• numeraciji 1
  • quote 18
  • а 281
  • А 56
  • Абди 1
  • Абдула 9
  • Абдулиној 1
  • Августа 4
  • авдесхана 1
  • Авди 2
  • Авдија 1
  • авлије 2
  • авлији 2
  • авлиских 1
  • автономију 3
  • Ага 25
  • ага 4
  • аганче 1
  • аге 1
  • Аге 3
  • Аги 3
  • Агини 3
  • Агином 2
  • Агиному 1
  • Агину 1
  • Агић 1
  • Агнија 12
  • Агније 1
  • Агнијине 1
  • Агнијом 3
  • Агнију 2
  • Агом 2
  • Агу 3
  • адвоката 1
  • аза 1
  • азбуке 1
  • Азиској 1
  • ак 1
  • ако 41
  • Ако 9
  • аков 1
  • ал 1
  • ала 1
  • Алах 7
  • Албанију 1
  • Александру 1
  • алел 2
  • али 126
  • Али 51
  • алком 1
  • алку 1
  • ало 1
  • ама 1
  • Аман 2
  • амбаре 1
  • амбари 1
  • Амин 1
  • Амиџа 3
  • амо 1
  • Анадол 1
  • Анадола 1
  • Анадолац 1
  • Андријевица 1
  • Андријевици 1
  • Андријевицу 1
  • анђела 1
  • Анђелију 1
  • анђео 2
  • априла 1
  • Аранђео 1
  • аранђеоска 1
  • Арапин 1
  • Арбанаси 1
  • Арбанијом 1
  • ардији 1
  • арлучу 1
  • Арнаута 16
  • Арнауте 10
  • Арнаути 24
  • Арнаутима 5
  • Арнаутин 3
  • Арнаутина 4
  • Арнаутином 1
  • Арнаутину 1
  • арнаутска 1
  • Арнаутска 2
  • арнаутске 3
  • арнаутски 5
  • арнаутским 1
  • арнаутских 2
  • арнаутско 1
  • Арнаутскога 1
  • арнаутском 1
  • Арнтаути 1
  • Арсенија 2
  • Арсеније 2
  • Арсенију 1
  • атлаза 1
  • Аустрија 1
  • Аустријанци 1
  • аустријској 1
  • аустриска 1
  • Аустриске 1
  • ахар 6
  • ахара 1
  • ахару 2
  • Ахира 1
  • Ахмета 1
  • ачик 1
  • Аџаип 1
  • аџамија 1
  • Аџема 1
  • Аџемова 1
  • Аџемовица 1
  • аше 1
  • Ашик 1
  • ашиковање 1
  • ашикују 1
  • Б 3
  • баба 5
  • бабајка 1
  • бабајку 1
  • бабе 1
  • Бабина 1
  • Бабину 1
  • бабо 3
  • бабову 1
  • бабу 3
  • Бадава 1
  • бајонет 1
  • Бајрам 1
  • бакала 1
  • Бакић 1
  • балканских 2
  • Балканском 1
  • Бан 1
  • баница 1
  • Бањој 1
  • Бањске 2
  • Бањску 1
  • бар 9
  • Барбаљине 1
  • Барбаљо 6
  • Барјак 2
  • Барјам 3
  • барјаму 1
  • баскије 2
  • баталионе 1
  • батаљон 1
  • батаљона 1
  • батаљону 1
  • батину 1
  • баца 2
  • бацају 1
  • баци 1
  • бачијама 1
  • баш 23
  • Баш 8
  • башибозучки 1
  • баште 1
  • Бег 30
  • бег 6
  • бега 1
  • Бега 10
  • Бегова 1
  • бегова 6
  • бегове 1
  • Бегове 2
  • бегови 1
  • бегових 1
  • бегово 2
  • беговој 1
  • Беговом 1
  • Бегову 1
  • бегову 2
  • бегу 2
  • Бегу 3
  • Беже 1
  • беже 3
  • Без 2
  • без 27
  • безбели 1
  • Безбели 1
  • безбједности 1
  • бези 1
  • безјак 1
  • Бејаше 1
  • бекрија 1
  • белај 1
  • бели 2
  • бена 2
  • Берана 3
  • Беране 2
  • Берани 1
  • Беранима 3
  • беранскога 1
  • беранском 1
  • Беранци 1
  • Берлинском 2
  • беса 2
  • бесједа 2
  • бесједе 3
  • бесједи 1
  • бесједу 1
  • бесмрће 1
  • беспутности 1
  • беспућем 1
  • бесу 2
  • Бећир 4
  • Беч 1
  • Беча 1
  • бешику 1
  • бешици 2
  • Би 1
  • би 91
  • Бива 3
  • бива 7
  • бивало 2
  • бивао 1
  • Бијасмо 1
  • бијасмо 2
  • бијах 5
  • бијаху 7
  • Бијаше 3
  • бијаше 79
  • Бијела 2
  • бијела 6
  • бијели 3
  • бијелим 1
  • Бијело 1
  • бијело 2
  • Бијељини 1
  • бијем 1
  • бијемо 2
  • бијесна 1
  • бијесни 2
  • бијеснога 1
  • бијесну 1
  • бију 5
  • била 26
  • били 17
  • Било 2
  • било 30
  • биљака 1
  • биљка 1
  • биљке 1
  • бимбаша 1
  • Био 3
  • био 46
  • Биоград 8
  • Биограда 2
  • биоградских 1
  • БИОГРАДУ 1
  • Биограду 2
  • Биор 2
  • Биора 2
  • биорску 1
  • Биорци 1
  • бирземаниле 1
  • бисмо 7
  • бисте 4
  • Бистрица 2
  • Бистрице 2
  • бити 39
  • битку 1
  • битни 1
  • Битољу 1
  • битци 3
  • Биће 1
  • биће 6
  • бих 17
  • бише 3
  • бјеж 1
  • Бјеж 1
  • бјежања 1
  • бјежао 2
  • бјежећи 1
  • бјежи 2
  • бјежим 2
  • бјежимо 3
  • бјежите 2
  • бјелилом 1
  • Бјелотрепића 3
  • бјеснио 1
  • бјеху 1
  • бјеше 3
  • благ 1
  • благи 1
  • Благородному 1
  • благосиљају 2
  • благослов 1
  • благослову 1
  • благујемо 1
  • блажа 1
  • блажаху 1
  • блажи 1
  • блато 1
  • ближа 1
  • ближе 3
  • близа 1
  • близак 1
  • близу 15
  • блијед 3
  • блиједи 1
  • блиски 1
  • блиском 1
  • боб 1
  • бобошке 1
  • Бог 30
  • Бога 18
  • богаства 1
  • богаством 1
  • богат 1
  • богата 1
  • богати 1
  • Богати 1
  • богатији 1
  • богатих 2
  • богато 1
  • богатога 1
  • богатства 1
  • богату 1
  • Богдана 1
  • богдице 1
  • Богом 1
  • богомоља 1
  • богомољац 1
  • богомоље 2
  • богомољу 1
  • богословију 1
  • Богу 5
  • божанске 1
  • божанско 1
  • Боже 6
  • божем 4
  • Божијим 1
  • Божијих 1
  • Божје 1
  • Божји 5
  • Божјих 2
  • Божјом 1
  • Божју 1
  • Бозагур 1
  • бој 11
  • боја 3
  • бојали 2
  • бојао 1
  • боје 2
  • бојевима 1
  • бојећи 2
  • боји 4
  • Бојим 1
  • бојим 3
  • бојте 2
  • боју 3
  • болан 1
  • болеснику 1
  • болест 2
  • болестан 2
  • болести 3
  • болестима 1
  • боли 2
  • боловала 1
  • боловања 1
  • боловао 2
  • болту 1
  • болују 1
  • Боље 2
  • боље 9
  • бољег 1
  • бољи 2
  • бонога 1
  • боному 1
  • боравили 1
  • боравио 1
  • бораца 1
  • борба 1
  • боре 1
  • борику 1
  • борили 1
  • борити 1
  • бос 1
  • боса 1
  • босанске 5
  • босански 2
  • босанским 1
  • Босанским 1
  • босанских 3
  • Босанског 1
  • босанскога 2
  • босанској 2
  • босанском 1
  • босанску 1
  • Босанску 1
  • босиљка 1
  • Босна 6
  • Босне 12
  • Босни 21
  • Босну 19
  • Босфору 1
  • Бошњак 4
  • Бошњака 2
  • Бошњаке 3
  • Бошњаци 9
  • Бошњацима 2
  • бравама 1
  • брави 1
  • брада 1
  • браде 3
  • браду 3
  • бране 3
  • бранећи 2
  • брани 4
  • бранили 1
  • браним 2
  • бранити 2
  • Бранковић 2
  • Бранковића 2
  • Бранковиће 1
  • брат 2
  • брата 3
  • брате 12
  • братим 1
  • братољубним 1
  • Братоножиће 1
  • братска 1
  • братства 1
  • брату 1
  • Браћа 1
  • браћа 8
  • браће 1
  • браћи 1
  • Браћо 1
  • браћо 7
  • браћу 2
  • брашна 1
  • брбљати 1
  • брда 4
  • Брдарева 1
  • брдовита 1
  • брду 1
  • Бре 1
  • брешчић 1
  • брже 5
  • брз 1
  • брза 3
  • брзања 1
  • брзо 12
  • бригај 1
  • бриге 1
  • бригу 1
  • брижан 3
  • бризи 3
  • бризнуо 1
  • бријег 4
  • бријегом 1
  • брини 1
  • Бринула 1
  • бринуо 1
  • бритвице 2
  • брке 1
  • бркова 1
  • брлог 1
  • брода 1
  • бродови 1
  • број 1
  • бројанице 1
  • бројао 1
  • бројем 1
  • бројна 1
  • бронзани 1
  • брука 1
  • бруке 1
  • Брусу 1
  • брци 1
  • Брчеле 1
  • брчића 1
  • бубнуло 1
  • бубњи 1
  • буботака 1
  • бубрешка 1
  • Бугара 2
  • Бугари 4
  • Бугарима 1
  • Бугарин 1
  • бугарски 1
  • бугарскога 1
  • Бугарску 3
  • Буде 1
  • буде 10
  • будем 3
  • будеш 2
  • буди 4
  • будне 1
  • буду 6
  • будућност 3
  • будућности 1
  • бујне 1
  • букварова 1
  • букнуле 1
  • буков 1
  • буктијаше 1
  • булазни 1
  • Буле 1
  • буле 2
  • буљубаша 1
  • буни 1
  • бунтовне 1
  • буну 2
  • бусен 1
  • бусену 1
  • бусије 1
  • бућну 1
  • бућнула 1
  • ва 1
  • Ва 1
  • важна 1
  • важне 1
  • важни 1
  • важно 1
  • важност 1
  • вазда 1
  • ваздух 1
  • ваздуха 1
  • ваздуху 1
  • Вај 1
  • вај 2
  • вала 1
  • Вала 1
  • валама 1
  • Валија 16
  • Валији 2
  • валијине 1
  • валијиним 1
  • Валију 1
  • валимо 1
  • валити 1
  • Ваља 1
  • ваља 17
  • ваљало 2
  • ваљаше 1
  • Ваљаше 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 3
  • вам 21
  • Вама 2
  • вама 4
  • ван 1
  • вара 1
  • варају 1
  • варали 1
  • варварство 1
  • варили 1
  • варош 13
  • Варош 2
  • Вароши 1
  • вароши 12
  • Варошица 1
  • варошица 5
  • варошке 1
  • Варошки 1
  • варошким 1
  • вас 16
  • Вас 2
  • васељене 2
  • Василија 1
  • Василије 4
  • васкрсава 1
  • Васојевића 1
  • Васојевиће 1
  • Васојевићи 1
  • Васојевићима 2
  • васпитан 1
  • васпитни 1
  • ватра 2
  • Ватра 2
  • ватре 3
  • ватрена 1
  • ватрено 1
  • ватри 5
  • ватру 4
  • ваша 1
  • вашару 1
  • ваше 1
  • вашем 1
  • вашијех 1
  • ваших 1
  • вашој 1
  • ве 1
  • ведра 1
  • ведрим 1
  • ведру 1
  • веђе 1
  • веже 1
  • веза 1
  • везане 1
  • везаше 1
  • везе 2
  • везене 1
  • везиваху 1
  • Везир 1
  • Везира 1
  • везом 1
  • Велблужду 1
  • веле 10
  • вели 24
  • велик 2
  • велика 9
  • велике 8
  • велики 11
  • Велики 3
  • великим 2
  • велико 4
  • Великог 1
  • великога 1
  • Великој 1
  • великој 3
  • великом 10
  • Велику 1
  • велику 10
  • Велим 1
  • велимо 1
  • велите 1
  • величанственим 1
  • величини 1
  • велиш 4
  • вељаху 1
  • вељаше 5
  • вељу 1
  • венула 1
  • веома 10
  • вес 1
  • веса 2
  • весела 1
  • весели 1
  • веселији 1
  • веселио 1
  • веселник 1
  • весело 2
  • веселу 1
  • весеља 2
  • весеље 1
  • весељу 6
  • Весео 1
  • весео 2
  • већ 48
  • Већ 5
  • већа 1
  • веће 4
  • већи 1
  • већим 1
  • већином 1
  • већој 2
  • већом 1
  • вефк 2
  • вече 11
  • вечера 3
  • вечерамо 1
  • вечерас 2
  • вечерасмо 1
  • вечере 5
  • вечери 1
  • вечерња 1
  • вечерњу 1
  • вечером 4
  • вечеру 6
  • ви 20
  • Ви 6
  • Видајић 4
  • Видајића 3
  • Видајиће 2
  • Видајићеву 1
  • Видајићи 1
  • Видајићу 1
  • видар 1
  • виде 8
  • видећи 9
  • види 18
  • Види 2
  • видик 2
  • видим 2
  • видимо 7
  • Видио 1
  • видио 10
  • видите 2
  • Видић 2
  • Видића 1
  • видиш 6
  • видје 7
  • Видјевши 1
  • видјевши 2
  • видјела 3
  • видјели 2
  • видјело 1
  • видјесмо 8
  • видјесте 1
  • видјети 13
  • видјех 2
  • видјеше 1
  • Видов 1
  • Видојко 2
  • видом 1
  • виђа 1
  • виђали 2
  • виђао 3
  • виђасмо 1
  • виђаху 1
  • виђаше 1
  • виђе 1
  • виђене 1
  • виђи 1
  • Виђи 1
  • виђу 3
  • Византија 4
  • Византији 1
  • Византију 1
  • визира 1
  • вијек 1
  • вијека 4
  • вијекова 1
  • вијекове 2
  • вијеку 1
  • вијенцем 1
  • вика 2
  • викао 1
  • викаху 1
  • викаше 1
  • викни 1
  • викну 16
  • викнувши 1
  • викнусмо 1
  • викнух 1
  • вилицама 1
  • вило 1
  • вина 5
  • вино 1
  • винце 1
  • вири 1
  • Вис 1
  • вис 2
  • виса 2
  • висе 1
  • виси 4
  • висини 2
  • висину 1
  • висну 1
  • Висок 1
  • висок 2
  • висока 6
  • Високе 1
  • високе 2
  • високих 1
  • високо 2
  • високу 1
  • висом 1
  • Вита 1
  • витез 1
  • витеза 1
  • Витеза 1
  • Витезом 1
  • витезу 1
  • Витина 1
  • витла 1
  • вичан 1
  • виче 3
  • вичући 2
  • Више 1
  • више 34
  • Вишеград 1
  • Вишеграда 2
  • виши 1
  • Вишњи 1
  • Вјера 1
  • вјера 12
  • вјерама 7
  • Вјере 1
  • вјере 30
  • вјери 6
  • вјерне 2
  • вјерни 1
  • вјерно 1
  • вјерну 1
  • вјеро 2
  • вјеровала 1
  • вјеровање 2
  • вјеровању 1
  • вјеровао 3
  • вјеровати 4
  • вјером 2
  • вјерске 1
  • вјерску 1
  • вјеру 11
  • вјеруј 2
  • вјерује 2
  • вјерујемо 2
  • вјерујте 1
  • вјетар 1
  • Вјетар 2
  • Вјетерника 1
  • вјечере 1
  • Вјечитој 1
  • вјешаше 1
  • вјешт 2
  • вјешти 1
  • вјештица 1
  • вјештице 1
  • влаге 1
  • влада 1
  • владају 2
  • владаоци 1
  • Владика 1
  • владика 3
  • владике 1
  • владику 2
  • влажан 1
  • Власи 1
  • власник 1
  • власт 8
  • властеле 1
  • властелу 1
  • власти 6
  • Влах 5
  • Влаха 3
  • Влахе 2
  • Влаху 1
  • влашки 1
  • влашћу 4
  • во 1
  • Вода 4
  • вода 8
  • водама 2
  • воде 19
  • воденицу 1
  • Води 1
  • води 12
  • водим 1
  • водиним 1
  • водити 1
  • водом 2
  • водоноша 1
  • Водоноша 1
  • воду 3
  • Вођ 1
  • вођ 7
  • вођа 2
  • вође 1
  • вођем 1
  • Војвода 1
  • војводовини 1
  • војни 2
  • војник 6
  • војника 3
  • војнике 6
  • војници 3
  • Војници 4
  • војнички 1
  • војничкој 1
  • војничком 2
  • војничку 1
  • војска 4
  • војске 3
  • војском 3
  • војсци 5
  • Волео 1
  • воли 3
  • волујско 1
  • воља 4
  • Вољан 1
  • воље 6
  • вољење 1
  • вољео 1
  • вољи 3
  • Вољно 1
  • вољу 1
  • воска 1
  • воћа 1
  • воће 1
  • вочићима 1
  • воштане 1
  • воштану 1
  • враг 1
  • врага 1
  • враже 1
  • Врањини 1
  • врат 4
  • врата 20
  • врате 2
  • врати 10
  • вративши 1
  • вратила 1
  • вратима 5
  • вратио 4
  • Вратисмо 1
  • вратисмо 3
  • вратите 1
  • вратити 4
  • вратићу 1
  • вратише 2
  • вратнице 1
  • враћајући 1
  • Враћајући 1
  • Враћали 1
  • враћам 1
  • враћаш 1
  • враћаше 1
  • враћени 1
  • Врачару 1
  • врашки 1
  • врела 1
  • врело 1
  • време 1
  • времена 12
  • вриједан 1
  • вриједи 1
  • Вриједи 3
  • Вриједно 1
  • вриједно 3
  • вријеђа 1
  • вријеђати 1
  • вријеђаш 1
  • Вријеме 1
  • вријеме 22
  • врисну 1
  • врлетима 1
  • врло 50
  • врста 2
  • врсти 1
  • врсту 2
  • вртачи 1
  • вртијељку 1
  • вруће 2
  • врх 3
  • врхове 1
  • врховној 1
  • врху 1
  • вршење 1
  • врши 2
  • вршио 1
  • вршњак 1
  • вршњака 1
  • все 1
  • Вук 2
  • вука 1
  • Вука 1
  • Вукац 3
  • вукла 1
  • Вулић 13
  • Вулићева 1
  • Вурун 1
  • вуци 1
  • вуче 2
  • Вучитрн 2
  • Вучитрна 1
  • Г 1
  • г 10
  • га 110
  • Гаврило 1
  • гађали 1
  • гађао 1
  • гађати 1
  • гажење 1
  • газда 1
  • Газда 3
  • газде 1
  • Гази 1
  • газити 1
  • газу 1
  • гај 1
  • гају 1
  • Ганић 1
  • Ганићу 1
  • гарнизон 2
  • гарнизону 2
  • Гашана 2
  • где 1
  • Гдје 5
  • гдје 50
  • гђи 1
  • генију 1
  • Гервасије 3
  • ги 1
  • гимназије 1
  • гимназију 2
  • гини 1
  • Гинимо 1
  • гинули 1
  • глава 1
  • главама 1
  • главари 2
  • главарима 1
  • главе 14
  • глави 3
  • главици 1
  • Главна 1
  • главне 1
  • Главни 1
  • главнијих 1
  • главом 1
  • главу 11
  • глагољашки 1
  • гладни 1
  • гладним 1
  • гладница 1
  • Глас 1
  • глас 11
  • гласа 4
  • гласи 2
  • гласник 1
  • гласно 4
  • гласовите 1
  • гласовитим 1
  • гласовитих 1
  • гласовито 1
  • гласом 4
  • гласу 3
  • глатким 1
  • гле 1
  • Гле 3
  • гледа 9
  • гледај 1
  • гледајте 1
  • гледају 1
  • гледајући 3
  • гледала 2
  • гледали 4
  • гледало 1
  • гледао 4
  • гледаоца 1
  • гледати 1
  • гледаху 2
  • гледаш 1
  • гледе 1
  • гледећи 3
  • глуво 2
  • глух 1
  • говор 4
  • говора 2
  • говораху 3
  • говораше 2
  • говоре 7
  • говорећ 1
  • Говорећи 3
  • говорећи 6
  • говори 6
  • говорила 1
  • говорили 4
  • говорило 2
  • говорим 1
  • говорио 6
  • говорите 1
  • говорити 8
  • говориш 2
  • говору 5
  • год 31
  • годи 2
  • година 9
  • годинама 1
  • године 22
  • годину 1
  • гоји 1
  • голе 2
  • голему 1
  • голијети 2
  • голицнути 1
  • голо 1
  • гологлав 1
  • голуба 1
  • голубак 1
  • голубињаци 1
  • голубови 1
  • гомиле 2
  • гомилом 2
  • гомилу 1
  • гоне 3
  • гони 1
  • гонили 1
  • Гонимо 1
  • гонио 1
  • гора 1
  • Горажде 1
  • Горе 13
  • горе 4
  • горела 1
  • гори 6
  • Гори 8
  • горња 1
  • Горње 1
  • горњем 2
  • горњи 2
  • Горњи 3
  • горњој 1
  • гору 1
  • Гору 5
  • горштак 1
  • госа 1
  • Госпо 1
  • господа 1
  • Господар 2
  • господара 1
  • Господара 1
  • господару 1
  • Господе 4
  • Господин 1
  • господине 4
  • господину 1
  • Господину 1
  • господом 1
  • господској 1
  • господство 1
  • Господу 6
  • Госпођу 1
  • госпоштину 1
  • гост 1
  • госта 1
  • госте 3
  • гости 2
  • гостију 1
  • гостима 4
  • гостинске 1
  • гостољубиви 1
  • гостољубље 1
  • госту 1
  • готов 2
  • готови 1
  • готових 1
  • Готово 1
  • готово 28
  • гошћама 1
  • гошће 1
  • гр 1
  • грабећи 1
  • грабити 1
  • Град 1
  • град 8
  • града 3
  • градине 1
  • градину 2
  • градио 1
  • градиће 1
  • градове 1
  • градом 1
  • градских 1
  • граду 3
  • грађа 1
  • грађевина 2
  • грађевине 1
  • грађевинске 2
  • грађевину 1
  • грађене 1
  • гране 2
  • граница 6
  • границе 7
  • граници 6
  • границу 5
  • Гранични 1
  • гранични 4
  • граничној 1
  • грану 1
  • грање 1
  • Грахову 1
  • Грачанице 1
  • Грбави 1
  • гргеч 1
  • гргеча 1
  • грдити 1
  • грдно 1
  • грдну 1
  • гребем 1
  • гред 1
  • Гредом 1
  • гризла 1
  • гријеши 1
  • Гриота 2
  • Грк 1
  • Грка 1
  • грла 1
  • Грло 1
  • грло 3
  • грлом 1
  • грлу 3
  • грм 1
  • грма 2
  • грми 1
  • гроб 3
  • гроба 1
  • гробља 1
  • гробљу 1
  • гробове 2
  • грожђа 2
  • гроза 1
  • грозна 2
  • грокћу 1
  • Гроф 1
  • грохотом 1
  • гроша 2
  • груди 1
  • груну 1
  • грунуше 2
  • Грци 1
  • губила 1
  • гудити 1
  • гужва 1
  • гуја 1
  • гују 1
  • гунђаху 1
  • Гусиња 3
  • Гусињац 3
  • Гусиње 6
  • гусињски 1
  • гусле 1
  • густ 1
  • густа 1
  • густи 1
  • гут 1
  • гутљај 1
  • гуштер 1
  • Да 20
  • да 751
  • давао 1
  • давати 1
  • даваше 1
  • Давид 1
  • давнашње 1
  • давно 1
  • Даде 1
  • даде 12
  • дадох 1
  • даире 1
  • дај 4
  • даје 6
  • дајем 1
  • дајте 1
  • дају 3
  • дајући 1
  • дакле 3
  • дако 1
  • дакте 1
  • дала 2
  • далека 1
  • далеко 5
  • дали 3
  • Далмацију 1
  • Даље 3
  • даље 36
  • даљега 1
  • даљи 1
  • дам 1
  • Дан 1
  • дан 44
  • дана 30
  • данак 1
  • данас 20
  • Данас 5
  • данаске 1
  • данашње 1
  • данашњи 1
  • данашњих 1
  • данашњој 1
  • дангуби 1
  • дани 1
  • данка 1
  • дано 2
  • даном 1
  • дану 1
  • Дао 1
  • дао 8
  • даровао 1
  • дарове 1
  • Дас 1
  • даскала 1
  • даскало 1
  • дати 3
  • даћа 1
  • два 33
  • Два 4
  • Двадесет 1
  • двадесет 2
  • дванаест 1
  • две 1
  • двери 2
  • двије 23
  • двјема 2
  • двојаки 1
  • двоје 6
  • двоји 2
  • двојим 1
  • двојица 2
  • двојици 1
  • двојицом 1
  • Двор 1
  • двор 4
  • дворбу 1
  • дворе 2
  • дворила 2
  • двориле 1
  • дворимо 1
  • дворова 1
  • Дворова 1
  • дворове 1
  • двору 2
  • двоумице 1
  • двоумицу 1
  • де 2
  • дебелим 2
  • Дебернож 1
  • девети 1
  • деветим 1
  • девето 3
  • деветоро 1
  • Дед 1
  • деније 1
  • део 1
  • депеша 1
  • депеше 1
  • депешу 3
  • дервишко 1
  • дере 1
  • десет 3
  • десетак 1
  • десетине 1
  • десетостопним 1
  • деси 1
  • десне 3
  • Десно 1
  • десно 6
  • десној 4
  • десном 1
  • десну 1
  • Деспине 2
  • Деспини 2
  • Деспот 1
  • деспота 1
  • Дечане 2
  • Дечани 2
  • Дечанима 2
  • дечанска 1
  • дечанске 1
  • Дечански 3
  • дечанској 1
  • Дечанску 1
  • дешава 1
  • диван 1
  • диванане 1
  • дивећи 1
  • дивизијом 1
  • дивили 1
  • Дивича 1
  • дивља 1
  • дивљину 1
  • дивљу 1
  • Дивна 1
  • дивна 2
  • дивних 1
  • дивно 1
  • дивну 2
  • диг 1
  • дигао 1
  • дигла 3
  • дигне 2
  • дигну 1
  • дигнут 1
  • дигнута 1
  • дигоше 1
  • Диже 1
  • диже 8
  • дијеле 3
  • дијели 2
  • дијелом 1
  • дијелу 2
  • Дијете 1
  • дијете 21
  • Диље 1
  • дим 1
  • дима 1
  • димлије 1
  • Дина 1
  • динара 1
  • дио 1
  • диоби 1
  • Диоклеја 1
  • диринџим 1
  • дирнуше 1
  • дићи 3
  • диха 1
  • дихање 1
  • диче 1
  • Дишери 1
  • дјевојака 1
  • дјевојачких 1
  • дјевојка 5
  • дјевојкама 1
  • дјевојке 4
  • Дјевојко 1
  • дјевојку 2
  • дјевојци 1
  • дјед 3
  • дједа 1
  • дједо 1
  • дједова 1
  • дједову 1
  • дјел 1
  • дјелима 1
  • дјело 1
  • дјете 1
  • дјетенце 1
  • дјететом 1
  • дјетету 5
  • дјетинства 1
  • дјетињарија 3
  • дјетињарије 1
  • дјетињаста 1
  • дјетиње 1
  • дјетињој 1
  • дјетињства 3
  • дјетињству 1
  • дјетић 2
  • дјетића 1
  • дјеца 8
  • дјеце 6
  • дјеци 2
  • дјецо 2
  • дјецом 2
  • дјецу 3
  • длака 1
  • дланове 1
  • дна 1
  • дне 10
  • дневни 1
  • До 4
  • до 70
  • доба 10
  • добавили 1
  • Добар 1
  • добар 7
  • добива 1
  • добио 3
  • добит 2
  • добити 1
  • добих 1
  • добош 1
  • добра 11
  • Добра 2
  • Добре 1
  • добре 4
  • Добри 1
  • добри 4
  • Добрим 1
  • добрим 3
  • Добрима 1
  • добрих 2
  • добро 20
  • Добро 3
  • доброга 2
  • добродошлицом 1
  • добродошлицу 1
  • добродушни 1
  • доброжелатељ 1
  • добром 3
  • добротвор 1
  • доброћудан 1
  • доброћудни 1
  • добру 4
  • довдје 1
  • Доведи 1
  • довео 1
  • довести 1
  • довече 1
  • довијао 1
  • довијека 1
  • довољном 1
  • доврше 1
  • доврши 1
  • довршити 1
  • довршује 1
  • довуку 1
  • догађа 1
  • догађаје 2
  • догађали 1
  • догађало 3
  • догледу 1
  • договор 2
  • договора 1
  • договоре 1
  • договорили 1
  • договорисмо 1
  • догоди 1
  • догоне 1
  • догорела 1
  • додава 1
  • додавали 1
  • додаде 9
  • додати 1
  • додија 1
  • Дође 2
  • дође 31
  • дођем 1
  • дођемо 1
  • Дођи 1
  • дођосмо 3
  • дођох 4
  • дођоше 1
  • дођу 1
  • дозвала 1
  • дозван 2
  • дозваше 1
  • дознаду 1
  • дознам 1
  • дознао 1
  • дознасмо 1
  • дојде 1
  • дојећи 1
  • дојурио 1
  • дојурише 1
  • док 21
  • Док 4
  • докаже 1
  • доказали 1
  • докле 23
  • Докле 3
  • доколице 1
  • доколици 1
  • докони 1
  • долазе 3
  • долази 6
  • долазили 2
  • долап 1
  • доласка 1
  • доласку 1
  • долинама 1
  • долине 2
  • долини 1
  • долином 1
  • долину 5
  • дољ 1
  • Доље 1
  • доље 9
  • дома 3
  • домаку 1
  • домаћега 1
  • домаћин 7
  • домаћина 4
  • домаћине 1
  • Домаћини 1
  • домаћини 2
  • домаћинима 2
  • домаћину 1
  • домаћица 8
  • домаћице 2
  • домаћицу 2
  • домислити 1
  • домовине 1
  • домовину 1
  • домородни 1
  • Донесе 1
  • донесе 2
  • донесем 1
  • донесене 1
  • донијеше 2
  • донио 2
  • доноси 2
  • доносиш 1
  • Доња 1
  • доња 2
  • доње 1
  • Доње 2
  • Доњему 1
  • доњи 3
  • Доњи 3
  • доњим 1
  • допире 1
  • допиру 1
  • допратити 1
  • допрети 1
  • допуст 1
  • Досад 1
  • досад 2
  • досада 1
  • доселили 1
  • досељеника 1
  • Досјетљиви 1
  • досјећајући 1
  • доспјелих 1
  • доспјети 2
  • доста 20
  • Доста 3
  • досту 1
  • дотадашњега 1
  • дотежала 1
  • дотичу 1
  • дотјера 1
  • дотјерасмо 1
  • дотле 11
  • дотужао 1
  • доћи 8
  • дохватих 1
  • доходе 1
  • доходили 1
  • доходио 2
  • доцкан 1
  • доцнија 1
  • Доцније 4
  • доцније 7
  • дочека 5
  • дочекала 1
  • дочекао 2
  • дочекате 1
  • дочекати 1
  • дочекаше 2
  • дочепа 1
  • дочувши 1
  • Дошавши 2
  • дошавши 3
  • дошаја 1
  • Дошао 1
  • дошао 11
  • дошла 5
  • дошле 1
  • дошли 5
  • дошло 1
  • дошљаци 1
  • драга 2
  • драге 2
  • Драги 1
  • драги 7
  • драго 2
  • драговољно 1
  • драж 1
  • дрва 1
  • дрвенијех 1
  • дрвећем 1
  • дрвећу 1
  • дрво 1
  • дремовни 1
  • дреном 1
  • дрењина 1
  • дрењине 1
  • државе 5
  • државна 1
  • државне 1
  • државну 1
  • државу 2
  • држала 2
  • држали 1
  • држањем 1
  • држао 4
  • држати 3
  • држах 1
  • држаше 2
  • држе 2
  • држећи 1
  • држи 9
  • држим 1
  • држите 1
  • Дрина 6
  • Дрине 5
  • Дрини 5
  • Дрином 1
  • дринских 1
  • Дрину 5
  • дрктао 1
  • дркташе 1
  • дрску 1
  • друг 1
  • Друга 1
  • друга 15
  • другар 5
  • другара 1
  • друге 19
  • Други 13
  • други 28
  • другим 7
  • другима 4
  • других 6
  • друго 15
  • другова 5
  • другове 1
  • другови 9
  • друговима 3
  • другог 2
  • другога 8
  • другој 5
  • другојаче 5
  • другом 8
  • другоме 3
  • другому 2
  • другу 10
  • другује 1
  • дружи 1
  • дружине 1
  • дружини 1
  • друм 1
  • друму 1
  • друштво 1
  • друштву 3
  • дубина 1
  • дубине 1
  • дубину 1
  • дубироге 1
  • дубока 2
  • дубоко 4
  • дубокој 1
  • дубоку 1
  • дубровачки 1
  • Дубровника 2
  • Дубровчанима 1
  • дува 2
  • дуванскога 1
  • дуванску 1
  • дувар 1
  • дуварова 1
  • дувару 2
  • дуга 2
  • дугачак 1
  • дугачко 1
  • дугачкој 1
  • дуге 1
  • Дуги 1
  • дуги 3
  • дуго 11
  • Дуго 2
  • дугог 1
  • дугој 1
  • дуду 1
  • дуж 7
  • дужан 1
  • дуже 4
  • дужег 1
  • дужину 1
  • дужне 1
  • дужност 4
  • Дукља 1
  • Дунава 1
  • Дунаву 2
  • дућан 2
  • дућана 2
  • дућане 1
  • дућанима 2
  • дућаном 2
  • дућану 4
  • дућанџија 1
  • дух 6
  • Духа 1
  • духа 2
  • духни 1
  • духну 1
  • Духовник 2
  • духовник 8
  • духовника 1
  • духовнику 1
  • духовних 1
  • Душа 1
  • душа 7
  • Душан 1
  • Душана 1
  • Душанових 1
  • Душе 1
  • душе 6
  • душеван 1
  • души 4
  • душман 1
  • Душманина 2
  • душо 1
  • душу 1
  • Ђ 1
  • ђавола 1
  • ђак 1
  • ђака 1
  • Ђакова 2
  • Ђаковац 1
  • ђаковачким 1
  • ђаковачког 1
  • ђаковачком 1
  • Ђаково 6
  • Ђакову 5
  • Ђаковца 1
  • ђаур 2
  • ђаци 1
  • ђацима 2
  • ђенерал 1
  • ђенерала 1
  • Ђенерала 1
  • ђенералскога 1
  • Ђогу 1
  • ђоја 1
  • Ђокана 2
  • ђугуме 1
  • ђугумима 1
  • Ђуканова 1
  • Ђулија 1
  • Ђулији 2
  • Ђулијом 1
  • Ђулију 2
  • Ђурђеве 5
  • Ђурђеви 1
  • Ђурђевим 1
  • Ђурђевих 1
  • е 1
  • Е 16
  • ево 10
  • Ево 16
  • еилалах 1
  • Ејвала 4
  • Екрем 3
  • Екрему 1
  • Еле 1
  • Ене 1
  • ено 1
  • Ено 7
  • Епир 1
  • Епиру 1
  • ерлија 1
  • ерлиске 1
  • Есад 5
  • есхабија 1
  • Ето 12
  • ето 8
  • ефендија 1
  • Ефендија 1
  • Ефендију 1
  • Ешхеду 1
  • жали 1
  • жалио 1
  • жалити 1
  • жалосна 2
  • жалосном 1
  • жалост 3
  • жалости 2
  • жандар 1
  • жандари 3
  • жандаром 1
  • жандарску 2
  • Жао 2
  • жао 3
  • ждралова 1
  • жедан 1
  • жеђ 1
  • желе 1
  • желећи 1
  • Желећи 1
  • жели 2
  • Желим 1
  • желим 4
  • желимо 1
  • желио 1
  • желите 1
  • жеље 1
  • жељезна 1
  • жељезни 1
  • жељела 1
  • жељели 4
  • жељео 1
  • жељи 2
  • жељу 2
  • Жена 4
  • жена 7
  • Жене 1
  • жене 4
  • жени 2
  • женом 3
  • женски 2
  • женскиње 1
  • женскога 2
  • жену 5
  • жив 5
  • Жива 1
  • жива 3
  • Живан 77
  • Живана 9
  • Живане 9
  • Живанова 1
  • Живанове 1
  • Живанови 1
  • Живанову 1
  • Живаном 2
  • Живану 3
  • живе 8
  • живећи 1
  • Живећи 1
  • живи 9
  • живила 1
  • живили 1
  • живим 2
  • живимо 2
  • живио 1
  • живити 1
  • живиш 1
  • живјели 3
  • живјети 1
  • живљаху 1
  • живље 2
  • живо 1
  • живот 11
  • живота 3
  • животворна 1
  • животом 1
  • животу 1
  • живу 1
  • Жлијеб 3
  • Жлијеба 1
  • Жлијебу 2
  • жмири 1
  • жудан 2
  • жудно 1
  • Жупан 1
  • жураше 1
  • журба 1
  • журбе 1
  • журби 1
  • журбу 1
  • Журили 1
  • журимо 1
  • журити 2
  • журно 3
  • жустра 1
  • жустро 3
  • жут 1
  • жуте 1
  • жутога 1
  • за 261
  • За 67
  • забаве 1
  • забављале 1
  • забележен 1
  • забоде 1
  • забораве 1
  • заборави 1
  • заборавивши 1
  • заборавила 1
  • заборавили 1
  • заборавио 2
  • заборавићете 1
  • заборавише 1
  • заборавља 1
  • забуна 1
  • забуни 1
  • завади 1
  • зави 1
  • завидјели 1
  • завија 1
  • завијајући 1
  • завијутак 1
  • завиривати 1
  • завише 1
  • завјетарју 1
  • завладала 1
  • завојевачима 1
  • завојштити 1
  • завољели 1
  • завољео 2
  • заврискаше 1
  • завршетак 1
  • Завршетак 1
  • завршетку 1
  • заврши 5
  • загледаш 1
  • заглуну 1
  • Загорју 1
  • загорчавају 1
  • Загреб 1
  • загрли 1
  • Загрлише 1
  • загубисмо 1
  • загуши 1
  • задали 1
  • задијевао 2
  • задјенуо 1
  • Задовољан 1
  • задовољан 2
  • задовоље 1
  • задовољни 1
  • задовољно 1
  • задовољнога 1
  • задржавати 1
  • задржали 1
  • задржао 2
  • задржи 1
  • задругарима 1
  • задужбина 2
  • задужбине 1
  • зађе 2
  • зађевице 1
  • зажељео 1
  • Зазвани 1
  • зазирући 1
  • зазорно 1
  • заиграо 1
  • заиска 1
  • заиште 1
  • заиштемо 1
  • заједнице 1
  • заједницу 1
  • Заједнички 1
  • заједнички 3
  • заједничку 2
  • заједно 7
  • закачку 1
  • закла 1
  • заклан 1
  • заклао 1
  • заклела 1
  • Заклињем 1
  • заклонито 1
  • заклопи 1
  • заклопиш 1
  • закључа 1
  • закова 1
  • закона 1
  • закону 3
  • закопала 2
  • закопчано 1
  • закрајинити 1
  • закрати 1
  • закраћује 1
  • закрвиле 1
  • закунемо 1
  • Закуни 1
  • закуца 1
  • залила 1
  • залуднице 1
  • замаглио 1
  • заметак 1
  • заметне 1
  • заметнете 1
  • заметну 1
  • замијенише 1
  • замиловао 1
  • замиловаће 1
  • замишљаја 1
  • замишљен 3
  • замоле 1
  • замоли 1
  • замолимо 1
  • замолисмо 3
  • занат 1
  • занијемили 1
  • занијети 1
  • Занимљиво 1
  • занимљивог 1
  • заносне 1
  • заносно 1
  • заноћисмо 1
  • запада 1
  • западну 1
  • западосмо 1
  • западоше 1
  • западу 1
  • запазим 1
  • запазисмо 1
  • запалише 1
  • запео 1
  • запијеваше 1
  • запис 12
  • записа 4
  • записах 1
  • записи 1
  • записује 2
  • запита 2
  • запитати 1
  • запиткивати 1
  • заплака 1
  • заплакаше 1
  • Заплетенију 1
  • заповиједа 1
  • заповиједати 1
  • заповијест 4
  • заповијести 1
  • заповједи 2
  • заповједник 1
  • започео 1
  • запросим 1
  • запта 1
  • заптија 3
  • Заптије 1
  • заптије 2
  • Зар 14
  • зар 6
  • зараде 1
  • зарадио 1
  • зарастао 1
  • зарекао 1
  • зароби 1
  • заробио 1
  • засијао 1
  • засијаће 1
  • засједи 1
  • Заскок 1
  • заслужила 1
  • заслузи 1
  • заспа 1
  • заспао 5
  • заспасмо 1
  • заспиме 1
  • Заста 1
  • заста 2
  • застава 1
  • застасмо 3
  • застранити 1
  • застрашио 1
  • застрте 1
  • застрти 1
  • заступао 1
  • заступаше 1
  • заталасаним 1
  • затварају 2
  • Затвор 1
  • затвор 4
  • затвора 1
  • Затворен 1
  • затворене 1
  • затвори 2
  • затворим 1
  • затворио 1
  • затворити 1
  • затворише 6
  • затвору 1
  • затекли 1
  • затирала 1
  • затире 2
  • затиру 1
  • затјече 1
  • заточење 1
  • затражи 1
  • затреба 1
  • затру 1
  • заћута 1
  • Заћута 1
  • Заузели 1
  • заузети 1
  • заузима 1
  • заузимао 1
  • захвалан 1
  • захвалим 1
  • захвални 1
  • захвалности 1
  • захваљујући 1
  • Захваљујући 1
  • заходу 1
  • Захумљу 1
  • зачео 1
  • зачикавати 1
  • зачу 3
  • зачудише 1
  • зачусмо 1
  • зачуше 1
  • заштита 1
  • заштиту 2
  • зашто 1
  • Зашто 1
  • зби 1
  • збивали 1
  • Збиља 2
  • збиље 4
  • збирна 1
  • због 3
  • збора 1
  • збори 3
  • Збориш 1
  • звали 2
  • звати 1
  • звеке 1
  • звекир 1
  • звекиром 1
  • звизнуло 1
  • звијезде 1
  • звјезданога 1
  • звјерали 1
  • звони 1
  • Зворник 9
  • Зворника 8
  • Зворнику 11
  • Зворничани 3
  • Зворничанима 1
  • Зворничанин 1
  • зворничком 1
  • згазимо 1
  • згледаше 1
  • згодније 1
  • згодној 2
  • згодну 1
  • згоду 1
  • зграда 2
  • зградама 2
  • зграде 3
  • згради 2
  • зграду 1
  • здрав 3
  • здрави 3
  • здравља 1
  • здравље 2
  • здрављу 1
  • Зекавицу 1
  • Зелен 1
  • зелени 3
  • зеленију 1
  • зељова 1
  • зељови 1
  • земаља 1
  • земаљске 1
  • земаљских 1
  • Земља 1
  • земља 4
  • земљака 1
  • земљаке 1
  • земљама 9
  • земљаци 3
  • земље 13
  • земљи 10
  • земљом 1
  • земљописа 1
  • Земљу 1
  • земљу 16
  • зенђил 1
  • зет 2
  • Зетом 2
  • зида 1
  • зидале 1
  • зидао 2
  • зидинама 1
  • зидова 1
  • зидови 1
  • зидовима 1
  • зиду 2
  • зијана 1
  • зијенувши 1
  • зиме 2
  • зими 1
  • зимњи 1
  • зимује 1
  • зла 2
  • злата 1
  • златним 1
  • Златном 1
  • златну 2
  • злато 2
  • златом 1
  • зле 1
  • зликовац 1
  • злима 1
  • злих 1
  • Зло 1
  • зло 9
  • злобе 1
  • злобника 1
  • зловољан 1
  • Злоглаву 1
  • злој 1
  • злокобно 1
  • злослути 1
  • злотвора 1
  • злотвори 1
  • злоупотребе 1
  • Зна 1
  • зна 12
  • Знаде 1
  • знаде 2
  • знадеш 1
  • знади 1
  • знај 1
  • знају 7
  • знајући 5
  • знак 3
  • знакова 1
  • знала 2
  • знали 4
  • знам 15
  • знаменитој 1
  • знања 2
  • знање 1
  • Знао 1
  • знао 8
  • знас 1
  • знате 5
  • знати 5
  • знаци 1
  • значај 1
  • значило 1
  • Знаш 2
  • знаш 7
  • зобље 1
  • зова 1
  • зове 8
  • зовну 1
  • зовнуше 2
  • зову 7
  • зору 1
  • зрела 2
  • зрелих 1
  • зриче 1
  • зуби 1
  • и 1276
  • И 85
  • Ибар 6
  • Ибиш 4
  • Ибра 2
  • Иброво 1
  • Ибру 4
  • Иван 12
  • Ивана 4
  • Иване 1
  • Ивану 1
  • Ивања 1
  • ивици 1
  • ивицу 1
  • игдје 1
  • игра 2
  • игранкама 1
  • играше 1
  • игре 1
  • игри 1
  • игру 1
  • игуман 10
  • Игуман 10
  • игуманова 1
  • игуманом 2
  • игуману 4
  • идаше 2
  • иде 13
  • Идем 2
  • идем 3
  • идемо 7
  • идете 1
  • идеш 2
  • Иди 1
  • иду 5
  • идући 3
  • Идући 5
  • иђасмо 2
  • иђаху 3
  • иђаше 2
  • ижице 1
  • ижљубисмо 1
  • ижљубише 1
  • из 129
  • Из 15
  • иза 17
  • Иза 7
  • изабраше 1
  • изађе 1
  • изађосмо 1
  • изазивало 1
  • изазиваху 1
  • изашла 1
  • избави 1
  • изби 1
  • избија 1
  • избило 1
  • избисмо 1
  • извали 1
  • изведоше 2
  • извиђа 1
  • извио 1
  • извјештавали 1
  • извјештаја 1
  • изводише 1
  • извора 1
  • извору 1
  • извршена 1
  • извршити 1
  • извршна 1
  • извући 1
  • изгинули 1
  • изгинуло 1
  • изгобељасмо 1
  • изговарајући 1
  • изговарања 1
  • изговоривши 1
  • изговорио 1
  • изгуби 4
  • изгубивши 1
  • изгубила 2
  • изгубили 1
  • изгубимо 2
  • изгубио 1
  • изгубити 1
  • Изгубити 1
  • Изгубише 1
  • изгубљено 2
  • изгура 1
  • изгураше 1
  • издајице 2
  • издао 1
  • издахну 2
  • издахнуо 1
  • издиже 1
  • издржах 1
  • изиде 4
  • изидох 1
  • изиђе 3
  • изиђемо 1
  • Изиђосмо 2
  • изиђосмо 5
  • изиђох 1
  • изиђу 1
  • изићи 2
  • изишавши 1
  • Изишавши 3
  • изишао 2
  • излазе 1
  • излазећи 1
  • Излазећи 1
  • излази 2
  • излазимо 1
  • излазио 1
  • изласку 1
  • измакли 1
  • измакоше 1
  • измаче 1
  • између 19
  • изметне 1
  • изметну 1
  • изметнух 1
  • измећарка 1
  • измијешали 1
  • измире 3
  • измирења 1
  • измирили 1
  • измиримо 1
  • измирити 2
  • измирише 1
  • измицати 1
  • измиче 1
  • измичи 1
  • измјерило 1
  • измучена 1
  • изнемогао 1
  • изненада 1
  • изнијеше 1
  • износе 1
  • изнутра 1
  • изобилно 1
  • изобиља 1
  • изостао 1
  • израза 1
  • Израиљ 1
  • израста 1
  • изучене 1
  • изучених 1
  • изучи 1
  • изучио 1
  • икакве 3
  • икоји 1
  • иконе 2
  • икони 1
  • иконостасу 1
  • икону 1
  • Ил 1
  • ил 2
  • илалах 1
  • Или 4
  • или 58
  • им 36
  • Има 2
  • има 32
  • имађасмо 1
  • имађаху 1
  • имају 6
  • Имајући 1
  • имајући 2
  • имали 9
  • имало 1
  • Имам 1
  • имам 2
  • имамо 1
  • Имамо 1
  • имања 2
  • имање 3
  • имању 1
  • имао 13
  • имати 5
  • имаћа 2
  • имаће 4
  • имаћем 1
  • Имаш 2
  • имаш 4
  • имаше 2
  • Име 1
  • име 20
  • имена 1
  • имену 8
  • имућан 1
  • инат 1
  • интерес 1
  • интереса 1
  • иншалах 1
  • ипак 7
  • исељавају 1
  • исељавала 1
  • искапи 2
  • искида 1
  • искона 1
  • ископ 2
  • искра 1
  • искрадем 1
  • искрала 1
  • искрљешти 1
  • искуством 1
  • ислам 1
  • испава 1
  • испавао 1
  • испаде 3
  • испадоше 1
  • испесмо 1
  • исписан 1
  • исписану 1
  • испита 1
  • испитивао 1
  • испитивати 3
  • исповједити 1
  • испод 5
  • испореди 1
  • испослује 1
  • испосник 1
  • Испосник 1
  • испоснику 2
  • исправама 1
  • исправе 1
  • исправи 1
  • исправу 2
  • испратили 1
  • испраћаху 1
  • испред 3
  • исприча 1
  • испричасмо 1
  • испричати 4
  • испричах 1
  • испроси 2
  • испунити 1
  • испустили 1
  • ист 1
  • иставише 1
  • исте 1
  • исти 4
  • Истина 2
  • истина 5
  • истини 1
  • истинске 1
  • истину 2
  • истих 1
  • истјераше 1
  • исто 6
  • исток 3
  • истоку 1
  • историја 1
  • историје 3
  • историји 2
  • историјом 1
  • историјске 1
  • историјских 1
  • историју 3
  • историске 1
  • источну 1
  • истријезни 1
  • иструнућеш 1
  • истрча 1
  • истуку 1
  • Исус 4
  • исцијепати 1
  • Италије 1
  • Италији 1
  • Итифак 1
  • Ићи 1
  • ићи 4
  • их 42
  • ичега 1
  • Ишао 1
  • ишао 3
  • ишарани 1
  • ишла 1
  • Ишли 1
  • ишли 4
  • иште 1
  • ишту 1
  • ишчезнуо 1
  • ишчепрка 1
  • ишчупасмо 1
  • Ј 1
  • ја 137
  • Ја 32
  • јабана 1
  • јабанац 1
  • јабанца 1
  • јабанци 1
  • јабланима 1
  • Јабланице 1
  • јабука 2
  • јабуке 2
  • јабуку 1
  • јавила 1
  • јавили 1
  • јавим 4
  • јавио 1
  • јавити 1
  • јавих 1
  • јавља 1
  • јављати 1
  • јавна 1
  • јавно 2
  • јагњета 1
  • јагњећега 1
  • јада 3
  • јаде 1
  • јадни 1
  • јадника 1
  • јадних 1
  • јадница 1
  • јадно 1
  • јадној 1
  • Јадранско 1
  • јаду 4
  • јазлуци 1
  • јазлуцима 1
  • јак 1
  • јаки 1
  • јако 14
  • Јаков 1
  • јаковно 1
  • јама 1
  • Јамачно 1
  • јамачно 3
  • јаму 1
  • Јањи 1
  • јарко 1
  • јасле 1
  • јасним 1
  • јасно 1
  • јастук 1
  • јастуцима 1
  • јату 1
  • јахање 1
  • јаче 2
  • јачи 4
  • јаши 1
  • Је 3
  • је 818
  • јеванђеље 1
  • Јевреји 1
  • Јевропа 1
  • Јевропи 1
  • јевропске 1
  • јевропско 1
  • Јевропској 1
  • Један 3
  • један 70
  • једва 5
  • једе 4
  • једемо 2
  • једина 1
  • јединац 1
  • једини 2
  • јединицу 1
  • једино 1
  • јединога 2
  • јединству 1
  • једину 1
  • јединца 2
  • Једна 1
  • једна 16
  • једнаки 1
  • једнако 1
  • Једне 1
  • једне 7
  • једни 3
  • једнијем 1
  • једним 9
  • једнима 2
  • једнине 4
  • једнини 2
  • једно 19
  • једновјерац 1
  • једновјерца 2
  • једновјерци 1
  • једновјерцу 1
  • једног 3
  • једнога 24
  • Једнога 5
  • једној 8
  • једном 21
  • Једном 4
  • једну 22
  • једре 1
  • Једренац 1
  • Једренета 1
  • Једренету 1
  • једу 1
  • једући 1
  • Једући 1
  • језеро 1
  • Језеру 1
  • језик 6
  • језика 2
  • језиком 5
  • језику 9
  • језици 1
  • јека 1
  • јело 1
  • јељак 1
  • јељака 2
  • јеменије 2
  • Јемлиха 1
  • јер 24
  • Јер 5
  • Јеремија 14
  • Јеремије 2
  • Јеремији 1
  • Јеремијом 1
  • Јеремију 2
  • Јерменин 1
  • Јерменином 1
  • јес 1
  • јесам 1
  • јесени 1
  • Јест 2
  • јест 4
  • Јесте 2
  • јесте 3
  • јести 1
  • јестива 1
  • Јесу 2
  • јесу 3
  • јечи 2
  • јо 2
  • Јовану 1
  • јој 15
  • Јок 1
  • Јосима 1
  • Јосиме 1
  • Још 12
  • још 58
  • јоште 1
  • ју 1
  • Југ 1
  • југо 1
  • југовини 1
  • Југовића 1
  • југозапад 1
  • југословенским 1
  • Јужне 1
  • Јужни 1
  • Јужним 1
  • Јужних 2
  • јузбаша 1
  • Јуна 1
  • јунак 1
  • јунака 1
  • јунаком 1
  • Јунаци 2
  • јунаци 4
  • јуначе 2
  • јуначке 1
  • јуначки 5
  • јуначку 1
  • јунаштва 2
  • јунаштвом 1
  • јунаштву 1
  • јунца 1
  • јурну 2
  • јурнуше 1
  • јутра 4
  • јутром 1
  • Јутрос 1
  • јуче 3
  • К 2
  • к 80
  • Ка 1
  • ка 4
  • кабаета 1
  • кабла 1
  • кавани 1
  • каваница 1
  • кавану 1
  • каву 4
  • Кад 37
  • кад 93
  • када 6
  • кадија 1
  • кадијом 1
  • кадију 1
  • Каже 1
  • каже 6
  • кажем 9
  • кажеш 1
  • кажи 1
  • Кажи 2
  • Кажите 1
  • Кажу 2
  • кажу 4
  • каза 12
  • казавши 1
  • казала 1
  • казали 1
  • казаљке 1
  • казаматима 1
  • Казао 1
  • казао 2
  • казасмо 1
  • казати 10
  • Казаћу 1
  • казах 1
  • Казах 1
  • казивали 1
  • казивање 1
  • казивао 3
  • казивати 4
  • казиваше 1
  • казни 1
  • казујемо 1
  • казујући 1
  • Казујући 1
  • кајарио 1
  • кајмакам 5
  • кајмакама 1
  • кајмакаму 1
  • кајмекаму 1
  • какав 12
  • Какав 3
  • Каква 1
  • каква 5
  • какве 6
  • каквим 2
  • какво 3
  • каквога 1
  • каквој 1
  • какву 4
  • каке 8
  • каки 2
  • Каким 1
  • каких 1
  • Како 15
  • како 67
  • Каку 1
  • каку 3
  • калауз 1
  • калдрмисана 1
  • калдрму 1
  • календару 1
  • калуђер 11
  • Калуђер 2
  • калуђере 1
  • калуђерима 1
  • калуђером 1
  • калуђерски 1
  • Калуђерски 1
  • каљава 1
  • камен 5
  • камените 2
  • каменити 1
  • каменитих 2
  • каменица 3
  • камење 1
  • камењем 3
  • камо 1
  • камџија 1
  • камџијом 1
  • канабету 1
  • кандила 1
  • кандиоце 2
  • кантар 1
  • као 158
  • Као 4
  • капетан 1
  • Капетан 1
  • капетана 1
  • капетанова 1
  • Капетаном 1
  • капетану 1
  • капице 1
  • капицу 1
  • каплар 1
  • капу 1
  • карауле 2
  • караули 1
  • карлицу 1
  • Карпата 1
  • карте 2
  • карту 2
  • касарну 1
  • катанцима 1
  • Католика 2
  • Католици 3
  • католички 2
  • католичких 1
  • каћиперка 1
  • каурин 1
  • каштиге 3
  • каштигује 1
  • кер 3
  • керовима 2
  • кидиса 1
  • кидисаше 1
  • кијамет 1
  • ким 2
  • кињи 1
  • кисела 1
  • кисео 1
  • Китмир 1
  • киту 1
  • кићанком 1
  • киша 4
  • кишњица 1
  • клала 1
  • клањају 1
  • клањам 1
  • клањање 2
  • клањао 1
  • клање 1
  • класичком 1
  • клета 1
  • клетва 1
  • клетвом 1
  • клете 1
  • клети 1
  • клецаху 1
  • клече 1
  • клечећи 1
  • клин 1
  • клина 1
  • Клобука 1
  • клонусмо 1
  • клонути 1
  • клопну 1
  • клупи 1
  • кљусад 1
  • кљусе 3
  • кључ 1
  • Кључ 1
  • кмета 1
  • кмету 1
  • кнежев 1
  • кнежеву 1
  • Кнез 3
  • кнеза 2
  • кнезова 1
  • КЊИГА 1
  • књига 3
  • књиге 2
  • књигу 2
  • књижурине 1
  • Ко 18
  • ко 25
  • Ковачевић 1
  • Ковачевића 1
  • ковчег 1
  • кога 16
  • Код 1
  • код 4
  • коже 1
  • кожух 1
  • кој 1
  • Која 1
  • која 50
  • које 70
  • којега 2
  • којекаквих 1
  • којекаких 1
  • којечега 1
  • Који 1
  • који 137
  • којим 6
  • којима 6
  • којих 3
  • којој 13
  • којом 5
  • коју 28
  • Коканић 1
  • Кокановић 1
  • кокошари 1
  • КОЛАРЧЕВОГ 1
  • колац 1
  • Колашина 1
  • Колашинаца 1
  • Колашину 1
  • Колашинци 3
  • колере 1
  • колијевка 1
  • коликих 1
  • Колико 2
  • колико 21
  • коло 1
  • коловоз 1
  • коловозом 1
  • колу 1
  • кољем 1
  • кољена 2
  • кољенима 1
  • кољу 2
  • ком 15
  • команданти 1
  • командата 1
  • команди 1
  • командир 1
  • командовао 1
  • Коме 1
  • коме 4
  • комисија 1
  • комисији 1
  • кому 3
  • комшилука 1
  • конак 4
  • конгрес 1
  • Конгресу 2
  • конзулу 1
  • коно 1
  • консуле 1
  • контуманац 3
  • конца 1
  • концем 1
  • коншилуку 2
  • Коњ 1
  • коњ 5
  • коња 12
  • коњаника 2
  • коње 3
  • коњи 2
  • коњик 1
  • коњика 1
  • коњиће 1
  • коњици 1
  • коњма 1
  • коњу 7
  • коњушница 1
  • коњушнице 1
  • копале 1
  • Копаоник 6
  • Копаоника 2
  • Копаоникову 1
  • Копаоником 1
  • Копаонику 2
  • копнила 1
  • копрене 1
  • Копривником 1
  • корака 1
  • кораку 1
  • коран 1
  • Корана 1
  • корачали 1
  • Кореница 1
  • Кореницу 1
  • корисни 1
  • користан 1
  • користи 1
  • коритом 1
  • корице 1
  • коров 1
  • кору 1
  • Косанице 2
  • Косановић 1
  • Косанчића 1
  • Косачици 1
  • косе 2
  • Косијерева 1
  • Косијерево 2
  • Косијереву 3
  • космат 1
  • Косова 6
  • Косово 8
  • Косовски 3
  • косовских 1
  • Косовскога 1
  • Косову 18
  • Кости 1
  • кости 2
  • косу 1
  • котао 1
  • котлари 1
  • Котора 1
  • Котором 1
  • Котору 1
  • котур 1
  • коца 1
  • Коџа 1
  • кошаре 1
  • кошару 1
  • кошеви 1
  • кошуља 1
  • кошчат 1
  • кр 1
  • краве 1
  • крадне 1
  • крадом 1
  • крај 10
  • краја 4
  • крајева 2
  • Крајеви 1
  • крајевима 1
  • Крајину 1
  • крају 3
  • краљ 1
  • Краљ 1
  • краља 2
  • краљева 1
  • Краљевић 1
  • краљевски 1
  • краљевства 1
  • краљу 1
  • Краљујући 1
  • Красан 1
  • Краснићана 3
  • красно 1
  • красоте 1
  • кратка 3
  • кратковид 1
  • кратког 1
  • кратку 1
  • краће 1
  • Крв 1
  • крв 4
  • крвав 2
  • крвава 1
  • крвавога 2
  • крваву 1
  • крве 1
  • крви 4
  • крвили 1
  • крвљу 2
  • крвници 3
  • крвниче 1
  • крвну 1
  • крвцу 1
  • крезав 1
  • кремене 1
  • кренем 1
  • кренуо 1
  • кренусмо 3
  • крепак 3
  • крепке 1
  • Кресну 1
  • кресну 3
  • кретати 1
  • креташе 1
  • креће 3
  • крешталице 1
  • крив 1
  • криве 2
  • криви 5
  • кривица 2
  • кривице 6
  • кривицу 1
  • криво 1
  • кривце 2
  • кривцу 1
  • крије 1
  • кријепи 2
  • Крилатице 1
  • крило 1
  • крилом 1
  • Крјепки 1
  • кркорити 1
  • крова 1
  • кровом 1
  • кроз 25
  • Кроза 1
  • кроза 4
  • кроја 1
  • кројачи 1
  • кроје 1
  • крпа 1
  • крпицу 1
  • Крст 1
  • крст 4
  • крста 1
  • крстити 2
  • круна 1
  • круне 1
  • крупан 1
  • крупне 1
  • крупним 1
  • крупних 1
  • крупно 1
  • крут 1
  • крушку 1
  • крчаг 2
  • крчма 1
  • крчми 1
  • кршеве 1
  • кршну 2
  • крштава 1
  • Крштава 1
  • крштени 1
  • крштење 1
  • Кршћани 3
  • Кршћанин 1
  • кршћанска 1
  • ксмет 1
  • кубету 1
  • куд 25
  • Куд 5
  • Куда 1
  • куда 5
  • кујне 1
  • кукавички 1
  • кула 4
  • кулаш 1
  • Кулаш 1
  • кулашасту 1
  • куле 5
  • кули 1
  • кунем 1
  • Кунем 2
  • купаца 1
  • купи 1
  • Купи 1
  • купили 1
  • купио 1
  • купити 2
  • куповање 1
  • купцима 1
  • курбан 1
  • Куршумлија 1
  • Куршумлији 3
  • Куршумлију 2
  • куса 1
  • кусурали 1
  • кутиће 1
  • кутњи 1
  • кућа 17
  • Кућа 2
  • кућама 1
  • куће 16
  • кућерина 1
  • кући 17
  • кућом 5
  • кућу 17
  • кученце 1
  • кучка 1
  • л 2
  • Ла 1
  • Лаб 1
  • лабаторија 1
  • лабораторија 1
  • лави 1
  • лагано 9
  • лагацко 1
  • лаж 1
  • Лазар 1
  • Лазарић 1
  • лазнеш 1
  • Лазо 2
  • лајати 2
  • лајепа 1
  • лак 2
  • Лака 2
  • лако 1
  • лактове 1
  • Лакше 1
  • лакше 3
  • ланац 1
  • Ласком 1
  • Ласно 1
  • ласно 5
  • латиницом 1
  • латинским 1
  • латинском 1
  • лаћман 11
  • Лаћман 3
  • лаћмана 1
  • Лаћмана 1
  • лаћмане 1
  • лах 1
  • лашње 1
  • лебди 1
  • легао 1
  • легоше 1
  • лед 1
  • леда 1
  • леђа 4
  • леђима 2
  • лежао 1
  • лежаху 1
  • лежи 1
  • лези 1
  • лекције 1
  • лепо 2
  • лепоте 1
  • лети 2
  • Лех 1
  • Лешкајући 1
  • ли 44
  • ливаде 1
  • Лига 2
  • лије 1
  • лијева 1
  • лијеве 2
  • Лијеве 2
  • лијево 3
  • лијевога 1
  • лијевој 2
  • лијевом 3
  • лијеву 1
  • Лијеву 1
  • лијек 1
  • лијека 2
  • лијен 1
  • лијене 1
  • лијено 1
  • лијеп 3
  • лијепа 15
  • лијепе 6
  • лијепи 4
  • лијепим 1
  • лијепих 3
  • лијепљене 1
  • Лијепо 2
  • лијепо 34
  • лијепога 2
  • лијепој 1
  • лијепом 2
  • лијепу 5
  • Лијућ 1
  • лила 1
  • лило 1
  • Лим 5
  • Лима 3
  • Лиму 2
  • линији 1
  • липама 1
  • лист 3
  • листати 1
  • листове 1
  • листу 1
  • литице 1
  • литру 1
  • лица 5
  • лице 3
  • лицем 2
  • лицу 4
  • личи 2
  • лов 1
  • лова 3
  • лове 3
  • лови 1
  • ловом 1
  • логора 1
  • лозе 1
  • лози 1
  • лозинка 1
  • Лознице 2
  • Лозницу 2
  • локанди 3
  • ломити 1
  • лонац 1
  • лопатицу 1
  • луде 2
  • лудост 1
  • лукав 1
  • лукавих 1
  • лукаво 1
  • лупежа 1
  • лупежи 1
  • лупне 1
  • Луци 1
  • Љ 1
  • љевак 1
  • љековите 1
  • љепота 1
  • Љепоте 1
  • љепоте 4
  • љепотица 1
  • љепотице 1
  • љепоту 2
  • љепша 1
  • љепше 4
  • љепши 1
  • љета 1
  • љети 1
  • љетњи 1
  • љубаве 1
  • љубављу 1
  • љубе 1
  • љубећи 2
  • љубимо 1
  • Љубовиђу 1
  • Љубовић 1
  • људе 16
  • Људи 1
  • људи 48
  • људима 1
  • Људма 1
  • људма 4
  • људска 2
  • људских 1
  • људско 1
  • људској 1
  • Љуме 1
  • Љуте 1
  • љуте 2
  • љути 2
  • љутине 1
  • М 1
  • ма 14
  • Ма 2
  • магарца 1
  • маја 1
  • Мајка 1
  • мајка 15
  • мајке 3
  • мајку 4
  • Мајор 1
  • мајор 3
  • мајора 5
  • мајору 4
  • мајстор 1
  • мајстора 1
  • мајци 6
  • Макар 2
  • макар 5
  • Македонаца 1
  • Македонија 5
  • Македонији 4
  • Македонију 3
  • мала 2
  • мале 4
  • малене 1
  • Малене 1
  • малено 2
  • малену 1
  • Малену 1
  • малецне 1
  • мали 3
  • малим 1
  • малих 2
  • малко 16
  • Мало 2
  • мало 40
  • Малог 1
  • малога 2
  • малодушности 1
  • малој 1
  • малом 3
  • малу 4
  • мамио 2
  • Манастир 3
  • манастир 8
  • Манастира 1
  • манастира 5
  • манастире 1
  • Манастиру 2
  • манастиру 4
  • манемо 1
  • Манојла 1
  • Манојло 2
  • манути 1
  • манух 1
  • мањ 1
  • мања 1
  • мање 4
  • мањи 1
  • мапе 1
  • Мараш 1
  • Марашу 1
  • Марве 2
  • маре 2
  • мари 1
  • марим 1
  • марио 1
  • Марка 2
  • Маркићев 1
  • мартинка 1
  • мартинку 1
  • матере 1
  • матери 2
  • маћи 1
  • мах 22
  • маха 1
  • Махмуд 2
  • Махмудов 1
  • Махмудове 1
  • махну 1
  • махнувши 1
  • махове 1
  • махом 2
  • Маџар 1
  • Маџара 1
  • Маџаре 1
  • Маџарска 1
  • маџарске 1
  • ме 52
  • меда 1
  • медаљу 1
  • медено 1
  • међ 2
  • међи 1
  • међу 36
  • Међу 9
  • међународних 1
  • мезимца 1
  • мејдан 1
  • Мекселина 1
  • Мелентије 1
  • Мелентију 1
  • Мелећа 16
  • Мелеће 1
  • Мелећи 4
  • Мелећина 1
  • Мелећом 2
  • Мелећу 1
  • мене 31
  • Мене 4
  • мени 22
  • Мени 6
  • Мераба 1
  • мераба 2
  • Мернож 1
  • Меслина 1
  • месо 1
  • местве 1
  • место 1
  • метара 1
  • метке 1
  • метнуше 1
  • метохискога 1
  • метра 1
  • мећава 1
  • Меха 1
  • Мехмед 31
  • Мехмеда 2
  • Мехмеду 2
  • Мехо 6
  • Мехова 1
  • Мехом 1
  • мехћеми 1
  • ми 153
  • Ми 21
  • миг 1
  • Мијаила 1
  • Мијаило 2
  • Мијаилове 1
  • мијесила 1
  • мијеша 1
  • мијешао 1
  • мила 5
  • миле 1
  • мили 1
  • милије 1
  • милина 1
  • Милио 1
  • МИЛИЋЕВИЋ 1
  • мило 3
  • миловању 1
  • миловаше 1
  • милозвучан 1
  • милој 1
  • милокрвни 1
  • милом 1
  • милост 2
  • Милош 1
  • Милоша 1
  • Милошевић 3
  • Милошевићем 1
  • Милошу 1
  • милу 3
  • милује 1
  • милујеш 2
  • милују 1
  • Милутин 1
  • Милутина 1
  • Миљану 1
  • Миљешева 1
  • Миљешеви 1
  • Миљешевку 1
  • мимо 1
  • министарском 1
  • министра 1
  • минута 3
  • мио 1
  • мир 7
  • мира 5
  • миран 1
  • мири 1
  • мирна 2
  • мирно 4
  • мирноћом 1
  • мирну 1
  • миром 1
  • миру 2
  • миса 1
  • мисао 6
  • мисаон 1
  • мисаоном 1
  • мисирској 1
  • мисле 3
  • мислећи 4
  • мисли 17
  • мислили 2
  • мислим 3
  • мислима 5
  • мислио 10
  • Мислио 2
  • мислити 2
  • мислиш 6
  • мису 3
  • Митра 1
  • Митровица 1
  • Митровице 5
  • Митровици 1
  • Митровицу 1
  • Митровца 1
  • Митрополит 1
  • митрополит 3
  • Митрополиту 1
  • Михаило 1
  • мицати 1
  • миша 1
  • мишљасмо 3
  • мишљах 1
  • мишљаху 1
  • мишљаше 1
  • мјера 1
  • мјере 1
  • мјери 4
  • мјесец 1
  • мјесеца 3
  • мјесечина 1
  • мјесечине 1
  • мјесечини 1
  • мјесној 1
  • мјесному 1
  • мјеста 25
  • мјестимичну 1
  • Мјесто 2
  • мјесто 26
  • мјесту 17
  • мјешају 1
  • мјештане 1
  • мјештани 1
  • Мјештани 1
  • млад 2
  • Млада 1
  • млада 3
  • младе 1
  • младенаца 1
  • млади 2
  • Младић 1
  • младић 2
  • младића 3
  • младићи 1
  • младих 2
  • младога 1
  • Младога 1
  • младости 4
  • млађи 1
  • млазевима 1
  • млакост 1
  • млијека 2
  • млијеко 1
  • многа 3
  • многе 3
  • многи 6
  • многим 2
  • многих 2
  • много 42
  • многога 1
  • многоженство 1
  • мном 9
  • мноштву 2
  • мог 1
  • мога 4
  • могавши 1
  • Могао 1
  • могао 13
  • могаху 2
  • могаше 1
  • могла 2
  • могле 1
  • могли 15
  • могло 9
  • могне 1
  • могосмо 4
  • могоше 2
  • Могу 1
  • могу 21
  • могући 4
  • модар 1
  • можда 3
  • Може 3
  • може 58
  • Можемо 1
  • Можете 1
  • можете 4
  • можеш 1
  • Мој 2
  • мој 22
  • Моја 1
  • моја 17
  • Моје 2
  • моје 21
  • мојега 4
  • мојему 2
  • Моји 2
  • моји 6
  • мојих 2
  • мојој 1
  • моју 4
  • молбаним 1
  • молбу 2
  • моли 2
  • молила 1
  • Молим 1
  • молим 2
  • молимо 1
  • молио 1
  • молитава 2
  • молитва 1
  • молитве 4
  • молитвене 1
  • молитвено 1
  • молитви 4
  • молитву 5
  • молити 1
  • молићу 1
  • мољаше 1
  • Момак 1
  • момак 3
  • момака 1
  • Момир 9
  • Момира 1
  • Момире 3
  • момке 1
  • Момци 1
  • момци 6
  • момцима 1
  • момчади 1
  • монета 1
  • мор 1
  • Мора 2
  • мора 4
  • морали 4
  • морам 8
  • морамо 2
  • морао 2
  • морасмо 1
  • Морасмо 1
  • мораћеш 1
  • Мораче 1
  • Морачом 1
  • мораш 1
  • море 10
  • Море 8
  • моремо 1
  • Моремо 1
  • морете 1
  • Мореш 1
  • мореш 2
  • мори 1
  • мору 1
  • Моста 1
  • Мостар 1
  • Мостару 2
  • мостова 1
  • мостом 1
  • Мосту 1
  • мотре 1
  • мотрећи 1
  • мотри 1
  • Мохамеду 2
  • мошти 2
  • мрави 1
  • мрак 3
  • мрака 1
  • мраку 4
  • мрачним 1
  • мрачну 1
  • мрва 1
  • мрвица 1
  • мрдајући 1
  • мржња 1
  • мрзе 4
  • мрзио 1
  • мрзна 1
  • мријемо 1
  • мртав 2
  • мртва 1
  • мртве 3
  • мртвих 1
  • мртво 2
  • мртву 1
  • му 139
  • мудрија 1
  • мудрост 1
  • муж 1
  • музеј 1
  • Муј 9
  • мујезин 2
  • мука 1
  • муке 6
  • муком 2
  • муку 2
  • мунаре 2
  • мундиру 1
  • муниције 1
  • муницијом 1
  • муницију 2
  • Мурат 4
  • Мурата 2
  • Муратове 2
  • Муратовој 1
  • Мурату 1
  • муртаде 1
  • Мусломан 1
  • мусломан 3
  • Мусломана 1
  • Мусломани 3
  • Мусломанина 1
  • мусломанских 1
  • Мустафа 3
  • мутесариф 1
  • мутније 1
  • Муфтија 2
  • Муфтиној 1
  • Мухамед 3
  • Мухамедов 1
  • Мухамедова 1
  • Мухамедовац 1
  • Мухамедоваца 1
  • Мухамедове 1
  • Мухамедову 1
  • Мухамедовца 2
  • Мухамедовце 1
  • Мухамедовци 3
  • муци 1
  • мученика 1
  • мучи 1
  • мучиш 1
  • мучно 2
  • Мушир 4
  • Муширове 1
  • муширскога 1
  • Муширу 1
  • мушкарац 2
  • мушкарце 1
  • мушке 1
  • мушком 1
  • муштерије 1
  • н 2
  • Н 2
  • На 40
  • на 465
  • набаве 1
  • набрајати 1
  • навале 2
  • навалио 1
  • навалице 1
  • наваљује 1
  • навезао 1
  • навике 1
  • навлаш 1
  • наврстане 1
  • нагазисмо 1
  • нагиздане 1
  • нагледам 1
  • нагледамо 1
  • нагледати 1
  • нагнале 1
  • нагнуше 1
  • наговарати 1
  • награђује 1
  • нагрде 1
  • нагрди 1
  • нагрдио 1
  • нагрнуше 1
  • над 5
  • нада 1
  • надајући 2
  • надали 3
  • надам 3
  • надамо 1
  • надао 3
  • надати 1
  • надби 1
  • надвали 1
  • надвисила 1
  • надгледај 1
  • Надгледајући 1
  • нади 1
  • Надјенуше 1
  • наднио 1
  • надође 1
  • надр 1
  • Нађе 1
  • нађе 9
  • нађемо 1
  • нађеш 1
  • нађи 1
  • нађосмо 1
  • нађох 2
  • нађоше 2
  • нађу 2
  • наже 3
  • назвао 1
  • наздрави 1
  • називали 1
  • назобала 1
  • назорице 2
  • назува 1
  • наиђе 2
  • наиђемо 1
  • наиђосмо 2
  • наизменце 1
  • Наилазили 1
  • наишавши 1
  • најближе 1
  • најближи 2
  • најбоље 3
  • најбољега 1
  • најбољем 1
  • најбољи 1
  • највећа 1
  • Највећа 1
  • највеће 2
  • највећега 1
  • највећи 2
  • највећој 2
  • највиђенији 1
  • највише 9
  • најгласовитије 1
  • најдоњу 1
  • Наједан 1
  • наједаред 1
  • наједосмо 1
  • најезде 1
  • Најела 1
  • најзад 1
  • најзнаменитија 1
  • најљепша 1
  • Најљепше 1
  • најљепшем 1
  • најљепших 1
  • најљуће 1
  • најмање 2
  • најмилија 1
  • најмилијему 2
  • најмирнији 1
  • Најпослије 4
  • најпослије 7
  • најпре 1
  • Најприје 2
  • најприје 8
  • најсаможивљи 1
  • најсрећнија 1
  • најтајније 1
  • најчувенији 1
  • накнадити 1
  • након 1
  • накрст 1
  • налаја 1
  • налају 1
  • наличе 1
  • наложи 1
  • наложим 1
  • наљутио 1
  • нам 68
  • нама 34
  • Нама 4
  • намаче 1
  • наметнувши 1
  • намигујући 1
  • намире 1
  • намири 1
  • намиривши 1
  • намирисмо 1
  • намјену 1
  • намјера 2
  • намјерава 2
  • намјеравам 1
  • намјеран 1
  • намјере 1
  • намјерник 1
  • намјернике 1
  • намјерници 1
  • намјеру 2
  • намјестили 1
  • Намјестим 1
  • намјестисмо 1
  • намјестише 1
  • наопако 1
  • наоружавали 1
  • наочаре 2
  • наочари 1
  • нападају 1
  • нападати 1
  • нападачи 2
  • нападима 1
  • напери 1
  • напи 1
  • Напиј 1
  • напипа 1
  • Напипавши 1
  • Написавши 1
  • написао 1
  • НАПИСАО 1
  • написати 1
  • напит 1
  • напише 1
  • напишем 1
  • наплати 1
  • напливам 1
  • напојио 1
  • напојисмо 1
  • напојнице 1
  • напојницом 1
  • напојницу 2
  • напред 1
  • напредан 2
  • НАПРЕДНЕ 1
  • напредовао 1
  • напредовати 1
  • напредује 1
  • напрезањем 1
  • напретку 1
  • Напријед 1
  • напријед 4
  • напротив 2
  • напуштајући 1
  • нарави 2
  • наравно 1
  • наранио 1
  • наргилу 1
  • наредба 1
  • наредби 2
  • нареди 4
  • наредио 1
  • Народ 1
  • народ 19
  • народа 17
  • народи 1
  • народима 1
  • Народна 1
  • народне 1
  • народног 1
  • народној 2
  • народност 3
  • народности 1
  • народске 1
  • народу 7
  • нарочита 1
  • нарочито 1
  • нарочиту 1
  • наружили 1
  • наручи 1
  • наручја 1
  • нас 117
  • Нас 5
  • насамо 1
  • наслагао 1
  • наслонио 1
  • наслужи 1
  • насмија 2
  • насмијала 1
  • насмијаних 1
  • насмијао 1
  • насмију 1
  • насред 1
  • насртања 1
  • насрћеш 1
  • Наста 1
  • настави 9
  • наставити 1
  • наставља 9
  • настали 1
  • настанио 1
  • Настањена 1
  • настањени 1
  • настањено 1
  • настао 1
  • настати 1
  • настојавала 1
  • настоје 1
  • наступамо 1
  • наступише 1
  • насумце 1
  • натеже 1
  • натјера 1
  • наточи 1
  • натрунио 1
  • наћвама 1
  • Наћи 1
  • наћи 13
  • науживамо 1
  • наук 6
  • наука 1
  • наумили 1
  • наумим 1
  • наумих 1
  • научи 1
  • научили 1
  • научио 2
  • научити 1
  • нахију 1
  • находећи 1
  • Находећи 2
  • находи 2
  • находити 1
  • находиш 1
  • нахођаше 1
  • нахранисмо 1
  • нације 1
  • начин 13
  • начина 1
  • начини 1
  • начинила 1
  • начинима 2
  • начину 1
  • начудити 1
  • наш 25
  • Наш 5
  • наша 8
  • нашавши 2
  • нашале 1
  • нашалити 1
  • нашао 2
  • Наше 1
  • наше 13
  • нашег 1
  • нашега 9
  • Нашем 1
  • нашем 5
  • нашему 2
  • наши 4
  • Наши 6
  • нашим 2
  • наших 3
  • нашла 1
  • нашли 3
  • Нашло 1
  • нашло 2
  • нашљедник 1
  • нашљедство 1
  • нашој 5
  • нашу 1
  • не 308
  • Не 41
  • неба 3
  • небеса 7
  • небо 2
  • Небојша 1
  • небом 2
  • Небројено 1
  • небројне 1
  • небу 1
  • невесело 1
  • невесео 1
  • Невесиња 1
  • невиђене 1
  • невиђеному 1
  • невјестама 1
  • невјешту 1
  • невоља 2
  • невољама 1
  • невоље 6
  • невољи 5
  • невољу 1
  • Негдје 1
  • Него 5
  • него 75
  • неговање 1
  • негостољубиви 1
  • негујући 1
  • недаћи 2
  • недјеље 1
  • недјељом 1
  • недолазак 1
  • недрага 1
  • независности 1
  • незнани 1
  • неисказаној 1
  • нејма 23
  • Нејма 5
  • нејмају 1
  • нејмаш 1
  • Нек 2
  • нек 4
  • нека 26
  • Нека 3
  • некад 12
  • Некад 2
  • некада 2
  • некадашњем 1
  • некадашњи 1
  • некакав 3
  • некаква 1
  • некаким 1
  • Некако 1
  • Неке 1
  • неке 8
  • Неки 2
  • неки 22
  • Неким 1
  • неким 4
  • некима 1
  • неких 3
  • неко 12
  • неког 3
  • некога 8
  • некој 3
  • неколика 2
  • Неколике 1
  • неколике 4
  • неколики 2
  • неколиким 2
  • неколиких 2
  • Неколико 2
  • неколико 26
  • неком 4
  • некрштена 1
  • неку 9
  • некуд 3
  • некуда 3
  • нема 7
  • немају 1
  • Немања 3
  • Немање 1
  • Немању 1
  • немарну 1
  • немаше 2
  • немила 1
  • немилост 1
  • немилостивно 1
  • неминовно 1
  • немо 1
  • немогућан 1
  • немогућно 1
  • немој 1
  • Немој 1
  • немојте 1
  • Немојте 1
  • немоћан 1
  • немоћна 1
  • немоћним 1
