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом. |
| из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгле |
| и кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p> <p |
| а је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихо |
| е</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани д |
| ши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу,</l> <l>Стару славу, прадједовску вје |
| смо у патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, у |
| > <l>Изгубише стару своју славу,</l> <l>Стару славу, прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми |
| Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, |
| адам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на |
| есет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер |
| вога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је л |
| лину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо с |
| ријем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да с |
| је ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су с |
| и, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отворили |
| ерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чу |
| само вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, у |
| Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n="35" /> |
| г, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити < |
| , и разгледајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се обично само лице показуј |
| вечером би доста разговора о различним стварима.{S} Гранични официр који је, како се види, од |
| резала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожнога |
| е:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџа |
| Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло до |
| ш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, т |
| >— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; |
| опуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо друг |
| е на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче ова |
| ахом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као |
| вана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одг |
| p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да |
| орци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се са |
| ама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу |
| и:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, од |
| дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих |
| мртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Срб |
| евога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или срб |
| да ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ником поникоше.</p> < |
| тати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и |
| ле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дј |
| и су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућ |
| у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан потврдно повластице граду Котору; у Пришти |
| на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач српских земаља, творац српске др |
| ахвалности према Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу |
| </p> <p>Краљујући, на очину пријестолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војск |
| в, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у битци <pb n="164" /> на Велблужду (Ћостендилу |
| ивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаилове државе, н |
| ркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Дечански</hi>.</p> <p>Небројено пут |
| ства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брч |
| е постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани Дечански, син краља Милутина, |
| иван: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{ |
| е ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жупан од 1156— |
| На пошљетку испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из би |
| се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да |
| сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По шт |
| ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, |
| ом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао. |
| ереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је сазд |
| султан, захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљд |
| војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начинила ч |
| , и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме |
| ранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Аг |
| >„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам стигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, |
| итровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за |
| тисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто мале |
| вице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад с |
| n" /> <p>Други дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једн |
| "168" /> <p>Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце |
| ору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је куће |
| кој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{ |
| ам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло) |
| milestone unit="subSection" /> <p>У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђ |
| ток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стигосмо на Андријевицу, пошљедње црногорско мјесто у В |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стигосмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали см |
| оји радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари никшићки град, к |
| један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митр |
| ори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ection" /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из |
| змеђу Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С |
| ="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Ср |
| ом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ни |
| , нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи на |
| је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb |
| којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ |
| дера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном |
| Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што п |
| чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњиц |
| у, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу. |
| м <pb n="11" /> ријечма; али стари Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Б |
| г даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и |
| дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут глав |
| и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, |
| о плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешња |
| не.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уред |
| нимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n="30" /> |
| мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одист |
| а канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома не |
| ушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Ви |
| бана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="1 |
| пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{ |
| приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, ви |
| стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети |
| поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркв |
| уманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошље |
| чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то ј |
| вена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над сандуком вис |
| в онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бист |
| војим зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамл |
| тинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, |
| же, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p> |
| амо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разб |
| ом народу највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све тре |
| } Испосник, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана |
| а: — да будућност сваком народу највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и кр |
| ворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја п |
| јело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар |
| сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, в |
| онити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даљ |
| пше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се ро |
| р <pb n="264" /> Видић</hi> и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, |
| оло, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже |
| е само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p |
| et="#SRP18860_N2" />, та је црква била, столица српским патријарсима и, на тај начин, била, је |
| ога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, преције |
| бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} |
| ише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехме |
| илијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што често бива толико |
| ој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама босанских младића.{S} Чак им је, готово свије |
| аво.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци при |
| рану кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавај |
| нитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, |
| тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без |
| и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади |
| ње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на |
| а је патријаршија и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј историјских споменика, |
| — Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас уј |
| <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови боса |
| ашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста, и рече:< |
| b n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! |
| ију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и |
| ....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде |
| ци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто.</p> <milesto |
| есамити на српску страну.</p> <p>Српски стражари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију с |
| гини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сахата |
| Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, лагано |
| неке среће!{S} Старјешина над тамничким стражарима бијаше родом из Травника.{S} Познавши <pb n= |
| е на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ћ |
| ори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господину среско |
| ени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест ист |
| .</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, ск |
| оказујући руком српску границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива |
| ци су се малко повратили.{S} Старјешина страже рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} |
| кшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дн |
| овјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово с |
| лоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је |
| tone unit="subSection" /> <p>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју |
| дбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— З |
| "82" /> <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада |
| м, провели десет дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p |
| /> својега затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, п |
| : онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и |
| <hi>разни путници</hi>, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што |
| е окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— |
| ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да ј |
| јело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано |
| и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно кандиоце, |
| с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војн |
| ђе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки с |
| таром историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у |
| p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера |
| сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам с |
| прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Р |
| ту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од |
| авноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, с |
| ати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: |
| У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1886</p> </div> <pb n="ii" /> <div type= |
| се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о т |
| у, заборави!</p> <p>Али, остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога |
| „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сер |
| <pb n="5" /> који је онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића не стра |
| ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да |
| ој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> |
| тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском конзулу, |
| осмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, к |
| на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски стражари прихватише све нас.</p> |
| мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је |
| шаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече једа |
| /p> <pb n="9" /> <p>Излазећи из дућана, странци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чудноват ч |
| по политичким мислима својим, припадам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Б |
| мо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћута |
| агледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пас |
| е? цикну Фата својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплаш |
| <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах мор |
| рави!</p> <p>Али, остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{ |
| Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни гов |
| нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, пока |
| и!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ |
| мјесту српска граница могла, с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаон |
| крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза |
| се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи свој |
| </p> <p>У овој служби видио сам: колико страховита, колико опасна може да буде збирна људска ру |
| у нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровање!...</p> <mi |
| великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; |
| е.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под п |
| Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 ко |
| у, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да |
| који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставило три год |
| ахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Т |
| <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега |
| аг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се |
| очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка |
| са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуц |
| крату иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у |
| у, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, |
| /p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље б |
| Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превоз |
| и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Б |
| уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше г |
| зања и изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} |
| рађена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат |
| што оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, ка |
| ри запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимо |
| игуман је порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је до |
| ао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" /> Стубове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара |
| ју, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Првослав</ |
| кодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> < |
| >Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за нек |
| ијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћем |
| љедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђе |
| а које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију.{S} Богати |
| кровима.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма из које напред ви |
| ђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и |
| љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао |
| Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Св |
| јему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуцима који су иш |
| ги, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и триде |
| венога свеца Василија Острошког.{S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је |
| лавици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Гр |
| а, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево прикл |
| <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Ар |
| овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У п |
| е је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако |
| ије <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти б |
| >Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milestone unit="subSection |
| За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} |
| ареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом ј |
| их ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У мини |
| а није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у мес |
| а, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год |
| рости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева |
| {S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље |
| рес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, |
| фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и б |
| еки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довук |
| даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p |
| сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, |
| очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су изг |
| на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n |
| се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стоја |
| та одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет пр |
| ча</hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибо |
| оје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само |
| а, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са |
| мера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p |
| 201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, те |
| али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стиг |
| јешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњи |
| {S} Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хо |
| n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору |
| } Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према великој слици |
| луд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опш |
| Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који прем |
| вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви |
| да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали |
| од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завладала забуна.{S} Ником |
| тељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>П |
| брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили |
| против Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући се Косову, на глас пјев |
| аха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајић |
| аше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јева |
| на и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар |
| стима!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, |
| , да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од вл |
| тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, о |
| у га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти љу |
| овице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па в |
| учаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и у |
| р-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им |
| </hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикава |
| а свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи |
| ода нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као шт |
| срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на с |
| која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјет |
| е често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> |
| > <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За |
| ицом, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S |
| народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је с |
| > пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух ср |
| p> <p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу два мл |
| него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не может |
| Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, к |
| једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, з |
| д и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду |
| варија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p> |
| е главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арн |
| варија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} К |
| оју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"< |
| ир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milestone uni |
| Никодиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p> |
| ђен је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакну |
| <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље п |
| је средине просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} |
| адемо између двије турске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији |
| , букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут |
| </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то ни |
| с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — |
| ли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S |
| вдје помињати ситнијих беспутности које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред ме |
| чких богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан д |
| не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, |
| х разговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа |
| и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто поп |
| .{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род ј |
| е може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам |
| лом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око |
| е му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S |
| ли нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чарш |
| еки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је сво |
| грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лиц |
| оје сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бј |
| ти Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само |
| ге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>.</p> |
| рећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нек |
| о је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мех |
| се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје с |
| А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone unit="subSection" |
| равој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не |
| вољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљ |
| криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својо |
| наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су на |
| у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други |
| бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су с |
| за“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као |
| драстао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, |
| х.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини |
| Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима л |
| собито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше |
| , те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за кој |
| и он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко |
| есмо прво разговарати о Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да |
| , к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахр |
| ати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Жи |
| нда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрен |
| х дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, б |
| га могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њ |
| ити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нит |
| који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа |
| омоље зидале удовице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштин |
| ак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тул |
| акле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи кој |
| м у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих |
| 9" /> философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — љу |
| и црном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Солому |
| Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађали око овога манастира, духовник исприча и |
| } По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера ј |
| у, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до |
| есто обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још једа |
| шњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим распол |
| је ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске св |
| ебе славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје бр |
| ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви проко |
| n="84" /> велики војни човјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да ј |
| , несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугу |
| ху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше |
| као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Ост |
| : многе им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјет |
| м подницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, к |
| родови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi>, и <hi>П |
| рвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да каж |
| } Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, ко |
| ва за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цви |
| ="114" /> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући па |
| али.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Расп |
| ваних бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеном |
| о као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће |
| о за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што и |
| Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене не |
| тичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себ |
| : — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да |
| Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и поли |
| и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час |
| е слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="18" /> си |
| еобично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... п |
| вријеме и људско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито го |
| иђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оста |
| n="146" /> автономију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ни |
| оше нападати са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мј |
| ћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} |
| p>— Весео био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, од |
| ваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да пребро |
| преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу |
| n="258" /> <p>Видојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и |
| лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први замет |
| Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међ |
| е, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су |
| нови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и тур |
| казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту ср |
| шке; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је |
| 84" /> <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није ос |
| састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драг |
| > <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске |
| ни, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути на |
| <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари |
| ћи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чек |
| есној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, |
| ли-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p> |
| ведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанств |
| лавнога земљака!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гом |
| } Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјест |
| -Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје до |
| Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у д |
| које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поје |
| су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељства између два братска народа |
| ић</hi> и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из |
| молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Ч |
| чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n |
| ћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли једа |
| Фата својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дије |
| ешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мје |
| уги у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје |
| три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може с |
| у.{S} У таким нападима војни команданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p> |
| >И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их н |
| послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али с |
| као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одс |
| варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} |
| еђу Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је ст |
| .{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјешина страже рече:</p> < |
| коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а |
| стом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смј |
| >— Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без |
| е ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици јед |
| мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се в |
| Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан в |
| м гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на т |
| ну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне |
| и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, |
| у је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бија |
| сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone unit="s |
| јеле баталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ |
| Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово |
| ирили с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошт |
| вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њи |
| и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада није |
| си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у С |
| 0" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{ |
| еговање историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвије |
| /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Еса |
| есу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево |
| ијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу |
| аша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб његов, |
| и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— |
| е и носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хам |
| /p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах |
| три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они називали!...</p> <milestone unit="subSection" |
| одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и |
| уги у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — б |
| посник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац |
| p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, |
| едочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит |
| џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p |
| друга — <hi>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, голубињ |
| {S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, |
| ијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и |
| ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Ту |
| зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијес |
| лијепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бег |
| иће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и |
| ој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка прол |
| о о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми с |
| Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и |
| рнож, Сазенож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који |
| а ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве |
| {S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да лов |
| је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не м |
| бала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам да |
| урђеве <pb n="148" /> Стубове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, ра |
| У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам уви |
| то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, били |
| ију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!</p> |
| и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којо |
| о је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, позна |
| Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бис |
| ме и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; |
| Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје |
| у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је |
| pb n="190" /> <p>— Честити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијес |
| Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначк |
| нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан, и је |
| воји стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвој |
| упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријет |
| е хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спрем |
| , био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, изми |
| ене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> < |
| виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вје |
| отом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад |
| шњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за п |
| омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, и |
| "208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде својим путем; што |
| их све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе напојнице, ис |
| заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничар |
| сову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— О |
| /p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде |
| то сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разгово |
| а ознојену <pb n="167" /> коњу, дојурио суварија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанц |
| нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах затво |
| евоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога |
| е предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу, завијајући и припаљују |
| побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, |
| јед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а особито |
| бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) викну:</p> <p>— Трговци путници, не оклијевај |
| Турко мор’!{S} Турко хеј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, п |
| о, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе |
| ласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и н |
| атри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, ис |
| ељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угледавши домаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чи |
| , па нас, тако везане, предадоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе на |
| >Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, ре |
| ругог разговора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако |
| ну.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, |
| ли водиним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се ч |
| одској трпези, имати: печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зр |
| доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> |
| , рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му |
| подине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек |
| улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n=" |
| ом здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> |
| г: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочека |
| ом силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p> <mil |
| е есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијет |
| ије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на кан |
| г, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас |
| ion" /> <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди- |
| о послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на страну страх |
| уди ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.< |
| је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, ра |
| рачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{ |
| Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти |
| је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p> |
| у нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу н |
| n" /> <p>У тамници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно ни |
| и у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у К |
| сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А |
| id="SRP18860_C4"> <head>IV</head> <head>Сужњи</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Ха |
| славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије ч |
| ем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Ч |
| де му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши с |
| у крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не |
| .{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфтија</hi>, устаначки |
| ле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у с |
| њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сив |
| некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и н |
| одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту |
| и: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу |
| но вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, в |
| ко нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p |
| ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани н |
| p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцего |
| босанској предионој независности; тада султан, захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у |
| -Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видајић</hi>, |
| и Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор ауст |
| м златним или црним словима, исписан је Султанов родослов; забележен је дан и година Муратове с |
| о су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита |
| ection" /> <p>Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено |
| >I</head> <head>У очиној кући</head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, с |
| <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколик |
| који је, као башибозучки командир, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Курш |
| ; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехме |
| се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих |
| иша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши |
| хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Поч |
| што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:< |
| а јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <milestone unit="subSection" |
| е, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи |
| за-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби |
| умио описати: небројне пећине, литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе |
| "37" /> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко |
| јерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега затвора, оружан као да |
| Section" /> <p>У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђ |
| о Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло |
| м: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, |
| е, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам |
| сто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> < |
| unit="subSection" /> <pb n="168" /> <p>Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} |
| апери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, гол |
| Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb n="192" |
| љу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друг |
| о; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p>— Смилујт |
| те, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језико |
| шњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, мак |
| аћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води |
| еђу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима, међу немоћним пријатељима, под неком новом в |
| Колашину, близу црногорске границе.{S} Сусједни Црногорци, желећи имати светитеља у својој зем |
| из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за бос |
| шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p |
| смо оне студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, |
| ном, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бист |
| а је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и С |
| им.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о |
| је, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер д |
| ubSection" /> <p>Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, |
| е, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, |
| да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да и |
| ечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђ |
| ој пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крила |
| смо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb n="192" /><hi>Среброгр |
| се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лиј |
| ас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Србе,</l> <l> < |
| ине 1766 <ref target="#SRP18860_N2" />, та је црква била, столица српским патријарсима и, на та |
| ским.</p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања своји |
| рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако |
| него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, |
| мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима јед |
| ди људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, мо |
| бијесни Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смр |
| та Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој с |
| {S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један |
| зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од с |
| и сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би |
| равље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! < |
| у српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, пр |
| одно да не воли један другога; али, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као |
| !{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под сам |
| ест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете ум |
| вали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и затира |
| а у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заишт |
| а и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, свој |
| ма измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе |
| аким даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед в |
| /> философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи |
| умлију, нашем господину среском!</p> <p>Та заповијест, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јере |
| шљапкали водиним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да с |
| .{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Г |
| еманиле, били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком |
| лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p> <p>За |
| ругом Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притиснути туђин, а домородни св |
| нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, т |
| сао о босанској предионој независности; тада султан, захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са с |
| мјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тије |
| ише вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испричасмо не само своју истор |
| ру, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, |
| , <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један друга |
| не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пуст |
| осанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју п |