  • нена 3
  • ненада 2
  • нени 1
  • нено 5
  • необична 2
  • необичне 3
  • необично 5
  • необичнога 1
  • необичној 1
  • неокупано 1
  • Неописаним 1
  • неосјетно 1
  • неподворен 1
  • непознати 1
  • непојмљиву 1
  • непонуђен 1
  • непостављено 1
  • непријатна 1
  • непријатност 1
  • непријатности 1
  • неприлике 1
  • нереднике 1
  • Неро 1
  • Несамртни 1
  • несаних 1
  • несвојтљивим 1
  • неситим 1
  • Несрећа 1
  • несрећа 3
  • несрећи 2
  • несрећнијега 1
  • несрећница 1
  • несрећнога 1
  • несрећној 1
  • несрећну 1
  • несрећу 4
  • неста 1
  • нестални 1
  • нестало 1
  • нестане 1
  • несташици 1
  • несташна 2
  • несташној 1
  • нећеш 1
  • нехотице 5
  • нечега 2
  • нечија 1
  • нечим 1
  • нечистоћа 1
  • нешто 25
  • Ни 5
  • ни 90
  • нигдје 10
  • ниже 2
  • нижим 2
  • низ 6
  • низа 1
  • низама 5
  • низаме 1
  • низами 3
  • низамима 2
  • Низамска 1
  • низамски 1
  • Није 15
  • није 58
  • нијем 1
  • Нијемаца 1
  • нијемо 1
  • Нијемци 1
  • Нијемцима 1
  • Нијесам 1
  • нијесам 17
  • Нијеси 1
  • нијеси 2
  • Нијесмо 1
  • нијесмо 9
  • Нијесте 1
  • нијесте 3
  • Нијесу 1
  • нијесу 17
  • никад 12
  • никада 2
  • никака 5
  • никакав 2
  • никаква 5
  • никакве 4
  • никаквом 1
  • никаке 1
  • никако 6
  • никао 1
  • нико 5
  • никога 2
  • Никодим 18
  • Никодима 1
  • Никодиме 1
  • Никодимом 2
  • Никодиму 1
  • Никодином 1
  • Никола 8
  • Николи 1
  • Николом 1
  • Николу 1
  • Ником 1
  • ником 6
  • Никшић 5
  • Никшића 1
  • Никшићани 1
  • никшићка 1
  • никшићке 2
  • никшићки 2
  • никшићкога 1
  • никшићкоме 1
  • Никшићу 4
  • ниским 1
  • нисмо 1
  • Нисмо 1
  • нису 5
  • Нити 1
  • нити 12
  • ниче 1
  • Ничије 1
  • Ниш 2
  • нишан 1
  • Ништа 1
  • ништа 29
  • Нишу 2
  • но 2
  • нов 1
  • Нова 3
  • нова 9
  • новац 1
  • новаца 2
  • нове 2
  • Нови 2
  • нови 3
  • новије 2
  • новим 1
  • новина 1
  • новине 1
  • новини 1
  • нових 2
  • ново 2
  • новога 1
  • новој 1
  • новом 1
  • Новому 1
  • нову 4
  • новце 1
  • ногама 6
  • ноге 1
  • Ноге 1
  • ногом 1
  • ногу 2
  • нож 3
  • ножевима 1
  • ножем 1
  • нос 2
  • носе 3
  • носећи 2
  • Носи 1
  • носи 8
  • носимо 1
  • носио 1
  • Носите 1
  • носити 2
  • Ноћ 1
  • ноћ 10
  • ноћи 5
  • ноћивају 1
  • ноћимо 2
  • ноћисмо 2
  • ноћити 3
  • ноћиште 1
  • ноћне 1
  • ноћној 1
  • ноћу 1
  • ноћује 1
  • Ну 1
  • нуде 1
  • нудила 1
  • нудили 2
  • Нуто 1
  • њ 1
  • ње 6
  • Њега 2
  • њега 36
  • његов 6
  • Његова 1
  • његова 7
  • његове 6
  • његови 3
  • његовим 3
  • његових 3
  • његово 2
  • његовога 2
  • његовој 2
  • његовојзи 1
  • његовом 2
  • његовому 1
  • његову 6
  • Његуш 1
  • њедара 1
  • њедра 1
  • њежно 1
  • њезин 1
  • њезина 1
  • њезино 1
  • њем 1
  • њемачки 2
  • њемачко 1
  • Њемачкој 1
  • њему 17
  • Њему 2
  • њен 2
  • њене 3
  • њеним 1
  • њеном 1
  • Њим 1
  • њим 10
  • њима 22
  • Њима 3
  • њиме 5
  • њих 36
  • Њих 5
  • њихов 4
  • њихова 6
  • њихове 7
  • њихови 2
  • њиховим 4
  • њихових 5
  • њихово 4
  • њиховој 2
  • њиховому 1
  • њихову 9
  • њој 5
  • њојзи 2
  • њом 6
  • њоме 3
  • њу 10
  • О 12
  • о 64
  • Оба 1
  • оба 6
  • обавија 1
  • обавијесте 1
  • обазна 2
  • обазнало 1
  • обазнаће 1
  • обале 1
  • обали 4
  • обалу 3
  • обамрле 1
  • обарач 1
  • обари 1
  • обарити 1
  • обасјао 1
  • обживак 1
  • обзира 1
  • обзирали 1
  • обиђе 1
  • обијести 1
  • обикао 1
  • обикли 1
  • обилазећи 1
  • Обилић 1
  • Обилића 1
  • обиље 1
  • обиљежена 1
  • обитељ 2
  • обитељи 2
  • обичај 4
  • обичаја 3
  • обичаје 1
  • обичајем 1
  • обичајима 3
  • обичају 1
  • обичне 2
  • обично 3
  • обичну 2
  • обје 3
  • објесе 1
  • објеси 1
  • објесио 1
  • објесих 1
  • облакша 1
  • оближњих 1
  • облијем 1
  • облик 1
  • облике 1
  • облицима 1
  • обновио 1
  • Обод 1
  • Ободу 1
  • обоје 2
  • обојице 1
  • обојицу 1
  • оборити 1
  • оборише 1
  • обрадовала 1
  • обрадовали 1
  • обрадовао 1
  • образ 2
  • образи 1
  • образованији 1
  • образу 1
  • обрамици 1
  • обрамицу 1
  • обрасла 1
  • обраћала 1
  • обрве 2
  • обред 1
  • оброк 1
  • обрукао 2
  • обрштар 1
  • Обузе 1
  • обуче 3
  • ова 17
  • Ова 2
  • овај 18
  • Овај 9
  • овака 3
  • овакав 1
  • оваква 1
  • Оваквима 1
  • овакво 1
  • Оваке 1
  • оваке 2
  • оваки 1
  • оваким 2
  • Овако 1
  • овако 25
  • овакој 1
  • оваком 1
  • оваку 2
  • Овамо 1
  • овамо 3
  • оваца 1
  • овдашњег 1
  • овдашњим 1
  • овдје 28
  • Овдје 6
  • ове 25
  • овесели 1
  • ови 10
  • Овијех 1
  • овим 11
  • овима 1
  • ових 6
  • Ово 14
  • ово 43
  • Овога 1
  • овога 17
  • овој 15
  • оволиким 1
  • оволико 3
  • оволикој 2
  • овом 14
  • Овом 2
  • овому 1
  • ову 13
  • овуд 1
  • овуда 5
  • овче 1
  • огањ 3
  • огладнимо 1
  • огласи 1
  • огласише 1
  • огледали 1
  • огледало 1
  • огњишта 2
  • огњиште 2
  • огњишту 1
  • огњу 1
  • оградили 1
  • оградом 2
  • ограђена 2
  • огриј 1
  • огријало 1
  • огријем 1
  • огријете 1
  • Од 18
  • од 248
  • Ода 1
  • одабере 1
  • одабране 1
  • одабрани 1
  • одавали 1
  • одавде 2
  • Одавдје 2
  • одавдје 3
  • одавле 1
  • Одавле 2
  • одавна 1
  • одавно 7
  • одазва 1
  • одазваше 1
  • одаје 2
  • одају 2
  • Одакле 2
  • одакле 7
  • Оданде 1
  • оданде 4
  • оданле 1
  • одао 1
  • Одатле 1
  • Одашта 1
  • одбиј 1
  • одбије 1
  • одбиле 1
  • одбити 2
  • одбише 1
  • одбранише 1
  • одбрану 1
  • одваја 1
  • одведе 1
  • одвоје 1
  • одвојили 1
  • одвојити 2
  • одвраћаху 1
  • одговара 1
  • одговарају 1
  • одговарајући 1
  • одговарали 1
  • одговарао 2
  • одговарате 1
  • одговараху 1
  • одговор 2
  • одговора 1
  • одговоре 2
  • одговорено 1
  • одговори 26
  • одговорио 1
  • одговорисмо 2
  • одговориће 1
  • одговорих 6
  • одговорише 3
  • одговором 1
  • одговору 1
  • одгоди 1
  • Оде 1
  • оде 18
  • одељења 1
  • одем 2
  • одемо 2
  • Одесе 1
  • одзив 1
  • одијела 3
  • одијелио 1
  • одијело 8
  • одијелом 1
  • одијелу 4
  • одиста 18
  • Одиста 3
  • одјевене 1
  • одјек 1
  • одјелите 2
  • одјелиту 1
  • одлазак 1
  • одлази 1
  • одлазио 1
  • одлазиш 1
  • одлежите 1
  • одлетјеше 1
  • одликовали 1
  • одликовао 1
  • одлучи 1
  • одлучио 1
  • одмарају 1
  • одмарајући 2
  • одмарали 1
  • одмарамо 1
  • одмах 24
  • Одмах 6
  • одмицали 1
  • Одмор 1
  • одмора 2
  • одморак 1
  • одморан 1
  • одмори 1
  • одморимо 3
  • одморио 1
  • одморисмо 2
  • однекуда 1
  • однесене 1
  • однијеше 2
  • однио 1
  • одношаја 1
  • одонда 1
  • одонуд 1
  • одосмо 5
  • одох 2
  • одоше 1
  • Одоше 1
  • одрасли 1
  • одрастао 3
  • одреди 1
  • одређена 1
  • Одређено 1
  • одрекао 1
  • одрешене 1
  • одржава 1
  • одријеши 2
  • одријешише 1
  • одсад 1
  • одсада 2
  • одселио 1
  • одселише 1
  • одсијече 2
  • одсједе 1
  • одсјеке 1
  • одсјекоше 2
  • одскочила 1
  • одстојасмо 1
  • одузе 1
  • одузимаше 1
  • одујми 1
  • одустао 1
  • оженимо 1
  • Оженио 1
  • оженио 3
  • оживљује 1
  • озбиљније 1
  • озбиљно 1
  • озго 2
  • Оздо 1
  • оздрављењу 1
  • озебао 1
  • озида 1
  • озлојеђава 1
  • ознојену 1
  • оивичени 1
  • Ој 1
  • ојађених 1
  • ојачава 1
  • ока 5
  • окваси 2
  • окинуо 1
  • окићенију 1
  • окле 1
  • оклијевајте 1
  • Око 2
  • око 24
  • окова 1
  • окована 1
  • окованих 1
  • окове 1
  • околина 1
  • околине 2
  • околини 3
  • околину 1
  • околна 1
  • околне 1
  • околним 1
  • около 1
  • Около 3
  • оком 1
  • окорео 1
  • окрене 2
  • окренеш 1
  • окрените 1
  • окренувши 6
  • окренуло 1
  • окренусмо 1
  • окренут 1
  • окренути 2
  • окренух 1
  • окретан 2
  • окреташе 1
  • окрете 6
  • окриви 1
  • округа 1
  • округу 1
  • окружени 1
  • окупација 1
  • окупације 1
  • окупацији 1
  • окупацију 1
  • окусио 1
  • олакшају 1
  • оли 1
  • олово 1
  • оловом 1
  • олтар 2
  • олтара 1
  • олтаре 1
  • олтарном 1
  • олтаром 1
  • омален 1
  • омалило 1
  • омање 1
  • ОМЕР 1
  • Омер 71
  • Омера 17
  • Омере 13
  • Омеров 1
  • Омерова 1
  • Омерове 1
  • Омеровој 3
  • Омером 3
  • Омеру 7
  • омећу 1
  • омили 1
  • омиљела 1
  • омириса 1
  • омладина 1
  • омрази 1
  • омркнусмо 1
  • омудрите 1
  • Он 20
  • он 87
  • она 25
  • Она 3
  • Онај 1
  • онај 12
  • Онакав 1
  • онако 21
  • онамо 18
  • онда 32
  • Онда 5
  • ондашњем 1
  • Онде 1
  • онде 4
  • Ондје 1
  • ондје 7
  • оне 14
  • Они 5
  • они 51
  • онијех 2
  • оним 3
  • онима 3
  • оних 7
  • Оно 3
  • оно 31
  • онога 10
  • Оногошт 3
  • Оногошта 1
  • Оногоште 1
  • Оногошту 2
  • оној 2
  • онолике 1
  • онолико 1
  • оноликом 1
  • оном 4
  • ономадне 1
  • ономе 1
  • ону 3
  • онуда 1
  • опада 1
  • опажају 1
  • опажало 1
  • опази 4
  • опазивши 1
  • опазисмо 1
  • опазићеш 1
  • опаклије 1
  • опамете 1
  • опамети 1
  • опарени 2
  • опасна 1
  • опасује 1
  • Опет 2
  • опет 26
  • описати 8
  • описивао 1
  • оплакујем 1
  • опљуцкивати 1
  • опођен 1
  • опојао 1
  • опоравивши 1
  • опорављен 1
  • оправдан 1
  • оправља 1
  • опрезно 1
  • опрезу 1
  • Опреми 1
  • опремити 1
  • опријезности 1
  • опрости 1
  • опсађеници 1
  • опћа 1
  • опустио 1
  • Општа 1
  • опште 2
  • орден 2
  • ордонанцем 1
  • ортака 2
  • оружан 1
  • оружана 1
  • оружани 1
  • оружаних 1
  • оружја 4
  • оружје 12
  • оружјем 2
  • оружници 1
  • оружницу 1
  • освану 2
  • осветио 1
  • освјетљења 1
  • освјетљује 1
  • освоји 1
  • освојише 2
  • осврћући 1
  • осим 4
  • Осим 6
  • осиромашио 1
  • осиротјели 1
  • осједлани 1
  • осјети 1
  • осјетила 1
  • осјетиле 1
  • осјетио 1
  • осјећа 3
  • осјећању 1
  • осјећати 1
  • осјећаше 1
  • ослободисмо 1
  • ослушкивали 1
  • Осман 1
  • осмијех 1
  • осмијехну 3
  • осмијехнути 1
  • осмјешкујући 1
  • осморо 3
  • основалац 1
  • основаше 1
  • особиницу 1
  • Особито 1
  • особито 15
  • особитом 1
  • осрамотио 1
  • Оста 3
  • оста 4
  • оставе 1
  • Остави 1
  • остави 10
  • оставивши 2
  • оставила 1
  • оставили 2
  • оставим 1
  • оставимо 1
  • оставио 4
  • остависмо 3
  • оставити 2
  • оставише 1
  • остављајући 1
  • остављам 1
  • Остављамо 1
  • остављате 1
  • оставши 1
  • Оставши 1
  • остај 1
  • остаје 2
  • остајеш 2
  • остала 2
  • остали 1
  • Остали 1
  • осталим 1
  • остало 2
  • осталој 1
  • остане 2
  • останем 1
  • Остао 1
  • остао 2
  • остасмо 2
  • остати 9
  • остаће 2
  • осташе 2
  • Острог 2
  • Острога 1
  • Острогу 1
  • острошка 1
  • Острошки 1
  • Острошког 1
  • осу 2
  • осуђенику 1
  • осуђивати 1
  • осули 1
  • осуше 1
  • осушим 1
  • отац 11
  • отаџбина 1
  • отаџбине 1
  • отаџбину 5
  • отворен 1
  • отворена 2
  • отворени 1
  • отворено 1
  • отвореном 1
  • отворену 1
  • отвори 2
  • отворили 1
  • отворио 1
  • отворише 2
  • отежао 1
  • отесао 1
  • отети 1
  • отимају 2
  • отимате 1
  • отићи 1
  • отишао 2
  • отишли 3
  • отјерати 1
  • откада 1
  • откине 1
  • откопчају 1
  • откуд 1
  • откуда 2
  • отме 1
  • Отоманска 1
  • Отоманском 1
  • отпадио 1
  • отпаднем 1
  • отпасах 1
  • отпјева 2
  • отпор 2
  • отпора 2
  • отпочну 1
  • отрже 1
  • отрована 1
  • отрујим 1
  • Отуда 1
  • отурите 1
  • отшкринуше 1
  • оћуткиваше 1
  • официр 8
  • официра 1
  • официри 1
  • официрима 1
  • Ох 4
  • охоли 1
  • Охрида 1
  • Оца 2
  • оца 4
  • оце 1
  • оцем 1
  • оцу 5
  • очајнички 1
  • Очекивао 1
  • очекнемо 2
  • очекните 1
  • очекују 1
  • очекујући 1
  • Очи 2
  • очи 22
  • очију 9
  • очима 15
  • очиној 1
  • очину 1
  • очистио 1
  • очита 1
  • очни 1
  • очним 1
  • очувале 1
  • оџаклији 2
  • оџаклију 3
  • оџаковић 1
  • оштра 2
  • оштрога 1
  • П 2
  • Па 15
  • па 156
  • Пава 9
  • Паве 4
  • Павина 3
  • Павине 2
  • Павиној 1
  • Павиному 1
  • Павла 3
  • Павле 2
  • Павом 2
  • Паву 10
  • падале 1
  • падања 1
  • паде 7
  • Падишах 1
  • падишину 1
  • падне 2
  • падну 1
  • падосмо 1
  • падоше 1
  • пажњу 1
  • пазар 1
  • Пазар 2
  • Пазара 3
  • пазарећи 1
  • пазарни 2
  • Пазару 1
  • пазећи 1
  • пазуха 1
  • пазухе 1
  • Пајо 4
  • Пак 1
  • пак 23
  • пакао 1
  • Пакленом 1
  • пали 4
  • пало 4
  • памет 4
  • памети 2
  • паметни 2
  • паметнија 1
  • памећу 1
  • памти 1
  • Памти 1
  • памтио 1
  • памтити 1
  • памук 1
  • памука 1
  • панораму 1
  • Панто 1
  • пантруташ 1
  • пао 2
  • папира 1
  • пар 1
  • пара 3
  • парама 1
  • паре 3
  • пару 2
  • парче 1
  • паса 1
  • пасош 8
  • пасоша 2
  • Пасоше 1
  • пасоше 6
  • пасошем 1
  • пасошу 1
  • пасти 2
  • пасторака 1
  • патријарсима 1
  • патријаршија 2
  • патријаршији 2
  • патријаршију 3
  • патрола 1
  • патролирали 1
  • пацов 1
  • Паша 38
  • пашапорат 1
  • паше 2
  • Паше 3
  • Паши 3
  • Пашини 1
  • пашинога 1
  • пашину 1
  • Пашину 1
  • пашићу 1
  • Пашну 1
  • пашом 1
  • Пашу 3
  • пе 1
  • пеки 1
  • Пеки 1
  • пењати 1
  • пење 1
  • пепељаве 1
  • пера 2
  • перјаник 1
  • Перјаник 2
  • перјаника 1
  • перјанику 1
  • перје 1
  • перо 1
  • Перо 19
  • пером 1
  • Пером 1
  • Перу 1
  • перце 1
  • песницу 1
  • пет 6
  • петама 1
  • пете 1
  • Пети 1
  • петка 1
  • Петко 1
  • Петковача 1
  • петком 1
  • Петку 2
  • Петом 1
  • петорице 1
  • петорицу 1
  • Петроније 3
  • Пећ 9
  • Пећани 1
  • пећанке 1
  • Пећанцима 1
  • Пећи 14
  • пећине 1
  • пећини 2
  • пећска 1
  • пећскога 1
  • пећску 1
  • печат 1
  • печења 1
  • пешкир 1
  • Пешту 1
  • Пива 1
  • Пиводића 1
  • Пијаница 1
  • пијанци 1
  • пијаци 1
  • Пије 1
  • пије 4
  • пијевнице 2
  • пијевници 1
  • пијевницом 1
  • пијетли 1
  • пијући 1
  • пилиће 1
  • пио 1
  • пипавије 1
  • писано 1
  • писао 2
  • писари 1
  • писати 1
  • писаћи 1
  • писмо 10
  • Писмо 2
  • писмом 1
  • писму 1
  • пита 4
  • питај 1
  • питају 2
  • питам 1
  • питања 3
  • питање 3
  • питао 2
  • питати 8
  • пити 2
  • питоме 1
  • пића 3
  • пиће 2
  • пише 6
  • пишем 3
  • пишти 1
  • пиштољ 1
  • пјева 5
  • пјевају 2
  • пјевале 1
  • пјевали 2
  • пјевам 1
  • пјевамо 1
  • пјевао 1
  • пјевати 2
  • пјеваху 1
  • пјеваш 1
  • пјевнице 1
  • пјесма 5
  • пјесмама 2
  • пјесме 1
  • пјесми 3
  • пјесмица 1
  • пјесмицу 1
  • пјесмом 1
  • пјесму 5
  • пјесницима 1
  • пјешака 1
  • пјешице 1
  • Плав 6
  • плаве 1
  • плавих 2
  • плакати 1
  • пламен 1
  • пламуца 1
  • планинама 2
  • Планине 1
  • планине 4
  • планини 2
  • планинска 1
  • планину 3
  • планове 1
  • плану 1
  • Плати 1
  • плати 2
  • платим 1
  • платио 1
  • платна 1
  • платно 2
  • плаћа 2
  • плаћај 1
  • плаћати 1
  • плаће 1
  • плаха 1
  • плахи 1
  • плача 1
  • плачан 1
  • плачем 1
  • плаше 1
  • плашио 1
  • племе 2
  • племена 5
  • племените 1
  • Племић 1
  • племића 1
  • племиће 1
  • пливати 2
  • плићину 1
  • пличине 1
  • пловка 1
  • плодова 1
  • плот 3
  • плота 5
  • плотом 1
  • плоту 2
  • плотун 1
  • Плоча 1
  • пљеснуло 1
  • пљувати 1
  • пљује 1
  • пљушти 1
  • По 13
  • по 133
  • победилац 1
  • побеђенику 1
  • побијаше 1
  • побиљу 1
  • побјегао 2
  • побјегоше 1
  • побједе 1
  • побједили 1
  • побједити 1
  • побједници 2
  • побјећи 4
  • побожнога 1
  • побоо 1
  • поборавио 1
  • побратиме 1
  • Побратиме 1
  • побратимисмо 1
  • побратиму 1
  • побројати 1
  • повелика 1
  • повика 1
  • повикаше 1
  • повили 1
  • повише 1
  • повјерење 1
  • повјешао 1
  • повластице 2
  • поврати 2
  • повратили 1
  • повратио 1
  • повратити 1
  • повраћа 1
  • Поврх 1
  • површини 1
  • погази 1
  • погазио 1
  • поганац 1
  • погибе 2
  • погибије 1
  • погибији 3
  • погине 1
  • погинуо 2
  • погинути 1
  • поглавице 1
  • поглади 1
  • Погле 2
  • поглед 1
  • погледа 9
  • погледавши 4
  • погледај 1
  • погледајте 1
  • погледајући 1
  • погледали 1
  • погледасмо 1
  • Погледасмо 1
  • погледати 2
  • погледом 1
  • погледу 2
  • поговарати 1
  • поговора 1
  • погодисмо 1
  • погријешио 1
  • погрјешке 1
  • Под 3
  • под 37
  • подбира 1
  • подбочио 1
  • Подгорица 1
  • Подгорице 4
  • Подгорици 5
  • Подгорицу 3
  • Подгоричана 1
  • Подгоричани 5
  • Подгоричанин 1
  • подгоричкога 1
  • подераног 1
  • подигао 1
  • подигне 1
  • подигнувши 1
  • подигнута 1
  • подићи 1
  • подичити 1
  • подмири 1
  • подмлади 1
  • подмлађује 1
  • подницама 1
  • подоцкан 1
  • Подрињу 1
  • подругљиво 1
  • подруми 1
  • подскакује 1
  • подстакнувши 1
  • подстакоше 1
  • подстиче 1
  • поду 2
  • подупираху 1
  • подухватили 1
  • пође 4
  • пођи 1
  • Пођи 1
  • пођипасмо 1
  • Пођосмо 2
  • пођосмо 3
  • пођу 2
  • пожељети 1
  • пожурисмо 1
  • позаклапати 1
  • позва 1
  • позваше 1
  • поздрав 3
  • поздрава 1
  • поздраве 1
  • поздрави 2
  • поздрависмо 1
  • поздрављају 1
  • поздрављати 1
  • поздравље 1
  • поздраво 1
  • позив 2
  • позна 2
  • познавали 1
  • познавати 1
  • познавши 1
  • Познавши 1
  • познаје 5
  • познајем 2
  • познајемо 2
  • познајеш 2
  • познали 1
  • познанице 1
  • познаници 1
  • познанства 1
  • познао 4
  • познасмо 1
  • познат 1
  • позната 1
  • познати 3
  • Познато 2
  • Познату 1
  • поименце 1
  • поитах 1
  • појавама 1
  • појаса 1
  • појасом 4
  • појахаше 1
  • појаче 1
  • појашу 1
  • поједине 1
  • појединци 1
  • појездио 1
  • појми 1
  • појмих 1
  • пок 1
  • покаже 2
  • Покажите 1
  • показа 2
  • показао 3
  • показасмо 1
  • Показатељ 1
  • показати 2
  • Показаћемо 1
  • показах 1
  • показивати 1
  • показиваху 1
  • показиваше 1
  • показује 2
  • показују 2
  • показујући 1
  • поклони 1
  • поклонио 2
  • поклонисмо 1
  • поклонити 1
  • поклопивши 1
  • покојни 1
  • покорава 1
  • покори 1
  • покорити 1
  • покорно 2
  • покраде 1
  • покретач 1
  • покрива 1
  • покривају 1
  • покривен 1
  • покрију 1
  • покрила 1
  • покровима 1
  • покропи 1
  • покрсти 1
  • покрстим 2
  • покрстити 1
  • Покрштењак 1
  • пола 7
  • полазак 3
  • полазећи 1
  • полази 1
  • поласка 2
  • поле 1
  • поли 2
  • полијелеј 1
  • политика 1
  • политичке 2
  • политичким 1
  • полумјесецом 1
  • Полуострву 1
  • Поља 2
  • поља 8
  • Пољаку 1
  • пољаницу 1
  • Поље 3
  • поље 6
  • пољице 2
  • Пољу 1
  • пољу 8
  • пољуби 1
  • помагала 1
  • помагало 1
  • помагаше 1
  • помажу 2
  • помажући 1
  • помамни 1
  • поменем 1
  • помену 2
  • поменусте 1
  • поменути 2
  • поменућу 1
  • поменух 3
  • пометња 1
  • помијешана 3
  • помиловати 1
  • помилуј 4
  • помињали 2
  • помињао 1
  • помињати 1
  • помињаше 1
  • помиње 2
  • помињем 2
  • помињући 1
  • помисли 1
  • помислио 1
  • помислити 1
  • помислих 2
  • помичући 1
  • помогао 1
  • помогла 1
  • помогло 1
  • поможе 1
  • Помоз 2
  • Помози 1
  • помозите 1
  • помоли 1
  • помолимо 5
  • помолише 1
  • помолу 1
  • помоћ 1
  • помоћи 6
  • помоћу 2
  • помријеше 1
  • Помрчина 1
  • понавља 1
  • понављају 1
  • понављало 1
  • понављаху 1
  • понајлак 1
  • понедјељник 3
  • понекад 1
  • понео 1
  • понесе 1
  • Понизно 1
  • поникоше 1
  • понио 1
  • понови 1
  • Поносити 1
  • поносне 1
  • поносну 2
  • понуде 3
  • понуди 3
  • Понудивши 1
  • понудисмо 1
  • поодсијецају 1
  • Поп 14
  • поп 3
  • попа 2
  • попак 1
  • попије 1
  • попио 1
  • пописмо 1
  • попити 1
  • попну 1
  • поповске 1
  • поповско 1
  • поправи 1
  • попријеко 4
  • попу 1
  • Попу 1
  • поразговарај 1
  • поребарке 1
  • поред 13
  • Поред 5
  • порода 2
  • породиљу 1
  • породица 1
  • породицама 1
  • породице 2
  • Порта 4
  • порту 1
  • Порту 1
  • поруке 1
  • поручивао 1
  • поручим 1
  • поручити 1
  • порушена 1
  • порушеног 1
  • посади 2
  • посакриваше 1
  • посала 1
  • посао 4
  • посветио 1
  • посијао 2
  • посијело 1
  • посијече 1
  • посједи 2
  • посјекао 1
  • посла 6
  • послала 1
  • посланик 3
  • посланици 1
  • послао 2
  • посластица 1
  • послати 3
  • Послаћу 1
  • послаше 1
  • после 1
  • посленике 1
  • посленици 1
  • Послије 25
  • послије 48
  • послове 2
  • послом 1
  • послу 3
  • послужи 3
  • послужити 1
  • послуша 2
  • послушала 1
  • послушасмо 1
  • послушно 1
  • посну 1
  • поспаше 1
  • посред 1
  • посредник 1
  • посредница 1
  • посркали 1
  • посрте 1
  • поста 2
  • постави 2
  • поставила 1
  • поставише 2
  • постала 1
  • постане 4
  • постанемо 1
  • постану 1
  • постање 2
  • постао 1
  • постаче 1
  • постељу 2
  • постећије 1
  • постојбина 1
  • пострадао 1
  • пострижник 1
  • поступаш 1
  • посумњаше 1
  • потамнити 1
  • потврдио 2
  • потврдно 1
  • потеглила 1
  • потегнуше 1
  • потежући 1
  • потезати 1
  • потекла 1
  • потеку 1
  • потепаш 1
  • потећи 1
  • потисну 1
  • потјера 5
  • потјере 3
  • потјеру 1
  • поткресује 1
  • поток 4
  • потоком 1
  • потомке 1
  • потомци 1
  • потоњега 1
  • потопским 1
  • потпис 1
  • потписа 2
  • потписати 1
  • потпуније 1
  • потражи 1
  • потражише 2
  • потраје 1
  • потреба 1
  • потребно 1
  • потребу 1
  • потресе 2
  • Потресен 1
  • потрчаше 1
  • потуку 1
  • потурчене 1
  • Потурчењак 3
  • Потурчењаку 1
  • потурчи 1
  • потурчила 1
  • потурчио 2
  • потуцати 1
  • поћ 1
  • поћи 1
  • поуке 1
  • поуку 1
  • поумљајте 1
  • поучавању 1
  • похвале 1
  • похвата 1
  • походе 1
  • походио 2
  • поцијепани 2
  • поцијепао 1
  • почаст 1
  • поче 9
  • почела 1
  • почели 2
  • почем 1
  • почео 1
  • почесмо 3
  • Почетак 1
  • почетак 2
  • почети 2
  • почетка 3
  • почетку 1
  • почех 1
  • почеше 3
  • почива 1
  • почивало 1
  • почивао 1
  • починем 1
  • почињао 1
  • почиње 1
  • почињу 1
  • почне 2
  • почнем 2
  • Почувај 1
  • пошаљу 1
  • пошла 1
  • пошли 1
  • пошљедица 1
  • пошљедицама 1
  • пошљедње 4
  • пошљедњега 5
  • пошљедњи 2
  • пошљедњих 1
  • пошљедњу 4
  • пошљетку 1
  • пошљи 1
  • пошљу 1
  • поште 1
  • поштено 1
  • поштену 1
  • пошти 1
  • пошто 16
  • Пошто 5
  • поштовану 1
  • поштовањем 2
  • поштом 1
  • поштује 2
  • поштују 2
  • права 8
  • правац 1
  • правдати 1
  • правди 4
  • праве 1
  • Прави 1
  • прави 7
  • правије 1
  • правилно 1
  • правих 1
  • право 17
  • Право 2
  • правовјернима 1
  • правога 1
  • правој 1
  • православни 1
  • Православни 2
  • православним 1
  • православних 1
  • Православног 1
  • Православнога 1
  • православном 1
  • праву 3
  • правце 6
  • прага 1
  • прагова 2
  • Прагу 1
  • прадјед 1
  • прадједова 1
  • прадједови 1
  • прадједовску 1
  • празником 1
  • празно 1
  • прамен 1
  • прасе 1
  • пратилац 3
  • пратио 1
  • пратиоца 2
  • пратиоцу 1
  • пратње 1
  • Праштајући 1
  • праштали 1
  • прва 4
  • прве 1
  • први 12
  • Први 4
  • прво 10
  • првобитне 1
  • првој 2
  • првом 2
  • Првослав 1
  • прву 2
  • Пре 1
  • пребјегава 1
  • преброје 1
  • Превалисмо 1
  • преварити 2
  • преведе 1
  • превеликој 1
  • превије 1
  • превијуша 1
  • превили 1
  • преводити 1
  • превозе 1
  • Прегазивши 1
  • прегазисмо 1
  • прегазити 1
  • преграда 1
  • преграде 1
  • преграду 1
  • пред 46
  • Пред 7
  • преда 6
  • Предавши 1
  • предаде 3
  • предадоше 2
  • Предајем 1
  • предака 1
  • предао 1
  • предати 1
  • предионој 1
  • предиону 1
  • предмет 2
  • предмета 1
  • предмете 1
  • предомисли 1
  • предсједника 1
  • представљају 1
  • предстојник 2
  • предстојника 1
  • предстојнику 2
  • преду 1
  • пређашњег 1
  • пређашњи 1
  • пређе 3
  • пређем 1
  • преживјети 1
  • преживљује 1
  • презиме 5
  • прејурио 1
  • прека 1
  • прекиде 3
  • прекине 3
  • прекинула 1
  • преклиње 1
  • преко 35
  • прекори 2
  • прекрасном 1
  • прекратити 1
  • прекрстим 2
  • прелази 1
  • Прелазим 1
  • прелијетао 1
  • прељевајући 1
  • Према 1
  • према 10
  • преминуо 1
  • премишљање 1
  • премрије 1
  • пренерази 1
  • пренесен 2
  • пренесу 1
  • пренијели 1
  • пренијети 1
  • Преноћивши 1
  • преноћио 1
  • преноћисмо 4
  • преноћити 1
  • преноћиште 1
  • преобучен 1
  • препаднеш 1
  • препазари 1
  • препао 1
  • препеченице 1
  • преплати 1
  • преплашене 1
  • преплашено 2
  • препливавао 1
  • препородих 1
  • препорођења 1
  • препоруку 1
  • препоручно 2
  • препредене 1
  • препреке 1
  • прерушим 1
  • пресамити 1
  • пресели 1
  • пресијече 2
  • пресјекао 1
  • прескочили 1
  • прескочио 1
  • прескочити 1
  • преслицама 1
  • преста 1
  • престане 1
  • престанка 1
  • престаће 1
  • престрављени 2
  • престрављеним 1
  • пресуда 1
  • пресуде 2
  • пресуди 2
  • пресуду 1
  • пресуђује 2
  • претвара 1
  • претворила 1
  • претворило 1
  • претекле 1
  • претерана 1
  • претече 1
  • претке 1
  • претресати 1
  • претресли 1
  • претресосмо 1
  • претресоше 1
  • Претресоше 1
  • претрести 1
  • претрпио 1
  • претрчати 1
  • претрчите 1
  • претурио 1
  • преходио 1
  • прецијепи 1
  • прече 1
  • пречег 1
  • прешавши 2
  • прешао 3
  • прешли 1
  • Пржуљ 1
  • Пржуља 1
  • При 1
  • при 5
  • прибирајући 1
  • приближио 1
  • приближисмо 1
  • приближих 1
  • приближише 1
  • приближујући 1
  • прибојавали 1
  • прибрали 1
  • прибрало 1
  • прибрах 1
  • привика 1
  • привукоше 1
  • придолази 1
  • приђе 8
  • приђосмо 1
  • Приђосмо 1
  • приђох 2
  • призва 1
  • Призвавши 1
  • признаницу 1
  • признати 1
  • призор 2
  • Призрен 7
  • Призрена 7
  • призренске 1
  • призренски 1
  • Призренски 1
  • призренској 1
  • Призрену 7
  • Призренца 1
  • пријависмо 2
  • пријавих 1
  • пријатељ 1
  • пријатеља 2
  • пријатељи 3
  • пријатељима 1
  • пријатељске 1
  • пријатељски 4
  • пријатељства 1
  • пријатељу 3
  • прије 23
  • Прије 5
  • пријеваре 2
  • приједлог 1
  • Приједорца 1
  • Приједорцу 2
  • пријеђе 2
  • пријеђемо 1
  • пријеђосмо 2
  • пријекор 1
  • пријекора 1
  • пријекорно 2
  • Пријепоља 1
  • пријесна 2
  • пријесто 1
  • пријестолом 1
  • пријестолу 1
  • пријестоница 1
  • пријестоници 1
  • пријестоницу 1
  • пријећи 3
  • прикладније 1
  • приклањају 1
  • приклонити 1
  • приклонише 1
  • прикучи 1
  • прилазећи 1
  • прилика 4
  • прилике 6
  • приликом 3
  • прилику 10
  • прилици 5
  • прилично 3
  • прилог 1
  • прилога 1
  • прима 2
  • примај 1
  • примају 2
  • примајући 1
  • примакао 1
  • Примакосмо 1
  • примакох 1
  • примакоше 1
  • примаху 1
  • примаш 1
  • приме 1
  • Прими 1
  • прими 5
  • Примивши 1
  • примио 2
  • примити 3
  • примиће 1
  • примићу 1
  • примих 1
  • примиш 1
  • примише 2
  • примљени 1
  • приморан 1
  • принесе 1
  • припада 1
  • припадам 1
  • припадну 1
  • припаљујући 1
  • припасао 1
  • припесмо 1
  • Приписујући 1
  • припјеви 1
  • приповијетка 1
  • приповијеткама 2
  • приповијетци 2
  • припознају 1
  • припознатих 1
  • припоји 1
  • припуцају 1
  • природе 2
  • природних 1
  • природно 1
  • природу 1
  • присвоји 1
  • прислонивши 1
  • присојкиња 1
  • присојкињу 1
  • присојно 1
  • присоју 1
  • приставивши 1
  • Пристајеш 1
  • присталица 1
  • пристао 1
  • приступати 1
  • Приступисмо 1
  • приступисмо 2
  • приступити 2
  • приступнији 1
  • притвараху 1
  • притеже 1
  • притиском 1
  • притисли 2
  • притисне 1
  • притиснути 1
  • притиснутим 1
  • притјече 1
  • притрча 1
  • прићи 1
  • прићосаве 1
  • прихвата 1
  • прихвати 8
  • прихватисмо 1
  • прихватих 1
  • прихватише 1
  • Прича 1
  • прича 16
  • причали 1
  • причало 2
  • причам 1
  • Причање 1
  • причао 3
  • причати 2
  • причаше 1
  • Причаше 1
  • приче 2
  • причу 7
  • пришао 1
  • приштевској 1
  • Приштевцима 1
  • Приштина 2
  • Приштине 5
  • Приштини 9
  • Приштину 6
  • пркос 1
  • прнуше 2
  • пробуди 2
  • пробудиле 1
  • пробудих 2
  • провала 1
  • провале 2
  • провали 2
  • проведе 3
  • провели 2
  • провео 3
  • проводио 1
  • проврћена 1
  • прогнан 1
  • прогнаника 1
  • прогнањем 1
  • проговори 3
  • прогон 1
  • прогонство 1
  • продавање 1
  • продај 1
  • продаје 3
  • продао 1
  • продати 2
  • продера 2
  • продужава 6
  • продужисмо 1
  • Прође 1
  • прође 9
  • прођемо 1
  • прођете 1
  • Прођите 1
  • прођоше 3
  • прождере 1
  • прождираше 1
  • прозван 1
  • прозвани 1
  • прозор 1
  • прозоре 2
  • прозору 2
  • пројахивао 1
  • проклета 1
  • проклето 1
  • Проклеше 1
  • прокопсали 1
  • Прокрадајући 1
  • прокрадемо 1
  • прокрчити 1
  • пролажасмо 1
  • пролажаше 1
  • пролазе 2
  • пролази 1
  • пролазили 2
  • пролазио 1
  • пролама 1
  • Пролетајући 1
  • пролије 1
  • прољеће 1
  • промијенити 1
  • промијених 1
  • промисли 1
  • промишљена 1
  • промјену 1
  • промјери 1
  • промукао 1
  • промучи 1
  • промучимо 1
  • пронесу 1
  • пронијети 1
  • пропаде 1
  • пропадосмо 1
  • пропала 1
  • пропланак 1
  • проповједник 1
  • пропратиш 2
  • пропуштено 1
  • пророка 1
  • Пророка 1
  • просвијећене 1
  • просвјета 1
  • просвјетне 1
  • просвјећујемо 1
  • проси 1
  • просијед 1
  • просиједио 1
  • Просићу 1
  • просједу 1
  • прославили 1
  • Прост 1
  • просто 1
  • простор 1
  • пространа 1
  • пространи 1
  • пространу 1
  • простријеше 1
  • прострте 1
  • протама 1
  • протепа 1
  • протећи 1
  • Против 1
  • против 7
  • Противиш 1
  • противни 1
  • противник 1
  • противници 1
  • протјече 2
  • протомајстор 1
  • протрча 1
  • проту 1
  • проћи 4
  • проуњка 2
  • проучава 1
  • проучавања 1
  • проучи 1
  • проучим 1
  • прохе 1
  • процјени 1
  • прочељу 1
  • прочитавши 3
  • прошали 1
  • прошао 2
  • прошапта 2
  • прошапташе 1
  • прошла 2
  • прси 1
  • прст 1
  • прста 3
  • прстима 2
  • пружа 2
  • Пружајући 1
  • пружала 2
  • пружам 1
  • Пружи 1
  • пружи 2
  • пруживши 2
  • пружити 1
  • псето 1
  • пси 1
  • псима 1
  • псовке 1
  • Пу 1
  • пуковник 1
  • пун 1
  • пуна 3
  • пунили 1
  • пуних 1
  • пуно 1
  • пуној 1
  • пунцита 1
  • пусник 1
  • пуста 1
  • пусте 1
  • Пусте 1
  • Пусти 2
  • пусти 4
  • пустио 1
  • пустите 1
  • пустити 3
  • Пустићу 1
  • пустише 2
  • пут 32
  • пута 18
  • путем 10
  • путне 1
  • путни 1
  • путник 1
  • Путник 1
  • путника 3
  • путнике 4
  • Путнику 1
  • путници 5
  • путничкога 1
  • путну 1
  • Путовали 1
  • путовали 4
  • путовања 1
  • путовао 6
  • путовати 2
  • путу 6
  • путује 2
  • путујемо 1
  • путујете 3
  • Путујући 1
  • пухором 1
  • пуцали 2
  • пуцао 2
  • пуцати 3
  • пуце 1
  • пуцњи 1
  • пуче 1
  • пушака 4
  • пушаше 2
  • пуше 2
  • пуши 1
  • пушили 1
  • Пушка 1
  • пушка 3
  • пушкама 3
  • Пушкарање 1
  • пушкарница 1
  • пушкарницу 1
  • пушке 6
  • пушком 3
  • пушкомет 1
  • пушку 6
  • пушта 3
  • пуштао 1
  • пушци 2
  • пшенична 1
  • Р 1
  • р 2
  • раван 3
  • равна 1
  • равним 1
  • равних 1
  • равно 1
  • равноме 1
  • рад 6
  • раде 3
  • Раде 5
  • ради 18
  • радили 1
  • радимо 1
  • радин 1
  • радине 1
  • радини 1
  • радинима 1
  • радио 1
  • радите 1
  • радити 2
  • радиш 1
  • радиши 1
  • Радња 1
  • радње 1
  • радњу 3
  • радо 5
  • Радојица 1
  • радост 2
  • радости 4
  • раду 2
  • радују 3
  • рађа 1
  • рађамо 1
  • разаберем 1
  • разабрали 1
  • разабрао 1
  • разабрати 1
  • разабраше 1
  • разберемо 1
  • разбијам 1
  • разбијање 1
  • разбије 1
  • разбио 1
  • разбирам 1
  • разбирао 1
  • разбише 1
  • разбјегоше 1
  • разбој 2
  • разбојник 1
  • разбоју 1
  • разболи 1
  • разбратиле 1
  • разбратили 1
  • разбратити 1
  • разбраћена 1
  • разбраћену 1
  • развадише 1
  • развеселе 1
  • развеселио 1
  • развијао 1
  • разгласио 1
  • разглашавао 1
  • разгледа 3
  • разгледајући 6
  • разгледати 4
  • разговарају 5
  • разговарајући 2
  • разговарали 5
  • разговарати 2
  • разговараш 2
  • разговор 4
  • разговора 6
  • разговоре 2
  • разговорили 1
  • разговорима 1
  • разговору 1
  • разгрну 1
  • раздвојице 1
  • разиђоше 2
  • разишао 1
  • разлеже 1
  • разлежу 1
  • разлети 1
  • разлика 3
  • разлике 1
  • разликовање 1
  • разликовао 1
  • разлику 2
  • разликује 1
  • Различитост 1
  • различним 1
  • разлога 1
  • разлогом 1
  • разломивши 1
  • размакнуте 1
  • разминусмо 1
  • размишљати 1
  • размрдају 1
  • разне 3
  • разни 1
  • разоружавати 1
  • разоружају 1
  • разоружали 1
  • Разумијем 2
  • разумјеше 1
  • разумљив 1
  • разумнији 1
  • рај 2
  • рајом 1
  • рају 3
  • ракије 3
  • ракију 3
  • ракиту 1
  • Рам 1
  • Рама 2
  • Рамадан 1
  • раме 3
  • рамена 2
  • раменима 4
  • рамену 2
  • раметли 3
  • Рамо 16
  • Рамова 1
  • рамовима 1
  • Раму 3
  • рана 1
  • ране 3
  • рани 1
  • раније 3
  • ранио 1
  • рано 7
  • рану 1
  • Рањ 1
  • рањен 2
  • рањене 1
  • рањени 1
  • рањеници 1
  • рапава 1
  • расвитати 1
  • раселити 1
  • расипа 1
  • раскинем 1
  • расклопи 1
  • расклопљену 1
  • расли 2
  • распашу 1
  • распећем 1
  • распирује 1
  • распита 1
  • распитивао 1
  • Распитујући 1
  • распознаје 1
  • распознасмо 1
  • расположењима 1
  • распорио 2
  • распреми 1
  • распремисмо 1
  • распустише 1
  • расрдио 1
  • раста 4
  • раставе 1
  • раставити 1
  • растајемо 1
  • Растајући 1
  • растанемо 1
  • растао 1
  • Растасмо 1
  • расташе 1
  • растјерају 1
  • растјерао 1
  • растовим 1
  • расту 1
  • Рат 1
  • рата 5
  • ратних 1
  • ратова 1
  • ратосиљати 1
  • рату 2
  • рашири 1
  • Рашта 2
  • рашта 5
  • Рашци 1
  • рашчуло 1
  • рђаво 1
  • рђавом 1
  • рђаковића 1
  • Ребиул 1
  • ревњиво 1
  • ревњивом 1
  • револвер 1
  • револвере 1
  • ред 4
  • реда 3
  • редове 1
  • редовно 4
  • редом 2
  • реду 1
  • ређати 1
  • ређаше 1
  • ређих 1
  • режањ 3
  • режање 1
  • режња 1
  • режњеве 1
  • режњеви 1
  • резама 1
  • рекавши 1
  • Рекавши 4
  • Рекао 1
  • рекао 8
  • рекла 1
  • рекли 1
  • рекну 1
  • рекосмо 2
  • рекох 12
  • рекоше 6
  • Реље 1
  • рене 1
  • репићима 1
  • репу 1
  • реси 1
  • ресулул 1
  • ресулулах 1
  • рећи 26
  • рефорама 1
  • реци 1
  • рече 104
  • речем 1
  • речи 1
  • Реџеп 3
  • Решид 1
  • рз 1
  • риба 1
  • рибе 1
  • Рибница 1
  • Рибнице 1
  • риболови 1
  • рибом 2
  • рибу 1
  • Рибу 1
  • Ризванбеговић 1
  • Ризванбеговића 1
  • риједак 1
  • ријека 1
  • ријеке 12
  • Ријеке 4
  • ријеку 1
  • Ријеку 2
  • ријетке 1
  • ријетко 1
  • ријеци 1
  • Ријеци 5
  • ријеч 13
  • Ријечани 1
  • ријечи 21
  • ријечима 1
  • ријечма 3
  • Рим 6
  • Риму 1
  • Риџалова 1
  • Ришћанин 1
  • ришћанска 1
  • рјечи 2
  • рјечито 1
  • рјечицу 1
  • рјечника 1
  • рјечним 1
  • роба 1
  • робље 1
  • робовати 1
  • робу 1
  • Рогачицу 1
  • Рогозне 1
  • Рогозну 2
  • род 3
  • рода 2
  • родила 1
  • родили 1
  • Родио 1
  • родио 5
  • родитеља 1
  • родитељи 1
  • родитељима 2
  • родна 3
  • родно 2
  • родном 1
  • родну 1
  • родољубље 1
  • родом 13
  • родослов 1
  • рођак 1
  • рођака 2
  • рођаке 1
  • Рођаци 1
  • рођаци 3
  • рођацима 2
  • рођаче 1
  • Рођен 1
  • рођен 3
  • рођена 4
  • рођени 2
  • рођеним 1
  • рођења 3
  • Рожај 2
  • Рожају 2
  • рој 1
  • рок 1
  • рока 1
  • роса 1
  • рочио 1
  • рсузи 1
  • руг 1
  • Руг 1
  • руга 1
  • ругати 1
  • Ругове 1
  • Ругову 2
  • руде 1
  • Рудина 1
  • ружан 1
  • руже 1
  • ружица 1
  • ружно 1
  • рука 3
  • рукама 6
  • руке 10
  • рукнуше 1
  • руком 7
  • рукопис 1
  • руку 8
  • рупи 3
  • рупицу 1
  • Русију 1
  • руци 11
  • руча 1
  • ручак 1
  • ручамо 1
  • ручати 1
  • с 159
  • С 27
  • Са 5
  • са 79
  • сабирач 1
  • сабља 2
  • сабљених 1
  • сабљом 1
  • сабљу 3
  • сабору 1
  • Сав 1
  • сав 6
  • Сава 3
  • Саваоте 1
  • Саве 3
  • савез 3
  • Савеза 1
  • савеза 6
  • савезу 3
  • савијена 1
  • савјета 1
  • савјету 1
  • савлада 2
  • савлађујући 1
  • Саву 1
  • сагибаће 1
  • сагледа 1
  • сагледао 1
  • Сад 13
  • сад 15
  • Сада 1
  • сада 39
  • садашња 1
  • сажали 1
  • саже 1
  • сазвао 1
  • саздана 1
  • Сазенож 1
  • сазнавши 1
  • сазнао 1
  • Сакар 1
  • Сакара 1
  • сакри 1
  • Сакрисмо 1
  • Салцбург 1
  • сам 136
  • Сам 3
  • Сама 1
  • сама 11
  • Самарија 2
  • самац 1
  • саме 2
  • Сами 1
  • сами 15
  • самим 2
  • самих 2
  • Само 9
  • само 94
  • самог 1
  • самога 3
  • самој 1
  • самом 1
  • самостворитељу 1
  • самотворога 1
  • самрт 1
  • саму 2
  • самцит 1
  • сан 3
  • санак 1
  • Сандаљ 1
  • сандук 1
  • сандуком 1
  • санћим 1
  • сањао 1
  • Сарајево 1
  • сарајевски 1
  • Сарајеву 2
  • сарањен 1
  • сарањене 1
  • саслуша 1
  • саставе 2
  • састави 1
  • саставило 2
  • саставио 1
  • састављена 1
  • састаје 1
  • састају 1
  • састали 1
  • састанем 1
  • састанемо 1
  • састанка 1
  • састанке 1
  • састанку 1
  • састану 2
  • састаше 1
  • сахат 2
  • сахата 5
  • сахате 1
  • сахату 1
  • сачекавају 1
  • сачекали 1
  • сачекаће 1
  • сачува 2
  • Сачувај 1
  • сачувам 1
  • сачувати 1
  • Св 9
  • сва 19
  • Сва 4
  • свадба 1
  • свадбе 1
  • сваде 1
  • свађа 2
  • свађати 1
  • свађачи 1
  • свађе 2
  • свађом 1
  • свак 1
  • Свака 1
  • свака 8
  • свакад 11
  • Свакад 2
  • сваке 5
  • Сваки 2
  • сваки 24
  • сваким 2
  • свако 3
  • свакога 6
  • свакој 3
  • свакојако 1
  • сваком 12
  • свакоме 1
  • сваку 7
  • свали 1
  • сватова 3
  • сватове 1
  • Сватови 1
  • сватови 3
  • сватовима 3
  • свачијих 1
  • свашто 2
  • све 112
  • Све 8
  • свега 6
  • Сведржитељу 1
  • свеједно 1
  • свеколике 1
  • свем 2
  • свему 6
  • свести 1
  • светац 2
  • свете 2
  • Свети 7
  • светињу 2
  • светитељ 2
  • светитеља 3
  • светитељски 1
  • светих 1
  • светњака 1
  • свето 1
  • Светога 5
  • Светому 1
  • Свету 2
  • свеца 3
  • Свецу 1
  • Сви 1
  • сви 21
  • свијем 4
  • свијест 3
  • свијести 2
  • свијет 7
  • свијета 8
  • свијетли 2
  • свијетлу 1
  • свијету 7
  • свијеће 2
  • свијешћу 1
  • свикао 2
  • свиле 1
  • свилено 1
  • свилу 1
  • Свим 1
  • свим 26
  • свима 2
  • свињетину 1
  • свирале 1
  • свих 6
  • свједочанства 1
  • свједочанство 5
  • свједочи 3
  • свјем 1
  • свјетлост 1
  • Свјетлост 1
  • свјетлости 2
  • свјетовно 1
  • свјећица 1
  • свјећицу 2
  • свјештеник 1
  • свјештеника 2
  • свога 6
  • своди 1
  • сводовима 3
  • свој 19
  • своја 1
  • своје 78
  • својега 18
  • својему 8
  • своји 2
  • својијем 1
  • својим 28
  • својима 2
  • својих 16
  • својој 31
  • својојзи 1
  • својом 9
  • својски 1
  • својта 2
  • своју 53
  • свом 7
  • своме 6
  • свратимо 3
  • свраћајући 1
  • Сврнувши 1
  • сврше 1
  • свршетку 2
  • Сврши 1
  • сврши 5
  • Свршивши 2
  • свршио 2
  • сву 3
  • свуд 5
  • свуда 6
  • свукоше 1
  • свуче 1
  • се 946
  • себе 12
  • себи 20
  • седам 3
  • седморице 1
  • села 17
  • Селам 3
  • селамлук 2
  • селах 1
  • селе 2
  • сели 5
  • селима 2
  • селити 1
  • село 19
  • селу 5
  • сељака 1
  • сељаке 1
  • Сељаци 2
  • сељацима 1
  • сељачком 1
  • сем 1
  • Семећу 2
  • Септембра 1
  • сератлиска 1
  • Серафим 2
  • серашћеријату 1
  • Сердар 3
  • Сердару 1
  • Серезлића 1
  • сестра 1
  • Сета 1
  • си 32
  • сиви 1
  • сигурности 1
  • сиђе 1
  • сија 1
  • сијати 1
  • сијева 1
  • сиједе 2
  • сијеку 1
  • сијена 1
  • сијено 2
  • сијену 1
  • Сила 1
  • сила 7
  • силе 2
  • сили 1
  • Силни 1
  • силни 2
  • силних 1
  • силно 1
  • силнога 1
  • Силнога 1
  • силовито 1
  • силом 5
  • силу 4
  • Симеун 11
  • Симеуном 1
  • Симон 4
  • Симона 1
  • син 4
  • Сина 1
  • сина 8
  • Синан 1
  • сине 9
  • синко 3
  • синови 6
  • синовима 1
  • сином 1
  • синотњој 1
  • синоћ 1
  • синоћне 1
  • сину 3
  • синчић 1
  • синчића 1
  • синчићу 1
  • Сињега 1
  • сира 2
  • сиромаси 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 2
  • сиромахе 1
  • сиромашак 1
  • сиромашки 1
  • сиромашно 1
  • сиромашнога 1
  • сиромаштво 1
  • сиромаштина 1
  • сироти 1
  • сиротиња 1
  • сиротица 1
  • сису 1
  • Ситара 1
  • Ситареву 2
  • ситнијих 1
  • Ситница 1
  • Ситницу 1
  • сићани 1
  • сишао 1
  • сјајем 1
  • сјајним 1
  • сјеверо 1
  • сјеверу 1
  • сједе 13
  • Сједећи 1
  • сједећи 2
  • сједи 7
  • сједили 2
  • сједим 1
  • сјединити 1
  • сједио 3
  • сједјели 2
  • сједне 2
  • Сједнем 1
  • сједнемо 1
  • сједну 1
  • сједосмо 2
  • Сједох 1
  • сјеђасмо 2
  • сјеђаху 1
  • сјеђаше 4
  • сјекли 1
  • сјели 1
  • сјеме 1
  • сјемена 1
  • сјенке 1
  • сјети 1
  • сјетио 1
  • сјетих 2
  • сјетну 1
  • сјету 1
  • сјећају 1
  • сјећајући 2
  • сјећао 1
  • сјећи 1
  • сјечивица 1
  • Сјутра 2
  • сјутра 4
  • Скадарском 1
  • Скадра 2
  • скапао 1
  • скачемо 1
  • Скендерији 1
  • скиде 3
  • скидох 1
  • скинути 1
  • склони 1
  • склонише 2
  • склоп 1
  • склопи 3
  • скора 2
  • скоро 5
  • скотрљаће 1
  • скоче 2
  • скочи 2
  • скочили 1
  • скочио 2
  • Скочише 1
  • скр 1
  • скрасити 1
  • скрену 1
  • скрштених 1
  • скупи 1
  • скупиле 1
  • скупоцјеним 2
  • скупу 1
  • скуте 1
  • скуту 1
  • слаба 2
  • слабачко 1
  • слабачком 1
  • слабачку 1
  • слабе 1
  • слабијем 1
  • слабу 2
  • слава 2
  • славе 3
  • Славеносрпско 1
  • Славеносрпском 1
  • слави 2
  • славили 1
  • славио 2
  • славни 1
  • славно 1
  • славнога 1
  • славном 1
  • славу 5
  • слади 1
  • слађе 1
  • слажу 2
  • слази 2
  • слазио 1
  • слала 1
  • сламе 2
  • слати 1
  • слатка 1
  • слатке 2
  • слатки 1
  • слатко 2
  • слаћеш 1
  • слегох 1
  • слеже 2
  • слијева 1
  • слијеп 1
  • слијепаца 1
  • слијепо 2
  • слика 1
  • слици 1
  • сличним 1
  • слободе 1
  • слободи 4
  • слободна 2
  • слободније 1
  • слободно 2
  • слободној 1
  • слободом 1
  • слободу 2
  • Словена 2
  • Словенац 1
  • Словенаца 1
  • Словене 1
  • Словени 1
  • Словенима 1
  • словенском 2
  • словима 4
  • слово 1
  • сложан 1
  • сложити 2
  • сломише 1
  • слошки 1
  • слуга 3
  • слуге 2
  • службе 2
  • служби 5
  • Службу 1
  • службу 4
  • служила 1
  • служитеља 1
  • служитељима 1
  • служити 3
  • слути 1
  • случај 4
  • случаја 3
  • случајем 1
  • случајно 1
  • случају 2
  • слуша 3
  • слушајте 1
  • слушајући 1
  • слушале 1
  • слушамо 1
  • слушао 2
  • Слушао 3
  • Слушаоци 1
  • слушасмо 1
  • слушати 4
  • слушаћемо 1
  • слушаш 1
  • Смаил 5
  • сме 1
  • Сме 1
  • смеђ 1
  • смеђе 2
  • смета 1
  • смеће 1
  • смигну 1
  • смијали 1
  • смије 4
  • смијем 4
  • смијемо 1
  • смијех 2
  • смијеш 2
  • смијешан 1
  • смијеши 2
  • смијешно 1
  • смију 2
  • смијући 2
  • Смилуј 1
  • смилује 1
  • Смилујте 1
  • Смиљана 2
  • Смиљо 1
  • смирите 1
  • смисли 1
  • смислио 1
  • смислу 1
  • смишљао 1
  • смјели 2
  • смјерне 1
  • смјерни 1
  • смјерно 1
  • смјесте 1
  • смјести 2
  • смјестисмо 1
  • смјестити 1
  • смјети 1
  • смјештала 1
  • смјештена 1
  • смјештени 1
  • смо 88
  • смокава 1
  • смотрен 1
  • смотрени 1
  • смотреност 1
  • смотрисмо 1
  • смрачило 1
  • смрт 3
  • смрти 5
  • смрћу 1
  • снага 1
  • снагу 4
  • снађе 1
  • снажан 1
  • снаћи 1
  • снаха 1
  • снахо 3
  • снијег 1
  • снијегом 2
  • снијеш 1
  • сносио 1
  • сну 1
  • сњегови 1
  • Со 1
  • соба 1
  • собе 2
  • соби 4
  • собом 11
  • собу 4
  • сокола 1
  • соколе 1
  • соколове 1
  • Соколовић 2
  • Соколовића 2
  • сокољаше 1
  • Сократ 4
  • Сократа 1
  • Сократу 1
  • Соломуново 1
  • Софију 2
  • софту 1
  • сочно 1
  • спава 4
  • спавамо 1
  • спавати 1
  • спада 1
  • спадаше 1
  • спадоше 1
  • спазили 1
  • спазисмо 1
  • спазише 1
  • спалио 1
  • спаљивано 1
  • спари 1
  • спас 1
  • спасава 1
  • спасени 1
  • спасење 1
  • спасовна 1
  • спасовну 1
  • Спасоја 1
  • спасу 1
  • сплакати 1
  • сплетен 1
  • спољашношћу 1
  • спомен 1
  • споменик 1
  • споменика 1
  • спопадну 1
  • спор 1
  • споредну 1
  • Спрема 1
  • спрема 3
  • спремају 1
  • спремајући 1
  • Спремамо 1
  • спремања 1
  • спремаху 2
  • спремаше 1
  • спремне 1
  • спријатељили 2
  • спријатељио 1
  • спроведу 1
  • спроћу 2
  • спусте 1
  • спусти 4
  • Спустивши 1
  • спустио 1
  • спустисмо 3
  • Спустите 1
  • спустих 1
  • спустише 1
  • спуштати 1
  • спуштаху 1
  • срама 1
  • срамили 1
  • срамота 1
  • Срб 1
  • Срба 14
  • Србе 9
  • Срби 26
  • Србија 5
  • србијанске 1
  • Србије 5
  • Србији 9
  • Србијом 1
  • Србију 14
  • Србима 12
  • Србин 7
  • Србина 1
  • Србином 1
  • Србину 1
  • срде 1
  • срдили 1
  • срдит 1
  • срдити 1
  • срдитим 1
  • срдитих 1
  • срдито 1
  • срдње 1
  • сребрњак 2
  • сребро 1
  • Среброгрло 1
  • сред 1
  • средина 3
  • средине 1
  • средини 1
  • средину 1
  • средиште 1
  • средњега 3
  • средовјечан 1
  • срезала 1
  • среском 1
  • срести 1
  • сретајући 1
  • сретао 1
  • сретати 1
  • срете 1
  • сретосмо 2
  • сретох 1
  • Срећа 2
  • срећа 4
  • Срећан 1
  • срећан 2
  • среће 4
  • срећи 1
  • Срећна 1
  • срећна 2
  • срећни 3
  • Срећним 1
  • срећом 3
  • срећу 6
  • сриједе 1
  • сриједи 2
  • срмом 1
  • српска 11
  • Српска 3
  • српске 15
  • Српски 1
  • српски 16
  • српскијех 1
  • српским 8
  • српских 2
  • српско 4
  • српскога 8
  • српској 2
  • српском 3
  • српскому 1
  • српску 7
  • српчићима 1
  • срца 8
  • срце 7
  • срцем 4
  • срцу 3
  • ставама 1
  • стави 1
  • ставила 1
  • ставим 1
  • ставити 1
  • ставља 2
  • стаде 11
  • стадосмо 1
  • стадох 2
  • стадоше 2
  • стаду 1
  • стазама 1
  • стазе 1
  • стајаше 1
  • стаје 2
  • стају 1
  • стаклене 1
  • стали 1
  • стално 1
  • Стамбол 1
  • стамболских 1
  • Стамболу 1
  • стан 1
  • Стан 1
  • стане 2
  • Стани 1
  • стани 2
  • станио 1
  • станка 1
  • станови 1
  • стање 1
  • стању 1
  • стар 3
  • стара 3
  • старали 2
  • Старац 3
  • старац 9
  • Старе 1
  • старе 5
  • старешини 1
  • стари 16
  • Стари 2
  • старијега 1
  • старијем 1
  • старији 4
  • старини 1
  • старински 1
  • старих 2
  • старица 1
  • Старјешина 4
  • старјешина 5
  • старјешине 4
  • старјешини 1
  • старјешину 1
  • старкаше 1
  • старо 1
  • старог 1
  • Старога 1
  • старога 2
  • старој 1
  • Старој 1
  • старом 1
  • Старом 1
  • старост 1
  • старости 1
  • стару 2
  • Стару 2
  • Старца 1
  • Старчевић 1
  • стасит 1
  • стати 2
  • стаће 1
  • стаче 1
  • ствар 4
  • ствари 1
  • стварима 2
  • створ 1
  • сте 19
  • Стеван 9
  • Стевана 2
  • Стевка 4
  • Стевку 1
  • стеге 1
  • стеже 1
  • стекло 1
  • стекосмо 1
  • стигао 2
  • стигне 1
  • Стигосмо 4
  • стигосмо 9
  • стигох 2
  • стида 1
  • стиже 6
  • стијена 1
  • стијене 2
  • Стијепо 1
  • стићи 1
  • стихова 1
  • стиховима 1
  • стиша 2
  • стјераћемо 1
  • сто 2
  • Стој 1
  • стојали 1
  • Стојана 1
  • стојао 1
  • стојаће 1
  • стојаху 1
  • стојаше 1
  • стоје 3
  • стоји 10
  • стојим 1
  • Стојић 2
  • стока 2
  • столица 1
  • столу 1
  • стотина 3
  • стотинама 1
  • стотине 3
  • стотину 1
  • Сточевића 1
  • страдалој 1
  • страдања 1
  • страдасмо 1
  • страдаше 1
  • стража 1
  • стражар 2
  • стражаре 1
  • Стражари 1
  • стражари 2
  • стражарима 3
  • стражаром 1
  • стражарском 1
  • стражару 2
  • страже 4
  • стражи 3
  • стражом 1
  • стражу 1
  • страна 2
  • странац 1
  • стране 8
  • страни 4
  • СТРАНКЕ 1
  • страну 10
  • странца 1
  • странци 2
  • странцима 1
  • Странцу 1
  • страсни 1
  • Страсни 1
  • страх 1
  • страха 4
  • Страхинић 1
  • страховала 1
  • страховита 1
  • Страховито 1
  • страху 1
  • страшан 1
  • страшна 1
  • страшни 2
  • страшније 1
  • страшно 1
  • стресе 1
  • стријела 2
  • стровали 1
  • стрпа 1
  • стрпи 1
  • стругнусмо 1
  • струјаше 1
  • струке 1
  • струне 1
  • стубе 2
  • стубова 1
  • Стубова 1
  • Стубове 5
  • Стубови 1
  • Стубовима 1
  • стубу 1
  • студене 1
  • студени 1
  • су 272
  • сув 3
  • суварија 11
  • Суварија 7
  • суварији 1
  • суварију 3
  • сувим 1
  • сугарета 1
  • суд 1
  • суда 5
  • судбина 1
  • суде 1
  • судише 1
  • суднице 1
  • судници 1
  • суду 2
  • сужањ 3
  • сужња 3
  • сужње 1
  • сужњи 1
  • Сужњи 1
  • сужњима 1
  • сузама 3
  • сузбише 1
  • сузе 3
  • сукнене 1
  • сукобу 1
  • Сулејман 2
  • Султан 1
  • султан 2
  • султана 1
  • Султана 1
  • султанов 1
  • Султанов 3
  • султанова 1
  • султански 1
  • сумњам 1
  • Сумњам 1
  • сумњиво 2
  • суморни 1
  • суморнога 1
  • суморност 1
  • суморности 1
  • суновратне 1
  • сунца 3
  • Сунце 1
  • сунце 5
  • сунчало 1
  • Суогрло 1
  • супротне 1
  • сусједе 2
  • сусједи 2
  • сусједима 1
  • Сусједни 1
  • сусједу 1
  • сусрет 1
  • сустао 1
  • сутјеске 1
  • сутјеску 1
  • Сутон 1
  • сутон 3
  • сутра 2
  • суха 1
  • Сухо 1
  • сушњежицом 1
  • суштина 1
  • та 16
  • Та 7
  • табали 1
  • таборе 1
  • тавану 1
  • тада 10
  • Тада 9
  • тај 39
  • Тај 7
  • тајин 1
  • тајна 1
  • тајнена 1
  • тајнене 1
  • тајним 1
  • тајнога 1
  • так 6
  • така 3
  • такав 6
  • таквих 1
  • таке 3
  • таки 2
  • Таким 1
  • таким 3
  • таких 1
  • Тако 7
  • тако 82
  • Такој 1
  • такој 3
  • таком 2
  • таксе 1
  • такумом 1
  • Талијанима 1
  • тамна 1
  • тамница 3
  • тамнице 4
  • тамници 5
  • тамницом 1
  • тамницу 8
  • Тамничар 1
  • тамничар 2
  • тамничару 1
  • тамничким 1
  • тамничкој 1
  • тамничком 1
  • тамничној 1
  • тамновао 1
  • тамнују 1
  • тамњана 1
  • тамо 3
  • Тамо 3
  • танких 1
  • танком 1
  • танку 1
  • Таре 1
  • Тари 2
  • Тару 2
  • таст 1
  • Тахир 2
  • тварке 1
  • твога 1
  • Твој 2
  • твој 4
  • Твоја 1
  • твоја 2
  • твоје 7
  • твојему 1
  • Твоји 2
  • твоји 3
  • твојој 2
  • твојом 1
  • твоју 1
  • Твоју 1
  • творац 2
  • Творца 1
  • Творче 1
  • тврд 1
  • тврда 5
  • тврде 1
  • Тврдим 1
  • тврдо 1
  • тврдом 1
  • тврду 1
  • тврђавицу 1
  • тврђе 2
  • Те 2
  • те 98
  • тебе 10
  • Тебе 3
  • Теби 1
  • теби 4
  • тегле 1
  • тегли 1
  • Теглио 1
  • тегобе 1
  • тегобу 1
  • тежак 1
  • теже 2
  • тежи 1
  • тек 18
  • Тек 3
  • текао 1
  • текар 7
  • Теке 1
  • текија 1
  • текије 1
  • тековине 1
  • тековину 1
  • теку 1
  • текуће 1
  • телеграф 1
  • телеграфи 1
  • телеграфисаћу 2
  • Телеграфиста 1
  • телеграфисту 1
  • тепа 1
  • терет 1
  • Тесалији 1
  • Тесалију 1
  • тетка 1
  • Тетовац 1
  • тефериче 1
  • тече 2
  • течност 1
  • Тешањ 1
  • тешка 1
  • тешки 1
  • тешко 18
  • Тешко 6
  • тешком 2
  • тешку 1
  • Тешљаково 1
  • Тешња 2
  • Тешњак 8
  • Тешњака 6
  • Тешњаков 1
  • Тешњакова 1
  • Тешњакове 1
  • Тешњакових 1
  • Ти 8
  • ти 98
  • тијело 4
  • тијем 8
  • тијесној 1
  • тијех 1
  • тик 6
  • тиква 1
  • тиквицу 2
  • тикву 2
  • тилућа 1
  • тим 18
  • тима 1
  • тимарит 1
  • тиме 1
  • тип 1
  • тиране 1
  • тираније 1
  • тих 11
  • тихо 2
  • тихога 1
  • тицало 1
  • тице 1
  • тиче 1
  • тишина 2
  • тишине 1
  • тишини 1
  • тишину 1
  • тјера 1
  • тјерам 1
  • тјече 2
  • тјешиш 1
  • ткала 1
  • тмуша 1
  • то 153
  • То 33
  • тобом 1
  • тобоца 1
  • товар 1
  • товаре 2
  • товаримо 1
  • товарним 1
  • тога 58
  • Тој 2
  • тој 6
  • толике 3
  • толиким 1
  • толиких 1
  • толико 26
  • толиком 2
  • толику 1
  • Толику 1
  • Том 1
  • том 18
  • Томе 2
  • томе 9
  • тому 1
  • тонути 1
  • топова 1
  • тополом 1
  • топрв 1
  • торба 1
  • торбу 3
  • точак 1
  • точи 1
  • точка 1
  • Травник 2
  • Травника 1
  • Травнику 2
  • Травничанина 1
  • траву 2
  • траг 9
  • траже 3
  • тражећи 1
  • тражи 3
  • тражила 1
  • тражили 1
  • тражим 1
  • тражимо 1
  • тражио 2
  • тражити 1
  • тражиш 3
  • траја 1
  • траје 2
  • тргну 1
  • трговати 1
  • Трговац 1
  • трговац 4
  • трговачки 1
  • трговачку 1
  • трговина 3
  • трговине 1
  • трговини 1
  • Трговину 1
  • трговину 2
  • трговца 2
  • трговце 1
  • трговци 1
  • Трговци 1
  • трговцима 1
  • тргом 1
  • тргује 1
  • тргују 1
  • Треба 1
  • треба 9
  • Требало 1
  • требало 4
  • Требишњице 2
  • Требишњици 1
  • Требишњицом 1
  • Требјеса 2
  • Требјеси 1
  • Требјесу 2
  • Требјешани 1
  • Требјешанима 1
  • тренут 1
  • тренутак 2
  • тренутака 1
  • тренутка 1
  • тренутно 1
  • тренутном 1
  • трепавице 1
  • трепушом 3
  • Трепча 2
  • Трепче 2
  • тресе 1
  • трећа 1
  • треће 2
  • Трећему 1
  • трећи 1
  • трешања 1
  • трже 4
  • Три 1
  • три 27
  • тридесет 1
  • Тридесет 1
  • тријем 1
  • тријема 1
  • тријемом 1
  • тријему 3
  • трима 1
  • Трипко 4
  • трле 1
  • трмку 1
  • трн 1
  • Трнова 1
  • тровјерни 1
  • троје 1
  • тројевјеран 1
  • тројица 3
  • тројице 4
  • тројици 1
  • Тројици 1
  • Тројичину 1
  • тромо 1
  • трошак 1
  • трошка 1
  • трошку 2
  • трпа 1
  • трпе 1
  • трпезарије 1
  • трпезарију 1
  • трпези 1
  • трпезу 1
  • трпи 1
  • трпили 1
  • трпим 3
  • трпимо 1
  • трпио 1
  • трпјели 1
  • трпјети 1
  • Трстом 1
  • труба 1
  • труд 1
  • трчаше 1
  • трче 1
  • трчите 1
  • Ту 20
  • ту 41
  • туга 1
  • туге 1
  • тугу 1
  • туда 1
  • туђа 1
  • туђем 1
  • туђему 1
  • туђин 2
  • туђина 1
  • туђини 3
  • туђински 1
  • туђинском 1
  • туђину 1
  • туђу 2
  • тужба 1
  • тужне 2
  • тузи 1
  • Тузле 1
  • Тузли 1
  • Тулби 3
  • тумарају 1
  • тумарања 2
  • тумарао 1
  • тумача 1
  • тумбе 1
  • Туна 2
  • Турака 16
  • турили 1
  • турио 1
  • Турића 1
  • Туриће 1
  • Турићи 1
  • Турке 2
  • Турко 2
  • Туркуша 1
  • Туркуше 2
  • Турска 2
  • турска 3
  • турске 10
  • Турске 5
  • турски 5
  • турским 2
  • турских 2
  • турско 2
  • турског 1
  • Турској 3
  • турском 3
  • турску 4
  • Турци 43
  • Турцима 6
  • Турчин 16
  • Турчина 7
  • Турчину 4
  • ћаба 1
  • ћабу 1
  • Ћамил 1
  • ћасу 1
  • ћатини 2
  • Ће 1
  • ће 113
  • Ћеклића 1
  • ћелију 1
  • ћемо 12
  • ћепенку 2
  • ћеро 1
  • ћесаровци 1
  • Ћесару 1
  • ћете 6
  • ћеш 3
  • ћивот 3
  • ћивоту 1
  • ћијамет 2
  • ћилим 1
  • ћирибара 2
  • ћирибаре 2
  • ћирилицом 1
  • Ћостендилу 1
  • ћочек 1
  • ћошци 1
  • ћу 38
  • ћурчетом 1
  • ћутали 1
  • ћуталица 1
  • ћутања 1
  • ћутао 1
  • ћуте 1
  • ћутљив 1
  • У 116
  • у 826
  • убави 1
  • убедљив 1
  • убезекнути 1
  • уби 1
  • убије 1
  • убилац 1
  • Убилац 1
  • убили 2
  • убилца 1
  • убилце 1
  • Убите 1
  • убити 3
  • убише 2
  • уведе 1
  • уведоше 4
  • уверавати 1
  • увећава 1
  • увијек 9
  • увијена 1
  • увијутак 1
  • увише 1
  • увјерава 1
  • увјеравају 1
  • увјеравали 1
  • увјерити 1
  • увода 1
  • уводе 1
  • уводи 1
  • уводила 1
  • уводили 1
  • уводите 1
  • увреда 1
  • Увријебавши 1
  • увријеђених 1
  • уврстише 2
  • угазисмо 1
  • угарке 3
  • угасито 1
  • угинути 1
  • углављено 1
  • угладио 1
  • угледавши 2
  • угледали 1
  • угледасмо 4
  • угледати 2
  • углове 1
  • углу 1
  • уговорено 1
  • уговору 1
  • угодбу 1
  • угоде 1
  • угодност 1
  • угостише 1
  • угошћени 1
  • уграбише 1
  • угураше 1
  • угушен 1
  • удави 2
  • удавити 1
  • удаљена 1
  • удаљени 1
  • удаљила 1
  • удаљити 1
  • удаљише 1
  • удам 1
  • удар 1
  • удари 1
  • ударили 1
  • ударило 1
  • ударисмо 2
  • Ударисмо 2
  • ударите 1
  • ударити 1
  • ударише 2
  • ударци 1
  • ударцу 1
  • удахнуо 1
  • удвори 1
  • удеси 1
  • удесно 1
  • удијели 1
  • удобни 1
  • удовице 1
  • удовици 1
  • Удрите 1
  • удружите 1
  • уђе 4
  • уђемо 1
  • Уђите 2
  • уђосмо 4
  • Уђосмо 4
  • уђох 1
  • ужизали 1
  • ужизао 1
  • ужини 1
  • ужљубе 1
  • ужурба 1
  • ужурбаше 1
  • уз 13
  • Уз 3
  • уза 6
  • узабрао 1
  • узаживим 1
  • узајмице 1
  • Узалуд 2
  • узалуд 5
  • узане 1
  • узастопце 1
  • узбуђен 1
  • узвик 1
  • узвикну 1
  • узвисио 1
  • узда 1
  • Уздајте 1
  • уздам 1
  • узданух 1
  • уздахну 3
  • уздахнусмо 1
  • уздишем 1
  • уздишеш 1
  • узе 15
  • узела 1
  • узели 1
  • узео 4
  • узет 1
  • узети 3
  • узех 1
  • узеше 6
  • узима 3
  • узимају 2
  • узимали 1
  • узме 4
  • узмем 1
  • Узми 1
  • узмицаху 1
  • узмичући 1
  • узможе 1
  • узор 1
  • Узор 1
  • узрок 1
  • уједине 1
  • ујели 1
  • укинута 1
  • уклања 1
  • уклони 1
  • уклониш 1
  • укну 1
  • уковане 1
  • укопај 1
  • укопан 1
  • укопана 1
  • укопаше 1
  • укоче 1
  • укочи 1
  • укочисмо 1
  • украдена 1
  • украса 1
  • укћеш 1
  • укућанима 1
  • улази 1
  • улазимо 1
  • улазити 1
  • улијева 1
  • улица 2
  • улицама 4
  • улице 3
  • улици 3
  • улицом 3
  • улицу 2
  • улови 2
  • уља 1
  • ум 1
  • ума 2
  • умакнете 1
  • умакну 1
  • уман 1
  • умекшава 1
  • умивају 1
  • умије 3
  • умијем 5
  • умијеша 1
  • умију 1
  • умили 1
  • умио 3
  • умирала 1
  • умирем 1
  • умједоше 1
  • умјерени 1
  • умјерену 1
  • умјетни 1
  • умове 1
  • умолити 1
  • умора 3
  • уморан 3
  • умори 1
  • Уморни 1
  • уморни 2
  • умору 2
  • умочи 1
  • умр 1
  • умрем 2
  • умрије 2
  • умрла 2
  • умрло 3
  • умукоше 1
  • умуче 2
  • униформу 1
  • уништим 1
  • унуке 1
  • унуком 1
  • унутра 6
  • унутрашња 1
  • упаде 2
  • упамти 1
  • упе 1
  • упесмо 1
  • упињаше 1
  • уписали 1
  • уписати 1
  • упита 25
  • упитала 1
  • упитани 1
  • упитасмо 2
  • упитати 1
  • упитаће 2
  • упитах 9
  • уплаше 1
  • уплаши 1
  • упознали 1
  • упорним 1
  • управи 2
  • управља 1
  • управљање 1
  • управник 2
  • управнику 1
  • управо 8
  • упрљао 1
  • упрте 1
  • упут 1
  • упути 1
  • упутисмо 3
  • Упутите 1
  • упутити 2
  • упутише 1
  • упутницом 1
  • упуту 1
  • упућивала 1
  • упућивали 1
  • упућуј 1
  • уради 1
  • уре 1
  • Уред 3
  • уредан 1
  • уредбом 1
  • уреди 2
  • уредио 1
  • уредне 2
  • уређена 1
  • уређено 1
  • уређивати 1
  • урочили 1
  • Урош 1
  • усавршавају 1
  • уска 1
  • Ускок 2
  • ускок 5
  • ускоке 1
  • ускочим 2
  • ускочио 1
  • услужни 1
  • уснама 1
  • усница 1
  • успењите 1
  • успети 1
  • успоменама 1
  • Усред 2
  • усред 3
  • усрећава 1
  • усрећити 1
  • уста 10
  • устави 3
  • уставимо 1
  • уставио 1
  • Устависмо 1
  • устависмо 2
  • уставити 2
  • уставише 1
  • уставља 1
  • устављена 1
  • устајањем 1
  • устаје 1
  • устаначки 1
  • устанеш 1
  • устао 1
  • устеже 1
  • устезања 1
  • устима 1
  • устресаше 1
  • устријели 1
  • уступе 1
  • уступивши 1
  • уступити 1
  • усуђујеш 1
  • утврђивала 1
  • утепати 1
  • утећи 1
  • утече 1
  • утицају 1
  • утиша 1
  • утишало 1
  • утишати 1
  • утони 1
  • утопи 1
  • утули 1
  • утури 1
  • ућумету 1
  • ућута 1
  • ух 1
  • Ух 3
  • ухвати 3
  • ухвативши 1
  • ухватили 1
  • ухватисмо 1
  • ухватиће 2
  • ухватише 2
  • ухо 2
  • ученик 1
  • ученике 1
  • учи 5
  • учили 2
  • учини 3
  • Учинивши 1
  • учинила 1
  • учинили 2
  • учиним 1
  • учинио 1
  • учинисмо 2
  • учинити 3
  • учиних 2
  • учиниш 2
  • учинише 2
  • учињено 1
  • учио 2
  • учитељ 5
  • Учитељевао 1
  • учитељу 2
  • учити 1
  • учиш 2
  • Ушавши 1
  • ушавши 2
  • уши 1
  • ушију 1
  • ушли 1
  • фалити 1
  • Фаљем 1
  • Фаљен 3
  • Фата 3
  • фелах 1
  • фереџама 2
  • Ферман 1
  • фигури 1
  • философије 1
  • фиорина 1
  • Фирер 2
  • фирер 4
  • фирера 2
  • фиса 1
  • фиснуло 1
  • фисови 1
  • ФОНДА 1
  • Форверц 1
  • форината 1
  • форме 1
  • Фочу 1
  • Французима 1
  • француске 1
  • Француској 1
  • фратар 2
  • фратор 1
  • фратра 1
  • фратру 1
  • Фрића 2
  • Фрићо 10
  • Фрићу 1
  • фукара 1
  • Ха 3
  • Хаде 3
  • хаинлари 1
  • хајат 1
  • Хајд 1
  • хајде 2
  • Хајде 2
  • хаје 1
  • хајје 1
  • Хајје 1
  • хале 1
  • хаљетак 1
  • хаљетке 1
  • хаљине 2
  • хаљину 1
  • хамајлији 2
  • хамајлију 3
  • хамедија 1
  • Хамза 43
  • Хамзиним 1
  • Хамзинога 1
  • Хамзу 2
  • хан 2
  • хана 1
  • ханска 1
  • хану 5
  • Хануме 1
  • ханџија 1
  • Ханџија 2
  • ханџије 1
  • хапс 1
  • хар 2
  • харем 3
  • харемлук 1
  • харему 1
  • хартијама 1
  • Хартије 1
  • хартије 3
  • хартијицу 1
  • хартију 1
  • Хасан 6
  • Хасана 1
  • Хасу 3
  • хату 1
  • Хаџи 2
  • хвала 2
  • Хвала 4
  • хвали 5
  • хвалити 1
  • хвата 2
  • хватају 1
  • хватам 1
  • Хе 6
  • хеј 1
  • Херцеговац 1
  • херцеговачке 1
  • херцеговачки 1
  • херцеговачку 1
  • Херцеговина 1
  • Херцеговине 2
  • Херцеговини 8
  • Херцеговину 4
  • Херцеговци 1
  • Хиландар 1
  • Хиландару 1
  • хиљада 2
  • Хиљаду 1
  • хитар 2
  • хитри 1
  • хлад 1
  • хладна 1
  • хладне 2
  • хладу 1
  • хљеб 1
  • хљеба 1
  • хљебац 4
  • хода 2
  • ходао 2
  • холуја 1
  • хотећи 2
  • хоћасмо 1
  • хоћаху 1
  • хоћаше 1
  • хоће 18
  • хоћемо 5
  • хоћете 1
  • хоћеш 7
  • Хоћу 1
  • хоћу 6
  • Хоџа 2
  • хоџа 8
  • хоџе 1
  • хоџи 1
  • хоџу 2
  • Хране 1
  • храни 1
  • хранитељ 1
  • Хрват 2
  • Хрвата 2
  • Хрвате 1
  • Хрвати 3
  • хрватска 1
  • Хрватској 1
  • Христове 2
  • Христовим 1
  • Хришћана 3
  • Хришћани 11
  • Хришћанима 5
  • Хришћанин 2
  • Хришћанка 1
  • хришћанским 1
  • хришћанских 1
  • хришћанској 1
  • хришћанском 1
  • Хришћанску 1
  • хромац 1
  • хромога 1
  • хртима 1
  • хртове 1
  • хрче 1
  • хтеде 2
  • хтедоше 1
  • хтео 1
  • хтио 5
  • хтјели 2
  • худе 1
  • худих 1
  • Хусејин 2
  • цавти 1
  • цаклена 1
  • цар 4
  • Цар 4
  • цара 1
  • Цара 2
  • царева 1
  • цареве 1
  • цареви 1
  • царевим 1
  • царевина 2
  • царевину 1
  • цареву 4
  • Цариград 1
  • Цариграда 2
  • царину 1
  • царовали 2
  • царска 2
  • царске 1
  • Царско 1
  • царском 1
  • царства 1
  • царство 2
  • цару 2
  • царују 1
  • цвасти 1
  • цвијет 4
  • цвијету 1
  • Цеклињани 2
  • централистичких 1
  • Цетиња 2
  • Цетиње 9
  • цетињски 1
  • Цетињски 1
  • цетињскога 1
  • Цетињскога 1
  • цетињској 1
  • Цетињу 3
  • Цигани 1
  • цигански 1
  • цигаре 1
  • цигару 1
  • циједи 2
  • Цијела 1
  • цијела 2
  • цијеле 5
  • цијели 1
  • цијело 1
  • цијелој 1
  • цијелу 2
  • цијеним 1
  • цијену 1
  • цијепа 1
  • цијепају 1
  • цикну 6
  • цимну 1
  • цимнувши 1
  • Цинцара 1
  • Цинцари 1
  • Цинцарин 2
  • циркус 1
  • цјеливао 1
  • цјеливах 1
  • црвен 1
  • црвена 1
  • црвене 1
  • црвенога 1
  • цркава 1
  • Црква 2
  • црква 7
  • цркве 9
  • црквеним 1
  • црквеној 1
  • цркви 7
  • црквице 2
  • црквицу 2
  • црквом 1
  • цркву 6
  • црна 2
  • црне 1
  • Црне 13
  • црни 1
  • црним 1
  • црно 2
  • црнога 1
  • Црнога 1
  • Црногораца 6
  • црногорска 1
  • црногорске 3
  • црногорски 3
  • црногорско 4
  • црногорскога 1
  • црногорској 2
  • црногорском 1
  • црногорску 2
  • Црногорци 5
  • Црногорцима 1
  • Црној 8
  • Црнојевића 2
  • црнокорац 1
  • црном 2
  • црну 1
  • Црну 5
  • цртицу 1
  • цура 2
  • цури 1
  • Цури 1
  • цуру 1
  • чађавих 1
  • Чак 4
  • чак 9
  • чакшире 1
  • чалма 1
  • чанак 1
  • чардак 1
  • чардаку 1
  • чаршија 1
  • чаршије 2
  • чаршији 2
  • час 12
  • часа 7
  • часова 4
  • часу 1
  • чатрња 1
  • чашу 4
  • Чева 1
  • Чево 2
  • чега 4
  • чедо 5
  • чеду 1
  • чека 5
  • чекајте 1
  • чекају 2
  • Чекајући 1
  • чекали 1
  • чекам 1
  • чекаоници 1
  • чекаоницу 1
  • чекича 1
  • чела 1
  • челебија 1
  • ЧЕЛЕБИЈА 1
  • Челебија 2
  • чело 1
  • Чело 1
  • челу 1
  • чељад 2
  • чељадета 2
  • чељади 1
  • чем 3
  • чемерни 3
  • чемерну 1
  • чемеру 1
  • Чему 1
  • чему 2
  • Ченгића 1
  • Ченгићу 1
  • Черкеза 1
  • Черкези 1
  • черкеска 2
  • честе 2
  • Честити 2
  • честити 6
  • често 18
  • честога 1
  • честу 2
  • четворица 2
  • четвороструко 1
  • четврто 1
  • Четвртоме 1
  • четврту 1
  • чети 1
  • Четири 1
  • четири 6
  • четом 1
  • чету 2
  • Чеха 1
  • чешће 1
  • чибук 4
  • чивчијама 1
  • чивчије 1
  • Чија 1
  • чија 2
  • чије 1
  • чим 12
  • Чим 2
  • чиме 3
  • чин 1
  • чина 2
  • чине 2
  • Чини 1
  • чини 18
  • чинију 1
  • чинила 1
  • чинили 2
  • чиним 1
  • чинити 1
  • чињаху 1
  • Чињаше 1
  • чињаше 2
  • чипка 1
  • чиста 1
  • чисте 1
  • чисто 7
  • чистоћа 1
  • читава 1
  • читавом 1
  • читанака 1
  • читања 1
  • читао 3
  • читати 1
  • читки 1
  • Чича 1
  • чланове 1
  • чланови 2
  • Чланови 2
  • члановима 2
  • чобана 2
  • чобани 3
  • чобанин 1
  • Чобанин 2
  • чобанина 2
  • чобанску 1
  • човек 2
  • Човјек 3
  • човјек 38
  • човјека 6
  • човјеку 5
  • човјечанско 1
  • Човјече 1
  • човјече 2
  • чопор 1
  • чорбаџи 1
  • чохе 1
  • чохом 1
  • чпагу 1
  • чу 1
  • чува 5
  • чувајте 1
  • чувају 2
  • чувајући 1
  • чувале 1
  • чувам 1
  • чувамо 1
  • чувар 2
  • чувари 1
  • чуваће 1
  • чувена 1
  • чувени 1
  • чувенијих 1
  • чувенога 2
  • чувену 2
  • чувства 1
  • Чувши 2
  • чувши 8
  • чуда 3
  • чудан 1
  • Чудан 1
  • чудеса 1
  • чудили 3
  • чудио 1
  • чудити 1
  • чудна 1
  • Чудна 2
  • Чудни 1
  • Чудних 1
  • чудноват 1
  • чудној 1
  • чудну 2
  • чудо 4
  • чуду 1
  • чуђасмо 1
  • чуђаше 1
  • чује 4
  • чујем 1
  • чујемо 1
  • чујеш 2
  • Чујеш 2
  • чују 3
  • чујући 1
  • чукун 1
  • чукундједова 1
  • чула 2
  • чума 1
  • чуо 1
  • чух 2
  • џамија 5
  • Џамије 1
  • џамије 5
  • џамији 1
  • Џамију 1
  • џамију 2
  • џаракну 1
  • џбун 1
  • џбуна 2
  • џеографију 1
  • џигерица 1
  • џигерице 1
  • џубе 1
  • Шабан 1
  • Шабац 2
  • шале 3
  • шали 2
  • шалили 1
  • шалио 1
  • шалиш 1
  • шалом 1
  • шалу 1
  • шаље 2
  • Шаљем 1
  • шаљем 2
  • шаљеш 1
  • шаљи 1
  • Шаљи 1
  • шаљивац 1
  • шаљиве 1
  • шаљу 1
  • шамара 1
  • шану 2
  • шанути 1
  • шапат 1
  • шапатом 1
  • шаптали 1
  • шаптати 1
  • шапће 2
  • шапћу 1
  • Шапца 1
  • Шара 1
  • шарама 1
  • шарено 1
  • Шарковићима 1
  • Шаћир 4
  • Швабо 3
  • шегрти 1
  • Шездесет 1
  • Шеик 1
  • шест 7
  • шестокрилати 1
  • шесторице 1
  • шетајући 1
  • шеталица 2
  • Шецка 1
  • шије 1
  • шију 1
  • шилер 1
  • Шилер 7
  • Шилера 4
  • шиљасте 1
  • шиљбока 1
  • шину 1
  • шипарац 1
  • шира 1
  • шире 1
  • шири 1
  • ширину 1
  • широке 1
  • широко 1
  • широком 1
  • широм 1
  • Шишмановић 1
  • школа 2
  • Школи 1
  • школи 2
  • школован 1
  • школу 1
  • Шкрбо 1
  • шкриља 1
  • шкрињама 1
  • шкрипну 2
  • шљапкали 1
  • шљегао 2
  • шљегло 1
  • шљеме 1
  • шљивовице 2
  • Шокац 1
  • Шокци 1
  • Шокцу 2
  • шпијуни 2
  • Шта 12
  • шта 30
  • Штајерских 1
  • штампана 1
  • штампарија 3
  • ШТАМПАРИЈИ 1
  • штапом 1
  • штеди 1
  • штета 1
  • Штета 1
  • штету 1
  • штитиле 1
  • што 236
  • Што 9
  • штогод 1
  • штошта 1
  • штрче 1
  • Шћепан 1
  • шћер 4
  • шћерју 1
  • шћерком 1
  • шћи 6
  • шубаре 1
  • шумовита 1
  • шумом 1
  • шчепа 1
  • шчепаше 1
33289 matches
вно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о свој 
 тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехн 
о, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се  
ослав</hi> (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" / 
е које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај у 
S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари 
е; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема 
и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле 
екове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завл 
ноги Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одм 
а спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни 
 на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа 
 као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздиш 
н је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пу 
не:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше ч 
ику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћ 
 Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, 
не, и оставити гробове својих; предака, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно 
 је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и тргов 
не—Православнога, до године — Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једно 
} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као свато 
ме се разликује од католичких богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.< 
ли осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обра 
ајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како 
м поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, ју 
....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена вр 
стуцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на 
p>Нас суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који за 
а бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гред 
 за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем нек 
мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} Т 
гра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворни 
 је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се  
у?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S}  
у и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњ 
у.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S 
вога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у 
оља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="11 
о кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну 
наје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S 
су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као на 
 што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио ар 
пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекош 
 нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Србе,</l> <l> 
уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско од 
ском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем језику! изл 
Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призр 
 коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p> 
ести!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му  
 знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI виј 
i> буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босн 
кшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи  
 високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама 
и старац измакли испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p 
 српских краљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац 
bSection" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а  
мак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело 
исли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуца 
азићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Ф 
ња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш  
мат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега  
вао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више зн 
ку тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <h 
урђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, 
мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> <pb n="135" 
 нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш! 
 се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаон 
о љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном за 
јему, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањ 
евка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво пр 
и, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p> 
ед тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> 
мку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су с 
сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком ј 
Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „ч 
ш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама  
>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ с 
 лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског  
е авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук< 
, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, реч 
 пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на једа 
Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално бо 
ру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну кав 
и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била 
иком мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено о 
смо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <m 
то не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа.. 
божем, олакшају рад граничној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме напад 
ла народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на на 
 нас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја д 
зменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута  
о лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Пр 
н, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немила до не 
цу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још  
> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја 
Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болесник 
ше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, о 
 много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава  
наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије  
 у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки  
нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу дом 
и дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви С 
ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси до 
а, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајућ 
ље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, 
био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Тура 
 које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам  
> <pb n="187" /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p>  
двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p>  
 то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Га 
браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су 
ут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан  
во чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, си 
и су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на  
казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљ 
е:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати 
ка пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажит 
ој околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хлад 
и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином 
етиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога  
ње о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зв 
ја, хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа. 
S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли  
ју <pb n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана  
н призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n="184"  
ади, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше м 
даде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi 
дан, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис  
 ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши два прст 
ошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омер 
зумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стра 
ада, кршну Македонију притиснути туђин, а домородни свађачи остаће да криве један другога за св 
 у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је бо 
ој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p>  
 и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од о 
 савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече 
веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила 
и једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S}  
 пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред в 
га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте  
ореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минут 
на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак 
N3" />; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необично 
дселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <m 
и обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помоз 
у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писан 
 нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показат 
ачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо н 
амо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску 
а а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone  
 и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана <pb n="243" /> са снијегом, л 
ода од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровање!...</p> <milestone unit 
јечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што 
p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовит 
среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него с 
да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи ш 
да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди 
ати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Некол 
!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с вр 
рнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није д 
предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је зас 
иче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како  
јек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност је 
 преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Се 
вјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Ср 
ајмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S 
војити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче ј 
 лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може  
еди је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело главе, на мал 
га затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљ 
што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S 
рнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо  
уће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p 
еч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из  
 одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако в 
="154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један кра 
ева једну <pb n="155" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quot 
Ришћанин — источну; Кршћанин — западну, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тро 
, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти  
 чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Авг 
 у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђакова 
анинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше 
д постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушње 
ву упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши 
митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани  
да кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани 
и Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек су 
ви прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.< 
 па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црн 
 Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу н 
и другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врл 
авдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p 
 руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Б 
ријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</ 
ш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да с 
м, „Босанским Витезом“, против Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5 
послије неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; о 
о је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим  
те, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли би 
 читао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да 
јеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} П 
.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>лозинка — Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали 
есто <hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три. 
 средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и по 
>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога  
Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради 
а га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са  
ула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи  
жан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} С 
ијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p> 
ена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се 
 своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за ш 
жи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју д 
 <pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто но 
ава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја 
 велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиниц 
хну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако 
 газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина,  
 понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изи 
ван: — Турци оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу  
друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи 
ја!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опш 
} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone unit="subSec 
 мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што м 
 средина свој врховној црквеној управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљам 
је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> < 
му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и дин 
 манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру дол 
е би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, ла 
за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундје 
јерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерам 
а свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран 
разговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјерни 
овали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере,  
ружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И 
>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, в 
ло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само 
 послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће 
устити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли поб 
Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi 
ише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје кућ 
 или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="220" />  
ког Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екр 
м нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово  
ао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паш 
Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p 
јесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широком свијешћу о народној сво 
вијенцем граница Србији; <pb n="237" /> а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се  
повластице Дубровчанима; <pb n="209" /> а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да п 
лу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n="71" /> <p>За ово с 
</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За  
ер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S}  
>турским словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и о 
 интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, ниј 
у.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, 
 рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну в 
S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Кок 
бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крил 
гојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; си 
иђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се  
кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихва 
 n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо 
 од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје 
елилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао  
ати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучен 
риликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе мо 
е можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете ка 
ле, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то с 
не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Кур 
и твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихови 
ку, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стић 
 ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има ч 
а; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намје 
Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— 
ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да 
казати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва ч 
женом и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од о 
орише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно 
огу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> 
раве својега славнога земљака!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво је 
че?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, о 
де који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влах 
то каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи  
ива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p 
раба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p> 
ћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да  
роније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу;  
се потписа <hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што  
ле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару тор 
еко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (н 
ти, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему! 
а оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су пада 
е, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од поро 
човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на т 
 везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани 
 јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику 
 два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} 
ребишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам пре 
слу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и 
омогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> < 
иди, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
рско писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, 
ан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које с 
се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам 
вакој заповијести овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} 
исто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чоб 
} Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборавише српски!</p> <p 
 само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!... 
{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закоп 
ињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује с 
одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко 
урске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi> 
и војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Молим покорно, гос 
само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив 
земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пу 
е вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и 
не!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="2 
 што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...< 
арке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије  
 нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По 
ама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се 
савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македониј 
у, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе ко 
 у које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо мо 
илио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено 
ијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је пос 
Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упр 
град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самоствори 
>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, бра 
ше види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње оч 
(Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{ 
а, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— 
 што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чи 
а разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше ве 
а, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјец 
</p> <p> <hi>игуман“</hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу 
у Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што 
је нама судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писа 
копана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада 
им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у сво 
да, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране  
С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан 
ао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир,  
дине.</p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврш 
ва духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> 
 к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И 
су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> < 
на и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одма 
ра 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</note> <note xml:id="SRP18860_N3" 
.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки посланици, те с 
д великим липама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу б 
ву — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, ода 
е су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> <p>И 
који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осир 
у <pb n="155" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Ш 
ођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p 
а се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женски 
</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече 
уђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, м 
ових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто везиваху, спремаху, к 
 враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: <pb n="47" / 
с, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> автономију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту 
а Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>Познато је, продужава наш духо 
т, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од стамболских централистичких рефорама!</p> 
и у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, 
ца, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — а 
аћини поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Ј 
рављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи 
 час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} 
 <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од 
и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" /> < 
 ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто врије 
својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, < 
! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо 
лу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а  
} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је пот 
ији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — турска в 
ађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименце на ме 
<pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми 
му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племена), у ђа 
бри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p>  
с, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватов 
стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људ 
 друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник да 
ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху п 
во, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (п 
ти?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство  
> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на  
 се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај 
" /> <p>По недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаш 
огли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је  
ту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће  
еднога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео боног 
у наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по  
n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као  
на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је друг 
и на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до градских 
 и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је,  
 то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку  
p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох м 
ину, Царско-Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги 
 као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочек 
ли најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и 
јецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у  
{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, ди 
его ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, је 
рин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг на 
а смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> петорицу другов 
вање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="3 
чи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изи 
/p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне 
о разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <p 
јеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p 
е стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оц 
, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, ос 
у испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свије 
:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерас 
у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори с 
Section" /> <pb n="258" /> <p>Видојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одм 
 из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> < 
, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, 
ио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта г 
, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> < 
., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше  
и извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дом 
ећ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Ра 
Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је била свадба то 
смо Јеремију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само 
 на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јаба 
" /> <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би се мог 
S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје м 
p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем  
Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и м 
жио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у нај 
 пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имен 
и вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може спла 
својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, по 
п! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни кака 
скида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се п 
ни, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми н 
а казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чег 
је по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох  
го правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, ш 
ђена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне 
еликом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</h 
чи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> < 
 над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили 
ога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што ј 
да?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> 
<p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се 
> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Б 
ма нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а т 
благи српски дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у наши 
убити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједити </l> <l 
ије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити С 
рбима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће,  
 у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи ср 
ј страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за п 
а, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати от 
<p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, 
 беже, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> < 
} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, п 
цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепи 
ће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати б 
n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се 
ају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака <pb n="251" /> Турчи 
 од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а 
о разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити 
еда кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сел 
p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</p> <milestone unit="subSection"  
то <hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S 
 је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, 
</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче С 
у, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p> 
кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве  
 најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</ 
ли-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб њег 
е, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав 
му онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет ј 
и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске д 
их ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграф 
у.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> 
чи поздрављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љ 
роши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим  
p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прв 
 не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјера 
 његову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најм 
 протјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Жива 
о, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тог 
ђоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку  
 слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо до 
е човјек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у 
е мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} 
и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну 
у вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:< 
ворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле  
 себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <m 
и и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједити </l> <l>И у 
своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) < 
ијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности према Богу за тол 
у ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма другог Бога, осим <pb n= 
S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма другог 
 одмах затвори неколике планове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник кој 
а би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодн 
ада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштв 
есташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час  
.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин,  
 неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта  
роди диче својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева с 
ј је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p 
 /> као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} 
а је, у младости, била необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <p 
у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од с 
ну.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибр 
јесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи 
ећни: многе им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} До 
је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасо 
Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да иш 
а наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа 
И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече  
 <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p>  
товим подницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течнос 
>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те д 
 са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!... </p> <milestone unit="subSection" 
 узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и 
их људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима.{S} Оваке људе окол 
поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па 
 <p>— Косовски побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга б 
hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi>, и < 
 се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо 
 упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш ок 
есе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и  
исмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} З 
ловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки љу 
ши то, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго 
њиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много  
лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зв 
ј.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Тр 
.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна сл 
 и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби изм 
ке државне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улиц 
ди.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше 
е човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Жи 
S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Он 
а два батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке,  
смо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— 
нам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се све су 
p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је 
 Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један 
њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</ 
е, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi 
увства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се преп 
ла...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје би 
аур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и догово 
Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на б 
во: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се може хвалити ла 
рохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p 
ами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> 
 не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пус 
еника, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање ист 
ако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој  
Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обр 
ли на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни  
вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу мож 
ма.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да  
с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши  
ј!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преплати свак 
потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и 
 сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видј 
то могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наишавши на дв 
је родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци  
а је природно да не воли један другога; али, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и м 
ријечи поздрављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па  
па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сад 
иван: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатк 
е за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према благослову мајке мој 
с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џ 
 био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни т 
на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад  
 чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али стари Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— Море ниј 
 <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у 
 и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да 
ећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’ 
абрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија пр 
} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашње 
бијаше нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора  
ојим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:< 
тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише 
во сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама  
 крстити, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци 
ура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <milestone unit="subSecti 
а:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине 
ам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам 
и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше м 
о, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио оби 
Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„ 
</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже  
сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p 
и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необи 
кве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу.. 
 <pb n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) викну:</p> <p>— Трговци пут 
а од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе 
у из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митров 
а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе  
 их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подеран 
 ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у 
ласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све н 
џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој 
Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, 
ћанин — западну, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој 
ца рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p>  
а површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег. 
је, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се 
 тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на 
Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, 
мо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима  
тиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....< 
— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својс 
 да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, п 
 <pb n="59" /> куда војска прође! </hi> Али два (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су д 
елики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јуж 
: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи 
ам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему 
ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи,  
 крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би  
га народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не с 
оград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима својима дошао до 
ило око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су ос 
 се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} 
орише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика,  
ише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb  
е редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мур 
} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једн 
учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и брков 
 Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим брава 
и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу нал 
i></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и 
а све друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Је 
 вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, о 
накова за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по 
 ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села 
p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се  
хов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па г 
 не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледе 
гатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дуж 
утски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само п 
мо из државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја п 
 омудрите Србе,</l> <l> <hi>Народ један али тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувају слош 
огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb  
И тако је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао брани 
па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена  
а сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, али уби 
ше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио пре 
јек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито ч 
амницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то тр 
ке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се в 
јеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлу 
х глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били 
ш тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се н 
инском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што ј 
ели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га 
, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а  
бдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле А 
воје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послиј 
уди подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Ме 
 сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужнос 
на.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је при 
у!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратил 
S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гус 
0 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! вра 
ује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замиј 
S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а  
ји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин 
, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше н 
је, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли ис 
си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косов 
 се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашл 
 <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S 
 било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште! 
-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни 
егова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако нав 
 оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али- 
Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико љу 
ријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> <p>— Аман, честити Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Ова 
оше набаве и највећи лупежи....</p> <p>—Аман, честити Паша!...</p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Пос 
бе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову 
га — <hi>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, голубињаци 
омир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда 
 мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике  
м и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке та 
а, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа!{S} Шаљи пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p 
е уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу 
х шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих прева 
низону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаш 
ма, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјети 
рско мјесто у Васојевићима.</p> <p> <hi>Андријевица</hi> је варошица нова, постала највише са г 
ра 18....{S} Твој доброжелатељ</p> <p>у Андријевици <hi>Јаков Бакић</hi>, с. р.“</p> <milestone 
one unit="subSection" /> <p>Стигосмо на Андријевицу, пошљедње црногорско мјесто у Васојевићима. 
хање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповј 
г има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, 
те, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква 
јек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога бол 
е; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповједник турске војске.</p> 
њем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> < 
рави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српским; д 
муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низам 
ијеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове 
с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује 
Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, 
и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за 
не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије 
бро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут 
ула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су 
 од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али ни 
 <p>Али, остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би  
он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S}  
 још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не 
је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде 
; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, 
к и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране,  
 само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали 
ш врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међ 
 поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинул 
олест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већи 
о криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.</p> <p> 
ково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека;  
.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији 
ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње у 
 је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије би им 
ној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају о 
> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и на 
Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам 
риске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути  
 не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца п 
ову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к 
бичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и 
ст часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S}  
се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома пошту 