| о им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце н |
| баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не |
| гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо |
| спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај послужи! |
| са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окуп |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој незави |
| p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За |
| обру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да |
| су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капе |
| ио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и дока |
| , да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што |
| Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, уп |
| је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не бо |
| ње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, к |
| вице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> |
| находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обича |
| ада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све ш |
| ила, столица српским патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној упра |
| оружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и комис |
| > да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на м |
| доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</ |
| >— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичн |
| на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; о |
| у Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једи |
| лећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа н |
| зеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и пон |
| од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћ |
| > <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је |
| оје су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цви |
| своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља |
| о то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То с |
| им земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три |
| ста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, не |
| ри?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље |
| <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мил |
| бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу |
| е племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека ко |
| p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <milestone unit="subSe |
| </quote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу |
| мисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту |
| окле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата |
| н је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смје |
| чи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> |
| и, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, д |
| а жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше н |
| а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Жи |
| је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p |
| ео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну т |
| оњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</ |
| преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге че |
| јсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира з |
| ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије ве |
| Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су С |
| зну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једно |
| а вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p |
| и Павиној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</ |
| /p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је так |
| да он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које се циј |
| p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</ |
| тли себи да може читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послије неких молитава које је читао |
| и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не сл |
| т, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у |
| од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Ми |
| а шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, |
| редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о |
| редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пођ |
| олико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показ |
| идова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази |
| и неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски с |
| >!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> < |
| Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сва |
| етињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њи |
| тац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде кап |
| та.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они |
| /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не |
| оговор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прили |
| , ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка |
| се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царов |
| а ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца |
| за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе |
| и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер даље: — |
| оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <milestone unit="su |
| од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војни команданти су имали заповијест, да |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У таким, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре дв |
| раћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„ |
| — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а св |
| е наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада |
| ак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чаш |
| престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му |
| ти!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и |
| .{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— О |
| лаву не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како |
| омолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђ |
| Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, тако везане, предадоше једном суварији, да нас тјера па |
| Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти м |
| суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни друг |
| И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се о |
| и њене почеше се сретати <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су |
| е све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они називали!...</p> <milestone unit="subSec |
| е, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распозн |
| дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало п |
| трпе неку <pb n="146" /> автономију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском у |
| о је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску н |
| изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} У |
| да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по шт |
| долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n="190" /> <p>— Честити |
| уша.</p> <p>Главна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њ |
| ог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских буква |
| акоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточ |
| ише српски!</p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, |
| јепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више |
| на! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин с |
| под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да |
| {S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа |
| ји су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, з |
| рица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече в |
| ре, кокошари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим з |
| оља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Го |
| т слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</ |
| у својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у по |
| дишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> |
| не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травни |
| /p> <p>Послије тога спријатељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим гов |
| ру, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.< |
| нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропа |
| ега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгор |
| табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да с |
| " /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>С |
| ац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit="subSection" |
| н Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и не |
| ији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих |
| уго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, да |
| на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У ов |
| вари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су |
| опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом кла |
| много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила к |
| у, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломан |
| е би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост |
| ац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни ст |
| се сретати <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, нак |
| шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све |
| е пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се |
| еч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па |
| у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} О |
| е за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве својега славнога земљака!</p> <p> |
| ко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да је |
| Разумијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, уг |
| eraciji) --> <pb n="235" /> <p>Говорећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно н |
| оје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју |
| е потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам л |
| е било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу ч |
| описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у |
| ста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разгледајући грађевину, и разговарајући се |
| ађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гони два <pb n="248" /> ју |
| азујемо оком него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које с |
| о и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи |
| Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је н |
| >— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Оста |
| јепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се |
| те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и ра |
| /p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} |
| не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра |
| ло једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, к |
| три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херцегови |
| им словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим сл |
| евиђеному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера |
| у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није видјела, што оно ри |
| е му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како |
| ка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са |
| подар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> |
| иримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у сво |
| а чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши |
| нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <mi |
| д Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, |
| рдији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, |
| га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n="222" /> и у |
| ан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћут |
| и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије |
| о га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и сти |
| за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба |
| к носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на |
| ђу Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Французима то ништа не смета с |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ноћ јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају сл |
| тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава. |
| ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, нека |
| а кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамнова |
| <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћат |
| " /> <p>Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="191" |
| га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С о |
| а, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било нам |
| ховник даље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од |
| још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један запт |
| дно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижни |
| рити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете како се буни турска царевина!</p> |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У тамници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видје |
| га сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тог |
| ...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у |
| нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је |
| који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и |
| аше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p |
| у: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад би |
| какве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упит |
| и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:< |
| , не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа не |
| правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу |
| ч шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац |
| очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докл |
| а нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у н |
| опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким стражарима бијаше родом из Травника.{S} Позна |
| ilestone unit="subSection" /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни је |
| овни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, к |
| /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и д |
| <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} И |
| без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, |
| ео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву |
| е, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака и |
| Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити |
| вију, и постао католички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народ |
| ана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! п |
| довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији, а испод р |
| желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; ов |
| плавих, увијек насмијаних очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му |
| еним покровима.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма из које на |
| ва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну |
| е голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Т |
| дећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Мом |
| ош, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под ј |
| је послати Зворнику поздравље, него низ Тару.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, видиш, |
| ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb n= |
| е главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да |
| прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави |
| но је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ко |
| славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мрави!</l |
| велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одговори митропо |
| рца поздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Твој доброжелатељ</p> <p>у Андријевици <hi>Јаков Бакић< |
| ој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пос |
| ија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао једа |
| вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу деп |
| а захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова |
| } Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде Путник“</p> </div> </body> <back> <di |
| је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазн |
| це.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тв |
| ст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, |
| ече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када б |
| знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута з |
| <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</ |
| — Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; |
| ти, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> |
| весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у о |
| ис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи |
| ј дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:< |
| уга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} |
| : у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и |
| витих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш |
| /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме ж |
| побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Тво |
| и један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што г |
| и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, ко |
| "43" /> <p>— Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући |
| своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!</p> < |
| — Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144" /> <p>По |
| Стеван Немања, сабирач српских земаља, творац српске државне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али |
| двоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник св |
| >И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно постање;</l> <l>Ка јединству упућ |
| у:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на з |
| била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и о |
| а је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и |
| ли, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, д |
| ба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменити |
| , упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере н |
| ојао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије?</ |
| шћанском вјером и црквом.</p> <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македо |
| динога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: |
| вом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан |
| зграда босанскога кроја, около ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са |
| {S} Послије неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одриј |
| прави.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начинила читава вароши |
| риска, <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у |
| спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и |
| Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душ |
| {S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они |
| удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови лег |
| и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко н |
| штита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang |
| уде у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са ст |
| оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми |
| , још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним згр |
| ндари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван |
| ран, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му тикви |
| павши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с т |
| арод да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучн |
| ојему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, п |
| оје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из његовога пера |
| и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и да |
| з Подгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијев |
| ше ватру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За в |
| Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе |
| На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на др |
| , или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођ |
| 2; ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с к |
| и разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуж |
| кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза |
| напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, д |
| шетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјештеник.{S |
| умлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, ал |
| нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим |
| Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</ |
| се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“ |
| е помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанс |
| </p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p |
| е из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, с |
| -Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће уда |
| овора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, д |
| Послије џамије, одосмо турском конзулу, те пријависмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, |
| стили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n="190" /> <p>— Ч |
| сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелил |
| опљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тај |
| што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се |
| и, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пр |
| слије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш б |
| — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узет |
| ко наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, д |
| а свим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> < |
| Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдј |
| а, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви |
| у, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... изда |
| а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муници |
| обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш о |
| ла да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толи |
| ше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни |
| вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који |
| бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу |
| е.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих |
| о плакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Бо |
| а не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим.{S} |
| .{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе |
| кумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Пр |
| а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p |
| <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> |
| и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога ј |
| и својега <pb n="18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи |
| су окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се виш |
| тице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игум |
| свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; |
| Неописаним напрезањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо он |
| мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник |
| није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. л |
| влаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједи |
| велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могош |
| ку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи ср |
| у смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p> |
| у Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Жива |
| тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, права бекр |
| арјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је |
| е намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, поз |
| јевачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне нек |
| .</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода |
| об се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени: |
| јецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Ко |
| Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере? |
| > Перо: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, п |
| се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењ |
| шци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p |
| а Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја п |
| епа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни |
| ори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим |
| многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су изгину |
| од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То |
| ече задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </div> <pb n="55" /> <div typ |
| /p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрли |
| ано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштав |
| се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти баба |
| браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</ |
| дговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихват |
| неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и веч |
| : за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на тра |
| повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас н |
| зами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а ка |
| ; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p |
| јеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужил |
| и шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, |
| </hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти |
| очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све |
| Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, да овога путника, Момира Видића, |
| b n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога т |
| >— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, |
| три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крвцу |
| добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши с |
| осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н |
| <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо |
| <l>„Вишњи Боже, васељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке све |
| и сићани мрави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, |
| вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој |
| чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него низ Тару. |
| знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљан |
| е Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао |
| Хвала Богу самостворитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајк |
| нице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још неш |
| спасовна, високо дигнута застава, којој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете |
| којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да |
| по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде чо |
| ану страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећи |
| собито преко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обра |
| /p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом м |
| а другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један стари |
| n="217" /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика измеђ |
| дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, животворна; она о |
| бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку |
| м хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p> |
| је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и како |
| ="45" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синк |
| ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек |
| чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, д |
| е оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама |
| ти: печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као |
| неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспје |
| бар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка п |
| е у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и |
| аља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: |
| да по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше |
| е турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на |
| : али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се |
| мо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између |
| о год из наших многих разговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— По |
| ћо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову меда |
| е с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и ок |
| о се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај посл |
| ан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И |
| сли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су мн |
| то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milestone un |
| ињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доб |
| и земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb n="145" /> |
| ке круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за |
| Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </div> <pb n="262" /> <div typ |
| својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је |
| се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори о |
| анас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској околини, |
| јући се.</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стров |
| не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отима |
| скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан |
| дом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад |
| ели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест |
| с је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <pb n="139" /> капетан, к |
| раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и чинили су мн |
| ста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа!{S} Шаљи пар |
| p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; п |
| </hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Телеграфиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да |
| уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.</p> <p>Овај Сократ, р |
| асни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Ту |
| ода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Из |
| све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих краје |
| нију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да А |
| какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала како се глед |
| ово, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од |
| на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему |
| водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, |
| ле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: |
| дна од друге толико размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="169" /> |
| дио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресе |
| им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском |
| ада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једн |
| ко вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак |
| на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у ли |
| саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати сит |
| манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету |
| кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, ч |
| у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу |
| смо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице |
| ="134" /> <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— |
| црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хриш |
| вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз ј |
| Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одла |
| е Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министарском савјету на <pb n= |
| овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Једа |
| е им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријеко |
| јесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који |
| сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, п |
| јерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој с |
| састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.< |
| потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем своји |
| <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами в |
| облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котла |
| ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> куда војска прође! </hi> Али |
| наш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> </quote> <milestone |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и |
| е наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="50" /> видом, да се |
| е; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једу |
| и дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута. |
| што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се п |
| Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевропс |
| њ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, нај |
| али мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио с |
| А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> < |
| milestone unit="subSection" /> <p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави |
| ру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрш |
| из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Жива |
| и што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срд |
| сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што |
| уд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још |
| слије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <milestone unit= |
| у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру не |
| кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У млад |
| за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, |
| о дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу н |
| Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима свој |
| ад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта в |
| ј мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расл |
| ец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:</p> <quote> |
| ту, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: < |
| че, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни |
| мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упи |
| едничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих племена на Ба |
| /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје уд |
| а непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} |
| м:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли св |
| рије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша ср |
| боравио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада |
| </p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А |
| му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, |
| ате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам |
| њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} |
| мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!< |
| ни.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> < |
| нима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје ј |
| тили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на гр |
| му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! |
| ити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и |
| и читанака?....</p> <pb n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— К |
| , носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мал |
| сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу кри |
| су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на са |
| ету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати |
| , да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</ |
| вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и ј |
| упитаће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> <p>— Познато је, одгов |
| три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад |
| во ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде |
| нови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми пис |
| ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава ч |
| и првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије т |
| е слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти ми |
| као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?. |
| иш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала В |
| Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — |
| ; дворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; док |
| сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке |
| долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шали |
| во ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Звор |
| меру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него |
| , док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, до |
| ити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али.. |
| је уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, ст |
| страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му д |
| го што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све |
| би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику наход |
| , изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао! |
| е што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са св |
| ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погл |
| ри Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша на |
| се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега? |
| ем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ |
| хмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненад |
| стане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде Путник“</p> </div> < |
| три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, ј |
| е не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Омер зат |
| срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком |
| једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, та |
| вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за |
| Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>А |
| ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у т |
| ли међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За |
| p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к |
| шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога нес |
| стање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quote> |
| <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послу |
| </p> <p> <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па м |
| мо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха уч |
| вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вје |
| тиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p |
| коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и |
| умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски ц |
| овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мал |
| ћи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</ |
| вши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже |
| е, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је с |
| :</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу молбу...</p> <pb n="42" |
| олази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> |
| ауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Твој доб |
| е моје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи ј |
| е ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи ко |
| ве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на |
| и овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедов |
| ш насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плат |
| му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђули |
| > <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — |
| о, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је вр |
| </p> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone unit="subSecti |
| да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, траж |
| .</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш |
| е узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Т |
| е говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто |
| авши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељак |
| — О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су по |
| ли се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Н |
| дговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, ви |
| , гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на |
| аље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа!{S} Шаљи пара!</hi> </p> < |
| а ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„ |
| говине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредов |
| раница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: |
| у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86 |
| о сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, |
| </p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p> |
| hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одгово |
| а</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бив |
| Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> |
| , у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски владика посл |
| ари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљеп |
| и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, п |
| едини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и од |
| редом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисм |
| дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, |
| ришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Ње |
| врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да н |
| е добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, |
| Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Т |
| ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свије |
| њено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућ |
| сни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} |
| ицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан |
| сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сах |
| алица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{ |
| његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у каза |
| ахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио |
| алица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста |
| Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добр |
| 196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старк |
| се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, |
| сте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујм |
| > <p>Суварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће п |
| звизнуло камџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу |
| аво, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога |
| једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p |
| калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше |
| о! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p |
| каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, |
| има висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златним или црним словима, испис |
| p> <p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни |
| ј приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и |
| старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су |
| оме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо |
| ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и |
| ћи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије год |
| у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници |
| си велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо |
| а, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња |
| рани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутс |
| њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> |
| кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџакл |
| tone unit="subSection" /> <p>У таким, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре двије недје |
| в ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb n= |
| али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, |
| твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових |
| от притиснутим народима; она преживљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у на |
| нутим народима; она преживљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега наро |
| а се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђак |
| ова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути п |
| и арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, |
| другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пе |
| иљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вули |
| данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко |
| како мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> <p>— Познато је, одговори Никола: — да |
| гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугача |
| > да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — зан |
| ји, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призр |
| од туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар |
| лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, |
| и од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изм |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једнога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Звор |
| један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што год из |
| ах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својо |
| <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Ма |
| n="135" /> <p>— Чудна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додад |
| >Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати |
| језданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају пр |
| /p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглаш |
| и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито ус |
| зане, предадоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Ус |
| чију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?< |
| и од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Б |
| на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна |
| ам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> |
| ј, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је |
| е српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, |
| Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} |
| ић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> |
| је близу никака <pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</ |
| оде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та |
| гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили |
| еци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих |
| а од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учинисмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| а тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка п |
| ступисмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од земље за два |
| ла тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изну |
| женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у |
| зговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, р |
| е пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што с |
| — Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, |
| реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прили |
| врши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одав |
| једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, |
| .{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код |
| само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да м |
| огла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и |
| хинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старо |
| а, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бија |
| ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хр |
| ка мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као |
| клала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Требјешанима па, у очи |
| пуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> |
| <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{ |
| ао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова |
| ога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је ско |
| аће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може |
| ебернож, Сазенож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, к |
| ворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раниј |
| лиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турс |
| у да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу |
| јаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</no |
| ске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi>Фо |
| њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивиц |
| божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мрт |
| о крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су |
| ј мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по о |
| у српску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, |
| ка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, |
| би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава |
| ехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници по |
| вије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи |
| је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, некол |
| емачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижу |
| утра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, |
| умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p |
| е у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихови |
| е довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миља |
| оштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војн |
| једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb n="246" /> при свему своме жалосном стању, уста |
| рипада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије |
| о проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, нада |
| ажим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из |
| данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је |
| а да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма ника |
| мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, |
| трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, |
| пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им п |
| ијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио ве |
| ни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља |
| <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p |
| то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши |
| их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задо |
| а мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи ј |
| што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одго |
| за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, |
| ну највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, д |
| д-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро |
| љад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бит |
| а Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и |
| {S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела |
| јора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му |
| <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, |
| имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; ј |
| повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на св |
| ћани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајм |
| а овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изи |
| дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на сил |
| ме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да |
| ико стотина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арна |
| ма се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјетето |
| ри кајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима |
| па Талијанима, Нијемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити ве |
| То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један н |
| радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— |
| и, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је т |
| /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два |
| ?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} |
| p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се |
| оји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово ј |
| Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који |
| ветињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи |
| породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које |
| , и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ пос |
| грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјев |
| иљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити бе |
| осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="1 |
| и се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су сво |
| љиву игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не |
| средина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, на |
| и уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па |
| ка стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана смотреност онако калуђерски кроз нос |
| ити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S |
| ски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — |
| ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста и |
| њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хро |
| прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>О |
| мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се др |
| упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причат |
| уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупни |
| говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику |
| ин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, до |
| и Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бо |
| е савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села) |
| hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је ч |
| лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само |
| момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — ма |
| Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморног |
| епи господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <h |
| мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала |
| оре, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
| >Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему дје |
| ад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме д |
| троније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо |
| и за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, ал |
| бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије |
| кону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; д |
| та нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега б |
| ше нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, м |
| упили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измије |
| рчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје ка |
| народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго н |
| ем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком ск |
| лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје |
| ијатељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанство из међународних одношаја ц |
| ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш |
| бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не вид |
| ош пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разб |
| е.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!< |
| род смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да |
| сти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ет |
| јесто <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, дубоко уздахну.</p> <pb n="106" /> <p>— Што тол |
| а здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити |
| лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају с |
| .</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми |
| до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и в |
| ји имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина п |
| : а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испос |
| ога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и с |
| има си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши б |
| о, нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу |
| амо рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море! |
| о цијела српска историја!</p> <p>— Како то мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, |
| и му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових |
| рнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, |
| цијелој овој приповијетци.</p> <p>Писмо то гласи:</p> <p>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам |
| српске државне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја |
| ли, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје |
| ајбољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима |
| зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци чест |
| иљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бија |
| мирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} |
| бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и догово |
| оме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику |
| ју младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Е |
| јемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!< |
| услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у |
| е старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад |
| икну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одм |
| ="de-Cyrl">Дас ист гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу т |
| d. n. n. s. n. t. d. g.</foreign></hi> (То јест <hi><foreign xml:lang="la">Non nobis, domine, n |
| <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Оме |
| прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То пољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао по |
| азобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам |
| свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> <milestone unit="subSectio |
| етића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом |
| јест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе ра |
| како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман |
| зна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бу |
| уби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјел |
| а што спасава од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учинисмо.</p> <milestone unit="subSect |
| нају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога |
| која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас |
| ој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни жив |
| и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе |
| а своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали |
| ешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово |
| Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упи |
| те? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога са |
| зе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n=" |
| писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Пољ |
| сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?< |
| лнога дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви ни |
| а тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <p |
| ше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском з |
| два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је сре |
| и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико |
| ак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куд |
| зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једно |
| чаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за соб |
| а ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; чет |
| ne unit="subSection" /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човј |
| и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њим |
| стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сиј |
| хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, о |
| ан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> < |
| једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у |
| екају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средо |
| ма српским.</p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања |
| ога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац |
| ући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за |
| је се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши о |
| нство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да |
| т проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, |
| нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, д |
| би не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше |
| p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов |
| <p>С овим Николом провели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало поврат |
| м латинским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно |
| ање траја једно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражар |
| аспита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које |
| отово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи ро |
| и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзи |
| ћу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>муртаде</hi> (издајице) својих пл |
| мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда |
| ака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> |
| е смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија |
| ојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој |
| зна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријатељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смј |
| вом народу него туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир Мехмед-Соколовић (1546 —1579) |
| " /> од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији Турци, |
| и хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> <milestone unit=" |
| љу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, не |
| а!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, по |
| рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и |
| ају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се може на |
| ој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Ом |
| јаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо |
| кве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и о |
| ила нека средина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, пос |
| крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омерово |
| а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је |
| у, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се иск |
| идио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом до |
| о ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађо |
| о од првобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затр |
| веза, остали у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им |
| ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обра |
| pb n="265" /> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу |
| рло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуд |
| и опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јереми |
| сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда |
| ју, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>х |
| i>Муфтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз р |
| увши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши |
| високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунав |
| бове својих; предака, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жи |
| p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад ј |
| {S} Он је, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Б |
| и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих разлика између мјеста и мјеста, између кр |
| ед-Соколовић (1546 —1579), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећ |
| на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти з |
| а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Ала |
| путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p |
| мо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у К |
| </p> <pb n="165" /> <p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја |
| ни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својем |
| уд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија о |
| су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која се пролије на |
| би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Аг |
| 9" /> овога младића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, св |
| рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега нејма много у Босни.{S |
| и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готов |
| Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на |
| одмах одосмо разгледати толико чувену и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац |
| пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори |
| де протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том |
| и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и толико поштовану Дечанску цркву, по кој |
| пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сеља |
| исоке Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се необичн |
| јници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</ |
| тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, закр |
| ко уздахну.</p> <pb n="106" /> <p>— Што толико уздахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никши |
| крињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико |
| отећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху |
| пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лис |
| ; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмир |
| куд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му |
| /p> <p>У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Деча |
| нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устаја |
| чег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти њ |
| >— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један другога; али ако им |
| данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платн |
| увар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овак |
| брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухва |
| > ђацима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човје |
| у руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци |
| ошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; до |
| ставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјец |
| мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а д |
| бале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и |
| ој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је сво |
| те.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику г |
| давно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су |
| осте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и простран |
| ји су на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лиј |
| драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испит |
| p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарим |
| у они: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску з |
| .</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници |
| Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез |
| су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да глед |
| Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Меле |
| бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда |
| , да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и |
| it="subSection" /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје |
| из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали рије |
| и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ гово |
| ја је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</p> |
| l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџами |
| и, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се И |
| се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, |
| ко је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су |
| а заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} Против својега обичаја, сједе и <pb n="10" |
| , ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, настави |
| не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч |
| о људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, |
| него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само |
| , упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, по |
| е горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, прав |
| пролије на горњем боју, <pb n="169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</ |
| ните лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћина Ма |
| м, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l |
| за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепш |
| ад тамничким стражарима бијаше родом из Травника.{S} Познавши <pb n="210" /> по говору да смо м |
| брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролаз |
| па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом дру |
| и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу: <hi>Фаљен Исус |
| к, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун пут |
| прави, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком поштом, Госпо |
| од да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо |
| окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипа |
| : разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призре |
| епливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А |
| д-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до |
| Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и п |
| е Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакрива |
| те кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n="190" /> <p>— Честити Паша!{S} Нас с |
| окраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</ |
| аутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>Познато је, продужа |
| овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге |
| добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз |
| а с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гредом ишчупасмо два |
| а, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз |
| и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш ме |
| све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се по |
| нске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила....</p> <pb n="17" /> <p>Ово девето дијете бија |
| фије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одиј |
| ки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да |
| ада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви |
| <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима з |
| ликој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; не |
| овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје ор |
| ала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у |
| а, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе |
| асрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!. |
| пски их стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мр |
| донију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се |
| ка; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, ка |
| фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекак |
| , у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Дан |
| и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепен |
| те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — О |
| ави на граници своје власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине |
| умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...</p |
| Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} |
| није, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих |
| и на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравају <pb n="161" |
| ош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турц |
| рија).</p> <pb n="128" /> <p>Највећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадар |
| ко се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, |
| p>„-Још нијесам стигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој |
| i>.{S} Ово је мала варошица, посредница трговини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су |
| n="31" /> пашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у |
| чинила читава варошица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је |
| о, и оне мале капице црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са |
| х другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младог |
| Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Те |
| Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно уз |
| пратилац наш (суварија) викну:</p> <p>— Трговци путници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдј |
| n="218" /> даље, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> |
| и, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мном |
| и право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбан |
| , и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгориц |
| сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лов |
| путовати по земљама Јужних Словена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отвориш |
| тив, <pb n="217" /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разл |
| овога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни једа |
| /p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бит |
| своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпи |
| не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми бу |
| > <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone unit="subSection" |
| : мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини са |
| } На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме |
| тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо пријатељс |
| вега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се прокрадемо између двије |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија |
| урски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је турским |
| оше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели д |
| тах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причати м |
| сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Манастир Косијерево</hi |
| </p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{ |
| е до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока. |
| ц: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су нациј |
| Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Сл |
| у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће угину |
| у су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бр |
| упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјер |
| од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, дубоко уздахну.</ |
| Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборавише српски!</p> <p>— |
| ици.{S} То се клање, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и |
| ко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, |
| е пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну |
| ао Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и он |
| от!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико тренутака одмора вратише нам <pb n="244" /> вољу да опе |
| борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, на |
| а се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијести овако плаха господ |
| ог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Бар |
| санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као |
| дом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим ш |
| !{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мра |
| p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте |
| ше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target="#SRP18860_N1" /> граница између Црн |
| им ријеке <hi>Трепче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или |
| контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target="#SRP18860_N1" |
| e xml:id="SRP18860_N1"> Осим ријеке <hi>Трепче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зн |
| а казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради |
| ова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Г |
| мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговор |
| авославнога, до године — Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога из |
| ијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемл |
| кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, |
| ези, имати: печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и лед |
| де, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p |
| је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех |
| бин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, |
| ти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и |
| де Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> |
| н, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис мо |
| наути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши м |
| gloriam</foreign></hi>).</p> <p>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, |
| овци, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! ка |
| као да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују |
| заштиту припознатих служитеља Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила |
| рави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили |
| о несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераб |
| и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, т |
| ити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјер |
| силије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочек |
| Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, |
| њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они назива |
| ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака |
| {S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одго |
| вље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> прво м |
| риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које са |
| tone unit="subSection" /> <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косо |
| шњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p> |
| очи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Кр |
| сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о <pb |
| војега <pb n="18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да |
| м пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S |
| !...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Ба |
| суд).</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај з |
| Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфтиј |
| Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите |
| носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве |
| } Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише |
| велики <pb n="61" /> и пространи хајат (тријем), који је отворен према завјетарју.{S} У тријему |
| е Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздан |
| дане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и оде |
| , једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у крају је |
| који је отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти |
| ува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p> |
| емљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и |
| вори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока |
| реда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сеља |
| ор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, |
| суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, |
| дине просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Визан |
| увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испо |
| к.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" / |
| које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком ј |
| о, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S |
| "18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све др |
| дрите Србе,</l> <l> <hi>Народ један али тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувају слошки,< |
| ар</hi>, и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младенаца, благосиљају их, и ж |
| ухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мри |
| ноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело |
| ећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, јо |
| сти и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И ов |
| е знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим.{S} Пр |
| разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и сп |
| бовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</ |
| аћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш м |
| манастиру долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, <pb n="109" /> падне пр |
| рибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</ |
| 22" /> и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану |
| p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се |
| се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани |
| ли из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не пит |
| Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи |
| сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> автономију.{S} Тако, причали с |
| , и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе |
| велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман |
| је се може, једнога дана, на господској трпези, имати: печења од јагњета сугарета, трешања тек |
| да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и |
| овори Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а |
| ијих беспутности које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу на |
| ругу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да уско |
| во што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с то |
| равио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје |
| икад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево |
| не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво |
| дарисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде |
| имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Звор |
| рбијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије цркв |
| без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све |
| се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћ |
| га Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за другима.</p> <p>— Они поганац, Радој |
| јеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвеће |
| <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не |
| урске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није |
| о; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо |
| , и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколи |
| > <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто ми |
| а; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није з |
| зар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <pb n="139" /> капетан, који нас не |
| рош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, и |
| маће нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!. |
| S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <pb n="139" /> кап |
| } О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонит |
| p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо |
| с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући та |
| стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица з |
| Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим небом, провели десет |
| аптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} О |
| шица Цетиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске с |
| у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по бос |
| несене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p |
| варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесм |
| и те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По |
| вићима, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p |
| ћ, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си |
| ам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам о |
| и 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколик |
| су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавш |
| га, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале |
| ри он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шо |
| очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фр |
| ечером, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <milestone unit="subSect |
| сош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одмах: |
| </p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водон |
| , рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb |
| ашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залу |
| е: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетињ |
| , коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српске с |
| м својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и |
| /> маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки з |
| о хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За т |
| во неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи ц |
| ља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино |
| је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лијепи го |
| отраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, на |
| пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необичн |
| власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па |
| ја је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, ка |
| пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја |
| е ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... и |
| васије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, м |
| вају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесе |
| ше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> < |
| ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме |
| рављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p |
| <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувш |
| с, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски побједн |
| у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута |
| е је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гла |
| се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за д |
| ма у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, је |
| о нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</p> <milestone unit="subSectio |
| , злима — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћи |
| ужбу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза то |
| њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко п |
| лакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну |
| рника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреб |
| село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло нег |
| а, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће....</p> <pb n="82" /> <p>— Зар |
| , а охоли Рим — на класичком латинском, туђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу |
| је чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир Мехме |
| заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи |
| а ће, тада, кршну Македонију притиснути туђин, а домородни свађачи остаће да криве један другог |
| којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — јез |
| За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу доб |
| S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: ук |
| ти без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се с |
| унити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповијеткама и п |
| д неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина |
| во како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прог |
| али, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све |
| сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане уч |
| аповједник турске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи |
| ктове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа |
| ове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не |
| ва, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n="49" /> градину води на об |
| estone unit="subSection" /> <p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јунач |
| ћи на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Б |
| побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с по |
| лтанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> <pb n="207" /> |
| минусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Жив |
| , то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, п |
| ога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући |
| трашније од свега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се прокрадемо |
| у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који |
| нац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се ср |
| S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!. |
| и <pb n="192" /><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна ноћисмо у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У |
| спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потеза |
| Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, |
| <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и власт аустриска, <pb n="58" |
| штољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи |
| сте, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен |
| тена у једној великој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, б |
| на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једрен |
| ј такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другуј |
| је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, |
| и и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мис |
| јнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како кој |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је об |