кога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене  
, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити 
 и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузели су  
поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу  
тово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише  
јој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повј 
то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца 
аталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састав 
ни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа,  
ли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Тур 
а батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и вр 
ж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џ 
 све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српск 
српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јер 
ције претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођ 
Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крв 
ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министа 
го ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете н 
 с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!</p> <p> 
n>! (Удрите цареве издајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мр 
у, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле 
и су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу 
хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Е 
о и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За њи 
у.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати 
ли се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb 
ти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по ц 
га од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога си 
у Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{ 
 се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук 
и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи а 
 морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођош 
 одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је б 
и као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме у 
еноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима м 
шке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме  
р-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковачком округу — Краснић 
но склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрун 
оду збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Ту 
 к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају прип 
који су се морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућ 
рта, својим начинима, почела наговарати арнаутске поглавице, да бране земље у којима живе Арнау 
вор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и  
тинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролаз 
есо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље  
ма, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, ко 
 кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се в 
ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главарима?</p> <pb n="187" /> <p>Калуђер ово 
Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Па 
 преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi 
их Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чуд 
н, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили <pb n="176" 
 Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а при 
брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi> 
 земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у свој 
кора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Сав 
 упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још од 
у цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ј 
имио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даљ 
љетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по в 
лављено да Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах 
ца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој 
љом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није имало кад мисл 
ошњака Турака против окупације, и власт аустриска, <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе, одуз 
могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, ба 
ови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И  
ете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових  
Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <milestone unit="subSe 
е бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква новина:  
Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за гост 
ут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав  
 најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велик 
 не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висок 
ову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки  
 пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 176 
оди од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим! 
ђ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за 
 су само <hi>једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан 
м и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер  
ела Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница 
е на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом би 
е?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога задијевао? вели Меле 
p>Поносити Сердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласовитије племиће у Босни и 
ју с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врат 
 испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад 
6" /> имао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на п 
 као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина 
дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>—  
n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за пр 
ник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Молим покорно, господин 
сићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама  
 куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l 
 господине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Д 
"subSection" /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан  
зи сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> </q 
а моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Сел 
жити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: босански бези нејмају чим 
, потјера један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и п 
е сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, који го 
молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовање 
е све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Ка 
Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а мог 
срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове! 
рдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо пр 
ио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о  
дину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама 
вјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника! 
 све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће  
шли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племена 
 Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје б 
ожелатељ</p> <p>у Андријевици <hi>Јаков Бакић</hi>, с. р.“</p> <milestone unit="subSection" />  
д боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него о својој, мислећи, као и нас дв 
росвијећене људе, који маре за историју балканских народа, и за њихову будућност.</p> <p>Журили 
рилике и неприлике главнијих племена на Балканском Полуострву, упитаће Живан: — како мислиш, бр 
њску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам  
„<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад 
авши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда  
 старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се  
е валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гл 
у.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић 
ске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="17 
b n="179" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така  
еби:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Б 
 може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milestone unit= 
а.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Вел 
дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крв 
/p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p>  
 више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло  
 колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старос 
 искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у кра 
век постане добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо  
Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом треп 
моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може 
име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на нога 
анџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с вели 
ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље сви 
 врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше 
 који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанови 
у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — т 
нутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименц 
лаве; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје ст 
дније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свиј 
 бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и у 
јаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да вид 
је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на та 
 враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у з 
га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пре 
вао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шиле 
абља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прош 
 се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За т 
p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год  
 мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околин 
ничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да 
прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С Рије 
е се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би па 
ј мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пиш 
>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни св 
а планинама:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у ра 
крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прсти 
га Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Ме 
Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до  
ујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати 
је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, 
се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на по 
е ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И ста 
ка граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Жи 
 онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мрт 
 лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу 
ођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори 
је близу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немањ 
ана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи,  
на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пав 
учно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Н 
 готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S 
ла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не 
е то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све  
пта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђ 
p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</ 
и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, 
 промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све,  
 колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арн 
вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог 
кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу ок 
кните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нек 
ла сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што  
у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, имао султански орден, за рану кој 
"33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; 
смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући по 
претрести!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>М 
 Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од  
на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас! 
b n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опус 
равославни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици,  
<hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у 
 помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p 
 које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година мо 
го дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, 
ог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му с 
 уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи  
данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone unit="sub 
 срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њ 
 и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је  
 чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l 
овој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну  
хо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу 
љени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку 
 са свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак ј 
milestone unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); ви 
milestone unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За  
ци се згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се ја 
су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели  
асно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кућ 
то је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниц 
а ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако ј 
ци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Србима,  
чком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босн 
сад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове з 
вјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све 
 То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па 
 n="155" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’н 
и, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потур 
у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи  
оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по 
Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p>У капетана има 
> како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бијаше толико развесели 
подине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовић 
и овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} 
ега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одист 
за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле Тешњ 
 за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморности, он би  
 џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опс 
ирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, имао су 
је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромаши 
ше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по  
, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме з 
убињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, кад се г 
 господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>о 
 и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и т 
ад, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли 
ћи шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{ 
ијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане 
ега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би 
e unit="subSection" /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Т 
 <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Прос 
даше од Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и херцеговачки.{S} Истина је један од њ 
родера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb n="60" /></ 
ем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми буди на  
ман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје ав 
четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, 
вору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом: <pb n="46" /> свега имаше, свега изобилно; сам 
мана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из  
ман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја 
рије били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра 
јприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: —  
tion" /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало 
у срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово  
вник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим 
 у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb 
ст, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се гов 
ијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујућ 
к ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја 
, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не брани 
 њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој зап 
 чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замол 
јесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се гот 
ју.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. < 
само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и у 
је на горњем боју, <pb n="169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p> 
о и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега  
како се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> <miles 
ловенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може с 
елики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> <milestone un 
отреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаме 
 unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом,  
авао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А није 
ском ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> <milestone unit="subSec 
ји је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми  
хо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крил 
проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с ка 
и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се они р 
арском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.< 
шић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето 
невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и 
екаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случа 
е српске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији?  
оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам 
 вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у ка 
весело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже  
 ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори  
то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, или низами, или запт 
те се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође од коман 
 А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане  
 њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек 
Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну <pb n="155" /> турс 
 бабе преслицама бране пилиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— М 
а у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која < 
ова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколо 
старкаше угарке.</p> <p>Суварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу оч 
, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах п 
до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <p 
 што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</ 
 толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанскога!</p> <p>Фр 
> <pb n="68" /> <p>У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у ка 
ао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путов 
гову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на пр 
аше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток,  
оманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, да 
ависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће,  
а, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу 
а пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи.{ 
дина, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> автономију.{S} Тако, 
 <head>Сужњи</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној ст 
, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, да нас пријатељски прими.</p> <p> 
, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шестор 
, послије, начинила читава варошица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда 
ко:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговину п 
 наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша ко 
рк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> 
n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све 
твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Косову су 
, што се и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја.</p> <p>— Имаш право, додаде Жива 
раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и о његов 
ндија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говор 
м турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш раш 
<pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није то  
 тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао одмах разабрати; за то смо се 
 круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, протама види 
!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутности које су весели Бошњаци трпили од нас који с 
аких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина 
 <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> пето 
азио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" 
лом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоже 
Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још дан 
љу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити  
.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми  
тамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио к 
 једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску власт 
к дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Оме 
аше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је р 
3" /> одсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа 
еби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Буга 
!</p> <p>Та заповијест, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од сво 
ве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што вел 
 не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег,  
ему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— М 
повско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n=" 
ехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која ј 
Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оц 
је, и власт аустриска, <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S}  
авезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце 
погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде 
ој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају  
је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које 
ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у је 
азлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и т 
, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви ст 
.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S 
.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих  
 ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уни 
 се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гл 
им бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела п 
ок се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан ј 
 сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је  
у скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив,  
 је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} 
 Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — < 
ољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Це 
 да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Н 
 прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој  
ни: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон сам 
све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p>  
 Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира  
е никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло оз 
i> </p> <p> <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, п 
свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што  
ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p>  
окле посао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег о 
им долинама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрин 
ије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: не 
? упита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборав 
у, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећ 
 unit="subSection" /> <p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки суз 
и; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио  
чку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бија 
као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <pb n="64"  
 снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, 
радасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућ 
.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керов 
вио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са ж 
 на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Срби 
а, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Б 
рити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пу 
 већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш п 
ва проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће 
образованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чарши 
; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпо 
 вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с  
 а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{ 
што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера 
ди, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре 
д мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бе 
вати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p>  
а у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужав 
да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од сво 
жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, п 
су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од  
н, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним стварима.{S} Гранични оф 
p> <pb n="16" /> <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се ста 
напуштајући своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер;  
казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обр 
 се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудр 
 кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у 
и ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и зна 
 даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србиј 
ти о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <h 
уче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milest 
е Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њ 
 Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да л 
у ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, суновратне од 
тјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан да 
једјели, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже 
природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не може!....< 
н, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казив 
ње; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу 
бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај  
смјели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што  
ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем к 
тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој друг 
: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milestone unit="su 
варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div> <pb n="223 
свијешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напреда 
анска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учи 
своје имаће?</p> <pb n="134" /> <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за 
 затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да 
та би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно 
анским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа 
е пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прс 
да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на К 
>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најприје малко смигну ра 
ранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>т 
ка треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у с 
тина путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</ 
Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што  
 нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, по 
свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је 
смо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гос 
 пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, н 
тања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српск 
оста, примише под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једнов 
орављен, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примиш 
разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веом 
а Шилера, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у 
 па напливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мен 
е глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља п 
осовски побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа. 
нако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа,  
p>Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћам 
уга мисао:</p> <p>— Косовски побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друг 
и....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетињ 
о се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</ 
тити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за не 
иш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамња 
/p> <p>Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед 
арија. <hi>Муфтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Пролетају 
ска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила контуманац од десет дана за путнике ко 
дао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек 
јети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у  
 мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарањ 
бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевој 
ин краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан  
 Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од 
рви, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> 
стеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од стам 
дом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>с 
јући и припаљујући неку чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени  
<p>Мало даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколики Турци  
исоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>лозинка — Салц 
="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} 
 боравили <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> 
/p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза  
и ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно 
спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити 
е да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . . 
јаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није на 
 познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} 
живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 1831 би 
 се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турц 
ш уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесн 
{S} Старјешина над тамничким стражарима бијаше родом из Травника.{S} Познавши <pb n="210" /> по 
 те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако  
што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за рук 
а један пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам остало само неколико минута; али то бијаше ч 
p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијест 
е се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао  
и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, сл 
инцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер  
 су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега са 
 на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са свато 
м и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишљање!...</p> <milestone un 
с зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични о 
м жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар  
асовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То реч 
 поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; св 
м, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да 
јом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи ку 
јеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве при 
ељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци  
вих турских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела 
</p> <pb n="17" /> <p>Ово девето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Над 
"subSection" /> <pb n="168" /> <p>Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Сувари 
— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p> 
, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref 
 из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb n="260" /> Живана,  
 радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... а 
који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџа 
ојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио  
а идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с вл 
вали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или м 
.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, 
рпску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјета 
знати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и  
 велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме  
мљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза д 
 дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли с 
 му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се ра 
 Међу другим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сј 
мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан 
, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро  
а се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад 
жена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без т 
нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може 
 једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p 
о доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну 
рихвати бег: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не 
не <pb n="118" /> српскога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну  
ух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n="118" /> српскога чувства,  
 и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред дви 
<hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, ог 
 прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p 
 <p>У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај 
лику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се 
днога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине  
а малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S 
 живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џу 
уда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје 
егао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и  
једи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам и 
ија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајући се, Жи 
 <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну 
 жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, д 
шку мартинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана 
ги лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n 
, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, о 
ом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово  
оже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави она:  
чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би  
ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимба 
ја се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У о 
n="182" /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече кал 
 ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити 
} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два п 
ће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, турски п 
ста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb n="156" /> њихову нејм 
јину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни  
 n="103" /> како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бијаше толико 
о.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим  
оманданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути мог 
се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један друго 
аљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том 
екратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p>  
/p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> < 
м мјесту; <pb n="147" /> као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и  
 Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила на свијет прва 
к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хри 
кад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце роди 
а српским патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној управи; а некад 
 па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, српска штампарија), па на <hi>Вишеград</hi>, <hi> 
ренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <milestone unit="subSecti 
изантија је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјер 
њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одист 
f target="#SRP18860_N2" />, та је црква била, столица српским патријарсима и, на тај начин, бил 
еста лијепо распознасмо: како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> < 
, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеш 
ан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <milestone unit="subS 
 стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за н 
 што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>—  
} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула- 
ћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и н 
у Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за сас 
врстише у једну жандарску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих бос 
 Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за српскога краљевства и цар 
ој врховној црквеној управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљама српским.< 
гнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјест 
есто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се мно 
по, обновио пећску патријаршију која се била прекинула иза српскијех деспота.</p> <pb n="79" /> 
то је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за 
и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи.{S} С тога је то сел 
ићи, до прије неколике десетине година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку < 
 помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30— 
е, сине!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас 
око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друг 
аревим градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држа 
/p> <p>— Весео био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, дана 
ега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да п 
 сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама о 
ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз п 
жао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб његов, и узим 
нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије 
ребјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су  
 Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арн 
 нападати са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјест 
 моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми 
и стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили 
: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близ 
не Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ов 
 n="175" /> Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је  
будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те! 
во у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Д 
 сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у 
, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <mile 
ло тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза 
ри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} О 
же гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико дана, чуј 
а.{S} Особито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири сто 
Section" /> <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" 
д или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi> 
 помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје  
оспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо  
ву је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, 
на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном  
 ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи 
 жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћ 
 се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити свети 
S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докл 
једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам 
estone unit="subSection" /> <p>Већ није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву 
о не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнау 
љу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерн 
долинама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину;  
ужби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се  
а, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару,  
к и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о кур 
, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза ко 
ејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда 
ватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од  
, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Си 
е, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он:  
еднога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У би 
на казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има  
е по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и 
једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина  
шева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српск 
који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је пра 
јеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Диоклеја</hi> или  
ше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубро 
и-Паша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Су 
трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ с 
 му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и д 
За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ  
калуђер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада  
, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арн 
то је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у р 
 да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариград 
вдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</ 
а да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</ 
Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска власт 
Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31 
и подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без 
 находи тијело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Саве....</p> <milest 
аће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету ње 
је било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То с 
о слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Нема 
уховник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турск 
Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову на 
" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад 
о, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервиш 
ри.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баб 
амјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <p 
аше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македо 
Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јед 
воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, 
ве планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђ 
име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са ср 
колике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај чов 
> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених 
е већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с 
 знали Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, п 
 Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни 
 мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и  
јетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни т 
едио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зов 
 данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, 
 нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit 
 ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а  
one unit="subSection" /> <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и вла 
, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад 
, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, ко 
херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из 
 Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитива 
нији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио 
а, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих  
зницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде п 
дном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гл 
ју у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетк 
 и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу 
?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рек 
 Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У гр 
в дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили од 
а тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова и читанака?....</p> <pb n="211" / 
јеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S}  
е и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по  
НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>18 
 више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се 
 путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече н 
јече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, <pb n= 
</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху не 
о малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између <hi>Ругове</ 
који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год уп 
/p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тавану, бић 
бац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> <milestone unit="subSe 
а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш сув 
овако чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) викну: 
, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, 
з Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужњ 
 нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо,  
аћина на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што 
слије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; забора 
 — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили 
а: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њ 
бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето т 
бија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама као 
иком и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под во 
/p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мар 
ри, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је,  
 се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијев 
скоп за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се 
е, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога 
е.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, во 
, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом мунд 
и одговорено <pb n="114" /> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.< 
 њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у  
да, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдрмисан 
раги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по 
ранице турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овак 
 измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он 
и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих 
плашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти 
; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</ 
его док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stra 
о што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бе 
и: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити п 
ако год нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путе 
већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим о 
 брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> <milestone unit="subSection" />  
е тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирајући  
 што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ н 
 не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњи 
 n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, које им је било да 
, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не  
 зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на миг, ш 
 ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један  
S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!.. 
на добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити прот 
мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми о 
вало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе 
тава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! р 
е за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатно 
њарије: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашег 
крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и д 
 може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{ 
релих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бје 
раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је о 
у врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше  
стендилу) надби Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, н 
шња разлика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, б 
рти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</ 
фтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз редов 
ваше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине Црногораца, в 
 Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у битци <pb n="164" /> на Велблужду (Ћостендилу) надби Ми 
лота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвалн 
градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Коси 
</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који 
 били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они  
чена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће....</p> <pb n="82" /> <p>— Зар ви не знате дужност 
, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће....</p> <pb n="82" /> 
</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли с 
орника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад т 
 ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем 
е трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напр 
а врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вје 
е као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за 
товањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свје 
роко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби 
да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима својима дошао дотле, свак 
 /> мислима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере 
вијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо о 
у: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста оде 
рера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S 
алауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор  
у која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срц 
ш да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо а 
} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренув 
давно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— 
p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијеп 
p>И одиста честити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и —  
је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за к 
и кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; н 
ише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика  
, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се  
дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком про 
је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} 
p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам с 
га прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех 
уфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежу 
оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спусти 
ше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На с 
и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошто нам Валија пресуди 
 Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо  
вратише нам <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у 
јера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone uni 
жите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Бо 
 ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је пр 
да! чија је ово кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да  
ла га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова.{S} У овога домаћина 
жише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељач 
а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана <pb n="243" 
"257" /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стр 
ао какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе  
 се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уг 
{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на 
луј!</hi></p> <pb n="93" /> <p>— <hi>За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за вр 
не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им не омили 
овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благородному Господину, Царско-Отоманском кајмекаму, Му 
Сва тројица радују се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да  
а свјем трима вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Нико 
ти.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и 
ела; али је клетва њихова немоћна према благослову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новин 
титељски; промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови пон 
и.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанс 
ритвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на в 
се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д 
х, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напр 
115" /> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само л 
ећ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> < 
оби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе  
овршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима 
ћи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се обич 
ље на језику словенском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском 
стира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ  
гуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црногорске границе.{S} Сусједни Црногорци, желећи 
 утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица  
> Стубове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајући грађевинс 
зу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Буга 
" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Кар 
руживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића В 
..</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду сврш 
е, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може ва 
мо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту 
олази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака <pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Т 
> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје  
; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра. 