| да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> < |
| је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вриј |
| црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, наставља игуман: — п |
| {S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> <p>У том пр |
| је уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код Доње |
| ерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста |
| тину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, |
| лу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се за њима камењ |
| /> <p>Чувши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска д |
| их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље враћени, гунђаху против Омера, |
| ик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме |
| азисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог д |
| у припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’!{S} Турко хеј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, |
| често понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’!{S} Турко хеј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик |
| по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У тако |
| оворе један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једнов |
| алост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: дана |
| рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска власт није ништа учинила да његове <pb n="186" / |
| /p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што. |
| Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, |
| те у тамници, заборавићете како се буни турска царевина!</p> <pb n="221" /> <p>— Смилуј се, чес |
| српске породице, само потурчене.</p> <p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, |
| ају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја |
| итељ и добродушни старац измакли испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале |
| нојевића, одакле је он, узмичући испред турске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у |
| а Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и |
| у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удо |
| 53" /> је да се прокрадемо између двије турске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А к |
| сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Мл |
| ивице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјен |
| зговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ с |
| Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> С |
| рије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већ |
| 18860_N1" /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> |
| ке дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјет |
| 27 априла 1595, Синан-Паша, заповједник турске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег је |
| омисија, да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога |
| кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: |
| ао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да ком |
| н, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао од |
| </hi>, <hi>католички фратар</hi>, и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младе |
| е: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у |
| да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с нек |
| , одговорих ја, и своје име записах <hi>турским словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упит |
| ћа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни |
| тво из међународних одношаја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом кр |
| рошица нова, постала највише са границе турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, с |
| ао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а српским риј |
| ма иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, на |
| пча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква д |
| ного је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаки |
| аницу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да |
| рим небом, провели десет дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста |
| у страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском конзулу, те пријависмо своје путне исправе.{S} |
| ши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <milestone unit="subSectio |
| и, пратио, отпјева једну <pb n="155" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, в |
| едрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху |
| је од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S |
| ли су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше |
| аше своје земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај |
| олике десетине година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> авт |
| <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза |
| како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгори |
| има да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, |
| ник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју |
| " /> <p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Сам |
| туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући усн |
| ореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као шт |
| мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, за |
| , послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p |
| ="213" /> чија је управо Македонија?{S} Турци веле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето |
| ва.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, |
| сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље |
| pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове |
| ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклањају |
| раја једно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се |
| ино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, |
| лањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у |
| ћом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у манаст |
| ња — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражиш |
| иру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о |
| урци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, к |
| а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађали |
| а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад ни |
| а, какав обично носе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није |
| ле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута |
| е, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе д |
| литвено доба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p |
| Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеу |
| ом, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> |
| ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> |
| на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко <pb n="39" /> овога младића Мус |
| , до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хам |
| p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних б |
| /> даље, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушав |
| него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам |
| а</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу бија |
| з пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Све |
| Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је својом |
| Весео био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрек |
| Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, нег |
| ао:</p> <p>— Косовски побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, |
| сти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био |
| он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — |
| , у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, з |
| а што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац: |
| е, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџ |
| вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаше казивати како је било у зн |
| кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље |
| оше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <m |
| /p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> |
| к?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p |
| ави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и ово |
| ким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да на |
| Хајде, не дангуби! повика један старији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разгово |
| ојник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p> <p> |
| одаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, назува |
| , странци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немар |
| ени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</ |
| У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он |
| учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати |
| говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> |
| Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни |
| села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старј |
| >Бабину Мосту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их |
| > (напријед)!</p> <p>Војници наступише; Турчина ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше |
| вуда нигдје близу никака <pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају |
| ако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу: <hi>Фа |
| икаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?< |
| обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу |
| Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари |
| ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору с |
| но дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га у |
| ву дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су с |
| — Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда тр |
| p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p> |
| дем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у п |
| пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љ |
| дући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> < |
| никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, |
| ведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S |
| </p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј м |
| ар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова и читанака |
| а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босн |
| продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо при |
| у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</ |
| и могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; |
| о ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под њ |
| кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје |
| већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у ман |
| ћи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши |
| то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни човје |
| н смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, богатиј |
| ди, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене д |
| а су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528 |
| ијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да м |
| n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! не |
| p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати |
| ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> |
| из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити ш |
| постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <milest |
| усте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одм |
| к нашег народног препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и леб |
| та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих својих пр |
| p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb n="138" /> п |
| } Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што с |
| ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле |
| оп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан п |
| /p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наш |
| а, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Сми |
| гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјего |
| та.{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам т |
| с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </div> <pb n="262" /> <div |
| /> другом Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притиснути туђин, а домородн |
| какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p |
| Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не глед |
| p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својо |
| ке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сј |
| у рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику.{S} Иби |
| акаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, бе |
| иван домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> < |
| о је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах запад |
| Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> < |
| куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, |
| ћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека |
| , него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene s |
| о, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисл |
| пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пре |
| нде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гд |
| лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што ј |
| pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p |
| <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одг |
| есте овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му |
| и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица |
| ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху |
| и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гл |
| у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Ср |
| муша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Пока |
| даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, |
| има не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће са |
| атска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између |
| p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p |
| а се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....< |
| се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо с |
| као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских |
| на седморице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p |
| >— Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај се |
| и да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад |
| зати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинит |
| пским земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све т |
| ече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— |
| p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они |
| а некад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао м |
| — Како год нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим п |
| народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <pb n="214" /> д |
| и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, и |
| а сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се некол |
| а кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк |
| p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд |
| ш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, ви |
| А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледа |
| ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подгоричанин, <pb n="133" /> махнувши везо |
| n="159" /> <p>— Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, ов |
| е, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босн |
| мија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и |
| ошевић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се |
| ијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по ов |
| Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, |
| ти....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све |
| — Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их |
| ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p |
| на, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније укл |
| смо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> |
| на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј му |
| <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S |
| обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p> |
| радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће д |
| се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се |
| а Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p |
| } Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо с |
| се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хв |
| ти већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни ови |
| он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на |
| , па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се з |
| аћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} |
| пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у гл |
| идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика |
| ао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два н |
| нде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у с |
| што брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> <milestone unit="subSection" |
| све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирају |
| ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, наро |
| е селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никши |
| ријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша! |
| се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им не ом |
| к и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <milestone unit="subSect |
| -Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гла |
| ним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочит |
| ена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали |
| ајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> |
| хотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијеп |
| не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год |
| о потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milestone unit=" |
| l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</ |
| <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједити < |
| о и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију |
| ости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, |
| <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ћ |
| рани ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошље |
| дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за пој |
| е, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што |
| ек тада домаћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје д |
| ви јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије то |
| ога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску властелу, |
| /p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... < |
| <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера |
| у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Но |
| > сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му |
| , који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допр |
| рпске страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа |
| у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди в |
| ћ пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори |
| Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него |
| р-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} |
| рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! ( |
| дабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје |
| </p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опе |
| ошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Б |
| како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <milestone unit="su |
| рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подб |
| жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћи |
| чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога добр |
| им стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Излазећи из дућана, стран |
| од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо прогово |
| >латиницом</hi>; Никодим се потписа <hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене П |
| н, у битци <pb n="164" /> на Велблужду (Ћостендилу) надби Мијаила који, изгубивши битку, изгуби |
| да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Б |
| сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блије |
| Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас |
| мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар |
| псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, |
| ) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </div> <pb n="55" /> <div |
| од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</ |
| брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам |
| Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Вид |
| /p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине ова |
| > <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест го |
| дмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! |
| кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, е |
| , ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, |
| <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се? |
| де до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити |
| х старјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли м |
| окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S |
| и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми |
| амџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на б |
| <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су |
| али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> < |
| цу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете в |
| ло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање |
| послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit="subSe |
| нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубну |
| .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Заг |
| ш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Д |
| е с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божиј |
| есели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додад |
| па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су н |
| p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> сво |
| а рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крш |
| ја ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хо |
| , одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, |
| се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n=" |
| уче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор |
| -— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна |
| њи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb n="14 |
| p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се |
| д, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и ож |
| инка — Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећ |
| а у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толики |
| пскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома |
| /p> <p>Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо |
| орије.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да |
| зговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана |
| ква пјесмица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?< |
| и два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковачком округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они |
| прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својо |
| , наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им |
| јша</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стој |
| же мјесто <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Ар |
| ане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико |
| Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} До |
| е порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тр |
| и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него |
| S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у хар |
| овим Николом провели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од |
| за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мје |
| по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се може наћи по |
| on" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се пре |
| тјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако на |
| п за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <h |
| чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше. |
| по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода |
| њи</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријек |
| и су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се ја |
| н и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати н |
| за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи |
| рака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико м |
| ње, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оста |
| нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошт |
| данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злат |
| unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије |
| ро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселит |
| султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> <pb n="207" / |
| што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p |
| докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врат |
| <pb n="22" /> <p>Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад |
| ренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски |
| ен писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или ја |
| реко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Острошког.{S} Два су |
| рстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждр |
| гледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би |
| договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; |
| д невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада |
| >Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном |
| жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, али, пошто је деветор |
| S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу д |
| рту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишл |
| n="209" /> а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, кој |
| се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао |
| прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила |
| ињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим |
| па тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, |
| за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бе |
| оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало раз |
| с срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на |
| ајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <pb n="263" /> може послу |
| Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву:</p> <quote> |
| оју, <pb n="169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бо |
| еш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p |
| љедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Тур |
| алено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити |
| поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пу |
| е, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: |
| Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="su |
| ији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да па |
| злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бија |
| unit="subSection" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ |
| алија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{ |
| другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> <p> <hi> |
| ију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, |
| пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у н |
| да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од м |
| а то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то м |
| и се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубил |
| је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну н |
| е у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвни |
| у човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђа |
| враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред г |
| p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриј |
| нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зл |
| аш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме |
| путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру |
| нине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је м |
| ubSection" /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} |
| лирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бија |
| ни, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи т |
| станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека м |
| а Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих |
| олико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф |
| зин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје см |
| огађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p> |
| ез Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу |
| збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио |
| е Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфт |
| , брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам прол |
| из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ће |
| рстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!... |
| скок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме |
| . — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, бр |
| : може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ств |
| оре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, |
| у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l |
| дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград |
| е године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!< |
| а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривиц |
| ло Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у битци <pb n="164" /> на Велблужду (Ћостендилу) надби |
| д прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, |
| ле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам |
| " /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они |
| амза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у з |
| и; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато |
| рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Си |
| не добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши |
| адосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем |
| ем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и |
| и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хр |
| це које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова б |
| гова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n="49" /> градину води на |
| година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> автономију.{S} Так |
| hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир- |
| осподину среском!</p> <p>Та заповијест, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи |
| договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.< |
| {S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло |
| Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и |
| Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, Католика, |
| че, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у крају |
| па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад би |
| јених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тума |
| Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" |
| мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна |
| добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим пор |
| остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће ка |
| 7" /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и |
| мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним на |
| е питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје и |
| д ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки |
| а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> с |
| hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и |
| еколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, |
| ко, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шест |
| p> <p>Приписујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице слуга Божији |
| Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, |
| јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депешу:</p> <p> |
| јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа |
| <p>Телеграфиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад г |
| ом га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пу |
| ши су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <p |
| јаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твој |
| и у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде |
| гом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођ |
| у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први |
| ровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан потврдно повла |
| ани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точк |
| } Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебел |
| којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједн |
| говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиром |
| рдио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Д |
| Душан потврдно повластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио све раниј |
| ме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не мор |
| жустро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад д |
| ће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никад |
| који су стално боравили <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што |
| мљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— О |
| да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n="222" /> и |
| е; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним |
| Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>. |
| од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 14 |
| Бјелотрепића, досељеника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију |
| калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распе |
| рођен је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију.</p> <pb n="11 |
| варошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у в |
| смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покриве |
| еми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и с |
| почетак нашег народног препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диж |
| тамници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он н |
| у управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Иван |
| /p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азис |
| черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добр |
| кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S |
| појио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, |
| ез каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и ка |
| и и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смиј |
| ајвише са границе турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Наход |
| намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S |
| о шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у в |
| од узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито |
| ле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је |
| обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, |
| на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној мал |
| и, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, |
| и сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министарском савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у с |
| отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за с |
| а бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и дого |
| кочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" / |
| ло по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Сам |
| цу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају |
| ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јере |
| Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, ка |
| што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад |
| да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војни команданти су имали заповијест, |
| ), који је отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрт |
| ишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, |
| е зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и њего |
| Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Неб |
| е већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне. |
| са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуд |
| јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} |
| . Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав ста |
| а, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на |
| а!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати |
| м!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјероват |
| а.</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је ј |
| о.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би |
| ош одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црногорске границе |
| Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјес |
| ногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдј |
| p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— |
| р много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била |
| чорбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} |
| Честити Валија! одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја зна |
| нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почет |
| дје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече |
| и за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Примив |
| текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <milestone unit= |
| <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пруж |
| љке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он |
| тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како к |
| браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске |
| лију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi |
| завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак |
| по стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумје |
| сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, |
| бојицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p>— У Софију.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Имамо онамо р |
| је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуца |
| га не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у п |
| а, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" |
| ићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и |
| му, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањањ |
| тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам |
| ци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, |
| ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак м |
| ијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може чи |
| анастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долаз |
| вез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, |
| еколико дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ б |
| ни малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и. |
| Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...< |
| , као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} |
| како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без п |
| разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваћ |
| обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, |
| био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече и |
| ад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мус |
| окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад г |
| лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду с |
| нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p>У капетана има једн |
| ко:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он ј |
| је Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађени |
| увши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно и |
| он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на |
| бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дри |
| , продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, н |
| узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како тре |
| оред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</ |
| и!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко планин |
| м отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан, д |
| прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.< |
| још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило м |
| b n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када |
| и сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, |
| х крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике пр |
| су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Гла |
| икад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван |
| .</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <milest |
| и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашије |
| орећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио ка |
| заносне, ове божанске дјетињарије: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живо |
| и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?< |
| о на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окуп |
| оје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, |
| ., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом д |
| утише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, < |
| мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви |
| гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито ка |
| еница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко одијело, |
| је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста на |
| у батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> |
| имају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су |
| Острог заузети, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да и |
| } И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће |
| >Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у злат |
| , ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Б |
| ти и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјера |
| : она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њ |
| н: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамн |
| ћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, |
| ијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који вр |
| кочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други |
| евето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Бри |
| од својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође |
| лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к и |
| једни Црногорци, желећи имати светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсениј |
| да мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с к |
| едва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома |
| > <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко |
| Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја |
| ву довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по |
| су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлу |
| е, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му |
| њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, |
| агано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скот |
| unit="subSection" /> <p>Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мисл |
| је варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема планинама:{S} Копривником и Паклено |
| густа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Т |
| и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми ст |
| Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Д |
| да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, ал |
| у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пр |
| тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље н |
| о не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како |
| о нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који ј |
| и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n= |
| p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прим |
| као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и |
| , али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут колово |
| ајвећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболов |
| неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Каза |
| рама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! р |
| омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја |
| још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај |
| оговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља |
| аху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега |
| арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац ро |
| чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се |
| Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе пр |
| Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде |
| о што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хо |
| узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо |
| е: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред је |
| бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предад |
| Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати |
| ени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <p |
| ма, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, |
| исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком поштом, Гос |
| о свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Бос |
| и журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута застава, к |
| једнога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, |
| рши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије |
| и често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар |
| ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и |
| узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски об |
| јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{ |
| ије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки д |
| неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага |
| е провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је нем |
| у!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се |
| ражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у н |
| и:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Ка |
| и недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 Авгус |
| ва прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки ком |
| рпским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, под |
| о језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су с |
| их страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која |
| послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" |
| е! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ј |
| лту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари |
| ко себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p |
| анови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чл |
| ијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кра |
| Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже |
| е досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне прат |
| !</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не |
| е старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде ј |
| огледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутс |
| дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S |
| миче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Исп |
| чим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Разл |
| b n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косовски |
| светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши |
| estone unit="subSection" /> <p>Омер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: к |
| да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, нај |
| тећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако |
| b n="133" /> махнувши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја |
| не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири п |
| скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам |
| ма, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — к |
| >Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула ко |
| вљу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чу |
| Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, гов |
| ећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је с |
| слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб |
| о, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иза |
| зију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По сврше |
| еву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемач |
| , Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, |
| важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки п |
| Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио ка |
| ер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, |
| мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S |
| ждере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра д |
| укундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човј |
| то је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и |
| међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спас |
| ко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гро |
| р који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсени |
| штину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А суварија је |
| р те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пуш |
| ију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђуј |
| , најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским з |
| есу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, че |
| ивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— |
| 7" /> <p>— О зидовима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златним или цр |
| и!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто |
| јелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очима позд |
| — Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спус |
| н!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио но |
| из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на п |
| мете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику |
| аде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“ |
| Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учин |
| ћи.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих ви |
| кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну риј |
| ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике |
| ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а ника |
| p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хи |
| ати арнаутске поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала |
| се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! р |
| ах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb |
| и! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у ј |
| е.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја |
| натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од |
| мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> <milestone unit="subSection" / |
| и са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад |
| !{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: |
| Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из |
| , нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{ |
| ља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе кака |
| ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарал |
| </p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да |
| е један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве |
| ијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се |
| као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих с |
| та, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан |
| нерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} |
| тигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао каза |
| hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, с |
| да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера |
| рошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; |
| леже се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и |
| ва незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па |
| таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; ка |
| е разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све ви |
| lestone unit="subSection" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности; |
| одавно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме |
| даје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како д |
| з даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ћ |
| о веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз |
| пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше |
| о брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице |
| оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат (тријем), који |
| е Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе муна |
| Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака |
| ија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно |
| тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Па |
| видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници пре |
| се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријеко |
| <p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оно |
| ругу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-П |
| ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— |
| м гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један ве |
| анове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; |
| стависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће |
| Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наиш |
| жна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до годин |
| нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије ма |
| је зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, |
| {S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, копа |
| , који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде |
| пријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до д |
| а.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су |
| /p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — |
| иш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и г |
| <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо |
| варити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете како се буни турска царевина!</ |
| > <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни |
| и веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега ре |
| S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти |
| (савез).{S} Томе савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнау |
| ше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и < |
| д мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, ку |
| пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у свој |
| има.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што пр |
| нџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога плота, |
| едног по једног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он по |
| и, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босн |
| > <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људ |
| ни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Ж |
| и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију |
| <hi>Муфтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз |
| и ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој свој |
| поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемогао: — Омере, ди |
| Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— |
| раснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисов |
| тојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да |
| бији; <pb n="237" /> а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје са |
| м-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одс |
| ца; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, бр |
| каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривиц |
| дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо |
| који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојник |
| <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ни |
| ише ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед |
| , а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <m |
| ураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> |
| ијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> |
| провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне |
| аше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, која је била одређена да узме о |
| ине права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу но |
| им бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону |
| и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Пр |
| ше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игум |
| 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <milest |
| да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А к |
| еда Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тро |
| ешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је с |
| овце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили |
| а рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бро |
| коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дођ |
| е велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!. |
| ом савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед- |
| ад; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао |
| Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио |
| е нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срц |
| ушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше до |
| кола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих разл |
| родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријанци |
| ..</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb |
| P18860_C5"> <head>V</head> <head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресу |
| ву мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из њего |
| ј вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и |
| узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике које |
| сте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="75" |
| едног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и њ |
| ше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крв |
| може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, п |
| ашној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен о |
| ској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> п |
| е на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У т |
| лико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рођен м |
| ао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамбо |
| чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</ |
| <l>Душманина свога побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све т |
| пскијех деспота.</p> <pb n="79" /> <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше |
| би и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од |
| цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, та |
| с, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон... |
| ени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, |
| азува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> < |
| адио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да ј |
| полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну |
| су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и |
| а заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти грозна киш |
| али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, |
| за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђа |
| и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био вели |
| ; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је коли |
| ева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и т |
| ања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди |
| а руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето |
| вели духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме |
| : режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} |
| све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; св |
| е загорчавају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни |
| у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојк |
| > <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ |
| диче својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав н |
| Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| е, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски |
| историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову |
| а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти |
| ило дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе |
| тнике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква н |
| у ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div> <pb n="223" /> <div type="chapter |
| и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити |
| ом сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашин |
| <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину |
| ом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Р |
| е није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мис |
| и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста докол |
| м градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао сво |
| рен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, |
| За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важ |
| ном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије |
| као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али т |
| рављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан пот |
| ="subSection" /> <p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, |
| b n="116" /> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једн |
| олико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрст |
| облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине |
| у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма |
| ="115" /> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само |
| Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или |
| жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове ст |
| мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледајући своје земљ |
| који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} На |
| прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе П |
| p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</ |
| /hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се |
| за тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборавише српски!</p> <p>— Штета што |
| скога крвавога <pb n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! поб |
| починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лак |
| !...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видј |
| су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима.{S} Оваке људе околина њихова, и |
| ви савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа М |
| акше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну |
| сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> |
| p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћири |
| шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се ок |
| ржи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу д |
| них шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих пре |
| ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 |
| } Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да |
| рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— |
| > <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> |
| данух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <mile |
| смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| ије вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше си |
| преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љу |
| узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам п |
| пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у |
| не само за неговање историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за |
| оштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p |
| метли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати |
| тати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се |
| епородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многи |
| а сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Од |
| х га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одг |
| гибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца |
| ли се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, дојурио су |
| ="194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете |
| ена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савезу, од |
| едан иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћ |
| ај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно умор |
| ; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црк |
| страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n |
| ави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква |
| у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гл |
| у, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> |
| <hi>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi> |
| дсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни |
| } Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води о |
| Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том до |
| ри и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за т |
| док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травни |
| надола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говор |
| head>Завршетак</head> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни |
| ок затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г |
| десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху |
| реји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину ск |
| tone unit="subSection" /> <p>Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, по |
| се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на |
| <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту својега р |
| кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједи |
| де свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit="subSec |
| адоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове му |
| ставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Сла |
| {S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и |
| утско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу |
| двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да м |
| истини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу д |
| родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у При |
| ле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> <p>На исток од |
| него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мје |
| себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, |
| ек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, |
| >А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им |
| тио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без |
| — Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага |
| ати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мн |
| е прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} А |
| Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је т |
| зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцег |
| } Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, |
| угати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, |
| е нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли |
| та:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од нај |
| ујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашњ |
| утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шт |
| ету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оме |
| а Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а н |
| ео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да |
| и да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу да се мало н |
| е низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној |
| н, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, |
| момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут |
| d> <head>Сужњи</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној |
| , одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не сл |
| прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се вид |
| кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујет |
| е у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да с |
| Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам види |
| главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра |
| е кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а у |
| ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао |
| ина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <p |
| ћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од ору |
| а.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и пом |
| ка каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче г |
| ијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја |
| <p>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, к |
| ојега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у р |
| о кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође да |
| од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бај |
| срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељ |
| живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а |
| , и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ак |
| ога друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су А |
| S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} |
| си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме |
| >— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија ув |
| ујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће |
| себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо д |
| лутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине |
| ла <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, |
| једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице |
| зак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p |
| , тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаш |
| >По свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјешт |
| а му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада |
| : ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо ур |
| се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме |
| у намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштин |
| једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> |
| љи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Ха |
| уђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</ |
| о слади многоженство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио < |
| не, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да |
| ке прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек |
| мља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мис |
| и, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би |
| и ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, на |
| и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназ |
| им породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која им |
| } Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанц |
| биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи мн |
| радио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пре |
| ине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао п |
| д им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S |
| раније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјети |
| ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе |
| ознато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао |
| велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве својега славнога земљака!</p> <p>— А П |
| се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— |
| е, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n="118" /> српскога чувства, већ бијаше ишче |
| јелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S |
| Особито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине |
| ију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад |
| нога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi> |
| му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да |
| едно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и |
| .{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, и |
| Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Ни |
| руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један |
| ху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна |
| Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на К |
| реко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је н |
| тија не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у та |
| оба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли |
| "subSection" /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а |
| о смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобу |
| оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мај |
| ас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, |
| , и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће на |
| /><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна ноћисмо у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још |
| алија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потј |
| под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто малено; наста |
| вому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан |
| Други дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, |
| осмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с д |
| и осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варо |
| <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често пут |
| estone unit="subSection" /> <p>Стигосмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекак |
| нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари никшићки град, који се у |
| влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само |
| дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико п |
| м г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанско |
| <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горел |
| ="subSection" /> <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која с |
| вори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега |
| се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код с |
| ји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш л |
| унца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Жива |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Уђосмо у патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је |
| </p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у |
| исмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а |
| p> <pb n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолим |
| а ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| род, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустаф |
| Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може чо |
| ијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Ср |
| у своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он |
| еко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је |
| Андријевицу, пошљедње црногорско мјесто у Васојевићима.</p> <p> <hi>Андријевица</hi> је варошиц |
| и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је |
| лаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је о |
| ве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није камен |
| а се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црн |
| <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Ка |
| <pb n="153" /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар |
| ју.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— |
| ко јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Послије м |
| } Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамни |
| би: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Ни |
| ехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</ |
| да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и |
| "subSection" /> <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Бегов |
| ачинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се уз |
| баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: |
| илу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића |
| р Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: ост |
| историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери |
| ана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се |
| , настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке а |
| вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци своји |
| одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео |
| акових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто везиваху, спремаху, |
| у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима св |
| уварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледо |
| ку милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>Н |
| е у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не ид |
| затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше |
| амјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду |
| е: <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово |
| је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трго |
| х, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благородному |
| коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и в |
| старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мо |
| смрти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!? |
| ши у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио |
| воје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију шир |
| ге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> |
| ју, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам уда |
| Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане бра |
| се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чек |
| ку, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомољ |
| и али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која |
| Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кади |
| овена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пре |
| то имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> |
| у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p |
| <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјес |
| е он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црногорске границе.{S} Сусједни Црног |
| а, видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким |
| е пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако пр |
| да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чув |
| тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</ |
| иступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то |
| је била покретач свему мисаоном животу у земљама српским.</p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та |
| кле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече: |
| ва мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} |
| Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше |
| обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, п |
| ра, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, |
| мер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вје |
| /> <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну |
| S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не |
| Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, О |
| " /> <p>Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко |
| /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих |
| манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех |
| i>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} |
| бани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије |
| Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад |
| ихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пр |
| онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к |
| стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет |
| ман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у М |
| ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђеник |
| мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере |
| мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господину среском!</p> <p>Та запови |
| ијед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, с |
| ма ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} |
| питан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин |
| љешевку крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Са |
| :id="SRP18860_C1"> <head>I</head> <head>У очиној кући</head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, О |
| :id="SRP18860_C5"> <head>V</head> <head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијин |
| l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке њег |
| е она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа |
| ека жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше |
| ли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Ср |
| , а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и |
| скочио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, |
| ега у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p>У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Никшићу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасм |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У патријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У таким, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У тамници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не вид |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је |
| госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и простр |
| наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто с |
| што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и с |
| говоре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију. |
| веде кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше |
| који су на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло л |
| , драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, исп |
| одскакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, |
| а — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова |
| своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворник |
| , које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путн |
| !{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа ш |
| а српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по о |
| међу сељацима, својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мј |
| </p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругар |
| у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости |
| ких чувенијих босанских племића.</p> <p>У овој служби видио сам: колико страховита, колико опас |
| колико чађавих турских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватов |
| а је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> |
| не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружи |
| е „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, |
| овини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У гор |
| хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну |
| послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у к |
| раве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 |
| дају младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша |
| во држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само је |
| и криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не по |
| .</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети |
| е!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше раз |
| >Ми послушасмо пријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћ |
| доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће. |
| ћи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге |
| го је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван |
| шта, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту |
| н, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, |
| , згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада |
| аху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску |
| , а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена |
| мбра 18....{S} Твој доброжелатељ</p> <p>у Андријевици <hi>Јаков Бакић</hi>, с. р.“</p> <milesto |
| p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p> |
| . Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1886</p> </div> <p |
| још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Бо |
| оњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како |
| е.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близу |
| ом плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову шће |
| p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сл |
| Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! |
| ах затвори неколике планове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је |
| <p>— Ох!{S} И издахну одмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на |
| асом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p> |
| — <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђ |
| „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га бране, |
| ништа учинила да његове <pb n="186" /> убилце каштигује, него још на пола године после Муширов |
| > <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> |
| рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким |
| ране пилиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, |
| распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене друг |
| еким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке рук |
| ападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не пре |
| вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угар |
| пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ |
| </p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упи |
| ан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари |
| одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник мо |
| же примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— |
| кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у ко |
| росиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од |
| раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијаних очију; малих, танких брчића, и шиљаст |
| ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи.{S} С тога је |
| лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим |
| окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, |
| мичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или |
| тљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <milestone u |
| <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Прем |
| чки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурин |
| .{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма из које напред вири крат |
| свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, |
| n="112" /> <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник |
| > <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега к |
| а мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравају <pb n="161" /> да ријетко прође дан, а да у |
| , и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као не |
| бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> |
| ијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, |
| , нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада н |
| са нека сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која |
| а се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!< |
| у весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљесн |
| Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је ла |
| ијатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће углед |
| орисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p>Увријебавши домаћина на само, упитах га:</p> <p>— Како |
| желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> <milestone unit="subS |
| тару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одонуд |
| е, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, која је била одређена |
| страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја |
| а коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти х |
| /p> <p>Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пић |
| , окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, права бекрија, чим опази тикву |
| ано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" /> |
| екад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме ј |
| рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Г |
| ајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, |
| иђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угледавши домаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово |
| иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> < |
| а, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме г |
| све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљу круш |
| на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гони два <pb n="248" /> јунца пр |
| оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што |
| ion" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те |
| адам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p |
| Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле та |
| идећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници претр |
| е варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема планинама:{S} Копривником и Пакленом, |