међу двије турске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пр 
фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбо 
.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамск 
ћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако бриж 
шаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече м 
ction" /> <p>Једнога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Теш 
м је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Ј 
ли он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свије 
> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?< 
еј са 6 кандила која покривају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости Муратове!</p> <p>— К 
 је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone unit="subSection"  
те свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други 
51" /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, 
па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!. 
 за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом  
о:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њем 
ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо  
 још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе 
Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и и 
а вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде прот 
лази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухват 
ањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да 
 товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани 
га претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој м 
у.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, ко 
наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Б 
ад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ 
који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи 
 ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Био  
замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори с 
 огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с глав 
а — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арн 
се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа  
 бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени  
маћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250" /> 
осни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго дих 
ујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други 
 је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљ 
крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што је пр 
кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . 
агано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први  
алеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам  
алуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се кре 
„Нејма другог Бога, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим д 
олази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја 
 Овдје царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосм 
својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> <p>То рекосмо,  
омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} 
 Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше му 
сти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Пе 
 чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасош 
, алел селах!“</foreign> („Нејма другог Бога, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је њ 
<p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p 
ва душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не р 
да га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљ 
ови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми 
!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уре 
— шестокрилати Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„З 
арини своје лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} З 
стове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упо 
себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну жен 
био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родите 
а застасмо једнога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше 
ац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му 
ник — старији влашћу, разумнији памећу, богатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гуси 
 родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромашт 
on" /> <p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестал 
родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чи 
/> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај  
 у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога д 
ubSection" /> <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом 
ча на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна тек 
 већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па д 
вједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу да се  
азиваше чиме се разликује од католичких богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија 
о, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да  
тања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини  
оге турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су изгинули  
це.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху: калуђер Симе 
азије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјештеник.{S} Тамо се  
и очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} Свакад  
А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самостворитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја нено! 
сандру.</p> <p>У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у с 
дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад с 
у вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно 
 нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјетињарије: онда у српским земљама може зар б 
дова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско 
сто своје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, 
оџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјо 
 се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</ 
 ево ову молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса 
а у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Никшићу  
те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, п 
рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студ 
вицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, права бекрија, 
ном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији, а испод руке уп 
ужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у зат 
 рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијет 
ј мјери, утицају молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка,  
рсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> 
е ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад  
за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио 
 г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у  
ланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> < 
{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре. 
од једину заштиту припознатих служитеља Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи ни 
i>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <h 
вола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафи 
слије неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S 
, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi>, и <hi>Плоча</hi>.</p> <p>Причаше нам Рије 
зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана крес 
ох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах 
у му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди д 
bSection" /> <p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђене 
S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p> 
инци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оруж 
и, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пиш 
оњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <mileston 
 освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а  
ицу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</p> <milestone uni 
е који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас  
цама Косовскога крвавога <pb n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весе 
ју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му 
и дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа 
ак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако  
ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али  
нао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није 
чко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од  
е по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <p 
н, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаше кази 
nit="subSection" /> <p>Отоманска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила контумана 
ни је велики терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух 
то.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арна 
м женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сј 
 или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, нег 
плаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни 
одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку зак 
е лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и 
нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор 
рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} 
</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави,  
 истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— К 
вака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне 
еси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјева 
— Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брат 
ио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <hi>мераба 
а ће служити нарочиту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете 
.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако 
 још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И  
 у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајма 
p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: 
p> <p>— Срби, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: 
е мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам спл 
ет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Б 
ега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му 
ени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су ч 
а гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S 
{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке 
 умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на њег 
љевства и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, дар 
p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа 
ља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кава 
е поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, реч 
ни ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фир 
а пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игума 
ег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone un 
 цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаше д 
ко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда зва 
 дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер  
аш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ј 
 грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свако 
уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани 
у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Ха 
нима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак  
ам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <pb n="263" /> може послужити као зав 
ацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе с 
у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други 
ин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} 
{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за в 
нови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше-се прибли 
pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчија 
. <pb n="40" /> Пролетајући кроз редове бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке ријечма:</p> <p> 
о да не воли један другога; али, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пош 
пају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо 
мо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајућ 
pb n="184" /> <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед  
 највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њима је помага 
ијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с ју 
 за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет 
е ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, по 
иту припознатих служитеља Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила.... 
нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјер 
м, Омер-Паша, године 1850, савлада буну босанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљда по 
 су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они називали!...</p 
сада нека бабе преслицама бране пилиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</ 
 Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био  
 говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју  
е године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султана: а пред другима — <h 
вој васпитни печат, неколиким стотинама босанских младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао  
и примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: ја са 
а да узме оружје од неколиких чувенијих босанских племића.</p> <p>У овој служби видио сам: коли 
ће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а други с 
 бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена тврдом оградом.{S} Кућ 
анова бена паметнија од најбољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар 
не у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколик 
ion" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности; тада султан, захваљуј 
еду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо спу 
еча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Ви 
цем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада биј 
о ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три  
вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно 
вреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А 
о тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихов 
 у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотв 
бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би! 
 n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам ми 
</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали 
 </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека  
ељ овога свједочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и 
 Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својо 
ада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако ода 
д је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост 
слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а особито гр 
> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{ 
 n="108" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p 
се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар  
и Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бр 
и, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, ода 
себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће 
!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србиј 
а пјесмица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l 
 у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кр 
већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S 
крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прил 
на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупац 
азо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <p 
 „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Де 
ер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} 
.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђа 
 гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и 
ан мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</ 
ног по једног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он поби 
; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћ 
— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> 
че:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— П 
 ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици глед 
слади многоженство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb 
им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S}  
инима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме 
а, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и  
е, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав  
ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чив 
 — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу оста 
 и власт аустриска, <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мен 
лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори  
 Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледа 
дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет би 
јела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине 
нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} 
е права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носи 
ни од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> 
l>Душманина свога побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то  
n="116" /> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једног 
ок сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику 
дола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорит 
у је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Бос 
ао да султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Шв 
у Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе 
 министарском савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидј 
ли тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> <mileston 
ици Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они п 
првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> 
ба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђем 
Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, која  
ion" /> <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и власт аустриска, <pb 
ијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни глед 
лико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у  
ели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никака  
али цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на 
нда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рек 
/p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с 
н исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</hi> 
ису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, ј 
ати ситнијих беспутности које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; ни 
ећ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су то 
p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. 
м.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих  
осни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, што знају, ре 
 кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше:  
оше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз в 
ена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред  
е обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све  
их, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив.... 
и-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је  
о од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је  
/p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да раст 
ивши <pb n="65" /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немо 
 истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! 
ојих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се,  
чела наговарати арнаутске поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="1 
 Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијес 
а је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, 
штењак?{S} Твоји су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш д 
да, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од стамболских централи 
p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из његовога пера изашла је и 
воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p> 
бију, Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као н 
у толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупаци 
лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике 
какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к стра 
д њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај д 
ио гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаков 
рове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Дубровчанима; <pb n 
ше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ј 
1" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковиће к 
зу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци  
нковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све п 
ј је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џам 
 да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жупан од  
је куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ра 
е смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висо 
!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l 
из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к 
мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смиј 
и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које  
од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> <p>— К 
Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мал 
ујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душм 
ешто, поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слатки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за 
казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него 
их и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека с 
не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разгова 
и, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасен 
 још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш в 
да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије 
приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву! 
"137" /> <p>Из Подгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подго 
у свједочанство пријатељства између два братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бо 
луострву, упитаће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> <p>— Познато  
и, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> ка 
ерцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што с 
S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} 
ешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а  
{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, 
 — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> 
Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад  
и слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Так 
 се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима  
 <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаи 
, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Св 
у они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за 
нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пус 
аке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали см 
е каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!.. 
опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се  
>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народск 
е, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Б 
м је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за  
ли.{S} Старјешина страже рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами  
ну земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом 
шњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог  
 је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</ 
наци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријеко 
ко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n=" 
ам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.< 
 њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Ч 
у, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, на планину ко 
 старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје прима рјечиц 
це до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам  
> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Ж 
ном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памти 
бељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан,  
 бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milesto 
да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> < 
/p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који свој 
ље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе,  
!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који н 
рупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путн 
 кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисм 
ледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну рав 
 Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећа 
н мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ проси 
ранцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета 
био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сар 
з.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи п 
и моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </di 
е мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи 
S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{ 
оњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами  
га у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вин 
 завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због н 
е да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </div> <pb n="2 
гу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>Приписујући ову своју но 
учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о  
 ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овак 
есто тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само сл 
говараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb  
 станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.< 
e unit="subSection" /> <p>Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружн 
еома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе  
 под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и  
 <p>Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не ври 
ико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти. 
и какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге,  
ће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, т 
ого муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо ка 
спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у чес 
една није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то с 
час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али нас опази неко проклето псето, и стаде ла 
 ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави 
изи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страхов 
 мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него о својој, мисле 
рем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p>  
таше од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити светињу домаћ 
амза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољ 
е човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још креп 
>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велик 
лашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и о 
 Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији 
у се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi 
{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја на 
 мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промиш 
 вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одли 
сне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па и З 
лике воштане свијеће; над сандуком виси бронзани полијелеј са 6 кандила која покривају стаклене 
јере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије д 
 да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-Пашин 
p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да чо 
тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде у 
ски, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351 
 увијек насмијаних очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, 
ти колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљени 
 мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаник 
о је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљених тилућа 
13" /> <p>То пољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повил 
овора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Француз 
ства између два братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредн 
гао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин л 
р тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу је 
ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, или  
емо хришћанском вјером и црквом.</p> <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик 
вља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не бу 
рпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без 
ском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у битци <pb n="164" /> на Велблужд 
 никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срб 
људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми  
Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у П 
 казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ћ 
олико страховита, колико опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже! 
 прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспин 
te> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српском јез 
мо Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа,  
диста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Послије  
 или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није сас 
о најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, своје  
и ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу 
наду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стоти 
153" /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-А 
</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:< 
ко, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену  
 ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главарима? 
азиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> 
>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бране 
ш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин о 
о ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин. 
 пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> < 
оружје! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: —  
ли ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
и дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вече 
лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени кам 
i>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда н 
 и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?... 
ду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће  
а несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрч 
 срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух и 
 <p>— Познато је, одговори Никола: — да будућност сваком народу највише стоји до самога њега; с 
историју балканских народа, и за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да  
ницу, хоћемо да изгубимо своју свијетлу будућност, хоћемо драговољно да постанемо робље новим з 
ће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> <p>— Познато је, одговори Ни 
висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и  
, да ће је оборити неколико биоградских букварова и читанака?....</p> <pb n="211" /> <p>— Ти, р 
ре много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора 
 је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тог 
е вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпеза 
мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! од 
ке дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје не запазисмо.{ 
увар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и злат 
доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а  
 чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на ка 
длежите у тамници, заборавићете како се буни турска царевина!</p> <pb n="221" /> <p>— Смилуј се 
доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут 
-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада буну босанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљ 
е одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледај 
, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обил 
 малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и... 
 стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше 
 <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с  
пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини  
И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). 
 се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се крећ 
а није на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз 
ли да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Ав 
гу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срба, не 
ји.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за српскога краљевства и царства. 
њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванб 
не од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде Путник“</p> </div> </bo 
> <pb n="93" /> <p>— <hi>За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна  
јој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је теш 
у, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље  
великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а при 
еком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће,  
о у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна 
лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњи 
 чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће м 
адође, тече варошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да 
.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и  
 <p>Стари кајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже р 
ту, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: и 
ошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се мо 
ијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас н 
дници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је ома 
 смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је в 
 честити....</p> <p>— Дишери! проговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље 
 <pb n="221" /> <p>— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} 
!</p> <pb n="220" /> <p>— Аман, честити Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош т 
и они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу 
јежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској  
ко год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не  
..</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели д 
.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управ 
да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме главе, и пр 
p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена 
{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече 
 своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мис 
 је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио т 
 отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Само дви 
да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан р 
ка граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне  
ас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је т 
би, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше  
а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb  
омаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...</p> <milestone unit="su 
</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{ 
Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што в 
 пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="1 
епаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <milestone unit="subS 
јника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Кра 
 диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S 
стави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али 
у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>З 
арода ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију 
е био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Молим пок 
о се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му 
квој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пу 
ињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb 
ди црногорски гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к ц 
у Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јев 
у игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не мож 
он...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну:  
 се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше го 
е и херцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предион 
ноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног одијела, хт 
им у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као ја 
де трговину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васо 
ланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној 
 два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој 
оји и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n="80" />  
вди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се  
p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште на 
сказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусјед 
шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо  
боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на ми 
мо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика је 
 двије године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако ка 
он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима,  
бро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, 
{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Зап 
као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: 
; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући 
, домаћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250 
, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија:  
ебало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n="171"  
мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p>  
до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити ва 
ијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мор 
 не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не  
 Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спус 
му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} 
оворећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докл 
, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим  
 па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се п 
ријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега затвора, оружан као да чувам  
 та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...в 
 дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрић 
о.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово упра 
ли су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и о 
с који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам тур 
.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређен 
јет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве:  
 <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема 
невни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре м 
олац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, 
 па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, 
 у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Ц 
аково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву 
аке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу  
ака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше дост 
ца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан  
лико чађавих турских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове  
 је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за  
 војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравају <pb n="161" /> да рије 
утовали смо којекаких 18 часова.</p> <p>Варош Приштина може од узети као средина Старој Србији. 
њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку, одг 
е Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обо 
ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ствар.</p> 
азгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: кој 
, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{ 
роду својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима  
н.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту св 
срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на с 
анио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мје 
године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p 
ови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове члан 
к на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p>  
ијеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто  
, око које се, послије, начинила читава варошица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећанцима. 
кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту н 
>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, посредница трговини између Скадра и Црне Горе 
вићима.</p> <p> <hi>Андријевица</hi> је варошица нова, постала највише са границе турско-црного 
"subSection" /> <p>Цетињски Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињског 
нашњој пријестоници црногорској.</p> <p>Варошица Цетиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнеже 
 пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана у 
ам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати ш 
, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, кад с 
о што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву  
ати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, н 
ћи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос в 
на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stranice 225-234 u o 
/p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S 
? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје  
о, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав ст 
итара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Ре 
лизу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањск 
иде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред п 
у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па 
 од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује  
д морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да  
укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни жив 
огорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчм 
ба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијеп 
p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест годин 
 ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на С 
ву молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l>  
 ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p 
х под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Острошког.{S} Два су острошка манастира:{S} До 
а у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; 
њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долази многи свијет.</p 
илог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у о 
вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, 
; она преживљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове 
једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани 
 спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <pb n= 
 што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, били сам 
порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да траж 
дријевицу, пошљедње црногорско мјесто у Васојевићима.</p> <p> <hi>Андријевица</hi> је варошица  
тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству 
S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама босанских младића.{ 
ве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S 
а а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж 
ријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по ма 
е пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже  
и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави 
ремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си  
тохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вече 
 славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; српск 
“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из његовога пера иза 
јеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њ 
ице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, н 
вши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, прав 
раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p> 
абљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи дост 
а врата, видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо  
сталим-задругарима.{S} Одмах подстакоше ватру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо на 
нудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; ал 
сле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана с 
а....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p 
едајући на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то оба 
јвеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто са 
у је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, чест 
о да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у  
ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само так 
ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уред 
n xml:lang="tr-Cyrl">Ла еилалах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах! 
и.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пр 
еке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском стра 
рбији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <p 
т: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега ве 
а им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки  
се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ва 
нову <pb n="191" /> десну, па нас, тако везане, предадоше једном суварији, да нас тјера пак у П 
ад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="191" /> десну 
32" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? 
м друговима, и погледајући на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигери 
Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнич 
рбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срд 
му.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир Мехмед-Соколовић (1546 —1579), Србин родом, толик 
е с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући 
а Подгоричанин, <pb n="133" /> махнувши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгори 
и.{S} Стеван, у битци <pb n="164" /> на Велблужду (Ћостендилу) надби Мијаила који, изгубивши би 
ћи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, да диг 
 у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <miles 
на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кр 
о, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по 
"74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршев 
> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“,  
 /> чија је управо Македонија?{S} Турци веле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Је 
свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрз 
е толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у пр 
жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња,  
S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су  
-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, 
 се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони 
а још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да вид 
из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми. 
ио владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту пр 
љо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коњ 
>— Ја веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, ал 
ба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човје 
 та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немо 
ежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у 
</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера 
за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешња 
ски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити з 
p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево  
ам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је  
урчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије,  
ица.</p> <p>— Да нијеси кога задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озг 
рт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а ка 
 <p>— Немојте, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Му 
 И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје 
и на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-аха 
Нејма пријеваре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на к 
 као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога  
Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред  
мета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чу 
{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић  
ару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од земље за два метра од прил 
а, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама д 
лаве, на малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена ч 
еђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена тврдом о 
 из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на ве 
<p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi 
ега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дје 
тигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом. 
 Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад ра 
} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> других јада, с 
дговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не  
ан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи  
} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколике јевропске држав 
Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над сандуком виси бронзани поли 
 из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи, измириш 
дним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с 
еђу радинима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар шт 
да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни човјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>—  
 какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођит 
и.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p 
оду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и че 
о да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духо 
го туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир Мехмед-Соколовић (1546 —1579), Србин родом 
ије тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умиј 
лака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо 
<p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело  
 народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права н 
градом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат (тријем), који ј 
 брат Стевана Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне дру 
 могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева ка 
 празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велик 
 добра, додаде Никодим: — одавно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али  
готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве заборав 
родати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрь 
алеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо ти 
наћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разговара 
31) иђаше с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приб 
>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан,  
у све њихове разлике врло малецне према великој слици њихове једнине.{S} Ето погледајте одавдје 
 прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни слу 
 има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у  
ето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Брину 
де, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} Против својега обичаја, сједе и <pb 
љем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l 
ам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом: <pb n="46" /> свега имаше, 
днога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуш 
глади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се  
Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не с 
 два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола 
врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, ви 
дња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се 
238" /> <p>— Срби ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени 
пама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста  
астао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мел 
а за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помиј 
пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у вели 
преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него с 
у, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Ту 
нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца  
 од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми 
бичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, и за сва 
>Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb n="246" /> пр 
и тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, гос 
оше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпосл 
} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један 
Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија 
водовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотворога неба гдје 
 гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слуга и  
итати:</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</ 
писа <hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви,  
 Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нам 
p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Б 
слије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје б 
особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу би 
ву.</p> <p>— Четири стотине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима с 
ци у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дје 
ни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији; <pb n 
чин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро 
 се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине,  
а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као сније 
е уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, и 
бље новим завојевачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Б 
еки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико дана, чује Омер да  
Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити 
p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кр 
јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, 
 Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Дес 
ало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једног 
ће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска границ 
ути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земљ 
о грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" /> од препредене 
и не смију свађати око једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, н 
од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији Турци, ни по 
одао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не з 
е помињати ситнијих беспутности које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу  
 им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су 
 вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на  
 и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос. 
јим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чо 
лаву, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаут 
аје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наста 
ега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пун 
 на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са сви 
екад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, отк 
ови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, ни краја,  
ски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</ 
овима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>православни попа</ 
 очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: мо 
ај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, г 
и су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и  
> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да б 
 један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче 
 пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао с 
у мене <pb n="118" /> српскога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и ду 
чепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не уми 
нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому као год  
арем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне 
ући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске старјешине, од  
ким и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотв 
 са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хо 
 у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан 
тио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији 
 цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они пам 
нике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред 
 веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <milestone uni 
игдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали с 
далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су б 
ма дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n="118" /> српскога чувст 
 каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће 
е смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокрилати Серафим пред пријестолом Бога на вис 
subSection" /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам уста 
жавну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не см 
ети, па напливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на 
ружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти мате 
ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у тр 
вди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо  
lestone unit="subSection" /> <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и 
а, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја  
ти, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, да постави нову границу изме 
ћ, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци аши 
ушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— 
варију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сјед 
еун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред 
риједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљ 
ва рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаш 
, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусура 
ржали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може  
рке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> <p 
 прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . .</p> <m 
чиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имат 
 слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скр 
мљака!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред д 
ије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>В 
 мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад  
мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— О 
ули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> 
е овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одг 
 звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мј 
 вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Ср 
>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — 
им шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по некол 
p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ј 
/p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, д 
ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замил 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</ 
и овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S}  
hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мањ 
и бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај поче 
о да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједи 
славном свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="122" /> знао је много-виш 
у своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S}  
.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга  
 И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свак 
дгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црн 
 не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p 
 Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мје 
и, не могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Остро 
д њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p> <pb n="16" /> <p>Послије хоџе д 
ан је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од  
дим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p> < 
 манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S 
е био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињ 
<p>Старац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особ 
 управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је,  
ју, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и сувар 
ле и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бија 
вата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао 
ац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за ста 
аве стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра ка 
/p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети В 
lestone unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да 
 unit="subSection" /> <p>Једнога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и С 
оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још 
вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S 
говому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за з 
{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очим 
лушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се јез 
госмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија то 
гу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био вл 
lestone unit="subSection" /> <p>Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у 
lestone unit="subSection" /> <p>Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви дру 
и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одмори 
де и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене 
оди да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ бу 
ече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напр 
ер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним стварима.{S} Гра 
о намјестисмо према ватри....</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живо 
е из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријез 
аш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром напојницом, на ту причу не ре 
нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> <m 
иша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше 
у да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, докле 
{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симе 
тиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам  
рче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> <p>— Како се раш 
 послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заб 
> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, 
еро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што  
аки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега д 
и сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо жи 
ногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се 
е вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што 
а српске страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово дог 
нувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас 
на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо 
зати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, 
мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Посли 
мози Бог! викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац испред куће.</p> <p>— Јесте л 
 Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товар 
 рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их 
скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док 
дол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Па 
ени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; они  
т, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар:  
 уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговор 
кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уво 
по настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћут 
ци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија По 
питаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским слови 
ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се по 
{S} Биће....</p> <pb n="82" /> <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, у 
лтана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5" /> који је онда држао цареву ст 
ћи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетано 
е а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...< 
ругар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим 
 страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други 
о, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хам 
итати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари про 
једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје 
 говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског 
 <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом: <pb n="46"  
телу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</ 
рујаше оваква пјесмица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу с 
ру, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агниј 
лер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не мо 
са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: 
 то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...</p> <milest 
 и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што  
 чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога ти 
/> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, н 
војка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно 
нда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки ду 
ицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перја 
<p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> 
дје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита 
слушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпр 
та иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклоп 
ругим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или н 
 <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агни 
само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност св 
т много пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него пра 
се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно 
ече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим 
ећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за с 
е бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма 
<p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако  
p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— Ко 
еку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини п 
p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и пос 
.</p> <p>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" 
одних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, М 
рца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био 
аших многих разговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом не 
никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи  
ам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала 
 долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у  
ма.{S} Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је 
 и заједничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих племена 
 говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само в 
 Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечанска т 
свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</hi>“!...</p> <milest 
.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показива 
вакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много путов 
су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb 
 се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Му 
одара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну ку 
кој историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>При 
хову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да  
е доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био ско 
с и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људма, а  
<p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну 
емо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јунач 
 ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи 
; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каме 
ам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о 
босанских племића.</p> <p>У овој служби видио сам: колико страховита, колико опасна може да буд 
и му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ови 
љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чин 
настира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за сп 
S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} 
ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прегазивш 
 и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не ре 
{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замило 
ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S 
 порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на оч 
 млада ортака: <hi>Момир <pb n="264" /> Видић</hi> и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошља 
i>„Показатељ овога свједочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, за 
аги побратиме, да овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и 
> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тје 
јелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам при 
рзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!. 
 огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, д 
му се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпез 
умљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница да 
и своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљ 
о скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S}  
 осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Ни 
кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јак 
рану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у  
ло из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па  
них Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери!  
{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском з 
ац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо  
 да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, н 
бори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те  
 ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше доба 
ћер тако затворио <pb n="37" /> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с  
о.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и  
деницу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну долину 
} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђен 
ег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, м 
p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S 
стасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао по 
некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима, ево ов 
се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, ни 
дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни  
ешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смок 
аво, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи д 
мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изи 
ване! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</ 
ако он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се вр 
ругим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <h 
роде и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> 
а нас пријатељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанство из међународних од 
и у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ха 
раго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мј 
а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!< 
су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бе 
.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, 
нији памећу, богатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас,  
ош врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога о 
који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послије свега то 
202" /> <p>Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Сувариј 
ју к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични  
 другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је п 
 Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, пот 
стисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије 
 unit="subSection" /> <pb n="258" /> <p>Видојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S}  
ком клетвом, својим очним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти < 
љео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} 
од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone u 
у готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су с 
/p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки ч 
ла свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности как 
же се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пр 
и су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју р 
амију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! ре 
вјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угледавши дома 
 се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да  
и вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Мит 
о уздахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу  
ече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби 
а:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у 
ругојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад б 
а!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот пој 
 је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; била је мудриј 
собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Виз 
тинском, туђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Ри 
Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику словенском, који  
 већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше  
оје су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим 
справе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина  
.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видј 
S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, поса 
уже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом прилико 
мучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне би 
знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је  
један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш из тога крв 
 се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да 
ла: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на име одо 
о један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло о 
о је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији; <pb n="237" /> а онамо даље, в 
ође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата,  
} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим  
>Господе помилуј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; а 
Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуца 
свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме 
оша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч  
имо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац 
ас, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојни 
ед кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека  
о <hi>једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, прима 
о сједјели; али пратилац наш (суварија) викну:</p> <p>— Трговци путници, не оклијевајте; ово је 
 духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће  
 а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?< 
тули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолимо!</hi>< 
атку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалу 
е.</p> <p>Суварија, угледавши домаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> <p>— Јерем 
бог сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватови! < 
нија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у 
киде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господар 
говарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао  
вице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi>Форверц</hi> (напријед)!</p> <p>Вој 
 /> к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! одговор 
ата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="tr-Cyrl">Вуру 
 нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бог помо 
Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу плив 
че Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемогао: — Омере, дије 
једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си  
 понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, д 
вно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доб 
о вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему дом 
 ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n=" 
овца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" / 
абаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се вл 
 Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аган 
а је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, с 
нито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још да 
ећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали  
под карауле која се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једно 
аоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут к 
<p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С 
оца?</p> <pb n="207" /> <p>— О зидовима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лије 
 се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече 
е му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S}  
је велике воштане свијеће; над сандуком виси бронзани полијелеј са 6 кандила која покривају ста 
S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; т 
рилати Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир св 
притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну п 
ну Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руко 
бије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук 
> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњ 
 у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{ 
и?</p> <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, из 
 <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S}  
<p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијаних очију; малих, та 
и све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше ј 
ску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега затвора, оружан 
it="subSection" /> <p>У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош 
 језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе  
ли су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и н 
 од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по  
 једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута го 
 у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, на пл 
е за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута застава, којој тегли сваки, који је жуда 
 сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлост 
!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала ок 
призренске планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распо 
 буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је насл 
устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз редове бораца, Му 
нам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз плани 
то је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјерава 
831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-П 
гре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прили 
то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао  
 га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде! 
трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, 
ом на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свиј 
 кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да  
Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи: 
ом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оруж 
еднице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу д 
адо сносио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <milestone uni 
.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него 
ца Србији; <pb n="237" /> а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гд 
бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Ц 
једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости 
оје напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане  
исоко над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама,  
рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О ње 
овјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он: — али су ли 
рачанице, како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је вид 
 гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружиц 
муче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у свој 
 и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, 
а.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone unit="subSect 
ога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по зем 
/> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, т 
зговарати, пазећи ипак да један другоме више казујемо оком него језиком.</p> <p>Идући тако, пре 
 Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> 
у, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпос 
јеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> <pb n="90" /> <p>— Добро дошао, си 
сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте 
без карте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За 
По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својем 
 у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у 
о преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су ј 
ијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него што смо табали суви 
ликом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети  
у.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечан 
ост.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали,  
а суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се 
 <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад  
еволвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговач 
: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, про 
 глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и с 
манастире, <pb n="122" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли  
29. била, српска штампарија), па на <hi>Вишеград</hi>, <hi>Рогачицу</hi> и <hi>Љубовиђу</hi> пр 
путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромашио, да ид 
:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С на 
 каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запази 
овима, ево ову молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и  
међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, бр 
брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чуд 
ити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него 
ере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли споп 
 Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а  
м добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичити!</p> <milestone unit="subSection" / 
: како <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војн 
ви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би на 
Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и с 
им: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити  
} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закун 
 узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; а 
ас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти ј 
 упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и затирала к 
отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса,  
 знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> </quote> <milestone unit="subSecti 
ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слуш 
али само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и п 
е војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године  
двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} 
 као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјер 
ихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по не 
тио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети 
ао што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n= 
ваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, њег 
знатих служитеља Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила....</p> <pb  
ла, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људ 
 учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они називали!...</p> <milest 
Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих 
ро: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухаме 
!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вј 
 се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> прво мјесто <hi 
разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала,  
аставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S}  
рби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаст 
е улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Л 
иван: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него 
да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују од и 
чили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех 
даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровањ 
је Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао л 
амедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да с 
Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговара 
и и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе 
га <pb n="18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су о 
чем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо св 
ријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народност своју.{S} П 
јери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти 
дговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно  
еђати насртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под он 
езику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећ 
својише их.{S} И Турци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у 
ва Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем  
> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и  
 ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, пр 
и!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, т 
 зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Т 
 земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџб 
 У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину свој 
 тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и к 
 убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом,  
="subSection" /> <p>Захваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb 
 unit="subSection" /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја зах 
 добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удруж 
едо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице за 
у бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје бл 
..{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровање!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По 
е гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни пог 
поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па  
 и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну Босну и к 
з, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свје 
р, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p>  
 вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: 
 страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на к 
земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, 
ша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p> <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македони 
о границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишља 
 народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не дво 
ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој 
 помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православнога 
сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина 
 ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Герва 
неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он 
да оставимо сваком <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источн 
 живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да ч 
 братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</ 
славу,</l> <l>Стару славу, прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина 
рија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија 
их, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, 
оганац, Радојица Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ето как 
и ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу д 
ћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и 
о разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече П 
 сваком <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин 
ојој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе 
о, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, 
бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је 
та добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана < 
на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у 
оз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остав 
до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми с 
lestone unit="subSection" /> <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разгов 
ородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим  
 ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош. 
стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} 
рпске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по 
ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила 
а чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босн 
овала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је н 
гнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим по 
весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају мл 
 се са свим онако како <pb n="26" /> се владају младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме 
о-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благо 
 није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околин 
е учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p> 
ело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Саве....</p> <milestone unit="s 
ник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске си 
 језику словенском (глагољашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, виде 
и у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да може стаду своме служити мису и на је 
већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има  
јој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио 
 два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је  
лаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, реч 
ећ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти;  
прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p> <pb n="173" /> <p 
ћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси доба 
ем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да 
штено извршити своју дужност.{S} Турска власт није ништа учинила да његове <pb n="186" /> убилц 
Мене сада, вели духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каж 
породице, само потурчене.</p> <p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад до 
тпор Бошњака Турака против окупације, и власт аустриска, <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе 
х, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промиј 
0, савлада буну босанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла 
у!...</p> <p>У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S 
188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p> <p>И с 
" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се 
 не умије да се устави на граници своје власти; као што ни трговац не може да стане на правој м 
ни, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може б 
ијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да 
ао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, уз 
еђу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" / 
, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка 
> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А ку 
један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој друга 
га Турчина Травничанина.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то с 
кну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p> 
 страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата  
и и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикн 
ћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер о 
ено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} С 
здраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе 
аш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! одговори Омер: — 
и су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштво 
и: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, богатији искуством — ласно ви 
јатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих ја 
м добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ 
ан мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Св 
од Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том 
ави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb  
о!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас  
ко минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али мор 
ока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уст 
послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који 
атрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје 
јој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо во 
м, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; 
у!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему 
у, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је 
е тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко прагова, као да се каке ха 
а наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе сво 
 ти познајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја з 
.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни  
 дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оно 
шкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на тр 
 све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека  
 планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} М 
распознасмо: како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој  
 у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра 
 киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи 
 брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</ 
ику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама  
муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су ж 
ку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком 
бјесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S 
е, начинила читава варошица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то ш 
 поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хв 
, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамет 
ни.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама преко рије 
но уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му 
пријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb n="104" /> или к 
дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p>  
шан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа  
ебеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је 
е црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, 
У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико љ 
у десно смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али  
 Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља. 
ршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се 
и Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести 
јесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргил 
икодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> 
 се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусло 
већа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови  
својој, сишао низ <pb n="49" /> градину води на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дла 
е нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он  
е као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} По 
зати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чек 
утјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким у 
тница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, а 
угумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> 
ва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугум 
гара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi 
чила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други б 
рини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Оме 
раха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску границу и српску страж 
е скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се 
 нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је ни 
а Самарија. <hi>Муфтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Прол 
го се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никак 
бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi 
 пријеваре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак  
 кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p>  
ђа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарског 
 наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако 
<pb n="134" /> <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p>  
ји и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о к 
 с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> 
>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту својега рођ 
 оружје и муницију.{S} У таким нападима војни команданти су имали заповијест, да се не бију с А 
д мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни човјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— Бадава! 
ој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме  
људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и 
ре разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Треб 
 се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> 
ланинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа не 
заматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџакови 
} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 7 
{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Омере, лије 
р одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступи 
{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у  
оји Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, 
ати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не 
нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли,  
 имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p 
е сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</ 
зва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их 
лове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници претресоше <hi>све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, г 
што што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} 
ликог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући се Косову, на глас пјевали:</p> < 
.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута п 
ве бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Х 
p>— <hi>Форверц</hi> (напријед)!</p> <p>Војници наступише; Турчина ухватише и склонише; врата и 
мом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами П 
 у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђ 
иставивши два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док  
тавише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; с 
још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n="189" /> униформу, као и друге паше ђене 
јена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је  
вик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> куда војска прође! </hi> Али два (случаја морам испричати.{S 
јест.{S} Испосник, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само пре 
један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> 
чувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Го 
ла 1595, Синан-Паша, заповједник турске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег једновјер 
 Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи 
снику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испосн 
и-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су ње 
ека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} 
ој Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> пашом.{S} Пос 
 <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Мо 
 не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољ 
 прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек по 
, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и 
нао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна шт 
 То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањск 
крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та борба престане, престаћ 
х, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије тога, чув 
 поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су 
ренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком 
 сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Сврши 
да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да 
ије, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака от 
а бегово оружје! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вел 
Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у 
 годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г.  
се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд д 
 исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе"  
; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{ 
} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиљ 
давдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим 
Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао  
бро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, трен 
есту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере 
откресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци 
вши два прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам  
утака одмора вратише нам <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> 
аше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита м 
S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке 
тавити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца с 
ут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milestone uni 
аве и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над сандуком виси бронзани полијелеј с 
 три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамај 
 видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто  
једну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љет 
ек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окри 
вљењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан потвр 
у хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо  
ни и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни з 
> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом 
 постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи ви 
 ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мисл 
 Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију. 
звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крча 
наступише; Турчина ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих,  
е не може држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> 
/p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше рас 
на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, кој 
гом исповједити своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред 
смо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за св 
ађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава  
вједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и хран 
а и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз к 
хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мр 
вата 35 бегова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па 
>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p 
је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S 
илику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, 
кали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рај 
који држи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у 
кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци н 
, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“,  
 пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем 
не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда та 
чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи  
лој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован 
уди Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, доп 
кве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике пра 
или сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игу 
а иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то  
и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи. 
е коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше 
ти, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:< 
.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путова 
свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин 
 бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју к 
 као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кан 
...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше 
еније, које сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамиј 
<p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, ок 
о сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријарши 
у, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Те 
који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу  
 врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који  
без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} О 
до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика  
и Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми  
ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Ник 
ника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Н 
аш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <milestone un 
е ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе  
себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту 
анина свога побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свј 
а је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" 
 и ја!</p> <p>Неколико тренутака одмора вратише нам <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И п 
ва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто.</p> <milestone unit="sub 
ожете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту  
!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици 
ходио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за свој 
Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољ 
о без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што 
ом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако 
арања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врата,  
јепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе 
/p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповједник турске 
е врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S}  
јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и он 
 преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај 
{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Пор 
из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова про 
се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека баб 
 из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, 
аздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi 
 православних које су грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари за 
сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у варош 
дје год нађемо ракије.{S} Послије неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи ми 
на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу два млада ортака: <hi> 
ет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и пре 
ућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишљање!...</p> <milestone unit="sub 
, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати 
у среском!</p> <p>Та заповијест, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агниј 
, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напрет 
свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шт 
ворити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што год из наших многих разгово 
акама, да нас пријатељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанство из међунар 
осиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p 
е ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге 
, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у је 
ки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам жури 
ли су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових м 
јега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађе 
хова, имајући интереса <pb n="34" /> не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по  
ех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> <pb n="43" 
е к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> 
<p>У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред јед 
, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, н 
ве гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то д 
у, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да до 
очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S}  
ко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијес 
еспота.</p> <pb n="79" /> <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњаци 
сјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проу 
је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Остали су јој готово са 
, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било  
ци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} 
о 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила на св 
milestone unit="subSection" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег б 
ује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много 
и као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за српск 
е недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи па 
 у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколики 
младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад 
е нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко планине; спустисмо  
гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепенку,  
 упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јављ 
ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту,  
акав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељ 
:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb n="74" /> чуо д 
ђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су  
овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi 
д оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима.{S} Ова 
 вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровање!...</p> <milestone unit="subSection"  
ана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје  
, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Распитујући, н 
 шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </div> <pb 
бишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препл 
је је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се 
 да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали с 
мах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише  
ивши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У т 
нија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, н 
дим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по правосл 
; <pb n="147" /> као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско в 
ва ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и 
га даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; 
ориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и нем 
уни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, честити....</p> <p 
још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према великој слици њихове једнине.{S} Ето 
 је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком < 
ваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’! 
иоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо оти 
 пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био  
де и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад исприч 
 се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{ 
узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S 
 врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем  
 на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старј 
ородица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна п 
 Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха толик 
сто путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо:</p>  
у тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> <p>— <foreign xml:lang="t 
p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку шт 
за-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>Приписујући ову сво 
:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, с 
ићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе  
и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворено ве 
у немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И пре 
а је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одм 
 кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone 
огорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и ја 
много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако руж 
 с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} О 
иске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене људе, ко 
 дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; м 
мо између двије турске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији чес 
Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, весе 
е то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога 
су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> <p>У  
 су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи 
ну <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он:  
и лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више 
кшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пу 
> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће к 
е расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући. 
 врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> 
наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за м 
а сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али пону 
 је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Ср 
вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту мук 
ама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Ха 
а: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник  
 и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној управи; а некад је била покретач свем 
а, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај су 
а у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост 
ак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјер 
егове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треб 
тати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да ос 
 С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лије 
ијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села 
 ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi 
е дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Дубровчанима; < 
з наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то < 
50" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјет 
додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци припознају  
оја је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, д 
 припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>—  
ратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом 
еђу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља  
ика!... “</p> <p>По свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао  
 спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да може стаду с 
којима се обично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе,  
p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава нар 
рци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек код св 
 режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, 
им, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљ 
/p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној  
лозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близу лијепога Дубровника.{S} У ово 
b n="117" /> <p>О својему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њ 
рема благослову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народнос 
ци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајући грађевинске облике овој старој цркв 
одовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју сва 
hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјес 
p> <p>— <hi><foreign xml:lang="tr-Cyrl">Вурун Падишах хаинлари</foreign>! (Удрите цареве издаји 
ичао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, не 
то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад  
 било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Нек 
он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас 
сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плав 
себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Живан м 
кну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док  
а Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени 
и уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше 
 војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, 
 њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше ра 
но г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chapter" 
раво гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову ку 
дје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челеби 
ign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </d 
, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе  
их се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у вој 
 од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p 
 Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих с 
 па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по 
 својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ т 
осподара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну 
{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и  
тим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минута в 
Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој н 
изрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша 
бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: ум 
тац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турак 
екаоницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Тур 
ијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови т 
та доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мј 
рпској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p> 
ове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мај 
 постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Па 
{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб 
>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што  
 Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павл 
p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру,  
а је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, 
дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате! 
 у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врат 
дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досе 
е, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил- 
па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Ка 
боље оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише на 
“</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше 
вића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако  
студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, 
извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да 
улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори Петрон 
како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, о 
<p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p 
јући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из 
е да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он завр 
ада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Х 
носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздра 
не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с  
о својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигур 
трча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S}  
 ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени с 
 му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Ц 
вори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Б 
 Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb n="138" /> па н 
 и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутр 
онуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или  
ина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико 
гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе! 
е и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буд 
и спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше 
а, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <milestone unit=" 
} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза 
д саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се  
ubSection" /> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у 
том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, шт 
а и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, 
 Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега ра 
е и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p> 
не? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина< 
ашан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да г 
="193" /> Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ки 
ано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели о 
ло Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас и 
а.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана 
тинске побједе.{S} Црногорци, не могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, 
ије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за гр 
 су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку 
ревеликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом,  
и воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} 
д-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед ст 
ест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно 
ми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ћ 
њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник ц 
ћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвор 
 оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заигра 
ен у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску 
о се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут  
енгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао бијесн 
ребало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, 
а, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на с 
шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, 
, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, 
нске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика не 
ову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилиј 
ати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише < 
гарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком  
 од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа својим крупним, неситим очима, осмијехну се, 
ладика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} 
 <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом,  
 <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> д 
мо једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; ал 
 својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би с 
ам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору,  
 је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светите 
ичу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама 
а.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну ка 
 само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина —  
т, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, 
/p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разлом 
га уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> 
то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклања 
зо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за 
Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Ист 
е то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше  
, противни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, 
<p>Увријебавши домаћина на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p 
page"> <p>2-га КЊИГА КОЛАРЧЕВОГ ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛ 
xt> <front> <div type="titlepage"> <p>2-га КЊИГА КОЛАРЧЕВОГ ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> 
С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово ди 
 су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући а 
и су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топ 
 друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мје 
ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 
— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати  
 својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас 
ијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</p> <milesto 
гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у 
 живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешт 
Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијун 
о ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, 
тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при сам 
 незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од 
и пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точка  
 <p>По недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше до 
 Царско-Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги поб 
ај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нар 
твор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми 
шћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родо 
јера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих  
на), у ђаковачком округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју  
је су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највиш 
ња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше  
, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуч 
 n="138" /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову < 
стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас с 
S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло л 
ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskoč 
ије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема и 
намо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште 
:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је 
pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, с 
ру, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица  
е једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празн 
ањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S 
тра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико  
тећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не  
о сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је поче 
!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјеши 
вши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне 
оја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско 
ћава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, 
 Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру 
у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још нео 
(пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког времена, понуд 
ом је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје 
и пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјево 
, Брдарева, и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миље 
а.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пр 
ад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске кру 
 скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косиј 
 и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На  
расни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита  
ио суварија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p 
јела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом 
ним, сјајним сводовима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — ш 
јасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш 
ошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> 
коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше как 
ци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? одговарах 
, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће с 
зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у 
олумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта 
 што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пу 
е, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Теш 
P18860_C2"> <head>II</head> <head>Ондје гдје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојник 
 Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Гово 
, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, н 
и ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над 
ри, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су и 
 рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p 
хата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> 
<p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сј 
а једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Па 
мати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То пољи 
а изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Претресош 
 <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, српска штампарија), па на <hi>Више 
онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјес 
дицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер  
, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, те 
ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— 
у, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <hi>„За м 
на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Кокановић</hi> </p> <p> <hi>игуман“</hi>- с.  
 ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму,  
ога Дубровника!... “</p> <p>По свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију 
ника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију.</p> <pb n="117" /> <p>О својему родном мјест 
већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, 
екине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; јо 
нас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; про 
} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арн 
 тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и  
е главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасоше 
а добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковач 
 додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њ 
 каке поруке из Србије донио арнаутским главарима?</p> <pb n="187" /> <p>Калуђер ово доврши, а  
 који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле са 
} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Мил 
Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо  
аже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају 
ја и кајмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Вали 
апред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свије 
<p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одма 
 Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> 
орац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни с 
пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што год из наших  
покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијена је велика бијела  
ропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на 
су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша 
ослије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини у 
, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дуга 
но, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком < 
ривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пас 
i>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка по 
једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је  
или прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор л 
 води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест 
е види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих племена на Балканском Полуострву, упитаће Жив 
Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Ч 
рочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <mil 
ена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S}  
јеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с  
Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи  
дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Ф 
 који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђак 
 из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и  
n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косовски би 
нути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> 
рали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали са 
 градину води на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и 
ме служити мису и на језику словенском (глагољашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што ј 
ира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па наст 
и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук,  
и у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти за 
 брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> < 
 кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што 
ови војници, приближујући се Косову, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову 
ђујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића- 
 уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе на 
оји налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајт 
ошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји А 
и?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> < 
гнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне ље 
.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије тога, ижљубисмо се  
уги дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чуди 
и према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чуди 
ерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет ја 
ругих?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке 
ло, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се п 
који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благородному Господину, Царско-Отоманско 
елој овој приповијетци.</p> <p>Писмо то гласи:</p> <p>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам ст 
 ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, уз 
вјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p> 
д их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Се 
анемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} Овијех  
!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На 
у (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејм 
ше.</p> <p>„Други се народи диче својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n="120"  
ријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су с 
ину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> <p>— <foreign xml:lang="tr-Cyr 
 неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, бирзема 
 дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека 
 Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград,  
/p> <p>— Оженио? упита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би о 
.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{ 
ега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега 
за, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</p>  
 бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико 
ава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак  
исах <hi>турским словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, шт 
вољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је 
танио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије  
кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и п 
ухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је посл 
ворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома из 
а, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тиши 
а <pb n="63" /> својим зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђ 
арте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе 
 — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао 
ећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" 
адовољан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p 
 другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом 
зне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар. 
на, која <pb n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, р 
 и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, р 
говор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова,  
блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни  
рцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Г 
овао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника и 
 низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле н 
{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, н 
гледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре 
осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— Прије  
 докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: —  
е не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом  
 <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени та 
а му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака 
и Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом другова хода 
лом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S}  
.{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол,  
ра, него и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко <pb n="39" /> овога младића Мусломани 
д нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су 
 и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих 
 се као крвници; Православни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вје 
јецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ! 
.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S 
тати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> 
ницу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало 
прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, ме 
 очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} И 
 <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бр 
вао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу;  
ли брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} 
ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде 
, између краја и краја, између говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Слове 
 и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугар 
ини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах  
ужје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том суко 
n="9" /> <p>Излазећи из дућана, странци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чудноват човјек!{S 
 Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>—  
и! повика један старији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> < 
усмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на  
ко год сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а  
 завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста 
угом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ 
и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњ 
 сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стуб 
али све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има  
{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ 
</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од 
и одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака ка 
дне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се слуга Божј 
мишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <milestone unit="s 
и, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пј 
ајприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако  
ška u numeraciji) --> <pb n="235" /> <p>Говорећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни  
ранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од р 
 што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кре 
ушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњ 
к веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на 
што Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мисли 
Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему сви 
 <p>О својему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма из 
ољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима ка 
ушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерам 
 за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, правилно  
а, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ри 
од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то ш 
 /> велики војни човјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчи 
 свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завој 
и да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити 
ом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јо 
биљака има више знакова за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији 
 а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу 
</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се необичне грађевинск 
} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и пис 
еком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућани 
м....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога крвавога <pb n="206" / 
ска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> <p>— Аман, 
ијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Ње 
рави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек 
цу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је с 
не поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје по 
123" /> да смо смјели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испри 
бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као д 
и има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да с 
четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мен 
, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човјече?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А 
д да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно м 
, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу ку 
 околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S}  
Травника.{S} Познавши <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како  
е то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом с 
а му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али  
ћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понуди 
о водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама,  
д.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без кар 
ожје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Кокановић</hi> </ 
ле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако 
иша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; 
ло у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало суз 
ни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупан 
) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког времена, понудисмо  
 И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесн 
ди врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? одговараху:</p 
јкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!!  
и градове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упад 
 злобника; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега д 
b n="50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— 
а ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим 
, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празн 
0" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин,  
ете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ником поникоше.</p> <mile 
ив, радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче 
>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита 
мо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини  
 бити од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ј 
вако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом посл 
су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!< 
 да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: к 
акад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем 
— личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S 
дави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с л 
аве.</p> <p>Вриједи испричати макар што год из наших многих разговора, колико тек да се види ка 
апросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима својима дошао дотле, свакад б 
ну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milesto 
онуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у вој 
браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи  
ћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу  
 Васојевићи, до прије неколике десетине година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трп 
е Султанов родослов; забележен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} 
{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитн 
јаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са св 
 да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четво 
молити, нити преварити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете како се буни ту 
даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци 
вор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му  
ластице Дубровчанима; <pb n="209" /> а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћ 
ултанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада буну босанске и херцеговачке власт 
ле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан потврдно повластице граду Кот 
е граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио све раније дарове цркви Хиландару 
ожда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач српских земаља, творац с 
че ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у става 
е, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</note> <note xml:id="SRP18860_N3"> Од Призрена  
у је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета,  
" /> убилце каштигује, него још на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу постави за  
 <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећа зам 
х за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православнога, до године — Католика, а до треће  
 Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</ 
ијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом 
у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., види 
рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запи 
{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог 
наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, 
лика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад и 
 и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> 
.</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис 
а прилику, ове године—Православнога, до године — Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке го 
роз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <ref target="#SRP18860_N2" />, та је црква  
Section" /> <p>Омер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а  
на, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче своји 
тити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</ 
ини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од па 
есму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се  
обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, 
ску из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступамо на земљу зеленију, окићенију; изл 
но неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Да чујем! о 
, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: у 
 у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је  
озору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућ 
е, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Т 
и, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, 
еликом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав г 
ћ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <pb n= 
>— Јунаци Подгоричани, наставља онај из гомиле, намигујући својим друговима, и погледајући на о 
ци, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се за њи 
у хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:</p 
ова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што  
ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљ 
/hi> сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о 
исмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи 
.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гони два <pb n="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше н 
ослије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хриш 
уднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их 
р, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо 
о је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај про 
 ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, српска штампарија),  
нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срб 
херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У  
, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путујете?</ 
тнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који би 
="140" /> <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступамо на зе 
 народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње  
осредница трговини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и д 
стави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђене 
ну Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко 
-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе 
p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 ду 
t="#SRP18860_N1" /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="1 
сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb n="91" /> <p 
то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога поља 
одужава незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде 
Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх  
њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p 
 да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим  
т нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна ки 
шу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му 
ијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, пом 
ратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около 
 ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму 
ути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама 
Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подуп 
е!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, 
лучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од 
се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не  
и бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају п 
 је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су ј 
ам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је ви 
рија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наговарат 
/p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>,  
икшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S 
те да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="169" /> точи, без препреке, у доњи, 
астир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долази  
, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање вла 
у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</p> <milesto 
S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} У 
 на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> < 
уђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем 
управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана  
та желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђа 
1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста доб 
} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у П 
 намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n="190" />  
а усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког вр 
о да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем 
еме арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који л 
, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milestone unit="subSec 
 у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза сл 
да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p 
ривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораш 
/p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз дви 
покорава свакој заповијести овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојз 
е зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> 
, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револвере, в 
споду да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> <p>— <hi>За мир свему свијету 
споду да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и  
споду да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> <pb n="93" /> <p>— <hi>За бла 
ром Господу помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> одазваше се они иза пјевнице.</p> 
тјеше.</p> <p>Задовољан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па  
 и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога  
.</p> <pb n="66" /> <p>— Молим покорно, господине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим с 
еваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезли 
> <p>— Вољан ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница 
 стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господину среском!</p> <p>Та заповијест, у мало времена 
p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благородному Господину, Царско-Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганић 
орничанин Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану  
 видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпези, имати: печења од јагњета сугарета, т 
 користи?</p> <p>— Како год нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ 
свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помил 
>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помил 
тву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор,  
е земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помил 
к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</h 
у дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су спо 
јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета 
вјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> < 
одужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута 
јах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах ускок ме 
или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, ве 
 добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стад 
ли да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, чест 
слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p 
оговорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; По 
вим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Красни 
ише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с  
рац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — никад, одгово 
Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама б 
ка и њиховим невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом в 
97" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, овако необи 
з Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <milestone 
раше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из 
а вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један 
али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто 
с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихв 
Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обз 
д којом се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у је 
алој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у л 
и и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те с 
 и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да  
 Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сје 
тинама босанских младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис,  
 свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих врш 
</hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше  
е и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу ра 
е); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p 
елећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>Приписујући ову своју нову сре 
сто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост 
у.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послиј 
рбију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, или низами, и 
.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућ 
лила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетен 
веносрпско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборавише с 
овали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих 
target="#SRP18860_N3" />; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпи 
у причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају некад  
како не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледа 
 свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле му није дошла у 
: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме 
дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта 
зговарати о Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека по 
једио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <milestone unit="subSection 
е и људско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре он 
ар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се чест 
 не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути напад 
иђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек 
шле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћип 
му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехо 
 брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте о 
у!...</p> <p>Само се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клет 
 и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" / 
оља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има 
 Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли ов 
 у Никшић.</p> <p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi 
ици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјевер 
 и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Диоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло  
оши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана Црнојевића, одак 
ићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној 
ушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања в 
 <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његов 
сједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а  
 Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> < 
лав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља,  
обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:</p> <quote> <l>„Видај 
 у тузи својој, сишао низ <pb n="49" /> градину води на обалу; наслонио сјетну главу своју на с 
19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко в 
згледати стару цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти  
опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: —  
уди; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба н 
ци, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p> 
једорца, који држи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак- 
 1351, Стеван Душан потврдно повластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потв 
 лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију.</p> <pb n="117" /> <p>О свој 
ње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небој 
</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените 
а прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили 
а, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао деча 
есам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, 
ио.</p> <p>Желећи нагледати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо <pb n="163" / 
Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајући грађевинске облике овој старој цркви, казиваше чиме се  
кве.{S} Идући тако лагано, разгледајући грађевину, и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, 
х богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да н 
и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио се је, 
и по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје 
је Трепча <ref target="#SRP18860_N1" /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима. 
, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од  
вални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас л 
Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од потјере, прескочити  
же рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, 
оник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији; <pb n="237" /> а онамо даље, више у дес 
i> је варошица нова, постала највише са границе турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 
и га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете про 
 манастиру у Колашину, близу црногорске границе.{S} Сусједни Црногорци, желећи имати светитеља  
 за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо иш 
зу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре 
еколико другова што смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу с 
ве даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?... 
subSection" /> <p>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници  
ћ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао с 
 пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; као што ни трговац не може да ста 
ула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Су 
/p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетин 
Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Тре 
е, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој 
 састављена и комисија, да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ва 
пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а 
банин, вођ наш, показујући руком српску границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чу 
е уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који уск 
е нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора 
оста разговора о различним стварима.{S} Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у 
p> <p> <hi>игуман“</hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу,  
 да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> <pb 
, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се п 
 и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте д 
уху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, о 
оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем изгобељ 
вати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине Црногораца, вељаше он: 
.</p> <p>Од Приштине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејма више него час  
 разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично пра 
 да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него ш 
ва, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај г 
осла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он 
њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Жив 
 и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, 
>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</ 
и да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Г 
имо, тражећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с 
 дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све 
пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, у 
о људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Вали 
нили.{S} Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је ис 
то искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арн 
оје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француск 
-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини друг 
 на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се 
брази, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло п 
јело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црно 
а ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb n="192" /><hi>Среброгрло</h 
турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Трав 
ош нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај па 
рази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Ба 
мам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— Же 
 и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, гд 
к смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Ар 
, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, 
 добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; х 
де гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан наш 
онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти т 
му били противници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека 
ањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-П 
ски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi> 
и живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито 
амза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а особито гробове толике дјеце 
вити гробове својих; предака, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, пре 
а сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар т 
јесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да с 
соше <hi>све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе зави 
 гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана <pb n="243" /> са снијегом, лил 
у.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио 
: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n="184" /> <p>Му 
 сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, в 
> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго 
у, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је зн 
били човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа ли 
твене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли је ова тајнена  
ло на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а  
ји, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци  
вамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да 
у, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просв 
е у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југо 
 Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се,  
тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јо 
ећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год с 
велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у к 
p> <p>Турићи, преко своје воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да 
не?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па 
ше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође мно 
 војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И 
куством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако 
смо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један А 
аше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихват 
осну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, с 
оз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао,  
, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Бо 
 на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлог 
с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији 
а у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савезу, одвр 
нају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породиц 
је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да  
 велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече  
ли сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да се не  
а дебелим пухором.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у ду 
<hi><foreign xml:lang="de-Cyrl">Дас ист гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. пре 
ци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има н 
 за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пруж 
агорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златн 
} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова и читан 
чекали <pb n="153" /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља помену 
Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и бр 
а вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.< 
је вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње 
нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да памет би 
ли, дотле је већ састављена и комисија, да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p>  
дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срц 
дје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја! 
 А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси 
S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је 
} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли т 
епоручно писмо на беранскога кајмакама, да нас пријатељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то пис 
ност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сад 
ат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици 
ико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана сво 
 <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milestone unit="subSect 
уће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио с 
на и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он  
> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>—  
је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по  
ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" 
 овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир исп 
> <p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан  
 свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере в 
за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по 
 имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га 
м путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растане 
 <p>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бр 
о о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је ве 
је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситни 
дисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најт 
му говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад 
рба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута? 
бин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се била 
мрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту м 
о, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком 
оба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире! 
нога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око п 
арбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од 
 да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гл 
у, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што пр 
p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, да овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, к 
е боље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, 
намо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај 
{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле! 
" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође  
м и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији, а испо 
ни шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје  
олици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за нар 
бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и нео 
 може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви 
p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, а 
 почела наговарати арнаутске поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n 
му отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања 
д Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше ис 
p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се  
 поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb  
ло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, Католика, и Мухамедовца.{S 
ро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> < 
{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али 
тако везане, предадоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p 
иром отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан 
јпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ће 
ице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режа 
а цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем сво 
S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд н 
живамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milesto 
огибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махм 
 ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја  
о Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бије 
јеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа ј 
војих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У м 
 Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} 
; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, с 
ио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, 
ариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих сав 
ћу, богатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве  
 смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољ 
ог одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И к 
тражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету мо 
у у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се 
аута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у  
="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше да 
се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошто нам Валија прес 
 постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће н 
...{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекид 
 и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорит 
жао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи. 
 појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чиб 
-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје  
 — би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Дв 
си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите 
онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Теш 
{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бе 
} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух 
твом, својим очним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>ожен 
 избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама  
је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој п 
 духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p 
рихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господину среском!</p> <p>Т 
у Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну к 
страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало шк 
светитељски; промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови  
о о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао  
> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И о 
старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и цар 
уку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад 
 <p>Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуц 
који, веселник, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш 
 хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо дес 
јестим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минут 
мо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разбе 
 зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља до 
м зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће 
ам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном,  
 причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Хер 
аџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере 
 се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имањ 
јемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајк 
оје село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и пр 
Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путник 
те, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам  
јере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјер 
а се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове. 
шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље 
и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је,  
.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— 
к’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами 
у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
у Призрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, п 
>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуш 
на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <milestone unit="subSection" 
а војни команданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Ар 
анско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраће 
, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у ру 
аве, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, 
вих за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска 
с ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдј 
на: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају у 
јаника у манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјан 
 му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе. 
овац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у  
<p>Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њо 
ремена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се саж 
сову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арн 
с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="subSection" 
дра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и ње 
 да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједло 
ке најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда  
о дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам  
p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, кој 
 и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се ни 
братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p 
ојих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурност 
ега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за  
Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђаков 
 нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одгово 
х, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit= 
је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, 
са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone  
сичком латинском, туђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> на 
на.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још б 
омаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску на 
 њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно  
Стубови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Нем 
санске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке м 
...{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја  
Вулић затражи од својега владике право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском 
 к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Стар 
одитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напиш 
ао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавш 
и, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Б 
, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!< 
ва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два нар 
епо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!.. 
иклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све  
орију: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се ј 
е воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио с 
ли трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој б 
нца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S}  
м каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава),  
а неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужин 
онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћ 
у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао  
а војска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана смотреност онако калуђерски кро 
} Сами Пећани увјеравају <pb n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не по 
ваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дош 
је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с 
спријатељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим говорити и што би се ти 
ци нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас  
оју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> < 
 и другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам 
ације, и власт аустриска, <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{ 
ути овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га св 
м <pb n="23" /> од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образован 
 члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, ка 
е савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедо 
р ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако М 
, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећ 
/p> <p>— Познато је, одговори Никола: — да будућност сваком народу највише стоји до самога њега 
/p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта бу 
p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци  
>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, л 
мија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника про 
 И још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лил 
продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Ал 
штиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с  
тарешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p 
ину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S}  
 Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-П 
овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло 
цнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Да чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије 
— Са свим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p 
препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мех 
аху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, ка 
кака вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде п 
 за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му п 
и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка 
да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј 
ћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије ов 
 <pb n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана ка 
едао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засиј 
p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За шт 
нтерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијес 
pb n="217" /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика из 
ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један наро 
 За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та 
о, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета боса 
јдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не ув 
 хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Ил 
 је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цети 
еликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, укл 
их бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, 
о и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгуб 
, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два  
ера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само  
пска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" / 
 је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу 
воју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку и 
или бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} За 
мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p>  
Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали. 
 вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у  
...</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и са 
 пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само  
необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Теш 
ене.</p> <p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају  
у од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а 
 и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја  
казао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошу 
 тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од стамболских центр 
све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника ник 
год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја  
ост.{S} Турска власт није ништа учинила да његове <pb n="186" /> убилце каштигује, него још на  
 гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бе 
ено платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од велике  
!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <milestone unit="subSectio 
враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је у 
ногорски гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви  
57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као 
ено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком д 
аше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p> 
и мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још 
на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице по 
увши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејм 
она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не р 
p>— Напријед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи  
на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо 
дући тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а пр 
 својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе 
, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, до 
</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио дру 
, једнога лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан  
едећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, 
у жандарску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих босанских племића 
ква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, 
ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да б 
тка, упутити својега <pb n="18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не мо 
<pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S}  
 било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Х 
н, послије малога устезања и изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму 
аве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаш 
 се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: ко 
кому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоће 
аметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олта 
а другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да у 
прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 400 
 <p>Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> офици 
етенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер  
га доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичн 
>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S 
} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ д 
и мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milestone unit="subSection"  
Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу  
 о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био гр 
>У вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендер 
p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити р 
вину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима 
 и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искап 
ера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи  
аре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по 
ретече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се 
вога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што је пропуш 
 сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S 
пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у 
 и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег  
 долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ух 
о него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вел 
м — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на дру 
ти?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу 
у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо о 
е болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Нико 
p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добр 
 пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потре 
ја оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао  
n="239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то  
 измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло те 
ла чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама рак 
се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: 
емените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече  
о сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И та 
: колико страховита, колико опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не усте 
ше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p> 
воје власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су 
 тумарања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се прокрадемо између двије турске карауле, које су в 
евети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не 
/p> <p>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дођ 
сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, 
н отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Ту 
сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових с 
и!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали 
у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То пољице им 
оље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној  
 све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; као што ни тргова 
се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише  
од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као бр 
нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се вара 
и, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо. 
 само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никак 
 Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не 
што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и 
а се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, мо 
абе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претк 
у дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Г 
/> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и  
сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, ве 
ка отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихов 
а; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџ 
 ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао  
ћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да 
 чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље о 
авили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</ 
о својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекне 
! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали  
ш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо  
дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све 
ала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за т 
цима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, 
ад.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња  
у чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин  
она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита  
аље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја. 
 свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широком свијешћу о народној својој једнини:  
тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опаз 
392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хил 
 у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су  
аримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— А 
о познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својо 
 <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеро 
аже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским г 
ни ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закр 
учили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју мо 
памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквиц 
, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо  
ове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега влади 
и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропра 
/> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помо 
о, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад ч 
 њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као  
авши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жен 
ри воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван чов 
азне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже н 
ији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али о 
а прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим су 
ли долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n="190" /> <p>— Чест 
окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више н 
де маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па ст 
ађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <p 
рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или М 
а су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> < 
сији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и  
али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n 
е овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му дон 
сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, н 
снути туђин, а домородни свађачи остаће да криве један другога за своју заједничку лудост и зај 
а истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше свете 
вати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с  
и нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је о 
 unit="subSection" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се  
ризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој ма 
е мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улов 
 к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће те 
њској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, 
отово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Бе 
у чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту сл 
 прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох увер 
стану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари  
 с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави сво 
ћом, која својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељад 
очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја са 
отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа па 
ешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмак 
вали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и г 
рише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Аги 
љедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milestone unit="subSection" />  
одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p> 
p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну: 
и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш 
его час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људ 
стити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на гра 
е било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати 
ве мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик  
та се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква ст 
доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово 
к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир 
путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n=" 
еже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге 
тојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе 
 и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом 
да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа к 
з Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не мо 
рече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који  
за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна 
јеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет 
 да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а 
 му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <milestone unit="sub 
 а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји дру 
 Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S}  
 су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатно 
 је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападим 
јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која 
hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</ 
ваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као шт 
ијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њих 
ене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни прис 
ративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p> 
ној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послиј 
стасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, са 
их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У свој 
а какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се);  
мах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ив 
рили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше 
ју.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се врат 
 да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике! 
ућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчи 
е.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера,  
вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови свој 
та га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле х 
да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у 
его у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша... 
сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежим 
 пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: 
Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, кому ваља да с 
зи-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло 
 што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали по 
 су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једн 
и у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у  
авимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван  
 владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> 
нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бис 
орица заједно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде 
уђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако с 
{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју п 
чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај 
се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Бар 
о јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p> 
, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили:  
ауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушнос 
мници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке по 
вора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добит 
<p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је  
 Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја  
Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не сл 
у и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад ви 
уњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђ 
Плоча</hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати р 
p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>—  
дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеро 
 у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечи 
ко овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све др 
мета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати ње 
скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црно 
молбу...</p> <pb n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми пок 
, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем  
ћа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки љу 
че низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку;  
ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера дру 
ицом, <pb n="197" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојк 
тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћекл 
стима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>правос 
: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призр 
коше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бија 
угом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А ц 
е, <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако  
 јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље 
{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на пов 
ред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у  
а дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> врата  
али, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, 
 му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих ду 
н слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек он 
 те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосм 
 <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је 
 троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали с 
у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p>  
рице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то ди 
ерјаник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у цркв 
ати неке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Хрис 
елећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове сво 
се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ < 
ник исприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разгова 
l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима 
елиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...< 
ре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше 
 Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, ук 
 као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим 
 могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му нап 
рани улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су крој 
— замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њи 
анче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> < 
 преко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали 
ало слободније разговарати, пазећи ипак да један другоме више казујемо оком него језиком.</p> < 
к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p>  
у и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник 
д из наших многих разговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под не 
 рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступи 
а вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава К 
Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишља 
кава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат  
, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле пот 
ба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме. 
е молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала сви 
дом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита 
слије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-П 
 путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На т 
 уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и испр 
 улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној стр 
врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно 
 и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њег 
им у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год наред 
да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама  
смо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођ 
ш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли  
 саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку 
се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику 
ешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, ре 
p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му р 
икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Аг 
оцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и из 
е.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дј 
ругима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Нико 
д и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! 
дњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради к 
.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херц 
рши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да с 
глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрен 
в Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше: 
, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194 
да, које се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, 
нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници н 
његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и  
 један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само 
е тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, на 
ише, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... 
/p> <pb n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се 
ad> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима 
ву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омир 
нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви 
лушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку бр 
ажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми дони 
 сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити стан 
n="201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, 
гом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!.. 
 /> момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>—  
 као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћа 
вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се од 
S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава ј 
а, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спу 
лиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са су 
стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми биј 
 знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и 
м покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је 
намјерници.{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, н 
b n="88" /> својега затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до с 
обу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два б 
 али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао какво 
ицу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али 
 дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то диј 
ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не с 
о; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепан 
м дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипа 
орској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Мана 
Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и свако 
ection" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се 
њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Дес 
ћима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кр 
чех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјел 
 и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљ 
ћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оно 
, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n="80"  
 поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, им 
 су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни чо 
 него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и 
 који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" />  
и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>—  
, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве својега сл 
тарјешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових обли 
смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S 
и, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на гр 
...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <p 
у Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малк 
 то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазн 
 право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од ов 
Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одг 
ојима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са пров 
 стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје ст 
брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у 
редби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака  
лагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти с 
оњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така  
окошари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зграда 
и сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Т 
> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га  
 <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчи 
 доста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима  
ијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа 
Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n= 
не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу  
ама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер,  
ља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игуманова п 
адите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога 
ној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у 
ом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може 
љало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко з 
њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред ст 
ду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: пос 
кога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвено 
ом (глагољашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор  
о загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p> 
или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера у 
?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и  
 приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек ј 
 па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</ 
аку своју мјестимичну особиницу, хоћемо да изгубимо своју свијетлу будућност, хоћемо драговољно 
иру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, 
 већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к друг 
иван смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, бога 
ection" /> <p>Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb  
 се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб  
ини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како го 
вој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву 
о зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не б 
ако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њ 
руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био  
еб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних ље 
 ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћ 
ритисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу  
асош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па од 
 <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо 
бину, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан,  
 синови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми  
су се крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та борба престане, п 
а је, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Пл 
у свијетлу будућност, хоћемо драговољно да постанемо робље новим завојевачима!....</p> <p>— Ја  
о.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћа 
н се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опе 
и тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у т 
 Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела теш 
, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стиг 
својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде 
 си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо 
једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, наст 
оме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност 
ме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркта 
олико год сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; 
<p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Ф 
О, Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, о 
<p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка.... 
једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турск 
 па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет см 
ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга < 
 ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пре 
> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и  
ли је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође 
их.{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он 
{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим 
ме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</p> < 
и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотворог 
олитви разговарају, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно  
 n="260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и ј 
во са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто ре 
м одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он 
 за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> 
а мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> 
 <p> <hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми  
ких плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> 
аче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њ 
е!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докл 
то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три  
другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p 
pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по гов 
.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према великој сли 
{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда  
а ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не п 
 се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него п 
е!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!... 
Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од  
тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорел 
p>Находећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши дома 
ли тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу 
tion" /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло те 
јавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехм 
 одмора вратише нам <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>К 
дар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик  
пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је п 
<p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, моли 
јеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош з 
, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим м 
рибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Та 
 о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, 
а.{S} Познавши <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада 
ја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утвр 
 да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешав 
правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад  
нити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двиј 
>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! 
S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који п 
по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од 
ше у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p>  
са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, п 
уману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр  
узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту оди 
 од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</p> <pb n="219" /> <p 
 на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога О 
че.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза  
тину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а зн 
и, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћив 
За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један 
то ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и  
ицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јави 
дини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно постањ 
ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! 
 треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро 
 а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала с 
а се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти 
предује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> 
ужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> 
 по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак! 
 си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај ча 
игнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе 
„Нек’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо 
 их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари  
р, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада зад 
 се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</hi>“!...< 
смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Оме 
ободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворен 
 првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Ст 
> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и ма 
ли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу  
вно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119" /> философије и из језика 
хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју по 
, припадам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио ка 
амјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна  
н мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се  
p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> < 
еднога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још она 
одине дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Мексели 
 џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> < 
љашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толи 
, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ овога 
ужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, 
идио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> < 
/hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="la"> n 
зи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред гр 
ијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: 
обра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <milestone unit="su 
нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, да нас п 
 хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9  
овац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а о 
гледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Никш 
а домаћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће 
ним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај ма 
а не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p>  
="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту 
зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!... 
ло тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамз 
а.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло посли 
ову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у др 
ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да  
а пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit= 
ј запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој  
члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у 
 једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко  
азде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесно 
руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији запи 
ош прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје за 
намо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити б 
у прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да 
 кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76"  
 да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљ 
иве Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi> 
је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p> <pb n="173" /> <p>Чланови  
63" /> својим зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <h 
казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спре 
оље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровиц 
 срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се ујед 
а се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село ко 
 са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо 
у, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва по 
проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће би 
су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек др 
Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да м 
окле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је мо 
итрополит Мелентије; па, <pb n="218" /> даље, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевр 
— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си 
S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкарница, коју  
а и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, ско 
 сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p 
н!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, 
 оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од 
за пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да 
с прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично,  
hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима запису 
о боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико прет 
ко имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и п 
у велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p>  
ем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу 
сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да рас 
одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> < 
м вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али  
сем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!< 
 суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је чов 
<p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац  
 помилуј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја да 
сан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi> 
 чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда с 
-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна 
на.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По  
 па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, 
на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгориц 
ти од немила до недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено доба;  
 граница Србији; <pb n="237" /> а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио 
 да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; овдје н 
 ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, 
 прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гони два <p 
 <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, реч 
 улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ћ 
у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. м 
p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки 
даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чи 
дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.< 
јеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.< 
ле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да неш 
луга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милуј 
, којим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календар 
та и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Треб 
 народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку кр 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву 
еравају <pb n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле,  
исан је Султанов родослов; забележен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Кора 
о ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућ 
је нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Г 
 окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S 
е које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на тр 
ion" /> <pb n="202" /> <p>Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спре 
ction" /> <p>Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних 
p>У патријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Де 
гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим д 
!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо т 
зети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p 
milestone unit="subSection" /> <p>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се 
milestone unit="subSection" /> <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу 
milestone unit="subSection" /> <p>Други дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{ 
>III</head> <head>Ускок</head> <p>Други дан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; 
 стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путуј 
(издајице) својих племена.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Корени 
 сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је дов 
ојој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је ма 
 <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, реч 
авник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о 
.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем 
мо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар  
ци, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чуј 
измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>По 
 Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се 
дне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан  
 нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад  
дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Ј 
<milestone unit="subSection" /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми с 
аћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата шир 
је слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће 
сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере 
моћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим 
вимо светитељски; промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити си 
ње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних 
 чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n=" 
на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полаз 
ци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ј 
у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привук 
овој чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <milestone u 
 нам добре двије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као 
лице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном 
е с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознад 
завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије 
о!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпези, имати: печења од јагњета су 
 мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погле 
ово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега при 
по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како 
а хоће!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној 
ах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову 
 остали у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пу 
его кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варош 
 и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што м 
али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запис:</p>  
о да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово  
е.</p> <pb n="159" /> <p>— Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су 
ели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сир 
unit="subSection" /> <p>Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао 
е жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи  
> <p>Ово дијете није саставило ни седам дана!</p> <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао ов 
да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Ца 
 пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тиј 
оња веома изучених.{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко  
 анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен 
жах без ријечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман х 
но помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела  
а, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док с 
е, бијаше поставила контуманац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе. 
141" /> под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из о 
штини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћат 
ци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао по 
, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мал 
мише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а  
с!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје  
те, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу 
ом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и с 
есто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: т 
есто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То  
S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо 
 сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ет 
урци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на 
а у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече 
 /> <p>Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј ист 
у Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткал 
сетине година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> автономију. 
ић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> <p> 
ни: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињ 
некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за  
ке планове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варо 
седам вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, а 
 а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини 
вјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано 
:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан 
 док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да с 
руј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти 
имаће?</p> <pb n="134" /> <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за други 
п Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије средин 
мирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S}  
на ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар о 
га Манастира, који и јесте први заметак данашњој пријестоници црногорској.</p> <p>Варошица Цети 
ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један старији Турчин оном што говораше  
има.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>Прип 
ној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <note xml:id 
аљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек к 
сленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим т 
политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два народа, и да  
...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <pb n="1 
јелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно  
не! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p> 
 <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи тво 
ете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Предајем 
јесту неколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотин 
воје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога 
ера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, 
и, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{ 
ло три године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од 
 Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је 
 исти, године 1365, потврдио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 138 
p> <p>— <hi><foreign xml:lang="de-Cyrl">Дас ист гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољн 
сам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са  
х све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! одговори Омер: — нијеса 
народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба  
е и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, д 
мљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она наре 
 зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Ст 
 Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта 
 своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да с 
ке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвор 
д наших очију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту 
р чувенога свеца Василија Острошког.{S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи 
је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S 
 Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> 
ијатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе 
и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече  
а велика, висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом 
а <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара  
јвеће журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, до 
е на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а друг 
што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу 
у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако д 
ела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од само 
 Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом  
измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе срп 
м даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више 
p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Ра 
ајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту. 
 n="59" /> куда војска прође! </hi> Али два (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се 
Идући тако, угледасмо човјека који гони два <pb n="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се 
ошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковачком окру 
смо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какв 
ћудан, само се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</ 
 Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас з 
n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од  
n="245" /> плићину.{S} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, н 
p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} П 
а Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка 
ни су свједочанство пријатељства између два братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дат 
 неког времена, отворили дуванску радњу два млада ортака: <hi>Момир <pb n="264" /> Видић</hi> и 
ија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— М 
, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставив 
з куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</ 
ли два (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима у 
 се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш гово 
tone unit="subSection" /> <p>Омер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: кос 
јешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише своја огњишта и одсели 
на брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера д 
, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак у 
ђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у  
 двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на дв 
врдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкар 
S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за  
ило.{S} Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца < 
акав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, 
 им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашин 
ерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б. 
 сличним, разговорима прођоше нам добре двије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то вријеме пре 
се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу  
.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и 
те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш 
доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му 
дјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје не 
 један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а к 
 и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град < 
улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане  
сад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и  
 пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сач 
<milestone unit="subSection" /> <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> < 
а.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над сандуком виси бронзан 
ашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и политичке, које су се трле м 
b n="253" /> је да се прокрадемо између двије турске карауле, које су врло близу једна другој.{ 
рош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту  
м.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјешт 
 бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> < 
бичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема планинама:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, 
ан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, ка 
шавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, по 
у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А 
у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој мало 
а и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу 
 да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске в 
мо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milesto 
раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њи 
у властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Вид 
к.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ва 
у.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан, и један младић, као  
рода, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма 
="265" /> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу дру 
внику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху не 
р</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том го 
бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао ј 
оже имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} 
а; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мј 
ubSection" /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а пр 
i>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од к 
ш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џа 
и, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} За  
Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} 
е ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се ср 
а.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко 
ину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су 
по — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, и, прав 
 коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p> <pb n="1 
ским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмл 
елам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншил 
on" /> <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом: <pb n 
Section" /> <p>Већ није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је болова 
м на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p 
 одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим  
е! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја об 
и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Св 
ање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, али  
hi>Јемлиха, Меслина, Мекселина, Мернож, Дебернож, Сазенож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он 
 велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег,  
то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: 
т.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту припознатих служ 
моро закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бриз 
је тражила....</p> <pb n="17" /> <p>Ово девето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и  
ти, била необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> за 
чио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је  
 „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</hi>“!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
јак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке 
сан.</hi> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и 
Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једренет 
i> </p> <p>Телеграфиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцниј 
 у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи паре одма 
вједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> <milestone unit="subSection" 
а у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно ис 
 разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родн 
итареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин 
Италије, бијаше поставила контуманац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне 
pb n="141" /> под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском стражом, која не да маћи с 
lestone unit="subSection" /> <p>Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Аг 
 и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, били сами своји, Турци и данас, у Бера 
риђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву:</p> <quote> < 
нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донес 
 ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче бо 
истовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по 
у боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред,  
лит Мелентије; па, <pb n="218" /> даље, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји —  
о: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, сред 
читрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Шара својим  
а је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше предмете мимо ко 
јали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Послије много муке, и честога  
али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз. 
ји; <pb n="237" /> а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, 
ма, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо п 
 неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и 
показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, веља 
евој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може чита 
к, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повели 
у лијеву руку и Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, тако везане, предадоше једном суварији,  
 Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p>  
вара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјеку?! 
дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна т 
ма.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер једи 
рополиту Мелентију, и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу л 
ју која се била прекинула иза српскијех деспота.</p> <pb n="79" /> <p>И у новије вријеме, кад о 
 вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.< 
оговорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p 
споду Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свјед 
е на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</hi>“!...</p> <milestone unit= 
ађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја 
ст, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај н 
и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвоји 
и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам видио  
е.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани Дечански, син краља Милутина, по некој злој срећи, бија 
p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. 
новалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Дечански</hi>.</p> <p>Небројено пута Живан је мени опис 
ући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи 
ледати толико чувену и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стева 
м двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очим 
Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Па 
бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну су 
адужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљив 
ечег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Т 
 оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам ј 
ма је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе  
м одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се 
 тешку болест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем мн 
асмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас вид 
 среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећа 
> <p>Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали  
и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамач 
а, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косо 
је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника!... “</p> <p>По с 
Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржите 
д пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Госпо 
сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к  
е; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије 
рбију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин,  
 Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме у 
оја се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од стамболских 
ика у манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник  
нистра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској ва 
вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те  
јетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више 
бе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута застава, којој тегли сваки, који је жудан слобо 
ијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <milestone 
 опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и  
коше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <p 
ијевао за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отв 
естолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић 
аш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабл 
ући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Го 
 говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, за 
нови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако 
 се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, мног 
 свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вје 
лијепо распознасмо: како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Доб 
клињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачиј 
ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола 
а добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> <milestone unit="subSec 
/p> <p>Трговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом С 
рему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је пос 
кедонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, посли 
олико бијаше човјек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S 
ера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилиц 
леда онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к 
оуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се 
ужитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав < 
гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колико ј 
ега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>До 
.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљед 
роводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би у 
" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијева 
ило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седам дана!</p> <pb n="14" />  
лије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек. 
подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда по 
ћ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с неб 
ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа 
овише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју,  
е знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? п 
ра даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго 
е је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему дјетет 
буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме дјет 
ила....</p> <pb n="17" /> <p>Ово девето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота. 
 овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим  
е расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чу 
 принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћили 
се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Жива 
.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n="7" />  
 пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дођ 
кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас 
људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било 
 Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су 
м, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Диоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло често пом 
ше јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици  
су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас  
гани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</ 
 обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раниј 
да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу кр 
ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пр 
сто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небе 
и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи  
 <p>— Смилујте се, честити....</p> <p>— Дишери! проговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена 
аку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" / 
ви пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у 
о видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зл 
дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, 
бити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> 
 тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас  
ас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас,  
 једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, до 
о гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје  
а за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то до 
гло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледал 
ћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа  
ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S}  
онесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице,  
 сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједн 
е мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> < 
е свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвал 
ећ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских  
зиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, 
 славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој  
Добрима свакад, злима — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо.</p> <p> 
е старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косов 
е, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> < 
 рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру о 
ане, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и  
иван: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни С 
 гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l 
е узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да св 
и да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да ос 
 саставило три године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме 
 — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али 
 умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> <p>П 
 седам дана!</p> <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћ 
рло послије године дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Мес 
bSection" /> <p>Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с х 
; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, животворна; она одржава живо 
 може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, живо 
ма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјет 
арода нестане ове заносне, ове божанске дјетињарије: онда у српским земљама може зар бити живот 
тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а о 
о јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу 
 <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, ве 
— и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, 
ше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па  
 двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више с 
тан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин,  
у своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изу 
 — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водон 
земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушц 
на немају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриј 
с, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговар 
 Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на ул 
а на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Мо 
а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци 
риваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу,  
илоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још к 
све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није 
муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло п 
ојих; предака, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S}  
 срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчић 
о чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога т 
p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да закло 
необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, и 
докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било са 
и ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици 
>Игуман тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у 
уде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а ни 
гата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку  
</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме! 
!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити. 
пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу. 
 друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете,  
 хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Ар 
у; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужн 
мо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуман 
је, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише своја о 
ци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиро 
ection" /> <p>Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} 
 не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, до 
 Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} 
ођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> < 
nit="subSection" /> <p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хам 
ије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на 
 спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто 
долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, <pb n="109" /> падне прилога до п 
.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила  
, на прилику, ове године—Православнога, до године — Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке 
и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <ref target="#SRP18860_N2" />, та је црк 
у, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Сув 
и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи:  
 <pb n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединог 
мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, били сами своји, Тур 
ких врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, п 
 Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче 
е, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па, <pb n=" 
његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Некол 
о џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам остало само неколико минут 
—Православнога, до године — Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога 
о! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака 
тра, потјера један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо,  
ква слави, <pb n="109" /> падне прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доходе и Прав 
а изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену —  
, под старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џами 
 ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаути 
<note xml:id="SRP18860_N3"> Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div 
х савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући А 
 мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога пл 
 прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од  
ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете  
обанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; м 
.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд  
 хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држ 
, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Та 
је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из црк 
врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Пави 
јка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим ид 
аза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путе 
мо то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" />  
ужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и 
аће у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, би 
ражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњици на оба 
сову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, н 
вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовит 
дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјетерника, пут 
 идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исто 
 бег: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би доч 
S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике ар 
мза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку сво 
драв дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили 
оду највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да  
а будућност сваком народу највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке в 
 сигурности, допратити до Призрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призр 
сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Ал 
Честити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама... 
 дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он  
 угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати  
е га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући с 
" /> <p>Стигосмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</p> <p>Ва 
чило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко  
сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији 
 као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан п 
и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити в 
ет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изи 
ијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>православни попа</hi>, <hi>катол 
тасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игу 
Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и пр 
бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија;  
варају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не м 
е Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!.. 
промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне 
европско одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес,  
као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што често бива 
ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од 
ци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p> 
Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и 
 Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата,  
ица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се  
Приједорца, који држи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барј 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога т 
> <head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се над 
оз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности 
војега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамз 
 зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши официр 
 којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није 
тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су т 
 Показаћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жало 
 да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место во 
<p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и 
знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи 
исмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> < 
бдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 15 
 сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прад 
н се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Б 
.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио  
Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати?  
 /> <p>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у кој 
ојим <pb n="27" /> ђацима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о нек 
трпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у т 
 је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, зајед 
руми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник,  
дио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на 
прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, настављ 
, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехме 
ами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на 
 Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелим 
ш, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Г 
ју.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи р 
ога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човјече?</p> <p>— Цијела ј 
p>— Помози Бог! викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац испред куће.</p> <p>— Ј 
злазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није 
мо његово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколик 
му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....< 
ански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешак 
абанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им тр 
 немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре,  
ричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим притиско 
ече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} Нека т 
д точка све путем слободно, правце кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, 
><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна ноћисмо у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још ж 
 је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око 
ута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде о 
му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијам 
Section" /> <p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је 
их пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто шт 
и тима сличним, разговорима прођоше нам добре двије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то врије 
рао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p> 
>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со те 
њао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску  
74" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за 
ас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу в 
 једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — ш 
сна <pb n="104" /> или кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>С 
 Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Пе 
 се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово  
 <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку  
p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — никад, одговори дједо.</p> <p>Т 
рпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умр 
 не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова  
 су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом, жураше се да, са свак 
а 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видј 
е:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старје 
више Црногораца.</p> <pb n="90" /> <p>— Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — 
р вече, домаћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb  
нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој 
еко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузима 
турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једно 
аше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру н 
yrl">Дас ист гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те посл 
је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} 
о-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети  
ну на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који 
дна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по к 
> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А ни 
ок наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stranice  
са <pb n="34" /> не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она  
ини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможи 
а се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаж 
рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису и 
а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, честити....</p> <p>— Ди 
 могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те до 
 је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте  
им.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb n="260" /> Живана, и што ништа не могу да р 
} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику  
не љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb n="197" /> па се онда поврати да нам 
Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два најве 
ко су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац измакли испред турске најезде, а људм 
оздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Твој доброжелатељ</p> <p>у Андријевици <hi>Јаков Бакић</hi>, 
 Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичи 
p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром напојницом, на ту прич 
му, задовољан добром вечером, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <m 
ничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, б 
а Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши два прста  
у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је  
јора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџ 
 ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам  
е мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја поче 
буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа својим крупн 
 па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p 
 прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај 
Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и у 
собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Жи 
говараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од н 
е у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову пог 
"203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само оче 
лала поједине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, ола 
ену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пр 
рима?</p> <pb n="187" /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијет 
кну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док 
 Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјес 
ем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво и 
овати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, 
ода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у  
 и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађали око овога манастира, духов 
...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађали око овога манастира, духовник исприча и једну  
рији, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <ref target 
ун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мј 
ни <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преход 
 је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова сл 
су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и 
 учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао п 
b n="172" /> дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју п 
 желећи имати светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, 
ут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму 
а, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Пр 
ете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он 
не као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајсто 
мо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{ 
ега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе г 
изама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а  
вијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје 
 рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој г 
<p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим притиском, па с 
че Живан.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још в 
еда, одговорих ја.</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере;  
ошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши м 
а село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</p> <p>—  
док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба 
 који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснића 
ви крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двад 
олико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Тре 
ед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне 
з ријечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „ 
азнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити,  
би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајо 
гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег изв 
тово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши 
 „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша ј 
заћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна с 
и оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што ч 
друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не мож 
ком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Ар 
за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p>  
 био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џами 
им такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-А 
чили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— 
та (кривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако го 
 буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Ко 
оде, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само т 
 Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо и 
ва, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препород 
ра мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за п 
да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S 
p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарима.{S 
и тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на врат 
еремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам за 
е, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>—  
мци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци 
 проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi 
ршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада  
га <pb n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косо 
ере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш 
ила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство 
p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а он 
ар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ру 
а питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле у 
> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога плота бијаше 
" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, до 
one unit="subSection" /> <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод караул 
тарога Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Ос 
е спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, ил 
ијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он  
дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у о 
исмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они 
; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али 
</p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо с 
— шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> ( 
пис).</p> <pb n="16" /> <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп 
твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi>< 
несу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им прав 
" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио 
е учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га  
/p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да о 
е.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <mil 
гова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од т 
астир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, дојурио суварија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су дв 
Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајц 
е онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ником поникоше.</ 
Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погле 
те проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не  
одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! р 
b n="180" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај  
мза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одби 
.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо ка 
ош много воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бо 
рнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’  
ричах неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p 
нам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шт 
, пошто се овако промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p> 
се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друг 
еро: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче 
најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разгов 
Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ з 
ја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће н 
 села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас 
тска</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо пр 
нику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандар 
већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone uni 
о цијеле баталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је  
отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворил 
ачину, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, 
је мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовс 
о дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко запо 
пазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Ту 
 присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S}  
го, и готово отпадио од својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о  
и.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <note xml:id="SRP18 
земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни 
: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и  
еца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад  
 кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих т 
о да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије би им се ласно 
а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па права 
 или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако и 
ај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме  
 худих злобника; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу сво 
ним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p 
другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Срб 
ши домаћини поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ј 
 они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звеки 
 га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало ј 
жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници  
и!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Ба 
 на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза  
страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помиња 
и зору своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена  
емо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата  
анем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет 
>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Коли 
угој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p 
one unit="subSection" /> <p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Та 
еш, настави отац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p>  
ојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, чес 
онтуманац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, уд 
велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарај 
Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето 
мо тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака < 
а: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и 
ј одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </ 
екавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је т 
е Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква  
ом дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на догово 
е смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју с 
нез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете  
: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Суварија одве 
е) својих племена.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаков 
 <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у 
есто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, а 
рафију; ти познајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дан 
бру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколи 
смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p 
ар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наишав 
ше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну бо 
ину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате 
 ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувај 
/p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} П 
аша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ 
и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају те 
 упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi 
 родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone unit="subSe 
ер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и  
ватови! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склониш 
точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кри 
 мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако з 
једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас 
 А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду св 
е и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слу 
рад, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, не 
а смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима от 
воје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А р 
наутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе 
..</p> <p>Не могући тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од  
имише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима  
ти горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и свој 
повједити своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре 
ишта сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју просједу 
својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаш 
p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројани 
Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газд 
епића, досељеника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не може 
а све путем слободно, правце кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он  
реброгрло</hi>.{S} Туна ноћисмо у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив ота 
анисмо, и напојисмо.</p> <p>Увријебавши домаћина на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли  
а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одго 
м, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихватисмо, па 
да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показ 
а, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</ 
крену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Петку:{S} 
или: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено  
е језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испричасмо не само своју историју: него му каз 
 нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће са 
му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у к 
тио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p>  
</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах 
осмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.< 
жњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из да 
рене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S 
аиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си,  
осни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добр 
арија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом  
је око куће.</p> <p>Суварија, угледавши домаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово кућа?</p>  
> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у  
ти се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман који онако, без  
срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у м 
примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ћ 
а, кршну Македонију притиснути туђин, а домородни свађачи остаће да криве један другога за свој 
ика, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима ду 
 човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак н 
pb n="197" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, овак 
ко дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> < 
и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са ста 
задругарима.{S} Одмах подстакоше ватру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестис 
ћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и р 
се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главарима?</p> <pb n="187" /> <p>Калуђ 
снићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуман 
есиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако  
на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из с 
воју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Аг 
а свијет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цр 
ти!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му од 
 Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријесто 
, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза:  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха,  
 су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича  
/hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се з 
смо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидов 
ошког.{S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већ 
у, <pb n="169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој  
ај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам т 
а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <mil 
ошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лије 
ејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен ј 
ба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дуби 
 да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи 
г, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед,  
ик ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p 
то рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац 
i>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— О 
докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће. 
ошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ћ 
це моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина т 
 рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, ме 
дала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агниј 
селији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни т 
 онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Оси 
печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усре 
 свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам би 
бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за  
p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај п 
ан, честити Паша!...</p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је ст 
е он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем 
/p> <p>—Аман, честити Паша!...</p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S 
ва (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводи 
за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи ни 
вету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте сви 
ин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и пр 
24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише тур 
тимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко  
д се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник 
фисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад  
оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи паре одмах!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi>  
обра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и  
раницу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бј 
спођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођа 
му.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је  
гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним стварима.{S} Гранични офици 
 огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S 
 — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађ 
— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; нег 
јој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.< 
а одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их с 
правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S}  
, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Требало <pb n="253"  
танеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чоб 
ћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли ј 
стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Тамнича 
ки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се 
 се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, да постави нову гра 
су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што тако нем 
и дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" / 
када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином р 
онедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изиша 
се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Путни 
цима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас т 
и Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; од 
ло земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле  
год <pb n="85" /> мислима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле на 
ли с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту ј 
ером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију 
ашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хам 
> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесм 
оје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> 
н домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>У 
е значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше 
седморице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И  
ћа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево  
— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p 
ина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} 
 пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љ 
!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше 
који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан 
руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође 
огао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да  
, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав  
ој заповијести овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Љу 
е ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани Дечански, син краља Милутина, по некој 
утали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шапт 
 први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки ка 
С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, 
а; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво 
!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам б 
ланини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остав 
 око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо  
к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} 
и, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му ниј 
варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше с 
иловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p 
>Краљујући, на очину пријестолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет  
39" /> капетан, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо на беранског 
и уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли. 
 од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <pb n="64" />  
у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отво 
ло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере п 
ите цареве издајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S}  
га Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <milestone unit="subSection" 
анима који ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по сино 
ови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сахата.{S} Посл 
p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више  
i>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно  
ег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себ 
/head> <head>Завршетак</head> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича 
разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу  
дом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, 
, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, 
и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш 
дочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето 
о је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да  
д бих год <pb n="85" /> мислима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака диј 
не другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши 
сојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па  
ст у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</ 
сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише 
 јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два позн 
дјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега 
 <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина.  
рногораца.</p> <pb n="90" /> <p>— Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сј 
укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осми 
јепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте  
тпадио од својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам:  
иступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим р 
> <p> <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми н 
за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио 
га петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаш 
.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, г 
рице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријек 
м бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све шт 
је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с 
— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши ш 
ћином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, т 
 и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога 
ревину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као 
 — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш 
д врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовну 
ој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу 
, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, да овога путника, Момира Видића, с њег 
 упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман пок 
 мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широк 
угом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети 
и и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ј 
ри за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?. 
рихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тра 
вијетци.</p> <p>Писмо то гласи:</p> <p>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам стигао разгледати 
 колико, нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на  
ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, в 
губимо своју свијетлу будућност, хоћемо драговољно да постанемо робље новим завојевачима!....</ 
уначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто  
 мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни 
{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ов 
рпчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Ха 
е тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје  
о листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{ 
ји, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и 
ника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{ 
 стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се 
о наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, ј 
, победилац, не присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p> <p>У зна 
е, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својег 
аљске старјешине.{S} Неколике јевропске државе држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је м 
сенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Кол 
 земљу зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а ул 
ијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкарница, коју је уредио српски официр Милути 
, сабирач српских земаља, творац српске државне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш 
зеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ 
који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаилов 
е нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </d 
а, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе  
ст аустриска, <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврс 
логлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило з 
некога чобанина, који својим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двиј 
Видајић</hi>, <pb n="5" /> који је онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњега Вид 
/p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противни 
ди.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симе 
ећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа,  
мед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима својима 
појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћ 
јаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мра 
огло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: 
ји, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се 
, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те  
ћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџи 
тарјешине.{S} Неколике јевропске државе држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много ве 
к, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана смотренос 
 узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ак 
 с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Друг 
рога пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до градских врата; а некад оде у 
у хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо,  
њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Ом 
чио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— 
смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, к 
еле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> 
ада, вели духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми д 
е ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год 
осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је бо 
е своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>—  
лост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко својих каменитих прагова, ј 
 Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила лис 
, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, упр 
и и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, к 
 састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на < 
х је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, м 
сну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Б 
јеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зв 
и један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као пре 
тина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од  
ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоћ 
 воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову сн 
мер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то је 
 трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до је 
 Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш 
е казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле о 
јећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко прагова, као да с 
биља, Беже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар 
хо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p 
није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих 
Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти 
Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не  
у!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> < 
/p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што имаш!</ 
one unit="subSection" /> <p>Захваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, 
>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p> <p>— Рекао Влах  
ијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Кос 
Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма з 
авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</h 
 се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари, коше 
су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То би 
ем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не о 
 читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њи 
ј мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p> 
и, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадјед 
{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; 
ашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш н 
p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних сп 
ране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p 
> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Аг 
?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски побједници бијаху Турци, 
ао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини 
онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао 
е да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и р 
рићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој дра 
вац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од ње 
 нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врле 
ubSection" /> <p>Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у 
инска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше д 
ету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и н 
зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и  
 које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која се проли 
е ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Срби 
ди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на је 
Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила....</p> <pb n="17" /> <p>Ово  
је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас,  
штица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год  
о команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве зајед 
 од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" /> Стубове</hi>, што су Р 
нут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака  
ушнице, кошаре, кокошари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" 
ућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколике јевропске 
војничку <pb n="189" /> униформу, као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња. 
или жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, М 
 нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаут 
има гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не 
 <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дј 
ubSection" /> <pb n="202" /> <p>Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него  
 браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњац 
"subSection" /> <p>Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких  
сватова; ми смо сватови! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> < 
 ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затвори 
ело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одис 
" /> <p>У патријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Вис 
ојега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако до 
ачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И так 
спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни н 
{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S}  
г Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрем 
и ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} Н 
ете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн с 
, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Ста 
, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или 
 приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лаз 
мо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем 
 — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с  
 /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља граби 
угим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Це 
икад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљ 
 одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти гроз 
 рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко <pb n="39" />  
ба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, посли 
22" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи,  
њи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н 
Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је А 
 доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухват 
 што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, П 
алко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p 
срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудн 
Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније пом 
е страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и херцеговачки.{S} Истина је једа 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и врати 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Ко 
 <head>III</head> <head>Ускок</head> <p>Други дан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки  
тио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} 
</hi> (издајице) својих племена.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки  
али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гласовитим пјесницима, али  
рећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, миш 
<pb n="123" /> да смо смјели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вријед 
ни имали право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особит 
не.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, 
угоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њим 
и и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и 
их ортака и њиховим невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на 
ва који, као хромац, трчаше назорице за другима.</p> <p>— Они поганац, Радојица Маркићев, нагрд 
 вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> <p>— 
анским Витезом“, против Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5" /> ко 
се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Ср 
елике жалости, и од неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим  
римити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватови! <pb n="154" /> Други св 
е?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе. 
о сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје н 
ја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој 
ати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на ср 
еру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра мето 
о не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газд 
ата, јако порушена.{S} Одређено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу  
Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у  
у учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо 
јежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, оче 
ихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али 
Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколик 
 је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, д 
осну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће н 
о; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мал 
ло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други  
та и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да 
су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један ид 
јстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, д 
некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути овдашњег лаћмана < 
дао својим рођеним очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела 
, према лијепој мјесечини, нас неколико другова што смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у зас 
ет смо сачекали <pb n="153" /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ва 
ова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи,  
мед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n=" 
..</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка 
<p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, па 
а врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао 
те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад р 
 пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство  
ду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Ш 
ожем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше.{S 
стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју  
Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло 
овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, п 
тавља онај из гомиле, намигујући својим друговима, и погледајући на онога што везе: — једном, н 
тан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, 
азак!...</p> <p>Послије овога и многога другог разговора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и 
х хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма другог Бога, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухам 
 иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не  
ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чис 
 рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати с 
домородни свађачи остаће да криве један другога за своју заједничку лудост и заједничку несрећу 
 собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та борба престане, престаће, мало по  
<p>— Том ријечи поздрављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се  
ше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>православни попа</hi>, <hi>католичк 
иван и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио  
а заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело 
вам.{S} За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је вели 
урске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у С 
и, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да с 
а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у 
трополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани см 
ћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећ 
својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови 
е био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље за 
i>!...</p> <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дије 
ђом, прокрчити пут неком <pb n="214" /> другом Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Ма 
ишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што виш 
.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је сј 
 даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио о  
осе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p 
ђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, удари на врата домаћи 
 Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! 
 каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какв 
 <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза т 
дније разговарати, пазећи ипак да један другоме више казујемо оком него језиком.</p> <p>Идући т 
 из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена бра 
} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је  
 се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд би 
ући, на очину пријестолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов,  
аљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, 
 у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!.. 
 једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се 
својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показ 
едну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се  
есто.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агин 
ваном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ћине, литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све то  
идио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Оме 
сад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио  
ладића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху 
 нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Ср 
S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за ст 
S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од запт 
 <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево д 
..</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјет 
идећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав. 
кама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симе 
ш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од  
и при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и в 
стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за м 
и рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb  
е кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуд 
тровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми  
ци на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливава 
i>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, дубоко уздахну.</p> <pb n="106" /> <p>— Што толико узда 
уна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к  
од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S 
упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</ 
ено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 
ако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p> 
ногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с царев 
и цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника!... “</p> <p>По свршетку гимназије, Вулић је 
Перо Вулић</hi> рођен је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију 
Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Дубровчанима; <pb n="209" /> а, године 1392, он исти је 
 Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веом 
има, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток. 
, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окренувши се к  
Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу два млада ортака: <hi>Момир <pb n="264"  
јмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фере 
сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="239" / 
 не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једн 
} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и ш 
јице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, сто 
ини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, 
а:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од ор 
 свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њи 
лавним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се.</p> <p 
 су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи  
прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аг 
опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима 
ад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S 
тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити  
 што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p 
, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо,  
ером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишљање!...</p> <milestone unit="subSection" /> 
да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли  
/p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала 
unit="subSection" /> <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се 
 насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу! 
</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест дана 
атолички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле му није 
пуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milestone unit="subSe 
 донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредб 
чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) викну:</p> < 
ада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи ни 
p>Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаш 
о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему ни 
луба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје 
оје сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="23 
опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те м 
ват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у с 
} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цетињски призв 
ас неколико другова што смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спро 
дајући своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и бор 
 вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Мало 
ак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, нај 
{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња вео 
 до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са  
, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p 
ш Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу 
ајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у 
вици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 ча 
ињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо 
им: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак д 
</p> <pb n="82" /> <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са сви 
тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем о 
 који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска власт није ништа учинила да његове < 
/> стари град <hi>Диоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји 
родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послиј 
е, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мен 
ла дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије рад 
чити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је влад 
> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — к 
рибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Излазећи из дућана, странци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чу 
јесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каваница.</p> <p>У в 
пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патријаршији 
 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које ви 
војим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана 
 ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <pb n="132" /> на  
на ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми  
га дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи 
а ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који 
обро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим пород 
ни које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије х 
прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подгоричанин, <pb n="133" /> махнувши везом к 
вом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало 
огатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора 
ли матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински 
ога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се 
 испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповијеткама 
 њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће г 
ога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна,  
е су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша  
 <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па с 
, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Кол 
чезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему 
оји су се догађали око овога манастира, духовник исприча и једну причу која свједочи да и људи  
реноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био владика За 
ко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва 
еђу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и ова 
в био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182 
 и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, а са 
назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац измакли испред 
“</hi></p> <p>Познато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу  
иви огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Никодим</hi> игуман је порушеног манастира Ђур 
 све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба  
 Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у  
е само пријависмо <pb n="163" /> једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одо 
Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латин 
, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло п 
 не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере 
ад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите о 
 у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдрмисана тако облијем к 
ужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p>  
 он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што м 
 рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа 
/p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе 
ини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан потврдно повластице граду Котору; у Приштини је,  
 у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <ref target="#SRP18860_N2" />, т 
Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p 
аза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упут 
жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гласовитим пј 
уман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам м 
Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p 
писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира  
с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свем 
рнуше као преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</ 
е боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n="222" /> и удијели коју пару осуђе 
ype="titlepage"> <quote> <p>„Причање је души посластица“</p> </quote> <p>Његуш</p> </div> </fro 
?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А ш 
е прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и оби 
ух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p>Живећ 
; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а 
</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједити </l> <l>И у Босну вратити се  
</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгуби 
е он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> < 
тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, к 
>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПР 
 запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем  
"266" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову т 
стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христо 
Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово;  
авјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абду 
хмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="18 
у, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин,  
 што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 
два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковачком округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они о 
то може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p>  
ста Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Тур 
наутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родо 
оз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио  
 Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајра 
уги дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија 
ризрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као  
н.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, ј 
i></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се,  
 савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мех 
ао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Срби 
{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, имао султанс 
урци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учин 
ин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочил 
нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у суср 
еки учитељ који је својим <pb n="27" /> ђацима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу он 
овјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по кућама. 
 као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> 
ци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфтија</hi>, устаначки вођ, биј 
p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, к 
b n="189" /> униформу, као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути 
</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк < 
уж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бе 
} Туна ноћисмо у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ сли 
добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{ 
ак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и киди 
м.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испор 
ећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је зна 
аћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случај 
но с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега 
е случаја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мус 
а ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према друго 
кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазе 
>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос 
едстављају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Пр 
дно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљен 
n" /> <p>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо ост 
но.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Ж 
159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" /> Стубове</hi>, што су Рашци на из 
дим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да је о 
воре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију.{S 
одим</hi> игуман је порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цет 
 у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да 
 школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. к 
, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ни 
чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Др 
о, своје имаће?</p> <pb n="134" /> <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми 
а му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели 
виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врл 
, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим 
ш далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се над 
не коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако дирин 
едно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама  
еше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. л 
а шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо:  
копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши ста 
о калуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се  
сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина т 
, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је 
да записује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Т 
ских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времен 
</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: — пре 
ратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, 
у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској т 
>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одист 
ојој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога ј 
е му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загр 
 не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи уз 
е Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{ 
Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у 
идиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n=" 
ош није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па 
 <p>— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети пор 
чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митро 
.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријек 
Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући д 
ану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p 
ладић онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога син 
/p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем  
хо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо 
 unit="subSection" /> <pb n="140" /> <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с па 
> <head>IV</head> <head>Сужњи</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојев 
љи имену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се на 
ебу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, 
/p> <p>— <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Ла еилалах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мох 
 Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тог 
а.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> 
, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање 
 омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе о 
</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога алком око врата, 
ј кући</head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада буну босанске и  
тичких рефорама!</p> <p>Поносити Сердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласови 
вјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјерцу, и подухватили  
 од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb 
.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се кре 
че један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жел 
 се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по об 
јерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, 
н народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Му 
били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и  
сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, мож 
о онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем 
ора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српс 
има Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина 
Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих ти 
о стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ови 
нди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с 
пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Срб 
ворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у 
аша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари н 
једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одма 
и!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говори 
p> <p>— То су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде ки 
у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић 
сиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела П 
о, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашо 
о остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити н 
/p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p> 
 ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу 
ити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и 
ознајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћан 
 према великој слици њихове једнине.{S} Ето погледајте одавдје <pb n="215" /> с Косова, колико  
ивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блис 
о мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима  
 нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Вали 
љу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо. 
p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехме 
а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је н 
с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Ом 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паш 
ијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како 
а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе так 
што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али с 
азни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слуш 
у Мелентију, и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они о 
изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом свом саст 
лах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје,  
ајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио  
с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен ха 
промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> 
кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и оја 
S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Д 
} За то, <pb n="246" /> при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> 
 Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> 
p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломиш 
а жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи дич 
 пало српско царство: она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој ст 
ље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> других јада, све ми ј 
уној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вар 
рим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предст 
 да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје 
 свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице,  
<p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго сл 
јор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> <milestone unit="subSection" />  
је од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, која је била одређена да узме оружје од 
 на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од ко 
 у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и з 
и радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, њ 
ели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом тр 
ице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone unit 
/p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуд 
</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> оква 
удина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва 
 се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за 
огорске границе.{S} Сусједни Црногорци, желећи имати светитеља у својој земљи, договоре се с ка 
ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се необичне грађевинске љепоте, ми се  
горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, 
ије ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чуј 
 n="54" /> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Зб 
казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није  
 сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја 
ако бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошт 
маном, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде н 
јек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за к 
ао смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и с 
 можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са 
шу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети,  
се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смр 
о врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у 
њем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештен 
а странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено о 
7" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на 
што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone unit="subSection" />  
рнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и  
ећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="1 
 већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мај 
 у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ћ 
 — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац 
е за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S 
/> <p>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро по 
> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељов 
ље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> 
едоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише о 
о се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шапт 
емо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја 
 жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, бил 
p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони о 
87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи об 
нала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, сам 
њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари 
е; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове,  
ј кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да л 
 таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече: 
оли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И 
алише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предат 
ма; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим о 
ли препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у се 
те: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мисл 
ало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ћ 
У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или 
бљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све  
а, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! 
} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова 
у прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада  
м Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} И ја  
ећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да ј 
а порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао так 
p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће  
ц, који је већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усре 
Section" /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад  
 ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! .  
је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожн 
 каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекав 
е, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p 
, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам  
живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево  
у варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки 
 за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрч 
своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S}  
а путници намјерници.{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто 
у.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Мом 
.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="20 
иму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</ 
дјевши дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Ос 
а, рањен у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на  
 из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми  
 Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава 
 те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Т 
урата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше п 
га спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су на 
оже љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан 
јити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је  
о би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрино 
о је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одго 
— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>—  
 могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата  
одим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању 
/p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> <pb n="207" /> <p>— О зидови 
ње.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђ 
 су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почет 
hi>Дечански</hi>.</p> <p>Небројено пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задуж 
говорих ја.</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик 
 <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се н 
и ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога кр 
е до гласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али на 
/> дана.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Јо 
ше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми г 
а!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и ож 
; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p 
емена на Балканском Полуострву, упитаће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности тих нар 
тио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђер: —  
!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врл 
у овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменим 
 <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и ц 
!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 годин 
ин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у го 
>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник 
 у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу. 
зиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, у 
огао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи ипак да 
е, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Ар 
 unit="subSection" /> <p>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране 
ије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали < 
 unit="subSection" /> <p>Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви 
 него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ћ 
ражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и 
ње и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? у 
 трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и в 
атимисмо.</p> <p>— Неким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је  
исмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а  
 се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече диха 
и; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на брије 
ледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име  
 веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, 
; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али к 
ица слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а, на једно п 
ошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда  
у стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога 
горичкога јунаштва ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу т 
ају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p> 
 испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све н 
ору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све то  
> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без 
нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораће 
у.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена и 
i>Момир <pb n="264" /> Видић</hi> и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакл 
 нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом, жураше се да,  
Види се нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и по 
{S} А радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје ш 
и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и прија 
је су грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се п 
а, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плави 
 и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је до 
ић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S}  
ака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и јед 
По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, прист 
што нејма мојега доброга <pb n="260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу П 
а су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој бол 
ђевину, и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав 
лико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир 
ин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} 
оштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момча 
ну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <milestone unit="subSec 
nit="subSection" /> <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе 
ски стражари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: с 
 дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, 
ину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и  
лати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Т 
оздравље, него низ Тару.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; про 
 гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — 
пска историја!</p> <p>— Како то мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло св 
се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти поз 
лас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два  
да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Ниш 
м и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Срб 
служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" /> та 
ји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, посл 
е из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, тако везане, пре 
гура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!. 
ођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Посл 
јко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се мал 
слије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте:  
 мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас извод 
е готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све 
е ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p 
тске поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је сло 
као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n 
ње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>И 
ако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле  
 нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им  
е сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црн 
> <p>Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским  
м се препородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа налич 
т Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједар 
рави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог д 
ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ником поникоше.</p> <mileston 
есецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има  
и на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сирома 
у.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад  
по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече П 
а не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</p> <p>Само ј 
његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Никод 
 мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега 
си са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; 
се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb  
о, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и на 
ојица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, 
ена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан, да благу 
један Зворничанин Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, 
а обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119" /> философи 
гари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав 
ознали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега  
 ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једни 
и Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере  
 и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мра 
 босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али- 
рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда би 
>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјер 
ро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да с 
 слатка, родна, животворна; она одржава живот притиснутим народима; она преживљује тиране и тир 
пски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p 
је обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем  
p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још м 
е јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико тренутака од 
брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </div> <pb n="262" /> <div type="chapter" xm 
емљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјер 
="subSection" /> <p>Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад п 
нојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му 
ијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и  
љама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнаут 
се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турц 
ијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна ње 
е: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега нар 
, тек је ова дјетињарија слатка, родна, животворна; она одржава живот притиснутим народима; она 
ко се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, 
а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљама српским.</p> <pb n="162" /> <p>Поред т 
ене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити скл 
 у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији 
Трговци путници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинут 
тских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одмор 
ледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се 
која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, н 
 нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша 
/> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман  
не у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовим 
ута застава, којој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи. 
ретати <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након ду 
тевана Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi> 
иван, добро познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У 
њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђ 
устисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина 
не, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби,  
о Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто везиваху, спр 
х народа, и за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што п 
.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гредом ишчуп 
Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </ 
 ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздра 
лики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крст 
лести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој 
 </p> <p>— Јест, брате слатки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као как 
— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога задијевао? ве 
т јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: 
 Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p 
трављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наоча 
рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.< 
мук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на 
ци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану сво 
>Трепче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S 
ра ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то ниј 
то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на  
у Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чоба 
, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, вр 
 /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад п 
ег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа? 
е, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Оме 
тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјели 
оже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и д 
 мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се по 
една црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада  
а владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још уз 
руга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише не 
<hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избис 
p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконо 
ад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека  
ан Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесе 
аво, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је ув 
у да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека о 
еливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Остро 
аџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички,  
а по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да  
усиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје 
бозучки командир, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 годи 
, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, п 
е рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку  
 нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> < 
и: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Жи 
ли са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, влас 
м је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и сми 
је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, копале руде, а особ 
/hi></p> <p>— <hi>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!< 
 дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега затвора, ору 
"93" /> <p>— <hi>За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу  
ијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје з 
ади тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Жива 
у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да 
овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, п 
аг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, дава 
молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога прете 
ручивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сараје 
једу српску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговара 
о ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S 
ловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазеви 
по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако 
 ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели П 
лима својим, припадам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе с 
ему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.< 
луђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним стварима.{S}  
— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници 
а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p 
е двије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потр 
вао је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, не 
ољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> 
д њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књ 
 Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закон 
на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> 
пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних 
лазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њих 
е је довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету М 
 мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом в 
мо једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb n="246" /> при свему своме жалосном стању, у 
: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди ч 
неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, н 
 тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p 
ош данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити 
, да га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода с 
каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма н 
 своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жал 
да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одист 
 који су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима  
хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закр 
 и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорц 
а, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде и 
 пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три пов 
, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио 
та.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> 
—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и твор 
рећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} В 
ички, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не ви 
 рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутро 
цу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> 
ком српску границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Од 
 за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи ман 
да, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p 
i> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пружи 
дотле невиђеному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита 
е долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Тв 
смо имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже 
 шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p>  
што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови з 
гова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћ 
Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у 
} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, о 
— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} П 
И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови 
ијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског че 
 о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Звор 
изон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није дру 
 који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе? 
а, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— 
ни не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пј 
вјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том 
ако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духов 
ћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зград 
 алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко  
ека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет з 
<p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а н 
93" /> Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким с 
и свађачи остаће да криве један другога за своју заједничку лудост и заједничку несрећу!</p> <p 
.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а  
су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, 
овину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи 
с дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је д 
остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зв 
ији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат тргова 
ша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p>— У Софију.</ 
је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, 
поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове:  
з села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладн 
.</hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе 
ку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокора 
видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, закрати му служити  
еза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теж 
јаше поставила контуманац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И 
 вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишљање!...</p> <milestone unit="subSection" 
ласт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да  
p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељава 
су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене људе, који маре за историју балканс 
 собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се з 
 и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у ха 
хмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жус 
е нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко см 
ла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> 
 калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе стра 
н одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилиц 
 г. предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у варо 
и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> < 
, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> < 
 и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а и 
е се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га на 
 тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на 
ам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} 
а Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништ 
ога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>Познато је,  
 Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турски</h 
и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сј 
ного пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће  
дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако  
е лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике 
<p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те  
 прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута за 
а, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забо 
вао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како р 
и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходи 
 поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умива 
јући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине 
адију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови  
рада велика, висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом огра 
 који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њих 
 чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био  
сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb  
 то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељи 
ци, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> 
ања за све просвијећене људе, који маре за историју балканских народа, и за њихову будућност.</ 
е домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p> 
 његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу з 
/p> <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говорили пријате 
рића што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Ом 
чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми сво 
у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста ч 
а два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру 
м свом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас с 
сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није 
.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране ви 
, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, 
ариграда поручивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травн 
шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, н 
алова који, као хромац, трчаше назорице за другима.</p> <p>— Они поганац, Радојица Маркићев, на 
вила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморност 
која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p 
еста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} 
 што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије  
ца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја закле 
ви фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>муртаде</hi> (издајице) својих племена.</p> <p>Д 
в ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p>—  
и маре за историју балканских народа, и за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што 
ми ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угази 
бору, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш л 
p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да о 
 нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У  
оста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <milestone unit="subSectio 
ј.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <mile 
" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хам 
>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу свој 
е права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је мно 
мо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stranice 225-234  
а српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stranice 225-234 u origina 
же за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор ме 
зговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метк 
ао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што леж 
за, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца ро 
 Муширове смрти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што  
аути: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести приј 
 држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који с 
о што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа;  
{S} Овдје царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођ 
а, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <mi 
и: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <milestone unit="subSection" / 
ечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, нава 
— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака  
 је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> < 
енућу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци  
S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, 
 Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то 
 мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам  
ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворник 
> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Ч 
! проговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са  
мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково 
ко густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по  
кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, п 
ово повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на 
 — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p>  
 по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки 
нична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјер 
аљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни  
кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</ 
/hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p 
ди, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какв 
ш крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напри 
тну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник 
град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ  
ађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дј 
иване брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на  
е украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му  
ивана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао 
аједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка 
наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи друг 
ље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор  
тке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си  
ва!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Омере, л 
ену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесал 
оне своје радости када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина 
моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко  
ио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Т 
је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракиј 
 ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} М 
ју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нис 
губљено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас  
 И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусињ 
> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, и 
о му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје 
ни на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и 
и се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили  
46 —1579), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију 
омци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај м 
ше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, 
 /> <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ћ 
диста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је 
е!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровање!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напу 
с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не вид 
али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срба, него су и предме 
се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји дру 
висмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну калуђер.</p>  
ова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста, свако 
 unit="subSection" /> <p>У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у ва 
ци.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога,  
д Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји 
оворећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то,  
кшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако уз 
 Приштина је била важно мјесто, особито за српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је  
Одређено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трго 
!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Жив 
<p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да вид 
о се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <h 
а народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злослути в 
"179" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така запо 
е човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milestone unit="sub 
овори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају 
ко пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски 
>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, 
Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише 
ао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <miles 
пи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смј 
у.</p> <p>У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Д 
Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p> <pb n="173" /> <p>Чланови савеза, чим  
уда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од м 
p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <miles 
="222" /> и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Жив 
јевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S 
гоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, 
p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коњ 
га Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једре 
 је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, ни 
пусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Ф 
друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе биј 
 да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православн 
ијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје 
се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах  
ози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад имао да под 
о промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде с 
а на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима,  
ју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на  
!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> 
ри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није  
се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо  
з Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни 
омилуј!</hi></p> <pb n="93" /> <p>— <hi>За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за 
зваше се они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо 
 <hi>Господе помилуј!</hi></p> <p>— <hi>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Го 
ме <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n="71" /> <p>За ово своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој 
 зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или  
колико стотина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, А 
узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјет 
јепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао ж 
ма да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка 
карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по по 
, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</h 
а киша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго нем 
 <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређ 
е службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми  
та наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „з 
оји из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—-  
 говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi>  
и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој  
а свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада  
колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа несрећнијега  
 словима, исписан је Султанов родослов; забележен је дан и година Муратове смрти, и неколико ст 
; да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна камен 
удо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве својега славнога земљака!</p> <p>— А Подгорича 
ужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на страну страх од Ар 
рихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђ 
рина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него што он Ом 
погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бист 
"#SRP18860_N3" />; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у ов 
, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце м 
А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете како се буни турска царевина!</p> <pb n="2 
ово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборавише српски!</p> <p>— Штета што се народ тако рас 
што тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку испраћа 
а су се пробудиле народности, завладала забуна.{S} Ником није јасно: <pb n="213" /> чија је упр 
S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</p> <p 
градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју 
reign></hi>).</p> <p>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај зави 
и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до му 
ну — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих 
S} Наш суварија, на својему слабу коњу, завијајући и припаљујући неку чемерну цигару, бијаше пр 
на мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намач 
 и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S 
и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-П 
и хајат (тријем), који је отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци< 
онда откада су се пробудиле народности, завладала забуна.{S} Ником није јасно: <pb n="213" /> ч 
емо драговољно да постанемо робље новим завојевачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним те племенит 
да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше са 
, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{ 
је ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често. 
 Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је кр 
 и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се свој 
таја, <pb n="263" /> може послужити као завршетак цијелој овој приповијетци.</p> <p>Писмо то гл 
id="SRP18860_C6"> <head>VI</head> <head>Завршетак</head> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да 
слије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још ш 
аде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије тога, иж 
за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац измакли 
</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандар 
ени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана  
х уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што ве 
а се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а н 
и улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи 
ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најп 
 земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољи него дру 
у, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки 
том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да 
 знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе  
о довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени се ч 
крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече  
и сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло и 
стра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе кази 
 сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, ски 
си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне 
а спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром напојницом,  
и може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на вел 
доше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, 
ице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак,  
 бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се 
 гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајор 
слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре 
ао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, и пр 
е им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједин 
ио се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе 
постао католички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле 
 концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Пог 
ође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарима.{S} Одмах подстакоше ватру, донијеше сламе  
о:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Не 
> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p>  
ени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, 
it="subSection" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хва 
сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје  
 се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се  
не родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио се Светому  
 мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово  
и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног одијела, хтедоше  
оје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игр 
и пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио н 
ајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих 
де врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носе 
 веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb n="104" 
ске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p>  
својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, 
ак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се ди 
што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S 
ваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни  
<l>Земљу своју да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се прис 
ан другога за своју заједничку лудост и заједничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш  
 остаће да криве један другога за своју заједничку лудост и заједничку несрећу!</p> <p>— Како с 
оњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{ 
амо јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли 
{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије  
 <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Сту 
асоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Ст 
јући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе 
" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар 
аута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица;  
ањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p> 
p>Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" />  
-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао 
е прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="50" /> видо 
Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> < 
 одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С  
 у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда ч 
о.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту мило 
ога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђ 
свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, 
ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одговори митрополит: — 
 одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове р 
е крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити 
е родила, и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и зд 
лије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под поја 
мер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито ц 
ијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под његову  
има за народност својих духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</p> <p>П 
учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> <p>— Пла 
ици, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Пе 
иша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год  
хових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Куне 
у, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе 
 Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Ј 
че Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их до 
:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quot 
Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак данашњој пријестоници црногорској.</p> <p>Варош 
би Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче 
: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n="190" /> <p>— Честити Паша 
о; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назо 
и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина  
ило ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су на 
што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера ожени 
м приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију 
ећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи гото 
а својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к 
/p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> 
вој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је в 
<p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да 
., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну калу 
зиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што г 
и уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као шт 
 динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p>— О 
иви једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу 
, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепо 
ио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, ал 
јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стев 
свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене људе, који ма 
е.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјетињарије: онда у српским земља 
ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога крвавога <pb n 
о пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни 
горице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце н 
лује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин — западну, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синов 
је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, 
 пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257"  
} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело главе 
опаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше истор 
.{S} Младога турског чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који т 
вукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу 
ада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође 
 доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонус 
зван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писа 
<p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве. 
> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су у 
.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Мекселина, Мернож 
p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="la"> n. n. d. n. 
4" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У  
ote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти  
ном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десе 
азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на о 
убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Израиљ</ 
 помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p> <pb n="16" /> <p>Послије хоџе дозван би срп 
хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам  
с.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благ 
ону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељ 
iam</foreign></hi>).</p> <p>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па т 
Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога  
 То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А шт 
меру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фрата 
 запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву:</ 
?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја.</p> <p>— Имаш пр 
добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошевић прије 
х море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на  
не, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем 
 се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим 
док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљеба 
овој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> < 
 зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао одмах разабра 
 своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад ј 
опи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министарском савјету на <pb n="175"  
 дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати,  
ију, нашем господину среском!</p> <p>Та заповијест, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јеремиј 
аким нападима војни команданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узр 
ђе у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не знајући како која војска ст 
ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијести овако плаха господара а, доцније, кад се он 
 као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо  
кар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, 
на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповједник турске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога  
прављање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује 
ем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" 
ед, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно про 
pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често прол 
 нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими д 
ријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него 
арци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крв 
ка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се  
 онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и из 
и:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити  
свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци  
ли шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога му 
оћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње,  
> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали 
/hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чу 
ди врло страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикн 
рка!{S} Биће....</p> <pb n="82" /> <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симо 
у вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колик 
 одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрав 
дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S 
би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{ 
то се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од 
ном и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од оно 
ба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>—  
јесни Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу  
јетињарије: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу н 
 крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варил 
ан његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови,  
ва дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се  
 није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учи 
ашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али  
му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <milestone unit="subSection 
шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато.</p> < 
-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к ре 
ио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; в 
мињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p> 
лика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је био онај п 
смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобука 
здахну одмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Пр 
а заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и  
тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и См 
tion" /> <p>Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n 
нин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, 
дну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире 
 хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p>— Агнија, 
а.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <mi 
авице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> </div> <pb n 
усмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човје 
> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми с 
ам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет поче 
по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} Проти 
питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S}  
ову, као каква спасовна, високо дигнута застава, којој тегли сваки, који је жудан слободна вазд 
ју видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага А 
амничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пре 
stone unit="subSection" /> <p>У тамници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га к 
а худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћ 
 данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остал 
Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под  
, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуцима који су ишаран 
у: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, команд 
Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испи 
о</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више 
ах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога  
ји доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затв 
риви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га  
ма!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! реч 
 па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S 
 бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> < 
рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p>Послије неколико дана 
висока сунца, ван <pb n="88" /> својега затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим 
ога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови суж 
бити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</ 
.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку кр 
ао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, али убилац утече. (И д 
!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари ув 
ни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није видјела, што оно ријеч,  
сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да 
ђох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта пог 
 исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!... </p> <milestone unit=" 
/> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прођ 
ање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло! 
ена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи 
редаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кр 
им Николом провели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од бо 
 само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула- 
ма разбраћена, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, 
ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива,  
се српско племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш р 
о и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те 
ије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Б 
тане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждрал 
ајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да може стаду своме с 
И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа!{S} 
ла у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро 
ни као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— 
е друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом 
ути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга в 
нез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем и 
, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, закрати му  
зната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Пла 
ога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећ 
би домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вје 
 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и к 
стави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван озида о 
ој предионој независности; тада султан, захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју п 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Захваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за в 
n" /> <pb n="168" /> <p>Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дот 
а да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побје 
e unit="subSection" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: 
ли!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њ 
се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше: 
 Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише  
 један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</ 
јену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> 
возом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнау 
сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S}  
е васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде  
горцима који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима који  
је своје девето чедо ставила под једину заштиту припознатих служитеља Божјих од три босанске вј 
, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — св 
 ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— 
овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све з 
 ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и н 
т ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што 
 данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву,  
јнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— <hi><foreign 
Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="de-Cyrl">Дас ист 
че.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића 
омах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n="41"  
 страховита, колико опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Т 
о до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту при 
м и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p> 
ине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, је 
о име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi> 
е Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} 
Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола 
{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> < 
ати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— 
шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице 
е, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао  
и суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечера 
и су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који крој 
ође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко  
Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору:  
уло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ре 
јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају слабачку свјетлост на Зворник и на њего 
се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чу 
и нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у тор 
ују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то у 
Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошња 
е звијезде бацају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући се п 
е се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје. 
ва књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи  
двали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељим 
ра, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква п 
дне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним дол 
</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како 
није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли 
говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, 
 и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone un 
нике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И а 
и било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се може  
 уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле 
екох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако  
чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога 
јеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа  
/p> <p>— Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него низ Тару.</p> <p>— Како, Живан 
ства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим < 
окобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше 
авим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депешу:</p> <p> <h 
сам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} С 
овора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља к 
ној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен ота 
<p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> д 
p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто 
ђу сељацима, својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјес 
у</hi> и <hi>Љубовиђу</hi> право ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али 
м Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки вра 
о сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и  
 срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко <pb n="39" /> овога  
српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се вра 
га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио с господом офиц 
ишћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из А 
огама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или  
скије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога,  
ко порушена.{S} Одређено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била 
а сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјест 
" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се преру 
на с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и по 
 ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} 
у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена тврдом оградом. 
мо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од земље за два метра  
ва бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варош 
кав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — 
је био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћм 
а за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <h 
ија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> < 
кола која је смјештена у једној великој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгориц 
 Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници 
е чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини ра 
hi></p> <pb n="93" /> <p>— <hi>За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена  
о како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкара 
 Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади 
о одстојасмо контуманац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину д 
у; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их 
ши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milestone unit="subSection" /> < 
о дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} 
 а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјест 
убила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око т 
 Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове лу 
вијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле  
Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао  
e> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l> 
лени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l> < 
зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> < 
камените голијети, и наступамо на земљу зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје нас примах 
ће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> < 
с одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад п 
 године, Стеван Немања, сабирач српских земаља, творац српске државне једнине.</p> <p>— Лијепо  
 кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколике јевропске државе држе  
p>— <hi>За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се пом 
ити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској:  
/> <p>Путовали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; ал 
е дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће....</p> <pb n=" 
оже, васељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> 
/p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згаз 
 тако у мртве забораве својега славнога земљака!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећ 
з редове бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја! 
<p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ип 
ровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах,  
ао аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у двор 
у; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране  
ве божанске дјетињарије: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћ 
сни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за 
> <p>У пошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обич 
.{S} Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипн 
е била покретач свему мисаоном животу у земљама српским.</p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та ј 
тоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају срца 
о се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познат 
 су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет шт 
 је зграда велика, висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никакво 
дати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми г 
ом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србиј 
итичке разговоре.{S} Надгледајући своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрин 
чи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и 
љда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити свом 
аговарати арнаутске поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> 
— Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвј 
.</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери 
ју гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> <p>Поред  
ијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо  
еви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се 
 и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се 
>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мра 
о ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколики 
синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води 
пше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре 
огорци, желећи имати светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једног 
о срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немил 
да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ће 
голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен 
тавити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> куда војска прође! </hi> Али два (с 
it="subSection" /> <p>Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим 
пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!... 
о с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше особит 
воје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што 
рне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, 
воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} 
у тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сах 
стро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо 
и дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S}  
ђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, п 
вљамо камените голијети, и наступамо на земљу зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје нас  
људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У 
еста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага ко 
кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а уну 
Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="2 
која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ. 
оможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стр 
кле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Д 
 у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти п 
арод један али тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о шт 
p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара,  
ким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жа 
у несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, 
ица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора п 
а часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Д 
ло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Ив 
е џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су изгинули на Косову 
ла, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, а 
нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Првослав</hi> (Вел 
ја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово  
укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је теш 
арварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које уми 
ега пратиоца?</p> <pb n="207" /> <p>— О зидовима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартиј 
е, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо  
мљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, т 
, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај! 
 бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . .</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
рожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски  
 него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо,  
љепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке  
 и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује. 
ор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, н 
у Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим п 
ају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли 
ћини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице  
 рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златним или црним словима, исписан је Султанов родослов 
најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским зем 
е упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У т 
тану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p>  
екао видјети и.... помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и 
арну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапћ 
ереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него н 
{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери  
а очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је уз 
 ради гостима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и  
 познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право го 
 овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и гр 
То је зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, настав 
 доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У тамниц 
к, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и 
ада Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, н 
друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима 
ми Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити  
же снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разго 
 да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нех 
 не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вр 
ја, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле год  
нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле год им траје тог 
S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <mile 
Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме 
 Дечански, син краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то 
сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљ 
е!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хриш 
 која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Отоман 
е три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере,  
лић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила да 
/p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" / 
а улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ни 
, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, п 
попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивов 
ије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао  
штину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!. 
ан Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе 
ка власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се 
има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не 
 штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох  
аље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак  
зар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Без 
торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milestone unit="s 
је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се поз 
 оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету неј 
</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба  
>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно 
ти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера сво 
мере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, зап 
кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</ 
арују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Иш 
упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за 
м људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Б 
{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњ 
све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>—  
има?</p> <p>— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> 
 све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан  
/p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врат 
ику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" /> 
> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расв 
 ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Копао 
те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се  
аћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто г 
 је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван оз 
 од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он: — али су лист и  
ије показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезн 
на тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз м 
ца њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знат 
настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћутали 
 изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div 
 се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> < 
 не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“ 
а.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролаз 
ам био војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарам 
/p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков  
тоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p 
i>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у ма 
 Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а н 
инога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу моли 
и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могл 
S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај ч 
на дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима вод 
и!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештени 
 Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако л 
 су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један дру 
 ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћал 
собито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине Цр 
ма не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="13 
философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црн 
вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</ 
S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попит 
е веће српске манастире, <pb n="122" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p> 
 ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбо 
за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан 
С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи  
 проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имал 
о Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и са 
за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, 
ада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и с 
 синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p>—  
менусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има н 
ће....</p> <pb n="82" /> <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши  
те уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, 
ли у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и политичке, које  
 вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у  
пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ј 
 ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађ 
та је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљуба 
у с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) П 
и кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је  
, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, познаје се  
но пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима 
тарјешина погледа по стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S 
мер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, б 
све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} С 
 карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: 
ајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стигосм 
јим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с  
овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да  
угих мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између  
правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, 
 <l>„Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са  
, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сиј 
ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него што  
це, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харемлук</hi 
 виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> < 
а није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А 
" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име да 
раду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, у  
самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситар 
них арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да 
попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало пре 
а вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде м 
, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за недол 
 буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много: 
на и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi> 
 <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> доб 
д Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и  
у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су 
<hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb n="192" /><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна ноћис 
, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу бијаше сре 
нез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <hi>лабаторија</hi> (лабораторија).</p> <pb n="128 
ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не  
ече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, ј 
шања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу 
 дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S 
мо један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редов 
и, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; ал 
="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да 
узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човје 
02" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћ 
заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, 
о навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С т 
пиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у нек 
има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамно 
авни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi> 
нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добр 
арин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у  
и попа</hi>, <hi>католички фратар</hi>, и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу 
венији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi>, и <hi>Плоча</hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у  
 Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са св 
муд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су 
 или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој  
лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из 
 а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, сок 
, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <mile 
ада Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје прима рјечицу Миљешевк 
, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће  
рав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p> 
дио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје 
е лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш м 
лико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Изл 
а у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — 
p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којег 
77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p 
е нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће с 
га чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му до 
ога, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед по 
, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не б 
уку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" />  
 је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледа 
о прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он на једно 
 све мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и види 
оји маре за историју балканских народа, и за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо ш 
магало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n= 
пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угу 
је у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер  
ешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те  
 <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други страна 
рими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; уга 
p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и дворил 
ро.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским словима</hi>.</p> <p>—  
ла изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других 
ана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској о 
м Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад  
у:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче 
акше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити  
 <pb n="167" /> коњу, дојурио суварија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су 
 сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобник 
ог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом 
сабору, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш 
том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрин 
S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стот 
тку испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела сви 
 да саставе:{S} Православног, Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, сас 
дао</head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одс 
мо једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се 
и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, 
иста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква  
га, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко 
е текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb  
к доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p>  
Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вин 
а, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, изгубила је, ја 
ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу своје 
сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела  
се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихо 
Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам 
S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рање 
путовао по свим југословенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Сл 
 по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној та 
дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb n="197" /> па се онда 
а, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p 
ографију; ти познајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико д 
љи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако с 
ича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па ми 
ги су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето н 
t="subSection" /> <p>Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свика 
из гомиле, намигујући својим друговима, и погледајући на онога што везе: — једном, на вашару, к 
етињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом 
слије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза 
 не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се није 
је сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо 
 и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb n="216" /> 
 задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљ 
а мојега доброга <pb n="260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</ 
 синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному че 
ре бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каваница.</p> <p>У варош се  
 ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосм 
— Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наши 
 своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјездано 
 Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p 
арјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; 
мом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</ 
 мостова, и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте 
свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо  
ећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјел 
пјесмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и  
 читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној 
о доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у о 
и се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику  
 Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо аг 
ре брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к  
p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Си 
д Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор С 
омажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — 
на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у п 
Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљен 
ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак к 
 бегова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако н 
</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми  
о!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљоп 
тафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јо 
ед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјек 
раснићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игум 
насмијаних очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али мил 
јвише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриј 
{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S 
р к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манаст 
а сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухвати 
и и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине 
у, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо раз 
"12" /> закопала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку по 
наха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има не 
га.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши  
иједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у 
изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред 
мога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који нар 
догледу....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитв 
д се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi> 
с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, 
 што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S}  
> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи!  
ивници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим бо 
о, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с дру 
о хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у  
овјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове 
дили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од 
ароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Био 
м путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n 
ту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука,  
S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Д 
тавивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше  
стеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема сте 
ет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је ч 
е их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да б 
Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p 
 уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако,  
јмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разг 
ија" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, р 
н ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Н 
ашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> < 
а ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p>  
 стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко грани 
рпске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче уну 
при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, 
тави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а,  
ти!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, ка 
ди и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и живот 
ше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и  
не, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио  
 ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече 
икодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потписа <hi>латиницом</hi>;  
ити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовоља 
ић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слу 
с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповј 
 — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однеку 
.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да 
а да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа 
Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: 
 да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крез 
о је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бег 
узели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} 
 главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од  
ремамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улиц 
ска Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе саве 
 отпор Бошњака Турака против окупације, и власт аустриска, <pb n="58" /> да би Босну држала твр 
м срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком рук 
то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако 
јне пећине, литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>С 
шљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и 
воје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли п 
" /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведр 
љаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb  
е оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у д 
, онако насумце.{S} Послије много муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отво 
ђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружј 
 их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и  
 низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда,  
апрезањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене во 
уј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље ниј 
p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери приста 
<p>Варошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} 
и се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и 
 из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не  
мо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А 
 споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије  
о узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе: 
измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, ил 
ет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рек 
S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене друга 
еста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједоч 
{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учини 
чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а особито гробове т 
</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и б 
 хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.< 
а.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само  
n="18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све  
и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народност своју.{S} Прави је 
других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти измеђ 
 прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, кој 
о се српско племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш 
му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог жив 
док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли  
во се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p 
рате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Ку 
 црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хо 
а кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакв 
, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина т 
 Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Ом 
м крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— С 
ши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам 
стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим ро 
н пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патријарши 
ривукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дје 
Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, г 
е Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и  
 дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писа 
вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не  
мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку М 
ламуца <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из ол 
м за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни јед 
 и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде 
емају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к 
 и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гост 
 доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb  
на ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и раз 
ључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <milestone uni 
плашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком пош 
ључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљеб 
 мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао пос 
коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћут 
ебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit="subSection 
<p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, и 
но и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, ду 
ова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <p 
гледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас т 
љи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мрави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три б 
 тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; 
 и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше  
сту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем св 
 бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо 
лошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше  
 нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не п 
 спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S}  
 њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p> 
 тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је 
едовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазил 
ник, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана смотрен 
дну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свака 
 прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послиј 
амо да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p 
азили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p 
трополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат,  
ако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стр 
срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера 
 дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арна 
S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, ба 
е погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада! 
{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако  
ерцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...< 
{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један ис 
 право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Река 
су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а 
S} Овом манастиру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, с 
 на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник  
адости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; м 
у нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, та 
је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину. 
ињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која  
, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“. 
 малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја са 
 вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не в 
срте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> < 
али врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с  
/p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и 
; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву... 
е Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступамо на земљу зеленију, окићенију; излазимо из д 
S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако раз 
Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, 
мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје  
анојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</ 
бележен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, о 
у остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пр 
-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб њ 
i>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; ј 
оњушнице, кошаре, кокошари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="6 
ина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>б 
стиру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, 
љда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, 
о дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна 
о дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије  
да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, 
м, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ!  
ван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и  
милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево  
у неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради њег 
јему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима и појава 
и дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вј 
/p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше 
 калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p>  
својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766  
шене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{ 
 мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми оп 
е!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из  
 девето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</h 
ити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n="189" /> уни 
ар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од 
му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, 
 лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток с 
те!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? у 
и ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам 
 с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон  
ристове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали у 
е смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пл 
вши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p>  
estone unit="subSection" /> <p>У таким, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре двије нед 
а један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S 
и дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода П 
:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седа 
о Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и друг 
рви су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунашт 
јелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Тр 
је Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као ме 
би ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало  
</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста, свакога украса ове  
арији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјети 
 ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље 
равили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S 
да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <milestone unit="s 
од (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мал 
снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да 
у:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> ок 
ошла двојица; један човјек средовјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цви 
 из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше 
 тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не про 
 сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и 
потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплете 
шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико.... 
еш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријеч 
ном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило. 
 се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> < 
н: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? о 
к је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак 
ику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њ 
је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ ово 
то се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се 
>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <milestone unit 
Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . .</p> <milestone unit="subSection"  
елеграфи казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се  
није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то твр 
ки свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле му није дошла 
ер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада врије 
ник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n=" 
р је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и  
о, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Го 
а, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји д 
ијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасм 
борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и до 
, који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица 
згледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и  
планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> ј 
ку, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, 
.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна  
</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да 
ла коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, д 
али држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели  
пежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми 
таџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџ 
На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S 
/> једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и 
ас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријеш 
{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p>Увријебавши домаћина на само, упита 
<p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не 
и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају  
 Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито 
 ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођо 
p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Мак 
гом, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продуж 
друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е,  
га пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Ж 
бјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живо 
 официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, ис 
 молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те 
> <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да  
 Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те р 
а појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око глав 
S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p>  
 рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>-  
банију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да 
t="subSection" /> <p>Цетињски Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињск 
јском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не зн 
гуман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним ства 
ас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слобод 
ако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</ 
па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријат 
ија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо мал 
и, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик 
ен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски ст 
а си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну о 
 Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који г 
 размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се шт 
а“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, 
гури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите прегр 
 на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске теки 
} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кро 
 Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од 
згубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око 
на своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрсти 
— Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Ме 
(запис):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> ( 
Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар  
како се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околин 
ла је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким напад 
је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, 
м руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији за 
 крштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећ 
малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за 
ubSection" /> <p>Уђосмо у патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, град 
 је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи 
 спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хв 
"132" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијес 
ом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радо 
јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окрета 
 се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Н 
ије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p 
 да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је им 
ните стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С иг 
и о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама 
иштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода: 
овору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је ку 
ћи тако лагано, разгледајући грађевину, и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарно 
 пашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, ал 
ну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком покази 
ојсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{ 
а јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили ко 
раде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељ 
 /> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијеп 
ужајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци 
ом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим  
се.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки обр 
ра ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</ 
овору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине  
али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у ово 
висмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата  
уци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), св 
вори, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, ста 
ознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и 
ском савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехме 
сјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто је 
 Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек по 
 много путовао по православном свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="12 
град; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Зн 
; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S}  
копала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та 
ка.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згод 
 у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говор 
е, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом! 
ил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали 
љови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, сн 
 скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господ 
у огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так;  
ви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milesto 
крему, као некадашњем свом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то  
е нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица 
ије, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као как 
 бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без  
ми нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p> 
ју се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто  
ђународних одношаја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p>  
х ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи  
ете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измако 
144" /> <p>Пошто одстојасмо контуманац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земља 
д би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи ос 
вим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длак 
н иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да жив 
Крст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратр 
х чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> 
ке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима бос 
 ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра прије 
S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Ниј 
у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам мога 
 а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и 
ћу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао бијеснога  
 једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје с 
ји и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјешина страже  
 <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“ 
урци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцего 
е под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гле 
ратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он  
 У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо 
ри своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају шт 
ета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих страна свијета 
 сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!< 
p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, д 
ја: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте по 
спавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за 
м ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Свет 
дно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце 
и на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У  
ке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад и 
а стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат (тријем), који је отворен према завје 
и по неки душеван човјек <pb n="222" /> и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје  
саних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а  
 се нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род с 
атаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајор 
чи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздр 
i> која се пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к  
S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду,  
ка: <hi>Момир <pb n="264" /> Видић</hi> и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам 
на <hi>Вишеград</hi>, <hi>Рогачицу</hi> и <hi>Љубовиђу</hi> право ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p> 
 сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одгов 
твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу. 
{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се  
 бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоников 
тане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и гр 
пити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не 
шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе 
 усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пола народа, наравно, окрете к 
 на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родо 
не баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Н 
е пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необи 
у и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоћ 
њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет 
их својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што  
авославног, Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје 
ама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заи 
, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А ш 
 пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше  
е и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске 
и долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на о 
 дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина 
астанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послиј 
p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати 
а жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па на 
а су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити?  
лавари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који  
уле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје љ 
ица, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чи 
емо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било мно 
 опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак  
е опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом к 
добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p 
онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И ду 
ј по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се 
<pb n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло до 
ђе много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила 
пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али д 
 бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телегр 
кву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Муслом 
, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножеви 
 сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као  
хара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена 
е, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је ср 
 Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, 
е ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од 
ам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао 
 Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућа 
— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпиј 
гари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољуб 
 <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И ни 
јеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај  
 <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно и 
ио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворни 
 ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресије 
и с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече  
ћи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви гов 
сну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72"  
 нијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њ 
мо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, 
ише би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био го 
арац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни  
асан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нем 
 се разликује од католичких богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p 
околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, 
итао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да к 
а се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи св 
 Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ељства између два братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посре 
, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једр 
n="67" /> <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви 
ној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски друг 
ду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ко говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и 
је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, протама ви 
е угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећ 
је жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каж 
nit="subSection" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је  
 њихову селу, за старих српских краљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, мо 
 донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјел 
 Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако п 
А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Бић 
ћна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божан 
око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам к 
 оборити неколико биоградских букварова и читанака?....</p> <pb n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као 
сјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мај 
а села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека среди 
 мјесто, особито за српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Деч 
видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <milestone unit="sub 
и су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори н 
изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поиме 
дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племе 
все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он дад 
етовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га д 
це.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог има 
а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку,  
на мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многога другог разговора, Јеремија оде и пробуди сува 
n" /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки < 
куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле род 
ега богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, 
 њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одб 
о свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао  
> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другој 
 исприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарај 
коро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собо 
њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем 
{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело 
помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево р 
дољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога  
земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе зај 
 тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме з 
одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра 
<p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управн 
ри у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под друг 
ву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо мор 
разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, 
изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, 
 могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи ипак  
ове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће  
ne unit="subSection" /> <p>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Бера 
слије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали 
ne unit="subSection" /> <p>Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре црк 
е молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштова 
ка између мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, коликих има између Срб 
ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташ 
је него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима 
стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, 
 што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разго 
2" /> <p>Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј и 
 поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <milestone unit="subSect 
е била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовим 
мо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечер 
оз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворни 
тко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, 
рама разбраћена, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослиј 
вамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором 
.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљн 
и каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Б 
жила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве да 
осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бр 
аде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на ју 
 бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна  
сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, 
асељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Си 
, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{ 
који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз  
 Општа просвјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту  
азе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођу, посл 
еци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, 
ици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради остал 
је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њем 
тавља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не  
ав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Ни 
има, понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: 
а се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде  
едајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вул 
рква била, столица српским патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквено 
овим невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, ј 
онесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ би 
ажари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар  
мена), у ђаковачком округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на свој 
које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити најв 
ље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села н 
 нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас 
н, наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, да постави нову границу између Турске и Црн 
>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p 
чно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело  
о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути овдашњег лаћмана 
ној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <mi 
ом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије  
па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi 
Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику  
 раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјец 
 страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се прокраде 
јече.{S} Хасан, послије малога устезања и изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјева 
>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријес 
е су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао сво 
надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељ 
 једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, он 
тне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас 
Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих ра 
S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети! 
, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да о 
</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да  
 Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више с 
р: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли  
S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се дого 
 је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је заво 
коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Французима то  
.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црног 
/> <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној велико 
шица, посредница трговини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, го 
их жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми с 
<pb n="172" /> дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју 
та, између краја и краја, између говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Сло 
 учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је вл 
почео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и  
Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: д 
оже држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>—  
ене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треб 
 се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и 
д-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спре 
аћи толиких истих разлика између мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, 
и ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово ј 
још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазар 
тотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамн 
уман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, 
чки уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав 
човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хам 
т и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, 
ве лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо д 
 молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега  
зекнути, познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!. 
 на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се 
о вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, т 
е је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претв 
образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде О 
чин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељства између два бр 
> плићину.{S} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном  
е проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с  
и око овога манастира, духовник исприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово са 
и највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што ј 
мо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p 
бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров  
кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао 
те, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати  
де на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разл 
а с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комиси 
е до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције  
ља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз 
 тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у 
егоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, у 
.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</ 
о: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем,  
радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} 
ле.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три  
збели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, Барба 
е, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са с 
о уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи лупежи....</p> <p>—Аман, честити Паша!...</p> 
вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; на 
е коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је  
а родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријан 
ас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" /> тако често  
се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето 
} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сје 
а доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог  
вање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? 
 је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још кр 
никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зач 
полом.{S} Против својега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице,  
} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњ 
 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколике јевропс 
вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, че 
>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочи 
шће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Оме 
 многога другог разговора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ 
ке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описа 
љада форината!{S} Овом манастиру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, 
да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да с 
 пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњи 
ин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима к 
</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n=" 
мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срце 
 свакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много пут 
е некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима, ево  
прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p 
о најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад  
оловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника 
> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјеж 
на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} 
ворио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овак 
ародност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма н 
</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељ 
<p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему д 
то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнање 
и је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том прилик 
екоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели 
не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао 
е; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било ље 
ошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и 
 договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на при 
 се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се  
 вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га 
е шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве криви 
овића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства 
шем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не 
воји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, по 
ине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За нек 
ме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војни команданти су има 
го немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре 
у тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које  
што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се  
је остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо 
ти лекције из <pb n="119" /> философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше м 
у разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала 
је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ д 
ијатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији 
ича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске 
оје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, 
 <p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих племена на Балканском Полуострву, 
д којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>—  
и конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред вис 
ом.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до уши 
 и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна к 
ји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у вој 
аша, године 1850, савлада буну босанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пу 
и!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте  
, да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од свој 
се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија биј 
, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина н 
а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пу 
, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>З 
вници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп  
о опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер:  
 људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба 
енски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <h 
дијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро доша 
 промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са 
ршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу 
 Одмах подстакоше ватру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри. 
ше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били и 
ак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И 
ову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувш 
лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидов 
или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распит 
 хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пус 
но, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да с 
иснутим народима; она преживљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега на 
b n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p> 
о не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <milestone unit="subSection" 
ће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„ 
и.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице  
, пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњ 
 поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, мом 
шао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу 
ипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <milestone unit="subS 
 unit="subSection" /> <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сје 
пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покр 
ијесам стигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, мо 
ао да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта ј 
е родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па посл 
ре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, гот 
м распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно 
te> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у 
 и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служ 
то знате, међу двије средине просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу В 
изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјева 
ихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, с 
неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем изгобељасмо с 
Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим н 
е кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да н 
 мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни пр 
не.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и нар 
тињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја са 
учају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих р 
>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, в 
RP18860_N1" /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" / 
; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Ст 
та не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, рев 
Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку с 
15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Х 
вати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.< 
n" /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља гра 
:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> 
али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за  
>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> <milestone unit="subSection 
е ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прили 
војим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши 
а, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије то 
е што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму 
ина могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стар 
упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја.</ 
>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпе 
!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <p 
SRP18860_C5"> <head>V</head> <head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пре 
ла и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> 
 друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар наста 
 за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило 
та!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="l 
ра, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да с 
уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за в 
јнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи 
ма иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом 
е у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори 
оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли к 
 често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Аг 
царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку бо 
ана.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно  
.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте раки 
аптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив 
и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну веч 
ех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> < 
ба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С ј 
</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар,  
ице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом  
{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријате 
огне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио с госпо 
 превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намј 
и; савлађујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Ст 
унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама 
турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затв 
, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушт 
еко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојт 
, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, 
лову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из ње 
 <p>Војници наступише; Турчина ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене,  
о да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се пок 
.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не 
 и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић  
о, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму 
дан исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</h 
 Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у свако 
 неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цетињски призва ме 
а по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповиј 
} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељс 
могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин 
бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу  
и ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, ил 
ој својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа 
 право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о на 
и Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себ 
 ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не сми 
оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ с 
 Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере раз 
 Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се уз 
е сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечанска толико 
уштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето 
ај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу с 
, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице,  
дојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се м 
њи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друг 
 unit="subSection" /> <p>У патријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, 
ли-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к  
ер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гла 
ли су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак данашњој пријестоници црногорској. 