| би Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну |
| малило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и н |
| p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, |
| , би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — |
| о му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним |
| одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, ц |
| толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене ниј |
| ближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и одниј |
| Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> |
| unit="subSection" /> <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и власт а |
| ша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа |
| ао дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цу |
| о подераног одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбраниш |
| тубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; <pb |
| тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, ко |
| отребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркве.{S} Поврх то |
| </p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: |
| т не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, кој |
| јим очним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> ! |
| удбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога ве |
| један другом исповједити своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сј |
| " /> <pb n="137" /> <p>Из Подгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{ |
| ократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису.{S |
| дра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Тре |
| смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Послије много муке, и |
| села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику |
| немила до недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; унутр |
| вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.< |
| на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје |
| име!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући |
| ату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— Срби ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из |
| ед тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угура |
| све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас |
| без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то ни |
| /hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком стар |
| а устезања и изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косов |
| , и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ вед |
| по неки душеван човјек <pb n="222" /> и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће |
| вима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у варо |
| е.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Ју |
| мир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по |
| yrl">Вурун Падишах хаинлари</foreign>! (Удрите цареве издајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на |
| х прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у кој |
| ка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђ |
| ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окрену |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Омер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стаси |
| цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пј |
| неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као ч |
| у?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сј |
| који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у |
| нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до |
| p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да см |
| ка, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S |
| исока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Уђосмо у патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву |
| у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — |
| увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто опр |
| а сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, т |
| газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то |
| роврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а са |
| м, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад |
| о радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} Против својега обичаја, |
| а потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере св |
| Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p |
| ехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су |
| {S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" |
| је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb |
| Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за |
| Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро |
| азе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — успењ |
| Доњи је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кне |
| а, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох |
| ш за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданд |
| снићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се мора |
| </p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, |
| најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под ф |
| ји је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана |
| тићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црн |
| трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, |
| .{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цетињски пр |
| абрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, |
| е ограђена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи х |
| о се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> <p>— Ра |
| ирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога |
| има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјер |
| ко коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за |
| село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета |
| ј пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!< |
| у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу п |
| .{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— |
| у.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропа |
| у све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима |
| а око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала |
| али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо |
| о топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћи |
| <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким с |
| Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним |
| ечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку |
| </p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјес |
| е већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако х |
| ља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> куда војска прође! |
| опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе сна |
| ићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се |
| буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да к |
| Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако |
| уге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> < |
| потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар |
| хну.</p> <pb n="106" /> <p>— Што толико уздахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а ви |
| есу</hi> па, изговоривши то име, дубоко уздахну.</p> <pb n="106" /> <p>— Што толико уздахну, чо |
| ја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад с |
| е три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о <pb n="204" /> слободи својој и њиховој, п |
| и ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице |
| !</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад |
| /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S |
| ..</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— |
| столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ного |
| тупаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати.{S} Не н |
| исли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођен |
| н? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да глед |
| н истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага! |
| >Варошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} Н |
| писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам љ |
| ао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма |
| ишина али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{ |
| уђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и на |
| е је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њим |
| /p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне во |
| благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хр |
| мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовит |
| о брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са страж |
| а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле М |
| та.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, ок |
| ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води |
| рчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, прод |
| е да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p> |
| азговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано |
| 8 часова.</p> <p>Варош Приштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме При |
| ом видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари |
| с.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — |
| ку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружни |
| на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! пом |
| тише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се |
| едно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратиш |
| е нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тог |
| е креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, |
| i>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесал |
| к је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да |
| ише лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и |
| ници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим боле |
| <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују |
| ије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од |
| андарску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих босанских племића.</ |
| л-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: а |
| дићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није |
| цеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколо |
| Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! ве |
| гих јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој т |
| е.{S} Црногорци, не могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће |
| стоница Ивана Црнојевића, одакле је он, узмичући испред турске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S |
| авнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је |
| ш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и н |
| пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худ |
| да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружа |
| а бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> |
| ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да д |
| xml:id="SRP18860_N2"> Ферман, којим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 11 |
| ога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје ст |
| јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> <miles |
| Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике погова |
| Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите ј |
| белим растовим подницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да сва |
| узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што |
| каква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти во |
| гим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Ша |
| Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето так |
| х рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник |
| то, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђ |
| нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако |
| аше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она ј |
| ушасмо историју свакога мјеста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разгледајући гр |
| уком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу |
| ако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави свој |
| е тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је |
| ас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја дра |
| рно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејм |
| нина, који својим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о |
| бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту ч |
| пу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале |
| ком гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диж |
| рица, особито кад надође, тече варошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови |
| ивцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У тако |
| сломанских и 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чо |
| а, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце |
| еку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке |
| {S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" |
| е на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развади |
| се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Тури |
| е да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Г |
| смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод |
| е јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним та |
| очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: |
| ј мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p |
| нувши с главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске д |
| чи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Ка |
| !{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом |
| инчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду |
| вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: |
| стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у он |
| д, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за |
| у брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> <p>М |
| <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n= |
| е мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по православном |
| наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је |
| , а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне |
| у је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Ц |
| е запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву |
| пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; као што ни |
| до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се |
| а попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде шт |
| , кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, |
| ати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у |
| право 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке о |
| мољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и го |
| они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасмо јед |
| овјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад г |
| наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу |
| и испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, суновратне одсје |
| Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Сл |
| није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна |
| е: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за |
| ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, |
| р, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <p |
| е им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећ |
| него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци. |
| а друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аус |
| на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест година одлежит |
| ло, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> </div> <pb n="100" /> <div type="chapter" |
| ао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и зв |
| јаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! ре |
| ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! г |
| напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши |
| у тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="19 |
| оје се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цет |
| пао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не с |
| е ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, |
| чној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду та |
| мена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио с |
| це, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, |
| .</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у на |
| е Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара |
| арај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па |
| а ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу молбу.. |
| да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . .</p> <milestone un |
| измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Краљују |
| } Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац |
| огатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> срет |
| четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете |
| ињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа |
| ао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш оч |
| данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.< |
| вршетак</head> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи |
| кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза- |
| оштра.{S} Носи војничку <pb n="189" /> униформу, као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је |
| на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим б |
| епи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете |
| е врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да |
| а турску џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да |
| н је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свј |
| ува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> <pb n |
| е и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се |
| очека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо |
| а се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, |
| i>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов битни инт |
| орба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан |
| о слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, м |
| сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечанска толико ј |
| моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, |
| своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пац |
| мамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици. |
| но нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div> <pb n="223" /> <div type= |
| > <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли о |
| ико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, |
| ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих |
| да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту |
| мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни |
| како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који са |
| гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> <pb n="207" /> <p>— О |
| еде поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људ |
| а убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зе |
| у режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи. |
| он дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Јо |
| о немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу |
| е закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петр |
| ама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо н |
| де на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори |
| њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обој |
| а како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам |
| p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словен |
| 1" /> <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.< |
| и <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина поте |
| вима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима |
| камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, |
| ти.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p> <p>— Р |
| с, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем ма |
| м коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не м |
| ога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна |
| нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица в |
| ако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најприје малко смигну раменима: — куд б |
| еста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Тур |
| рло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? одговараху:</p> <p |
| лко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за о |
| нијих племена на Балканском Полуострву, упитаће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности |
| ирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих |
| on" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</ |
| о.</p> <p>Увријебавши домаћина на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? |
| p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> |
| драв кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она |
| 6" /> <p>— Што толико уздахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наста |
| 199" /> <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; проду |
| некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најп |
| орску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, наставља онај и |
| м дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, |
| н рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривиц |
| > <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, |
| друге путнике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити |
| влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраће |
| а је увијек била нека средина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око |
| била, је средина свој врховној црквеној управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу |
| вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и је |
| јесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако |
| мо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, богатији и |
| знао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пи |
| n" /> <p>У Никшићу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и |
| дигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . .</p> <milestone unit="subS |
| е нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још |
| утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</ |
| тити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побје |
| иком није јасно: <pb n="213" /> чија је управо Македонија?{S} Турци веле:</p> <p>— Македонија ј |
| мо једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати |
| p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина |
| Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари |
| бори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није |
| се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ар....</p> <p>Ми послушасмо пријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не остави <pb n="2 |
| , заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> <milestone unit="subS |
| гледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ |
| ко село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, је |
| једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се с |
| l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Србе,</l> <l> <hi>Народ један али тро |
| и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="18" /> сина да поштује те три вј |
| а.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавш |
| едње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и а |
| у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од |
| <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гр |
| ју рад граничној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од |
| .{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вј |
| и послушно постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“ |
| врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он |
| имо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта т |
| затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. |
| одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слуш |
| ед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, сам |
| <p>— Аман, честити Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си |
| ман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево |
| љник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од |
| т за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једном, п |
| црногорска државна пушкарница, коју је уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кн |
| рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, |
| !</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи лупежи. |
| је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нем |
| угога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>С |
| у Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра, з |
| ире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли |
| да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли |
| , правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се |
| се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја са |
| икну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском |
| донуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бијаше највише Срба |
| ран, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, |
| >Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколик |
| примише под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, |
| н, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под |
| d="SRP18860_C3"> <head>III</head> <head>Ускок</head> <p>Други дан, одморан, опорављен, пробудих |
| ли које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и па |
| авно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним п |
| ге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вје |
| границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бијаше |
| .{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге |
| ћи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотич |
| <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста пре |
| ни поток, продужава незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак |
| а!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма умекшава |
| само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</p> <p>Само још Ци |
| госмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наишавши на два ору |
| а Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке ср |
| нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су с |
| Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупн |
| риштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: н |
| е покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет п |
| на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> |
| S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мен |
| јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьо |
| 246" /> при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане бра |
| тража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ва |
| с ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone unit="subSect |
| ; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Е |
| лио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Никодим</hi> игуман је по |
| него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је оно изговори |
| n" /> <p>Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> |
| што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће |
| е! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јере |
| у је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; као што ни трговац не м |
| ражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ј |
| , ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, к |
| ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека |
| овицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу |
| е <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо пр |
| " /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиш |
| ске побједе.{S} Црногорци, не могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, ви |
| уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и |
| Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које је носио к |
| о која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна. |
| ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјеш |
| жњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме!</p> <milestone unit="subSection" / |
| </p> <p>Како који Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, назува своје јеменије, које с |
| ше Ђенерала Самарија. <hi>Муфтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="4 |
| ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сера |
| у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што |
| рна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нер |
| кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања и изговарања да је промукао, удеси струне и ви |
| то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један |
| се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> <p>— <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Ла еила |
| же му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши |
| је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Х |
| у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> прво мјесто <hi>осјећању народне ј |
| .{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана |
| адесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете |
| каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Беј |
| о: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кај |
| добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаут |
| ори неколике планове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застра |
| ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза |
| Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије |
| У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, з |
| љах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешн |
| даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина п |
| unit="subSection" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности; тада су |
| десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p> |
| , врата се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза |
| су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезов |
| тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш |
| грлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> <milestone unit="subSection" / |
| етресоше <hi>све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе |
| већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе не |
| е, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руко |
| у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српс |
| Дишери! проговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто уч |
| азисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем п |
| о.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју просједу браду, са |
| е, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, да |
| су нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и упутис |
| д и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже |
| итрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Мал |
| ам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у ову неср |
| јед)!</p> <p>Војници наступише; Турчина ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{ |
| трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: о |
| подом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој с |
| ју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио |
| , купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хан |
| у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком прилик |
| ет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него позна |
| } Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, |
| су криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што |
| ак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сир |
| ле а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} |
| оме смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни. |
| војега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица |
| се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до к |
| ена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у друг |
| двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p |
| оју дужност.{S} Турска власт није ништа учинила да његове <pb n="186" /> убилце каштигује, него |
| ја, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прек |
| а велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се |
| ?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и |
| мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује |
| се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, ко |
| малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учинисмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="12 |
| ратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим |
| и у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, |
| просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За т |
| ја виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљк |
| е њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу к |
| каква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слобо |
| <p>— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milest |
| што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био така |
| с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је чов |
| ј бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије |
| Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путо |
| p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и долине |
| оката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у |
| пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, дознао је да му ј |
| вдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" /> ђацима оставио мног |
| су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет. |
| .{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је |
| учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{S} За то вр |
| аједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} |
| а оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} |
| сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде у |
| и добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја о |
| <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке |
| асу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом |
| жност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо |
| , и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к па |
| ј страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су |
| та Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној |
| p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, |
| надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласн |
| ном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца |
| и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше н |
| ичанина.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— |
| i>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздраве, а |
| ијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и с |
| е се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омеро |
| ко да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не зна |
| хеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма другог Бога |
| омаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ |
| егоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници претресоше <hi>све</hi>, <hi>све</ |
| је.</note> <note xml:id="SRP18860_N2"> Ферман, којим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 |
| Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год уло |
| стаде давати лекције из <pb n="119" /> философије и из језика онима који су та знања тражили. |
| одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У н |
| свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаш |
| би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Ј |
| еђу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи |
| и не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p> |
| ру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо ок |
| > <p>Задовољан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек ре |
| </p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их |
| ction" /> <p>Послије Фрића поменућу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио каза |
| јрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковачком округу — Краснићана и Гаша |
| бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женск |
| улиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>муртаде</hi |
| e="titlepage"> <p>2-га КЊИГА КОЛАРЧЕВОГ ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М |
| </p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi>Форверц</hi> (напријед)!</p> <p>Војници наступише; Турч |
| n="109" /> падне прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доходе и Православни, и Кат |
| уцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p |
| hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, |
| Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb n="216" /> с |
| о имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једренета, бија |
| Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих разлика изме |
| олитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те м |
| hi>православни попа</hi>, <hi>католички фратар</hi>, и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица рад |
| даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духовних |
| ага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi><foreign |
| и сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој |
| lestone unit="subSection" /> <p>Послије Фрића поменућу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за ово |
| јприје ћу поменути овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не зна |
| коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепш |
| ао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се |
| ићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лез |
| у нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, |
| 69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори |
| то се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да |
| — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, д |
| а од најбољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ћ |
| , кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капет |
| ји ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се |
| тарјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој |
| су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Паза |
| земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекал |
| у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на раме |
| окољаше своје земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} |
| рза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, |
| ијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо поко |
| итла камџијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Мор |
| oreign xml:lang="tr-Cyrl">Вурун Падишах хаинлари</foreign>! (Удрите цареве издајице!) </hi> Њих |
| е се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат (тријем), који је отворен према завјетарју.{S} У |
| Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на миг, шчепаше на |
| у смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> < |
| <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један старији Турчин оном што |
| нух малу пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не |
| ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светог |
| ем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За ње |
| -лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма |
| Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма другог Бога, осим |
| цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да ск |
| екад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало ди |
| чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на но |
| лече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој п |
| усу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за |
| е своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мал |
| су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: а |
| ајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, по |
| р плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! пр |
| те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су х |
| пицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На т |
| стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од |
| еме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет год |
| , око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} |
| ао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељ |
| ог Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, д |
| р стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! |
| ликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може |
| кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Ч |
| јна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павл |
| свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone uni |
| ти род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не ос |
| ћа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих |
| а само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморности, |
| м чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје ди |
| .{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скуп |
| не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа з |
| шко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је |
| најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, к |
| lestone unit="subSection" /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца П |
| и, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два стра |
| да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико б |
| е провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бија |
| quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l |
| један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} |
| олитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <p |
| {S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј |
| могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, жел |
| д кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quo |
| > <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)? |
| ти.</p> <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други |
| ти је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, н |
| гату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом: <pb n="46" /> свега имаше, свега изобилн |
| их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити по |
| у на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> < |
| ло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни |
| А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се наз |
| разбио са свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелиј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{ |
| е јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро пот |
| велику срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, г |
| којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> < |
| p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су |
| де, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не г |
| и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али стари Чича Стијепо |
| о овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биограда,</l> <l |
| као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} С |
| пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце зап |
| и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном со |
| мо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с дво |
| ти, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали |
| иђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар распирује ватру у ха |
| питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им |
| олике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, б |
| заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти грозна киша, |
| ја не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамн |
| видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким ра |
| синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у пр |
| е старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хи |
| њи и друга стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, |
| шталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад пост |
| тем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру н |
| знавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а |
| служи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" /> |
| себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Т |
| — У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то |
| ељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с |
| бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону в |
| е: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари, кошеви, коњушниц |
| е и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на го |
| висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златним или црним словима, исписан ј |
| S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре |
| pb n="207" /> <p>— О зидовима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златни |
| за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше |
| с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти |
| ослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранит |
| у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, |
| мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасм |
| е у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања и изговарања да је прому |
| мо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гус |
| е лијепе доста; пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и про |
| „Амиџа!{S} Шаљи пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, |
| ста; шаљи паре одмах!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Телеграфиста, прочитавши ову депеш |
| .{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шал |
| </p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за |
| <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p |
| ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Бер |
| Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за |
| ше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом |
| <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за друг |
| е, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром на |
| скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} С |
| пријесна <pb n="104" /> или кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p |
| Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мно |
| i> право ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође д |
| l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самостворитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја |
| јега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У наше |
| што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кула |
| , подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприј |
| командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а м |
| оклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали |
| е нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и оз |
| > <p>Највећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни р |
| гледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине |
| мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> упо |
| мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђо |
| рство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му при |
| нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају |
| логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо |
| д се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али |
| пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну |
| р прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немог |
| јеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’!{S} Турко хеј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ н |
| ашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци |
| а, године 1850, савлада буну босанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, |
| онолико, колико други бегови босански и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио пр |
| мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би уск |
| аде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјеца |
| и по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примај |
| Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби |
| ман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игуманова прича, |
| одила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје |
| ашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p>У капетана има једна |
| вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и м |
| зе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике које с |
| е права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="75" / |
| ног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и њих |
| их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви |
| рлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припа |
| ори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, к |
| , стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске |
| оже овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у |
| орбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на три логор |
| цима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у |
| 1365, потврдио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потврдио п |
| ко сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдрмисана тако об |
| ви, <pb n="109" /> падне прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доходе и Православни |
| рити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде |
| ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је б |
| лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истр |
| ислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!! |
| ега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у раз |
| и велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру |
| у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кућ |
| а иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове |
| недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 Августа |
| елики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> |
| он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} |
| га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама п |
| p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали |
| се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Б |
| утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и |
| одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Требјеса |
| на до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| им рођеним очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташ |
| е изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мир |
| чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисл |
| .</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" |
| примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и |
| дао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, удари н |
| не и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед- |
| немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дје |
| не! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше |
| <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у цркви |
| м пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Во |
| дговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194" / |
| момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта |
| проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и |
| је, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога дана, враћајући с |
| омаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса шт |
| једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на друго |
| stone unit="subSection" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Суто |
| навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тог |
| а, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не |
| јера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем |
| и у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише свој |
| p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| нуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb |
| лаву и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједити </l> <l>И у Босн |
| се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год |
| о да изгубимо своју свијетлу будућност, хоћемо драговољно да постанемо робље новим завојевачима |
| јући сваку своју мјестимичну особиницу, хоћемо да изгубимо своју свијетлу будућност, хоћемо дра |
| о с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србиј |
| ви на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вј |
| тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијес |
| ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шће |
| ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је доте |
| о из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и |
| Крштава се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад к |
| се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самог |
| {S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулеј |
| у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— |
| де у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево к |
| во им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овог |
| хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не |
| г да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге |
| , одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, |
| и на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} |
| , учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем |
| p> <p>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Б |
| це затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило |
| године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола |
| еме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у |
| <hi>католички фратар</hi>, и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младенаца, б |
| тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све |
| <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p> |
| ана!</p> <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем по |
| ије године дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Ме |
| ји записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су |
| амоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао |
| > (запис).</p> <pb n="16" /> <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S |
| ла ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали |
| јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од ка |
| о се друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађ |
| г и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</ |
| мљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе зајед |
| и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и зашт |
| у до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и поприје |
| а себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам странци |
| вора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и |
| "67" /> <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви г |
| ле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њ |
| својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа о |
| раво да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о наро |
| који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују |
| м очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био |
| а!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли |
| дашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врат |
| ере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и |
| У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лиј |
| Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: |
| се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, н |
| зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, ш |
| ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како |
| раво ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Пр |
| околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу |
| тим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их |
| ли Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвил |
| осни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим |
| у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говор |
| n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су с |
| Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао |
| о како <pb n="26" /> се владају младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком га |
| ојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекр |
| и су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S |
| усломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много п |
| сломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, шт |
| а Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} |
| заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, дочекаше у |
| ступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђит |
| м другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче н |
| е дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели |
| ећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није раз |
| ам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи су св |
| очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ић |
| донија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p> <p>Бугари тврде:</p> < |
| била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само ј |
| ер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за другима.</p> <p>— Они погана |
| дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше наз |
| ињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом у |
| коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је св |
| као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити сува |
| ера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> |
| куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у г |
| и од нашега смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевој |
| ође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати |
| а пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнау |
| кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте м |
| инивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу |
| заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша |
| уд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, |
| шару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би |
| је?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у П |
| ки сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле |
| не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле год им тра |
| ="79" /> <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, про |
| Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султана: |
| но мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника!... “</p> <p>По свршетк |
| Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разуми |
| је, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бел |
| војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у битци <pb n="164" /> на Велб |
| срећнога дана; продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} П |
| икну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с |
| > <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи <pb n=" |
| србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјести |
| д на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једног |
| или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му д |
| е: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати б |
| то се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <ref target="#SRP18860_N2" |
| о....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мо |
| ихову селу, за старих српских краљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја |
| рун Падишах хаинлари</foreign>! (Удрите цареве издајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун |
| не на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и град |
| посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завади. |
| о је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградс |
| мници, заборавићете како се буни турска царевина!</p> <pb n="221" /> <p>— Смилуј се, честити Ва |
| сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, |
| ромучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде свој |
| стао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби и |
| ослала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> < |
| ћ</hi>, <pb n="5" /> који је онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића |
| а тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, к |
| ете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за јахање; за |
| Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји |
| ојвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа |
| адужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго ј |
| јету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је за |
| <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна т |
| зговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l |
| су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запит |
| гласи:</p> <p>„Благородному Господину, Царско-Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране |
| орбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ј |
| јесто, особито за српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечан |
| која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну |
| ћница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, претворила у присој |
| Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговц |
| ажи што имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље? |
| сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људск |
| а зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си |
| иковање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, позн |
| аље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људ |
| и.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника!... “< |
| ић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се к |
| ијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi |
| о Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од при |
| аше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким другим т |
| воју предиону автономију од стамболских централистичких рефорама!</p> <p>Поносити Сердар-Екрем, |
| сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут |
| nit="subSection" /> <pb n="127" /> <p>С Цетиња одемо прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово |
| наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p> |
| ћи испред турске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штам |
| бова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој о |
| .{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спр |
| p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цетињски |
| познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна |
| on" /> <p>Цетињски Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, к |
| ијестоници црногорској.</p> <p>Варошица Цетиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а |
| ве држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у |
| уж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цетињски Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на ј |
| ца Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у |
| барке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак данашњо |
| ас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагле |
| е.{S} Неколике јевропске државе држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад с |
| по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам |
| и да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријест |
| ске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и |
| На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотин |
| ам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; |
| , завијајући и припаљујући неку чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Жив |
| ијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бо |
| та изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио |
| /p> <p>— Шта говориш, човјече?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- К |
| ечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљ |
| унака!...{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> <p>— Како то мислиш, Живане |
| удо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је прир |
| млију великом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; |
| грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на |
| <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути |
| своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док |
| је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> <pb n=" |
| о.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{ |
| n="263" /> може послужити као завршетак цијелој овој приповијетци.</p> <p>Писмо то гласи:</p> < |
| е, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели |
| одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме < |
| вим завојевачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да |
| а што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подска |
| х не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове дв |
| не; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него. |
| правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n=" |
| ш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме |
| х појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Не |
| а толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: |
| ; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље |
| <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н |
| Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњк |
| ет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као |
| ута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срб |
| старе српске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дић |
| стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мис |
| S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!!..</p> |
| а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије |
| отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, ма |
| уха, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак |
| од само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" /> од преп |
| бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двиј |
| n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза је ч |
| и и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој |
| р свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Госпо |
| види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи |
| , брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, |
| злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркве.{S} По |
| рпски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, прежи |
| оги свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, <pb n="109" /> падне прилога до пет хиљада |
| 66 <ref target="#SRP18860_N2" />, та је црква била, столица српским патријарсима и, на тај начи |
| вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, р |
| поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна п |
| од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као г |
| губи се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасм |
| рију свакога мјеста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разгледајући грађевину, и |
| ва удаљила далеко од првобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далма |
| свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зим |
| <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у |
| p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани Дечански, с |
| 1389).</p> <p>Од Приштине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејма више нег |
| <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} По |
| нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с цркве |
| се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је |
| ј начин, била, је средина свој врховној црквеној управи; а некад је била покретач свему мисаоно |
| године 1365, потврдио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потв |
| гледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, и |
| , или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаб |
| ледајући грађевинске облике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких богомољ |
| им.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Стој! |
| а, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да о |
| луђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распеће |
| м под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводови |
| Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох |
| еминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао |
| етац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се |
| и њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p> <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македонија је наш |
| им чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти |
| језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви |
| ијед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до дес |
| лико чувену и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозва |
| а толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p |
| патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик |
| је прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и д |
| и. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према благос |
| ко једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n="217" |
| чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" /> |
| те ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путује |
| за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, ко |
| <pb n="140" /> <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступамо |
| учава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давн |
| ца, посредница трговини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горњ |
| да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих |
| рговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; |
| ејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске по |
| ну.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.0 |
| target="#SRP18860_N1" /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb |
| е да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb n="91" |
| } За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога |
| је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — успењите се г |
| } На тим хартијама, лијепим златним или црним словима, исписан је Султанов родослов; забележен |
| их.{S} Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је у |
| их <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у с |
| е <pb n="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега |
| авија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте м |
| стима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаше казивати како |
| ем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одаш |
| ка: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске |
| На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају и |
| тци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху |
| е и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> <pb n="90" /> <p>— Добро дошао, сине! р |
| но и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкарница, коју је уредио српски оф |
| у црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица води с једним диј |
| — у једном манастиру у Колашину, близу црногорске границе.{S} Сусједни Црногорци, желећи имати |
| нова, постала највише са границе турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрве |
| анске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили дол |
| Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{ |
| е Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <pb n="139" /> капетан, који нас не само лиј |
| свједочанство из међународних одношаја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја који владај |
| /> <p>Стигосмо на Андријевицу, пошљедње црногорско мјесто у Васојевићима.</p> <p> <hi>Андријеви |
| >С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кре |
| на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.</p> < |
| има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто |
| ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онам |
| есте први заметак данашњој пријестоници црногорској.</p> <p>Варошица Цетиње може имати 140—150 |
| ок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и |
| сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинац |
| нога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја. |
| ти, него ради каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могући га уставити, узмицаху пред већом с |
| сну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе |
| , близу црногорске границе.{S} Сусједни Црногорци, желећи имати светитеља у својој земљи, догов |
| азивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „ |
| е шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много л |
| се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под заштиту сво |
| ехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи |
| оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђ |
| рес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцегов |
| које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле |
| же бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо и |
| Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" / |
| да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да |
| е Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наг |
| град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана Црнојевића, одакле је он, узмичући испред турске навале |
| ="127" /> <p>С Цетиња одемо прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, посред |
| сом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе свак |
| му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијели |
| глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" /> од препредене свиле.{S} Да |
| рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјест |
| ка.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сад |
| само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n="190 |
| тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о |
| епо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратк |
| мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да п |
| дних одношаја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Пис |
| — У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцни |
| и од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја |
| , има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем |
| то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> |
| која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Моми |
| — 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљег |
| било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, |
| до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше н |
| е крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати |
| коликим стотинама босанских младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читк |
| амницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечер |
| вао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <p |
| уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и |
| се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа из |
| тровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се |
| {S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом истор |
| угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи |
| и, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне |
| "84" /> велики војни човјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Т |
| тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклиј |
| танком стубу, увијена је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више |
| човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни с |
| о преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— |
| вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко |
| о познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија |
| вака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеш |
| ви јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, |
| /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по |
| итост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих стран |
| а дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки |
| ше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје во |
| у, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milestone unit="subSection" |
| Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову |
| ом и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињ |
| ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводов |
| као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспи |
| изрена до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> < |
| " /> у Призрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на исто |
| р распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али н |
| дмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: |
| са, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То пољице има облик јагњеће |
| еве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; |
| кога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb |
| га све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнау |
| својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упут |
| дили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, |
| и почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му ро |
| помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест час |
| , Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча кроза сав она |
| и до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</p> <p>Варош Приштина може од узети као средина |
| на, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуц |
| данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски по |
| текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{ |
| {S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душ |
| сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољ |
| а смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <p |
| Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="2 |
| рчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <milest |
| Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек |
| , дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море пре |
| од Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао |
| ге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко с |
| ело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119" /> фил |
| еца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он уму |
| аћала свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те сл |
| а умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што ос |
| е хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као |
| <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту припознатих служитеља Б |
| копала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n |
| се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас |
| :</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S |
| /p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђ |
| о прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на |
| ејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, |
| је у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> <p>То реко |
| свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, |
| е могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су |
| у коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у |
| е о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и |
| моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм о |
| p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p |
| г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је до |
| ши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У |
| те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црног |
| н је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијаних очију; малих, танких бр |
| лебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у |
| не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} |
| КЊИГА КОЛАРЧЕВОГ ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У |
| ојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајо |
| гу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а |
| у, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијена је велика би |
| p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p |
| а су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окре |
| етињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S |
| смо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што |
| и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо н |
| домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угле |
| у смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушк |
| но носе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p |
| вачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој |
| никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Серда |
| м!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p |
| {S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико трен |
| абу коњу, завијајући и припаљујући неку чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тад |
| вор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milesto |
| и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, |
| , да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју ка |
| ржавне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, |
| еђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други не |
| ју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="1 |
| Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колико т |
| е ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</p> |
| видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рам |
| и тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наи |
| а, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија |
| Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бо |
| , него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше наба |
| је врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, честити....</p> <p>— Дишери! проговори Валија.{S} Мене |
| ина!</p> <pb n="221" /> <p>— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учи |
| а је лаж!</p> <pb n="220" /> <p>— Аман, честити Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој |
| баве и највећи лупежи....</p> <p>—Аман, честити Паша!...</p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ј |
| етнете траг!...</p> <pb n="190" /> <p>— Честити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и |
| } Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одговори митрополит: — у пасошу им пише |
| да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, |
| зрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, |
| урчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Жи |
| у се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искон |
| три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> |
| ја, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз он |
| <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољ |
| аву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него |
| } Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не и |
| да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу |
| и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђал |
| една другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу |
| причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да |
| е почеше се сретати <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се с |
| скала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а ре |
| неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’!{S} Т |
| ја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да |
| >Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету к |
| ст стотина путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћ |
| онако насумце.{S} Послије много муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворе |
| ода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="subS |
| мо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а г |
| 1" /> <p>Послије тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— |
| Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у |
| > <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло послије по |
| које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> |
| ијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi> |
| јеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јермени |
| очио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и |
| у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око с |
| јепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгори |
| ену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке у |
| p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја раз |
| ичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — |
| али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје в |
| ом провели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више |
| ш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући пр |
| овео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Г |
| ака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких |
| У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили срп |
| о још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <miles |
| ји дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим |
| арац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах вис |
| мза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Нек |
| оди под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с п |
| по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бија |
| -Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишав |
| едавши домаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одгов |
| на.{S} Ником није јасно: <pb n="213" /> чија је управо Македонија?{S} Турци веле:</p> <p>— Маке |
| литве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам |
| лаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <note xml:id="SRP18860_N2"> Ферман, кој |
| .</p> <pb n="173" /> <p>Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџ |
| угарке.</p> <p>Суварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да |
| злику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему |
| за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S |
| ли да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! |
| , и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише |
| моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с овол |
| очесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама р |
| је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динар |
| а:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то |
| ругу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да с |
| тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и |
| ла добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари |
| га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродош |
| нске облике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких богомоља, а и од правос |
| аутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не |
| ама бране пилиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, |
| оже </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„ |
| униформу, као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако пошт |
| и, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па |
| ну, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Нер |
| јепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, бо |
| господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не с |
| па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјер |
| славни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> |
| ајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и |
| ам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежа |
| гином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milestone unit="s |
| {S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сва |
| нце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је |
| : укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити |
| а, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</h |
| Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она кл |
| де.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу |
| ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што уч |
| да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се |
| <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста |
| ахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина |
| пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никак |
| у виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледав |
| , ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослуј |
| узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говор |
| и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и сумо |
| еграфи казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мј |
| — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још |
| ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорск |
| ким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је о |
| ца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази |
| а <pb n="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо: |
| иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим |
| даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима |
| чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велик |
| " /> својим очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио д |
| јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му плати |
| да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је о |
| илић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше предмете мимо које пролажасмо.{S |
| е <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега |
| држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу |
| ало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, |
| поредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије ст |
| дета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, н |
| одно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци није |
| рђавицу, око које се, послије, начинила читава варошица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећ |
| За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој |
| борити неколико биоградских букварова и читанака?....</p> <pb n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као д |
| да може читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послије неких молитава које је читао Симеун н |
| и; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је до |
| итања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу, |
| олини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, п |
| свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послије неких |
| готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјем |
| мзиним <pb n="11" /> ријечма; али стари Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви зн |
| авала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Познату |
| е бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — |
| у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили <pb |
| везу за састанке.</p> <pb n="173" /> <p>Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за |
| ји је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распустише, још тога |
| чим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу |
| p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни ста |
| наутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на |
| аоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугачак ко |
| оре погинути.{S} Овдје царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смиј |
| ућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, про |
| ш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли |
| оша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да ум |
| , и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску границу и срп |
| нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, в |
| оже брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањем не улијева ниш |
| у, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границ |
| атлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој |
| езбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у те |
| {S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у |
| није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати |
| Како што се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно |
| такнувши ватру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви |
| о су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чу |
| 05" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оног |
| намо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ |
| Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих разлика између мјеста и мјест |
| е с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, |
| и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} |
| њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је боле |
| очаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му |
| >— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко |
| же: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставит |
| лије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и |
| великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на |
| њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, б |
| не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царуј |
| дно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, с |
| аки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с јед |
| једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио |
| једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио н |
| и смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, |
| љи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!. |
| о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Д |
| > <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би |
| некад изићи <pb n="84" /> велики војни човјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Од |
| а сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану |
| , а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за ве |
| је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође |
| уда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n="222" /> и удијели коју пару осуђенику за |
| ократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дођ |
| а, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан, и један младић, као роса млад, и <p |
| о школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по православном свиј |
| е питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> <p>„Прелази |
| пољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје |
| лић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у |
| ко се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова з |
| тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу |
| ху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни |
| ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, к |
| асмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да |
| и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} |
| врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну т |
| орштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врст |
| ознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликов |
| — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не |
| пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гони два <pb n="248" /> јунца преко ливаде |
| S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да с |
| е“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичити!</p> |
| тељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављ |
| > <p>Предавши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. |
| ана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами |
| нско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем |
| <pb n="106" /> <p>— Што толико уздахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требје |
| продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човјече?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли |
| а узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам |
| аршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима |
| а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављ |
| ђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широ |
| аја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шара |
| и могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Па |
| прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, н |
| котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!! |
| а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке и |
| .{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулб |
| лика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не б |
| мајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну!..</ |
| друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда |
| тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</ |
| ер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су |
| напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиницу, хоћемо да и |
| uote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није |
| ="88" /> својега затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стиј |
| о, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{ |
| и и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту јед |
| азно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: |
| линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе |
| вијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> < |
| S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам ч |
| роду него туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир Мехмед-Соколовић (1546 —1579), Срби |
| ла одређена да узме оружје од неколиких чувенијих босанских племића.</p> <p>У овој служби видио |
| ће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом |
| кога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Острошког.{S} Два су острошка м |
| демо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је о |
| i>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Го |
| нестало у мене <pb n="118" /> српскога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она м |
| ужбу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и пре |
| кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разгова |
| ачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нам |
| ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, ски |
| Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, д |
| Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијел |
| пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и О |
| е љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ће |
| ду све до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њи |
| гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Об |
| амет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би |
| те је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и сам |
| о, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије свој |
| их је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке гро |
| осподу да се помолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало приј |
| е, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђ |
| добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„би |
| оћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{ |
| а, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али стари Чича С |
| , и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; |
| Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у во |
| да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се |
| у својих груди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— |
| , и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, |
| с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се д |
| <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља |
| ци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госп |
| p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што |
| е Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворни |
| на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; |
| рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>По |
| ни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншал |
| таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијеков |
| срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве своје |
| едали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што та |
| уће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, о |
| ик, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпосли |
| ома изучених.{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгла |
| него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу |
| еба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко прагова |
| ску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у им |
| ти:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Да чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије по |
| и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо г |
| његове старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру |
| Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Да чујем! одговорих ја.</p> <p> |
| и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју р |
| био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефе |
| Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрић |
| санскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ри |
| ају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p> |
| /> <p>Мелећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гроб |
| одине, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, ка |
| а да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанск |
| свилено платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од ве |
| је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чу |
| авник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Б |
| S} Колико год сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" |
| оп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што |
| насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше на |
| Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призр |
| Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена. |
| и Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје |
| је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, |
| ажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — т |
| одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском конзулу, те пријависмо своје пут |
| тину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице он |
| и су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и |
| Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, назува своје јеменије, које сваки остави у триј |
| а.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно га |
| а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по |
| е куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, к |
| ан иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћан |
| ...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколик |
| у долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворо |
| ше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити св |
| жана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу |
| ти, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српск |
| тре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога плота |
| >— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и долине вода |
| Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ |
| едном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се р |
| ја; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетк |
| ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <p |
| је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и |
| <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи. |
| је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало |
| езде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и пров |
| у сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер |
| се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила |
| м коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије мало |
| да!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <milestone unit="subSection" |
| ио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <milestone unit="subSe |
| брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бриг |
| акар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{S} Овај |
| о вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каз |
| пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде Путник“</p> </d |
| е године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Ва |
| елам теби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и мал |
| по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита |
| оз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Тв |
| њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице прон |
| епешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи паре одмах!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p |
| фисаћу ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа!{S} Шаљи пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде |
| инима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар што да ре |
| е толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му |
| случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео са |
| х; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнуло камџија, и |
| кав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег |
| фицирима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, истр |
| иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља п |
| говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и м |
| Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, |
| лада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети |
| дећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, |
| ге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S |
| стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па |
| ољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу своји |
| ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер |
| но се плаве призренске планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста |
| ичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> < |
| ројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S} Најед |
| а те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лије |
| три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духов |
| ле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изази |
| у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска ф |
| поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве зав |
| ослу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће п |
| ибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну вел |
| Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што с |
| ека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дје |
| а, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он |
| м на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутр |
| идећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако неш |
| најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што често бива то |
| бу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас сре |
| ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете како се бу |
| лови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Боз |
| рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су |
| времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеш |
| рни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокрилати Серафим пред пријестолом Бога на висини го |
| ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> <milestone unit="subSection |
| гранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако до |
| и сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} |
| огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; ти |
| људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p> |
| родаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрч |
| а, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.< |
| /p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> <p>— |
| ни, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашен |
| е по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је дост |
| пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <p |
| једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi> |
| } Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n="71" /> <p>За ово своје презиме И |
| му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши официри, Нијемци или обикли на |
| и да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знањ |
| ubSection" /> <pb n="83" /> <p>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми п |
| а.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</ |
| о ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S} Тегл |
| вдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе м |
| смијаних очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милоз |
| бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше |
| Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од |
| сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао |
| вијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њи |
| ик цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање |
| ојаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по земљама |
| које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" / |
| ве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n= |
| атељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећа |
| , <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широком свијешћу о народној својој једнини: наш би наро |
| мо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живи |
| се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у битци <pb n="164 |
| ије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му |
| и су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој |
| је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у ми |
| : — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" /> ђацима |
| ише плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се може наћи по који сиром |
| а своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је |
| тави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као |
| сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb n="260" /> |
| већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, па тек о |
| еко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и |
| тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури ун |
| ужних Словена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана поз |
| м, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него што смо табали сувим пут |
| баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнау |
| ских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{ |
| Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може нос |
| ијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни пр |
| па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се малко |
| прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му ј |
| купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је |
| е бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мис |
| не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје ср |
| рчина Травничанина.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се биј |
| Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро! |
| Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уво |
| докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјети |
| шевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одгов |
| нику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах |
| о дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, |
| а што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико |
| и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закон |
| мире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би |
| Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово |
| коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд |
| м само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хо |
| мо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p |
| у) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човјече?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p |
| ишта учинили.{S} Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша в |
| ик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</ |
| ре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Теш |
| момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан |
| се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, |
| е сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица. |
| омак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да т |
| д тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје о |
| потписа <hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и |
| авио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику н |
| мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да ни |
| ата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: |
| кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели |
| си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посл |
| сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одгово |
| игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон па |
| рчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баниц |
| > <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случај |
| гнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему пот |
| ти крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том н |
| горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, он |
| >све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачи |
| рекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху м |
| ад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни |
| </p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се в |
| > <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази ову |
| нде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио |
| и се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, прави |
| еро.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми |
| ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет |
| сова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па |
| парија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</ |
| ражде</hi> (гдје је. 1529. била, српска штампарија), па на <hi>Вишеград</hi>, <hi>Рогачицу</hi> |
| На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила на свијет прва штампана ср |
| и Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <milestone unit="subSection" /> <p>— |
| Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1886</p> </div> <pb |
| ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! |
| <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одуст |
| веносрпском заборавише српски!</p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још |
| расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српск |
| навља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...< |
| n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо река |
| hi>Ђурђеве <pb n="148" /> Стубове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић |
| аш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на с |
| ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Саве....</p> |
| затворио <pb n="37" /> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омер |
| p> <p>Старјешина погледа по стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пу |
| оје воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> |
| све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херце |
| о гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она п |
| а, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разгово |
| је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло ма |
| ита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме р |
| !</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, у |
| и до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово |
| канова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смиј |
| шњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују? |
| мо за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Н |
| жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјево |
| , Боже од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Ду |
| о су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> |
| и, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина је |
| људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су г |
| ким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко |
| једлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјеш |
| етих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под ст |
| гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, ил |
| ијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone unit="sub |
| никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити о |
| и ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите д |
| у одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ни |
| тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одговори |
| јерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју |
| тске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, кој |
| сим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривш |
| <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и |
| </p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње. |
| ијечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега нејма много у Б |
| на, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је |
| ајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упит |
| аде:</p> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone unit="subS |
| д догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мил |
| минуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{ |
| ета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина |
| ретворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазив |
| ред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред нај |
| вецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су све |
| зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, двор |
| то све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што дога |
| н овдје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени |
| дубоко уздахну.</p> <pb n="106" /> <p>— Што толико уздахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Н |
| ну раменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, своје имаће?</p> <pb n="134 |
| распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, би |
| уке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог |
| урским словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и ови |
| али су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се ви |
| езе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, |
| лијепој мјесечини, нас неколико другова што смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у |
| , који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.< |
| пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њим |
| ан: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p |
| ј обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и |
| у исто вријеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</ |
| војим друговима, и погледајући на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џи |
| воје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и од сво |
| Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберем |
| ину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као |
| ађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку сво |
| е причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех |
| ту"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљ |
| тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан с |
| овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Ра |
| емо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закраји |
| За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац |
| и, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде! |
| ле невиђеному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Ом |
| имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже св |
| ну руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p> |
| ји ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p |
| то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За |
| не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјеши |
| к помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мј |
| очека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је дава |
| т држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја |
| <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очек |
| д.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од |
| p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из К |
| ињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки ју |
| оби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Пор |
| о се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, приби |
| ти гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице. |
| илер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пић |
| м свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не см |
| и по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манаст |
| да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си |
| пском заборавише српски!</p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није с |
| и су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још |
| ке дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и др |
| те ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви зна |
| мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milestone unit= |
| <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо нап |
| еђу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је др |
| ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио |
| аџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> <p>— А |
| гло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрь |
| записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Б |
| алуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је |
| е од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби дома |
| н хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора |
| зишавши пред старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све шт |
| аде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као |
| ен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дуб |
| На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Кос |
| есео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, |
| p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам |
| ).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико за |
| ати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Нико |
| </p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире се с |
| у причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона ни |
| сити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада о |
| наута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикн |
| врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, д |
| наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</p> <p>Са |
| разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, |
| разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Д |
| јесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква д |
| е мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и пр |
| мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коња |
| ова и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачк |
| ужите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени м |
| ехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се ра |
| вих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb n="260" /> Живана, и што н |
| гало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="1 |
| мојега доброга <pb n="260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> |
| а за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, б |
| је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и др |
| ри: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преград |
| смо смјели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар |
| ; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све ту |
| аше у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! реч |
| доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећ |
| чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb |
| : мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и но |
| одара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретај |
| p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одис |
| , повратити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кр |
| ста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косов |
| > <p>Само се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами |
| к бијаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо |
| >Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb |
| тина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и |
| врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у |
| не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!< |
| ом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Жива |
| да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорба |
| ам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли |
| м никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује с |
| оји је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо |
| јем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, |
| нгуби! повика један старији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</ |
| ах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како |
| а чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> |
| томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S |
| </p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и |
| } За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки пр |
| а Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, как |
| е поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска границ |
| и право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и мно |
| таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од |
| ана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, пос |
| !{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовање |
| аклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и грани |
| ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко |
| селили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и политичке, к |
| о шест стотина путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и у |
| ојој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се |
| се устави на граници своје власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје т |
| иком није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дј |
| it="subSection" /> <pb n="22" /> <p>Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединц |
| </p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од зе |
| руго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем с |
| шњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С |
| <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам |
| заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве с |
| мињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене |
| раде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се |
| а засијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на ку |
| смо више шљапкали водиним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако гус |
| га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов |
| Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу |
| вила листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; т |
| у, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу мол |
| идје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо |
| : ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије |
| злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они |
| b n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи |
| јети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У |
| и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради |
| се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго нах |
| , па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо |
| дућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо зна |
| на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на |
| асти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанин |
| ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељак |
| ом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</ |
| ти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова |
| о, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, |
| Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погиб |
| вори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} |
| д:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше ј |
| е а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога дана, вр |
| ади оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједи |
| сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се нада |
| очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишл |
| ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</ |
| али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико св |
| не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} |
| побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што види |
| ети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчин |
| ја слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се |
| ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским |
| рви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се |
| синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља св |
| ајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једн |
| што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пош |
| највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до п |
| мер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и пре |
| ања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер |
| вакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђос |
| ворио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, п |
| и и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Ср |
| це, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади |
| ц, коме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову сумор |
| о главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што год из наших многих разговора, колико тек да се вид |
| оје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника!... “</p> <p> |
| пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије д |
| ије ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му |
| ђу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p> |
| и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све |
| {S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке |
| неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, |
| у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умоч |
| а ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у |
| , лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни |
| форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му д |
| им грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га |
| а, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одг |
| наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама б |
| дашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што кра |
| , или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Ар |
| i>Колашина</hi><pb n="138" /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се ода |
| и, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> |
| ного у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није видјела, што о |
| ека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми |
| познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!...</p> <p |
| што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш крета |
| гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно пре |
| ком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да |
| не лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно |
| ника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</ |
| ји се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љеп |
| толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и п |
| {S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ј |
| днога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n="217" /> с |
| е Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба |
| дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, |
| ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му |
| !...</p> <p>Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас оп |
| stranice 225-234 u originalu (greška u numeraciji) --> <pb n="235" /> <p>Говорећи тако, Рамо п |
| l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њо |
| l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове ба |
| <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједоч |
| <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ није било |
| l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесел |
| l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и |
| елећа се назобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљ |
| <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни |
| > <p>„Причање је души посластица“</p> </quote> <p>Његуш</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> |
| > <pb n="ii" /> <div type="titlepage"> <quote> <p>„Причање је души посластица“</p> </quote> <p> |
| градине струјаше оваква пјесмица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме прос |
| жујући се Косову, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише ст |
| Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми б |
| ожнога краља кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је |
| пише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела гр |
| топним стиховима, ево ову молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Творче!</l> <l>Тебе сла |
| смијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> |
| и-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или г |