ђу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски  
казују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само јед 
изу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју тк 
о ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочи 
и Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече 
е онолико, колико други бегови босански и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио  
: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, р 
 томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босн 
тица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне  
у.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко  
пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена 
рада!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <milestone unit="subSection 
али нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у т 
Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да не 
уди, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се 
а, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све уско 
крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на ј 
амире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекл 
ликим, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње вријеме 
S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</ 
еколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, ре 
наци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија  
еде коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не сам 
е рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни 
— Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу со 
/> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађал 
b n="26" /> се владају младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону б 
Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католиц 
ва толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене н 
Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте 
до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изв 
Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком  
 главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје  
 мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини 
лији, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком 
кој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, 
а, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике ко 
јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="7 
 једног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и 
ђоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по к 
уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружј 
, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> 
ачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а з 
ман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> <milestone unit="subSection" / 
.{S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} 
и.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је Цинцари 
рпске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се  
 угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тад 
е се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе 
 тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, кал 
 бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, п 
у ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјец 
ци Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p 
у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: мн 
ече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>. 
ане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Звор 
S} Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И гот 
 смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и 
собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека 
 вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никак 
стише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и 
ли ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l 
 Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолис 
ци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арна 
а смо смјели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати мака 
а и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <mi 
оздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шали 
све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</ 
и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијеп 
рал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба с 
о гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму от 
јка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доб 
а Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово 
рија, на својему слабу коњу, завијајући и припаљујући неку чемерну цигару, бијаше прилично иза  
 торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на три лог 
оп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво срет 
а: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, а 
ишћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустаф 
илни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа 
десетине година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> автономиј 
лом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у манастир к о 
к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султ 
е Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, гот 
би вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет од 
и; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине,  
оје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању 
ахнусмо о <pb n="204" /> слободи својој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к 
тањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 к 
и својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци,  
езику словенском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем 
 и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па доб 
о од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, кол 
оле душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас п 
чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између 
ице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох н 
ове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прик 
је ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају,  
де бацају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко сво 
блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица: 
hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и 
д њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама 
тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац измакли испред турске најезде, а љу 
е сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не 
— по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао м 
иђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не  
<p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу св 
остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да  
<pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бран 
 Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>З 
њу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, 
 слала поједине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, о 
у, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и поче 
еби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l 
-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста 
а ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за 
 српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу  
 доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Хе 
теде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши 
 час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под вели 
Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана биј 
е умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће 
 ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошча 
овенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег вре 
лом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко  
, међу двјема планинама:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске 
лонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може чо 
то да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко 
о некога чобанина, који својим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево дв 
ци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама 
 фереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него 
и што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш кре 
е ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у 
 ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p> <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македонија је н 
ретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријатељили смо се та 
уде из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по оприј 
, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Диоклеј 
има, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од наш 
преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго прем 
 <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчи 
hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а  
 дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Пав 
у до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељад 
де да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица 
 је Султанов родослов; забележен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{ 
 сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџ 
ор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> < 
16" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјес 
.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <mi 
p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је 
 дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p>  
де да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву св 
и лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он ис 
аде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близ 
е на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, је 
њиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју просједу браду,  
one unit="subSection" /> <p>Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби ору 
!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрча 
амо отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахну 
> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Од 
сташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен 
>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, да 
чера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква 
аменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу 
дили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— З 
ајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> < 
, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућан 
љака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, 
ких народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако з 
и војничку <pb n="189" /> униформу, као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусињ 
акедонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред 
 вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> < 
 нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш 
пске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дј 
осланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узе 
 <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних  
де помилуј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја  
не није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. 
е на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војс 
омајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрен 
аше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово  
јаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао ј 
у, прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l 
мо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко <pb n= 
е су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар зап 
ојом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p> 
едонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје. 
 не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.< 
 је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је м 
удих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе 
у већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма к 
ер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много 
ети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на в 
мо бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сј 
 је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> < 
опској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> 
а; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен,  
апојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} 
виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на мали 
то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слобод 
 је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, који с 
авославни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" 
ubSection" /> <pb n="258" /> <p>Видојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је о 
црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва  
Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Ви 
ам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио? 
 језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза  
наске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....< 
манина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l 
 отац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје 
не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију. 
ок ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и 
 прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанство из међународних одношаја црногорско 
p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се н 
ох на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Ста 
ебе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из < 
љадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, 
 у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p>— Агниј 
 породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна 
лентије; па, <pb n="218" /> даље, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна п 
аспорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше предмете мимо које про 
оче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У 
ђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stranice 225-23 
ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обал 
д малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учинисмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n=" 
да је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично 
ити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{ 
ше се сретати <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, н 
тин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао  
 <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он  
ећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, г 
 упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским сло 
 к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На ово 
ти како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је прв 
ихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе ба 
а себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну ж 
и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога н 
тени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили св 
ијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили д 
 међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, ре 
го за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да пре 
преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на 
n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— 
 наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случ 
ском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеш 
 така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледају 
де трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и 
пролама!...</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега 
а си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.< 
ела српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stranice 225-234 u origi 
и њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризва 
p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p> 
постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quot 
од своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Т 
 је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>На 
 Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам странци права 
; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје 
па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак 
Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи 
дје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да  
S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у 
лије од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити! 
зликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, по 
 даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су љ 
едан другога за своју заједничку лудост и заједничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познаје 
и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и пот 
>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој  
а и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога м 
 сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> <pb n="90" /> <p>— Добро дошао,  
да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два по 
 <p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао 
а који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаил 
и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душмани 
 је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> 
уогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb n="192" /><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна ноћисмо у  
сати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу 
ослије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјест 
ћу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосј 
ш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144 
е, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се диј 
отвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <miles 
>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по в 
језни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај!  
цима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су п 
 калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> 
е одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ с 
> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к.... 
 И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош р 
њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној шко 
а вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, 
урци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се л 
pb n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су 
итање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послу 
, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, рече он, вр 
трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к се 
p>— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144" /> <p> 
 које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навез 
другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами  
колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рођен 
it="subSection" /> <p>Захваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван < 
оше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, тако везане, п 
ом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, с 
и арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам 
ржите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да па 
S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите 
овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овд 
н никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сер 
е некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам з 
а одмах одосмо разгледати толико чувену и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је основала 
о, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим 
 би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема о 
Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да при 
ре, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни 
 Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, 
султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо ск 
ну, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српск 
уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, по војничком  
 разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које с 
ма!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и  
вим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џ 
та, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем  
ка.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, 
 пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада 
вање историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећен 
су својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да  
право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки).</p> <p>Владика не  
духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, с 
која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње,  
гано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима 
јено пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очи 
 је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да  
оклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста 
 дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за  
ратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма. 
рнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно г 
жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си уч 
 одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје  
<p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> < 
акону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все вас 
ођ наш, показујући руком српску границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се ни 
рвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— 
ци, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се мир 
х мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у 
коше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи 
га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
једе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу 
 одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник  
 и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сирома 
ј Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пл 
 вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико тренутака одмора вратише нам <pb  
</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао ј 
ошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стам 
еже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче 
ај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни 
ео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p 
е, помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пр 
а устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, 
> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p 
 манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него  
p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> < 
 њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска с 
а чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . . 
{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и св 
Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, бра 
 могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренераз 
!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p> <m 
послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видје 
асу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распу 
лике планове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и ва 
 народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би н 
l> <l>Душманина свога побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све 
l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи пос 
l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићан 
 <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем к 
х седам вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, 
српскијех деспота.</p> <pb n="79" /> <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаш 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно не 
знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су срп 
, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" 
не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети 
дан дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне бише се као прави 
ива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу 
унце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</ 
не? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му запов 
вом влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нов 
</p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, пр 
раже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор  
 кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме 
увале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала 
јвише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазна 
крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек ви 
е показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи о 
ом округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их 
ли шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од с 
 се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали  
>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име пот 
нак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући  
же учинити никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљ 
оловића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</ 
е да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:< 
 испроси Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њихов 
 Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да л 
, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспј 
.</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу 
ледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али,  
а умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо пријатељски упут.</p> <p> 
tone unit="subSection" /> <p>Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили. 
 се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> ал 
арочиту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдј 
смо једнога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео  
ction" /> <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би с 
 идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљ 
е је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — њего 
валисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <h 
ако: он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi>  
жај</hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У т 
ђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјел 
ун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, ка 
 како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околн 
опарени, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преп 
их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали 
его у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким 
> <pb n="71" /> <p>За ово своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не 
...</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три 
радиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је 
 није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: ка 
 Немојте, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамед 
ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко  
его у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n="71" /> < 
они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд 
 стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана Црнојевића, одакле је он, узмичући испред турске  
nit="subSection" /> <pb n="83" /> <p>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику 
 лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у вој 
{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S 
нима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не по 
м се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престр 
јпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише с 
варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 час 
у у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на друг 
је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Нико 
да?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се  
села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како < 
је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући под р 
 браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосм 
сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје ј 
а се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на  
овратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети 
је је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к 
а....</p> <p> <hi>Духовник Никодим</hi> игуман је порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васој 
 </p> <p>Чудан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људс 
 чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, ок 
рема иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном 
у на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За ве 
!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</ 
ка Колашинаца!</p> <p>Доцније, наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини  
 једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијево 
 n="90" /> <p>— Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти  
 <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која ви 
/p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црногорс 
фицир оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах 
вима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокрилати Серафи 
:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у в 
ру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <h 
i>Гервасије Кокановић</hi> </p> <p> <hi>игуман“</hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје  
 официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да п 
а, дочекаше у вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде м 
> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали  
е Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред  
уци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више  
ли никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> < 
дговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, к 
ви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> <p>Н 
} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други 
 душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</ 
земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље  
и, веселник, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је 
, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> < 
ма српским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, 
ра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која ум 
</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да  
ав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјени 
умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се 
и, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Т 
еун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у пу 
} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте н 
срећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућан 
је онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: 
ћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако  
 дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p 
 тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и 
 гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи  
 чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко 
p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје 
 ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војн 
ва, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теж 
 Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим до 
питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше 
послом?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Па 
довску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо 
ном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и толик 
 него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још над 
 Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питањ 
вати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господину среском!</p> <p>Та з 
 Напријед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Бож 
паднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче,  
зго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар  
хар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погл 
двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, гот 
та таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли ис 
 рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне с 
рад 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је 
{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Ту 
мијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку ј 
га мјеста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разгледајући грађевину, и разговарај 
 ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гони два <pb n="248" 
урског чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се не 
ем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо  
више казујемо оком него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у  
за стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста 
вијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело, и њихо 
м другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти л 
 чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета н 
ш на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у водениц 
вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Реши 
 ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се 
зашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — име 
ас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побрат 
еруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> <milestone unit 
аш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи. 
а, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, з 
гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, би 
то чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67"  
ј, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, до 
ија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} 
тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Тура 
оворе и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’  
јесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:</p> <quo 
 </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> 
 ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте;  
 Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси ил 
затељ овога свједочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео ј 
 разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сокра 
изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а св 
да-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви 
/hi>; а <hi>лозинка — Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} 
, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи 
ам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише  
, те ватрено брани српску народност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза  
е сте ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд пут 
дје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>О 
мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Никодим</hi> игуман је 
-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, али А 
дина Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к зап 
ме путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромашио, да 
едовца.{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако рад 
n="63" /> својим зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у 
, у оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига! 
т!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и са 
екога Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа,  
 често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који  
ику, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Циг 
м стубу, увијена је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе  
— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, ка 
>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узви 
а, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Б 
кленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Б 
</p> <p>Вриједи испричати макар што год из наших многих разговора, колико тек да се види каке с 
 шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, 
ражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које с 
посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао са 
угој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусињ 
ац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо  
ај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ко 
— А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је  
вла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевр 
ао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119" /> философије и из језика онима који су  
дњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у св 
одио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше осо 
а, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главарима?</p> <pb n="187" / 
Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајући се, 
/> <p>Отоманска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила контуманац од десет дана з 
ени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше  
n="29" /> <p>Једнога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српс 
<p>Неописаним напрезањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо 
ешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд,  
онуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му,  
во за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их 
ршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјеко 
 миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што н 
 /> <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци  
ion" /> <p>Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="1 
 мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поу 
 лекције из <pb n="119" /> философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме  
осмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не мо 
p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, прав 
од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише 
су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> < 
ји Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, назува своје јеменије, које сваки остави у т 
ј мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијет 
5" /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећ 
} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако  
 Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жал 
на за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, 
наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад при 
 су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пит 
чај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С 
авши <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и 
 ћирибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Излазећи из дућана, странци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин 
но слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а особито 
тине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се  
ивећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се о 
тати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вра 
 <p>— Јунаци Подгоричани, наставља онај из гомиле, намигујући својим друговима, и погледајући н 
" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошк 
дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за јахање;  
ице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да  
За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом 
p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p> 
али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у 
, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и  
..</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протр 
ше француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> 
 паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође  
м, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођац 
а над тамничким стражарима бијаше родом из Травника.{S} Познавши <pb n="210" /> по говору да см 
<pb n="108" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> 
поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше  
наци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, 
— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић  
милост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S}  
</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су 
<pb n="243" /> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него 
пи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма 
а: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је оно изгов 
ди видјети то писмо и као свједочанство из међународних одношаја црногорско-турских, и као црти 
да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ах 
ћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чуве 
p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави от 
 а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити ору 
з ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разг 
 на земљу зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а 
/p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} 
вјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бој 
 приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова до Бабина  
</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казива 
невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосм 
епу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су 
<p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не бо 
игну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинц 
/> <pb n="140" /> <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступа 
обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча  
ј, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је  
85" /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="tr-C 
езику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати  
252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њи 
 готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ј 
 да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" / 
ци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу 
ношаја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо глас 
грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, исп 
кова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, 
S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— 
te> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поно 
 unit="subSection" /> <pb n="137" /> <p>Из Подгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли н 
S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо прек 
ветњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред дв 
проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те д 
е се Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиз 
одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под О 
 причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се 
че, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је ве 
јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копао 
па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p 
новаше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпск 
 нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је 
аве, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у кол 
е: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; 
 се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама ј 
а крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за 
ску патријаршију која се била прекинула иза српскијех деспота.</p> <pb n="79" /> <p>И у новије  
се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; 
; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он 
<p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде,  
мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Жи 
: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед 
 стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Нико 
i>Господе помилуј!</hi> одазваше се они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших д 
i></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам п 
estone unit="subSection" /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се ка 
его да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на  
ћи неку чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— 
На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: ол 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше  
ст, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред 
S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на 
иђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко  
p>Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту 
у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе 
оре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледас 
д за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је  
и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаут 
и српску народност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепш 
днога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војн 
не стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на на 
ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, осо 
е ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну 
 и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред кој 
 висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Оме 
bSection" /> <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколи 
="subSection" /> <p>Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову 
 — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри ш 
о отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо  
оворено <pb n="114" /> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> < 
уке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <pb n="263" /> може послужити као завршетак 
и вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би н 
ем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатр 
="148" /> Стубове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајући г 
p> <p>Та заповијест, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје  
ехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска власт није ништа учин 
У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари 
з које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо  
ље зидале удовице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине д 
не?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије 
камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те 
 онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вје 
че.{S} Хасан, послије малога устезања и изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати 
 ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, дубоко уздахну.</p> <pb n="106" />  
b n="166" /> побожнога краља кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска задужби 
н пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p 
у) надби Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присв 
ле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за то 
и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово  
блужду (Ћостендилу) надби Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, по 
и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> 
за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно  
 се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; они сви 
 своју мјестимичну особиницу, хоћемо да изгубимо своју свијетлу будућност, хоћемо драговољно да 
ржати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јавља 
е досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одла 
 свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћ 
</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоћ 
e> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу,</l> <l>Стару славу, прадјед 
ослије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних седа 
а која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ниче  
алија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p>  
јешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; с 
ишах хаинлари</foreign>! (Удрите цареве издајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, гото 
ије тога, огласише за <hi>муртаде</hi> (издајице) својих племена.</p> <p>Други дан, по доласку  
: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не  
а, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Хамза 
а сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом  
а то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи <pb n="208" />  
пита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут к 
, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође  
риједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пр 
> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Оме 
 <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрав 
у ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо  
равља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што  
ири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У  
 Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} 
 тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-ча 
ећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде 
е мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да с 
} Послије много муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, 
’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на к 
ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже 
резањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде 
ат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац по 
а, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње 
магаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опре 
на низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на т 
е као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни човјек!{S} Неки су чак 
аута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џам 
да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза з 
 да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали све што старији ра 
рам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ко 
и своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, д 
јечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је он 
ијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, ба 
етком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима. 
азговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} 
с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Излазећи из дућана, странци говораху:</p> <p>— Јесте ов 
— на класичком латинском, туђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов 
Како који Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, назува своје јеменије, које сваки ост 
наступамо на земљу зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашки али прија 
д полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, голог 
ection" /> <pb n="140" /> <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети, и 
уховник: — светитељ и добродушни старац измакли испред турске најезде, а људма оставили ову при 
х на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна 
че Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељ 
 мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата 
х истих разлика између мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, коликих и 
сина; они су свједочанство пријатељства између два братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће 
hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>О 
: да сваким даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса п 
 може човјек наћи толиких истих разлика између мјеста и мјеста, између краја и краја, између го 
ја, између говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, 
дну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се 
и Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p> <milestone unit="subSec 
p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељства из 
ед помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било о 
а <ref target="#SRP18860_N1" /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту с 
азиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи 
о је мала варошица, посредница трговини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо дв 
војој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" / 
чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све 
бало <pb n="253" /> је да се прокрадемо између двије турске карауле, које су врло близу једна д 
ена и комисија, да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дат 
у је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учи 
 нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада теш 
лије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер  
е у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са м 
а и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће....</p> <pb n="82" /> <p>— Зар ви не 
и за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте 
ече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, ре 
 једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја 
вај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини т 
ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p> <milestone uni 
 дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотле бил 
его да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Н 
дам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> прво мјесто <hi>осјећ 
и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло по 
уке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сјед 
еди: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први ви 
ндашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и 
тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се 
је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толик 
тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће....</p 
реташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну 
ручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с ку 
о.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваља 
на.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb n="104" /> или кисела. 
рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, з 
говом: <pb n="46" /> свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејма срећ 
 богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Мој 
чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми 
есмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бе 
S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седам  
/> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгу 
 му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове  
ашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му  
интереса <pb n="34" /> не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S 
 својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, ни 
S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. </p>  
угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу 
 се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> <milestone 
 данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у  
а учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покр 
} Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n=" 
гуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних 
 у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у 
го још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш 
и се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјет 
у! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај  
e> <l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" 
<foreign xml:lang="tr-Cyrl">Ла еилалах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду рес 
ова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путни 
есмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену по 
т“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста д 
еду дошла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, те 
 сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говори 
 је бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на ж 
 мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с 
, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е 
гове сигурности, допратити до Призрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из П 
мију свађати око једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напроти 
а, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, бра 
ама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од див 
лила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских ј 
ца: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се о 
е дуж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна  
 <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фри 
и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подс 
аћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Ка 
тово без престанка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p> 
станка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући 
одили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био ј 
непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху 
 Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И т 
сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> 
ијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, стара 
к видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <milestone unit="subSection" /> 
 уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} И 
пски владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове. 
га!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.< 
пао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво о 
у.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим к 
робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке  
пут неком <pb n="214" /> другом Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притис 
а у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, п 
p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> 
се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не пору 
ек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сјед 
свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара. 
пим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућо 
прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нам 
се нам млијека, пријесна <pb n="104" /> или кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар он 
n="129" /> стари град <hi>Диоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској  
итати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <milestone unit="subSectio 
лисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Х 
о су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (ст 
 радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не до 
т дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контума 
што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или м 
Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за ј 
рногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црного 
оже наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад 
вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвал 
сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свет 
илер</hi>!</p> <p>Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле 
, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, до 
ени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи: 
а.{S} На тим хартијама, лијепим златним или црним словима, исписан је Султанов родослов; забеле 
м о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по ва 
l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјер 
/l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједи 
„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пј 
ј полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или  
 по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!... 
, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ к 
ком латинском, туђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин 
и им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш  
али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, 
, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он,  
е на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини  
ли му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену 
 Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површи 
 стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S 
S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани  
рнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнау 
најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у ду 
адове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у  
бника; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, 
о.{S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољ 
<pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Цр 
 неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек 
<p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену;  
ти добри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама 
есељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове  
 они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се пр 
 стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У  
е посао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обра 
арији раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљу 
ојили су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не мог 
ким стотинама босанских младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки ру 
и Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да 
и српски дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим пр 
лас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда 
оздрављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте. 
 се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле 
 Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерни 
понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити,  
 људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траж 
Валија! одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су. 
18860_N1"> Осим ријеке <hi>Трепче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли 
У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало т 
 сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.</p> <p 
љу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>П 
вла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 
 а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> < 
 Ковачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњ 
 — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево 
 Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кн 
дгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради о 
уга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и 
 <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему 
спини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу. 
ко човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он: — али с 
N3"> Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div> </back> </text> </TEI 
и, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је ци 
говини!</p> <pb n="68" /> <p>У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Ф 
сељеника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојит 
ли им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у дру 
га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone unit="subSection"  
то чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> < 
stone unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више ж 
4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То пољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S 
ни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>,  
; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очи 
који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем ј 
 (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црно 
и га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p> 
 Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бо 
ре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници,  
 даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице 
 смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пруж 
Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <pb n="139" /> капета 
 краја, између говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијан 
јаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у ње 
Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом 
ово само с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p 
 до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко уп 
 су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него  
{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знањ 
ме се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не 
 хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и др 
ложењима.{S} Оваке људе околина њихова, имајући интереса <pb n="34" /> не вријеђати их, изучи д 
> <p>На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <pb n="158" /> 
дговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека п 
> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по 
није стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, к 
јечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ри 
, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, 
Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада? 
ли никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем 
S} У таким нападима војни команданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То  
„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Мом 
ане и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колик 
устријској окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер 
ћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>—  
<p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb  
 млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили  
 глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи л 
Софију.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> < 
n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, ба 
 А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето види 
лко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <milestone unit="subSection"  
Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — ј 
за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па м 
т у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом: <pb n="46" /> свега имаше, свега и 
мо Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворн 
овца који је, као башибозучки командир, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на 
огат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама  
аше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћ 
оликом дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, 
цу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко узд 
} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мије 
.{S} Надгледајући своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је  
 пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, бил 
ско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119 
е, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, 
 у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проу 
је уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговор 
же, једнога дана, на господској трпези, имати: печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјели 
једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелаз 
рногорској.</p> <p>Варошица Цетиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и  
стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и  
 границе.{S} Сусједни Црногорци, желећи имати светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерим 
ошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p 
до и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његов 
вјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна ср 
 <p>— Што остављате своје мјесто, своје имаће?</p> <pb n="134" /> <p>— Е, бива, данаске је вође 
ред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а  
о диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога п 
те куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А за 
 српска бесједа, одговорих ја.</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а 
вршетку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, 
у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Ом 
оре, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не  
 а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги  
 са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметн 
неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфис 
мању Хамза-Беговом: <pb n="46" /> свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља 
га Марка <ref target="#SRP18860_N3" />; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S 
 Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потписа <hi>латиницом</hi>; Никодим се потписа <hi> 
 нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шилер</hi>!</p> < 
, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завладала 
/p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине 
<p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S}  
 <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, доч 
 — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјеч 
<hi>Крштава се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одс 
машно — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама с 
р а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Николом провели смо,  
 пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Септембра 
Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човј 
ћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <h 
то <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, дубоко уздахну.</p> <pb n="106" /> <p>— Што толико 
нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Ко 
не земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и договора. 
клонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, 
е жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече —  
p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи  
и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се повр 
, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који ће доћи да с 
пша пјесма најмилијему на земљи имену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пер 
е, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врст 
е пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.</p> <p 
дајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао н 
Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и 
доцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Пави 
/> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао. 
вла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилик 
шћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око ку 
ладику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео  
злика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице 
.{S} Оваке људе околина њихова, имајући интереса <pb n="34" /> не вријеђати их, изучи добро па, 
ацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} По 
бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову  
на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је О 
ного којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Ла 
ј добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војн 
уштајући своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; нек 
квеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамиј 
гли мало слободније разговарати, пазећи ипак да један другоме више казујемо оком него језиком.< 
а, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођ 
 За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове сав 
и — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у 
<p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као  
>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загл 
е браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l 
; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који рије 
маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злос 
рпским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођења.{S} У њима ће 
жао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мен 
<p>— Омере, соколе сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном види 
ва бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождер 
рији влашћу, разумнији памећу, богатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погри 
S} Твоји су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устане 
дећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини п 
лије синоћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, за 
 гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну: 
/p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јеља 
во куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се  
ване! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српск 
еше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је,  
ама, лијепим златним или црним словима, исписан је Султанов родослов; забележен је дан и година 
ело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачк 
зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао 
де нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе 
јавих мјесному управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb  
ошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На св 
имбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашавши н 
небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, удари на врата домаћин Јерем 
осмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> 
жем, олакшају рад граничној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападај 
ри кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над  
{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то 
смо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, 
оде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљ 
мо да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможивљи чо 
и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не знајући како која војска стоји, и држећи < 
аник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши 
/p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не знајући к 
, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p 
а могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у д 
ском конзулу, те пријависмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах,  
тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетје 
 а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! од 
ни официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим испра 
ну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина 
а, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да см 
 — светитељ и добродушни старац измакли испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да с 
вана Црнојевића, одакле је он, узмичући испред турске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Обод 
p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Д 
 догађали око овога манастира, духовник исприча и једну причу која свједочи да и људи који се г 
одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испричасмо не само своју историју: него му казасмо и св 
о, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мам 
 што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што год из наших многих разговора, коли 
ући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: неб 
ска прође! </hi> Али два (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је  
сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам био  
/p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је била с 
ју не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb n="265" / 
атере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} 
уће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћ 
p>— <hi><foreign xml:lang="de-Cyrl">Дас ист гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. 
ише; Турчина ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврис 
ни!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Ни 
ти Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p 
Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу бр 
нима; <pb n="209" /> а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки д 
ластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио све раније дарове цркви Хил 
је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо 
руги бегови босански и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозни 
то је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се 
та говориш, човјече?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је јед 
 а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бј 
пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али 
 до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове с 
е да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини 
 Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могући га уставити,  
цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </ 
 к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!< 
ој Француској, може човјек наћи толиких истих разлика између мјеста и мјеста, између краја и кр 
рише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу  
.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају м 
Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није м 
узе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко планине; спуст 
а рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у 
 оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепе 
ослао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком 
-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у се 
шту је држао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу< 
аш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Пр 
очну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину  
оре, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> <p>— Како то мислиш, Живане?</p> <p>— На  
н: — најзнаменитија мјеста старе српске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А как 
оме што живи успоменама из старе српске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, а 
 слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} 
ого лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S 
hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га  
и!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подг 
д се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Д 
је свих страдања својих, као неки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: 
 за све просвијећене људе, који маре за историју балканских народа, и за њихову будућност.</p>  
ић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста, свакога украса ове цркве.{S} И 
ојему домаћину испричасмо не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо  
тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срба, него су и предмет врло заним 
к вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин — западну, а мусломан Мухамедову; али 
бори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у н 
> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш  
чепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављат 
, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Никол 
ецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца удариш 
иса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега 
а.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар з 
ба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздраве, а не бу 
с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље враћени, гу 
<p>Отоманска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила контуманац од десет дана за п 
жни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човј 
менух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу бијаше средиште у П 
 идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p>  
одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а осо 
јери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с 
ем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те 
понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и о 
ни на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: 
ног, Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се  
и су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, 
ће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је  
ад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да  
иболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi> 
оји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вје 
ке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на  
њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> < 
о једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>—  
у пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S 
у одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек  
ирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осј 
, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није  
аци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} С 
2" /> <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник замет 
грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери присталица; и нађ 
ажише својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S}  
 тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним пре 
л-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сах 
ан узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту  
ући интереса <pb n="34" /> не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољ 
, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и пос 
хов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се  
, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се чов 
 <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: — пред на 
у.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја  
="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бит 
е к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то 
{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду 
 гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о <pb n="204" /> слободи својој и њихово 
и с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице п 
нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих 
у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>м 
 али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапи 
радују се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још не 
ају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Правосл 
н бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко св 
и.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску 
и <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они називали!...</p> <milestone unit="subSection" /> 
о језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом с 
ма, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ва 
астир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Никодим: — 
 у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто ма 
не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говор 
аки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се 
p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окрену 
рном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломунов 
 командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро по 
кој се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по неког 
 а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјерцу, и 
 нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свуко 
обанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често о 
, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>М 
у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја д 
, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p>  
n="118" /> српскога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живо 
гама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Р 
ажећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с велико 
ction" /> <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се зове  
ити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним чланов 
ући тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман м 
t="subSection" /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам у 
ћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ва 
мајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свј 
д се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки упр 
subSection" /> <p>Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутн 
 рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тра 
d> <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће упр 
о; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате 
 се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S}  
, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо,  
и“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да  
/p> <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице,  
и другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само ка 
а.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и дв 
 гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и сл 
 ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух д 
е се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да 
у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико з 
p>Захваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега 
S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег  
бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји д 
о дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг б 
 Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под д 
а сам био војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одма 
 пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече  
ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У 
тли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и 
х:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине  
епа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у 
траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо  
</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест 
 дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{ 
у, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="24 
корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља плов 
и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Н 
превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамск 
поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових с 
 од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну 
ма дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане бра 
и се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја  
ш, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућа 
а ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирит 
 робље новим завојевачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и да 
 фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми о 
а је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <r 
> <p>Игуман тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи ме 
/p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам 
 је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку, одговори Омер.</p> < 
ги Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах 
еш врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како с 
а Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки  
е одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаоник 
а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone un 
и смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу нег 
!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште 
Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone unit="subSecti 
би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лага 
 широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само С 
у: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и т 
а не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се с 
> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгори 
а је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши: 
и Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босн 
p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдј 
 ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским глав 
ране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старј 
, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у  
д ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо 
и јављати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући та 
Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не  
 И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману 
 неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих  
м бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а  
 неки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање в 
рдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (о 
и је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи,  
 од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам поми 
вака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи! 
ише у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово! 
ик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова ни 
а се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="50" /> в 
ије могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи ип 
ру.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја о 
се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и с 
ман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним ствари 
а, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чист 
по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се в 
: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, п 
ховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем,  
S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> 
јим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши м 
 додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије тога 
b n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранко 
јевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, 
до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадет 
 да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица,  
 да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву свој 
 своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Тур 
и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мје 
ите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да паме 
уче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико тренутака одмора вратише нам <pb n= 
це које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> 
и иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се 
 бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски н 
им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поита 
вориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило  
с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слат 
а те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како  
тубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљу 
" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, ш 
ј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече  
љу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јави 
а мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а с 
не.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна 
том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицо 
згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да нам 
 Не, ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мај 
 се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штог 
акав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb 
stone unit="subSection" /> <p>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Б 
ријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да 
.{S} Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као  
Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трг 
 послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачек 
stone unit="subSection" /> <p>Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре  
е те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с пошт 
<p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онд 
у!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутности које су весели Б 
ече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо  
 пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199 
моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb n="145"  
..</p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна 
p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења ље 
<p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— 
 А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О 
му хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га  
p>— Што толико уздахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: 
 <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; продужава Је 
 селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најприје ма 
апицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, наставља онај из гомил 
слије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши с 
 упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се 
на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљеше 
ој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком 
ш, Момире!</p> <p>— Да чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије послати Зворнику по 
вима записује српска бесједа, одговорих ја.</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>н 
лије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у  
 Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p>— У Софију 
п Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским словима</hi>.</p> < 
 рече Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас 
— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Е 
Молим покорно, господине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим сра 
 нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планина 
е господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој же 
ку!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се сп 
ко је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док са 
о Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не  
 ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочи 
реда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> 
ећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је мор 
 и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, шт 
 која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту бос 
, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старје 
 унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћм 
ука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и х 
огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију 
ји су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по 
 јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака <pb n="2 
 и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми см 
 сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по  
е те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођу, послиј 
Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и ос 
јепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из П 
 Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> к 
собито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Жи 
b n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p> 
 лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу о 
јеме, била српска штампарија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња ва 
р онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: в 
ки гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на пуш 
ше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} С 
рвом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три  
p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе о 
ошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, 
ледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на тв 
ако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се  
же од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море прод 
 мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем опис 
— мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Б 
а такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћет 
ично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе, казујући да  
 на господској трпези, имати: печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са 
> <pb n="113" /> <p>То пољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви  
кочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шље 
алости, и од неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се,  
уђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p 
тво — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ри 
аш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде! 
 Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сје 
енусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жли 
ро <pb n="12" /> закопала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну ј 
људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може  
 да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечим 
 <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помол 
 Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та  
оју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само 
 добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> < 
мо кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана  
рју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуци 
Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају 
а буде свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit="su 
 преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута од 
амија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада друго, згодније мјес 
ада их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, д 
S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана ув 
еће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек но 
ађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Остали су 
зрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много бл 
е тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али стари Ч 
> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призва 
што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>—  
а моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{ 
, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац си 
м је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, 
смо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударис 
; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, 
ј доброжелатељ</p> <p>у Андријевици <hi>Јаков Бакић</hi>, с. р.“</p> <milestone unit="subSectio 
ако се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мало друг 
 се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода в 
уци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те < 
рква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих својих прилик 
е о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у  
.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш го 
један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописа 
раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone unit="subSection"  
<p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у к 
Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на п 
55" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми  
дности, завладала забуна.{S} Ником није јасно: <pb n="213" /> чија је управо Македонија?{S} Тур 
бук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да 
/hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у 
као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пу 
града поручивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник  
смо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са сви 
тати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив р 
био од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору х 
ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, 
си Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се оп 
средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији 
готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај рад 
ким патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној управи; а некад је би 
 <pb n="133" /> махнувши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва  
а и тумарања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се прокрадемо између двије турске карауле, које с 
 као најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само к 
авина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кро 
ојевићима.</p> <p> <hi>Андријевица</hi> је варошица нова, постала највише са границе турско-црн 
тигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у ду 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијес 
амо је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најп 
ан Гервасије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на ни 
....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситн 
це:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјево 
 сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријева 
ву, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" xml:i 
ћа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажа 
ана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као грађеви 
ection" /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p>  
Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и  
е посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, ср 
о боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељен 
дени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, ми 
ection" /> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у ве 
ли-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стига 
е.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо п 
е; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут гот 
ало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с  
и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису 
 је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, за 
а голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те 
 на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb  
мо су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — оду 
и</hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра  
урчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и 
манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећ 
ега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па, <pb n="218" />  
оже да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком 
исмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, ч 
у је уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарн 
ека средина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, 
а је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путн 
ега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаш 
обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по ули 
p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у х 
 родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се била пр 
 богатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни  
, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p 
ичу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцег 
јући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике,  
бови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање 
иограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао се  
ојска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана смотреност онако калуђерски кроз н 
у, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла  
и, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Мило 
ој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа н 
дужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-П 
у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанск 
њу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећа 
лио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p> 
ешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Срб 
</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам б 
шти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кро 
бично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак 
 платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од велике жал 
правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почес 
послије малога устезања и изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о  
љеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 к 
нату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за  
овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град  
вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији 
мирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко 
</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</ 
 к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пуш 
чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још 
ли су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p>  
>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјероват 
јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’  
во све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без т 
очитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверава 
и.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и глед 
 час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људма, 
., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу  
и:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</ 
о каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: ал 
и? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај ни 
ебишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја веч 
бу...</p> <pb n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклон 
низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али 
<pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам 
латко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда  
>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да 
аник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу 
наути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопа 
ица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни 
о мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S 
Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега в 
у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса 
зе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка. 
о да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо 
ком друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузам 
кој граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Манасти 
ји је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> поб 
</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n 
ао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се ч 
вку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="25 
игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игуманова прич 
 оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p>  
 уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвам 
— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p 
гови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p> < 
S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p 
дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од би 
дује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <m 
к’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо ца 
l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку 
дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже  
<milestone unit="subSection" /> <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације 
 диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на 
70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n="189" /> униформу, као 
 босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран запови 
тељски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер 
орене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас не упл 
пшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз ко 
није с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресуј 
сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али  
ше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори. 
дговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>О 
ред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је б 
 а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњ 
p> <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> < 
ија?{S} Турци веле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> < 
.</p> <p>Срби кажу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успо 
!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и ц 
 n="195" /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак  
к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим биј 
и домаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одговори ж 
} Ником није јасно: <pb n="213" /> чија је управо Македонија?{S} Турци веле:</p> <p>— Македониј 
га стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан  
о у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова 
се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четир 
оз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћ 
јим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благ 
е уврстише у једну жандарску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих  
p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мора 
о се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“,  
<p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону,  
и с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дје 
Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на 
цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој од Турака. 
 помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" />  
 И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, н 
ишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчи 
estone unit="subSection" /> <p>У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кр 
 се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, ж 
 у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На  
{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац См 
ега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост  
Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од 
ничној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимај 
ј девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, 
 од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, неср 
— Шта говориш, човјече?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је  
сту; <pb n="147" /> као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људск 
ија је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Срб 
осморо <pb n="12" /> закопала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грд 
бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића 
дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, п 
ва добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац му, н 
у народност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесм 
Путовали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лије 
тигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смије 
, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите  
дно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко н 
ољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудит 
то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се поту 
: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године 
их ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи.{S} С тога 
 против онолике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је д 
сту: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођења.{S} 
омаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У ве 
оже бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешт 
а двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прв 
да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је  
раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, бац 
о главе, на малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвен 
гови босански и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али 
рој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за српскога краљевства и  
јка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српск 
реву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> <p>— Аман, честити Валија! н 
> (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" /> Стубове 
је био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, т 
ини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Вра 
ијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та борба 
лер само вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици 
обом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су 
смо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, по 
ко да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост  
 1766 <ref target="#SRP18860_N2" />, та је црква била, столица српским патријарсима и, на тај н 
м.</p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања својих,  
 којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо 
 нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И 
ћ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову текови 
 задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољном му 
 Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав  
ло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од  
ле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаст 
ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p 
S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњако 
к, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не м 
за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као  
аки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> 
рај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напри 
 упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на  
 нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он:  
, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослиј 
аторија).</p> <pb n="128" /> <p>Највећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Ска 
> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Је 
би на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту припозн 
ише жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, али, пошто је дев 
лико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врл 
ву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лије 
ући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио 
тиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на ка 
/p> <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи  
у почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може 
 <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; 
 сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши  
а веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек 
евили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S 
дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљед 
уж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, сво 
hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Про 
на може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи  
иста, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, мо 
 каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раста 
а Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царств 
мао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариг 
 да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејва 
уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска  
умњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао как 
> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић М 
црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла  
ако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови  
 свој врховној црквеној управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљама српски 
<hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула 
мо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Срб 
несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекива 
ску границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђул 
<pb n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Бож 
 Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле п 
и паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прих 
нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добр 
у пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се 
 што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српск 
 другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> < 
овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло посл 
а богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се м 
и браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће об 
за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и 
p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да  
 доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту  
<p>— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а 
огоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и углади 
смо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји  
 први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је п 
 припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачки 
а овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву 
 веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти,  
к по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над њего 
ри, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ен 
Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, српска штампарија), па на <hi>Вишеград< 
 Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на 
никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <note xml:id="SRP18860_N2"> Ферман, којим је 
S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неко 
ој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја  
јој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом 
десно се плаве призренске планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјес 
 прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на ко 
а читања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књиг 
ише <pb n="52" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је 
} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђин 
И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковић 
 гдје прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, 
у, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти пор 
у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ћ 
p> <pb n="134" /> <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</ 
Да чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него низ Та 
, пријестоница Ивана Црнојевића, одакле је он, узмичући испред турске навале, прешао 1485 на Це 
Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни ар 
лика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали 
наути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, да постави нову границу и 
нској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу 
све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у  
ре у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; о 
ни!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире с 
а киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој но 
јим, припадам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио 
огу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p> <pb n="16" /> <p>Послиј 
v type="titlepage"> <quote> <p>„Причање је души посластица“</p> </quote> <p>Његуш</p> </div> </ 
 Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи  
 на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега г 
 (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Пра 
 човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично  
</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му  
ке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове ц 
овање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косанов 
би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у  
е знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га н 
} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Б 
први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појезди 
 Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета по 
 обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, од 
ога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о нево 
дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год  
био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, 
ину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропс 
му.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помо 
амо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери 
свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили б 
је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова и читанака?.. 
зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које с 
и Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невј 
; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским пр 
мед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и  
8" /> маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити так 
еколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцје 
ја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Ша 
 народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробуд 
61" /> и пространи хајат (тријем), који је отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му кр 
от Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска вл 
 је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p>  
 крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нам 
игнута застава, којој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно на 
ти бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишегра 
на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Пу 
На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима дост 
 може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги 
ла јеванђеље на језику словенском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком 
S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједе 
бијаше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омер 
се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који 
а сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је 
Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци  
у у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се 
уд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5" /> који је онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљед 
а бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Вите 
ља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, не 
одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, имао султански орден, за  
у Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору 
 (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, ос 
нику, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" /> ђацима оставио многи добар наук 
ан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала,  
ичним стварима.{S} Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p>  
 крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у 
ранцима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од ва 
ареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да 
.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и  
n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише  
груди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака 
>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге 
на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо нек 
е.</p> <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путо 
p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећем 
ај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, 
вјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан. 
био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> < 
 ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према благослову мајке моје“ ! 
, и готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин 
Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој 
а ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена 
је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогн 
и био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне С 
е друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, а 
та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се 
д су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра 
дошла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он 
а: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав  
ув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи ка 
лазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или је б 
маил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију 
ли; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се свак 
онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова ма 
 тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо жив 
о у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати с 
неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће  
к дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У ист 
атру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из  
муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, 
ховник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам  
{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах 
о ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том при 
сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једин 
а? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам при 
корити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала 
S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој о 
кренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са 
хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И он 
бали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се потјере. 
Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан потврдно повластице граду 
није дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Дубровчанима 
дно повластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио све раније дарове цр 
краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу,  
манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа но 
p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као 
 само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем опис 
о Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...< 
 враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p 
вако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци  
па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло  
 устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш  
а је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, к 
мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> < 
 се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети 
 <pb n="209" /> а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, 
убављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах 
киде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и мо 
ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> < 
сојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкарница, коју је уредио српски 
 између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али  
 умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао 
<p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст,  
ели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p> 
ја својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не ви 
ас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза др 
лико поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Дечански</ 
, и тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Кова 
ијатељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, 
међу Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже  
</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка 
двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана Црнојев 
ер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, кру 
 сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим! 
послије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, 
 и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер о 
којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: — 
по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n= 
ињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, животворна; она одржа 
ва; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb 
ак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по јез 
ки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута 
ели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго ја 
исли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога 
к Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тиш 
 пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљ 
аној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, р 
дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, реч 
ко село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи) 
рац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлуч 
шта сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Св 
 се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћишт 
ц већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српск 
ра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>аха 
иге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <m 
i>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај  
дсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видј 
 било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черк 
и бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим рас 
е мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долази многи с 
 латинском, туђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а 
му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену по 
а бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, 
ути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутск 
добри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S 
 стотинама босанских младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукоп 
ришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им 
 јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у  
 оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији; <pb n="237" /> а онамо даље 
ана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова;  
 врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; п 
ote xml:id="SRP18860_N2"> Ферман, којим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 
бди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу б 
 срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n 
је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу 
 Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Ј 
каже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министарском савјету на <pb 
са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, с 
 дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико дана,  
днекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с 
 се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут п 
 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <milestone un 
уде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис): 
— лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год  
ански</hi>.</p> <p>Небројено пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине,  
јели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, уви 
јим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 3 
оњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у 
t="subSection" /> <p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, 
ја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечисто 
p> <p> <hi>Духовник Никодим</hi> игуман је порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима 
каше у вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово с 
<hi>Господе помилуј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље 
о поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и 
начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, 
епим златним или црним словима, исписан је Султанов родослов; забележен је дан и година Муратов 
аде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје 
е мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, а 
в....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду с 
исписан је Султанов родослов; забележен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из К 
<p>Доцније, наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p>  
и, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на  
нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни и 
о и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p> 
овој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао 
Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће  
 Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види 
е, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није  
дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Преда 
 је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шал 
е је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може 
м Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се вид 
аш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до 
ајвећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао ј 
а: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Заг 
мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да с 
Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, бл 
ек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, 
у неколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама  
ри године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђав 
у:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз  
) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога 
ужбу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гут 
е српске манастире, <pb n="122" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како  
 је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Ср 
хање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било 
љ.</p> <p>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој  
 зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, па човј 
здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим р 
стио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И 
и, још прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондј 
кад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај ма 
мназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По св 
рајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало ње 
ходећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи г 
тва, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крште 
урчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су ско 
де.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковц 
 обраћала свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, т 
ије сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, 
 мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцниј 
/l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у ср 
кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.< 
ви сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако сла 
осовских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> <p>— Како то мисл 
>— Трговци путници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море поги 
траже рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, нек 
о на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, посредница трговини између Скадра и Ц 
д <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’ 
Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и  
ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма;  
ријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена тврдо 
е потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се суварија 
и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се  
не присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности 
је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је б 
у је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје  
 као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па  
, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију 
ру, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Диоклеја</hi> или <hi> 
аке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачк 
 вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан 
ојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који 
 Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац 
Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па + 
лазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало д 
 Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје 
ити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријеч 
едонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, ку 
к у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио 
 Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренет 
трен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих 
ека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге 
ма више знакова за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По  
и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и  
ровника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију.</p> <pb n="117" /> <p>О својему родном мј 
а си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди 
 много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, из 
вачким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да 
све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави  
и.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не 
тине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али 
 како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као 
p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: 
дморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи с 
и из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах нек 
н из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, т 
ића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p> 
и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може 
ићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао 
ати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— К 
2.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селит 
цима.{S} Особито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири  
subSection" /> <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n=" 
ридолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Б 
етету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана. 
а снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне тв 
 Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугари 
о је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажал 
Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се м 
о, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као сн 
се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абду 
 лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три  
одавдје <pb n="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора С 
ајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљ 
окупано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Х 
жне Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не о 
м каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш п 
 ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнул 
акво је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milest 
рекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у свој 
ловић (1546 —1579), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску пат 
b n="165" /> <p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијеса 
уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и за 
milestone unit="subSection" /> <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава  
 на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на  
теља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, наст 
само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— З 
75" /> Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако  
аш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n= 
 с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз  
мену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турск 
Макар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и у 
ошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi> 
ру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику словенском, ко 
дао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, про 
дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове < 
дим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, од 
ви сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нови 
едњега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У  
>Рожај</hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S}  
а десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница  
соте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омлад 
е се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек 
ити, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: ч 
 ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих дво 
писмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од земље за два мет 
варају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разг 
на турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, ос 
а доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Ме 
који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше  
У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S}  
 сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може би 
шија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</note> 
ру, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту 
 Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових к 
ас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Ом 
ше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велик 
e-Cyrl">Дас ист гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те п 
т, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разор 
 с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне 
у да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми 
будућности тих народа?</p> <p>— Познато је, одговори Никола: — да будућност сваком народу најви 
е себи автономију!“</hi></p> <p>Познато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Бе 
 која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Ст 
{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за 
еза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црного 
он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Саве....</p> <mil 
p>Старјешина погледа по стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака 
за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, 
 који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се 
ада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, 
 силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је 
у.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</ 
гађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило сл 
орило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало  
дама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, 
— у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Ј 
и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{ 
прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добр 
са, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег н 
 лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко  
осову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову  
p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузим 
и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, ч 
е што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени мален 
 само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183"  
авољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу. 
а а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући  
вратити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријеп 
сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ни 
обратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова 
је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва 
 што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки пропов 
вих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од стар 
м оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће  
.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не м 
сијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету 
, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приш 
емљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку 
репушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> < 
а Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p 
ао о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по  
ољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији  
им на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам он 
 тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто с 
ише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије 
Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао  
ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му дру 
а отимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А  
рло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све пле 
tion" /> <p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="4 
дости, била необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> 
и је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по православном свијету, и пошто ј 
утовао по православном свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="122" /> зн 
ро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад 
} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враж 
p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неко 
hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг  
р, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана <pb n="2 
е чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице 
тврде:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби кажу:< 
 веле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:< 
обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пута р 
који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target="#SRP18860_N1" /> граница и 
ује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић  
идио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и 
 Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, прод 
курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биогра 
 које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа чес 
 није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} Т 
ђених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је б 
мио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{ 
вати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла  
крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Васил 
p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би по 
о велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљ 
е наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу  
екиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусј 
смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше  
 више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо в 
</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну <pb n 
 <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један,  
е ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сјед 
тавља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је јед 
нове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и се 
ом се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p 
 сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хри 
Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Го 
да је била део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p> <pb n="173" /> <p>Члано 
це, само потурчене.</p> <p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у 
>— <hi>Крст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваш 
, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетл 
, особито преко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично о 
мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Н 
истрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, теч 
х к <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двј 
ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешк 
. “</p> <p>По свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католи 
о то мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да с 
о да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ те 
але, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које се ја 
ало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је  
де.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> < 
трте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> < 
а много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није видјела, шт 
тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хра 
 је црногорска државна пушкарница, коју је уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао 
аље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од 
па прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наст 
у, и одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, б 
дир, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Ме 
и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо В 
ере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, 
а.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе План 
>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S}  
чало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови ш 
е <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо ј 
одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још ниј 
есмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који д 
 год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да  
вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p 
ти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима  
и турски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је турск 
на да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо 
 му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници 
воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n="7 
ије ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши за 
како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непос 
опчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" 
а један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга дје 
њег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали с 
а би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо 
рела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Ом 
о је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашино 
домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашт 
 кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; влас 
кодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја па 
 што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на он 
о Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, п 
лије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коро 
од, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам 
раза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, п 
је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за ј 
:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће 
е.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Ово 
оту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па го 
нца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни љ 
 све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио с 
 грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Остали 
у је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кр 
коловића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богас 
јесу нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него 
е нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...< 
ара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зиму 
а Цетиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске стар 
рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нек 
говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и  
авади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, С 
 мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се  
а и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате 
обом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p> 
ње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наговарати арнаутске  
 се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се 
у међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ва 
оре.{S} Надгледајући своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег  
ије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ  
урци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прад 
м, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен 
а ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве з 
"220" /> <p>— Аман, честити Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је кол 
 бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана 
ма једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређено је с 
 она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику словенском, који је Србима близак и 
 и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубо 
— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Макед 
кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједат 
велике земаљске старјешине.{S} Неколике јевропске државе држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Ц 
, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под само гр 
} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирск 
јепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>православни попа</hi>, <hi 
ед тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан, и један младић, као роса млад 
помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи 
вати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у свој 
 своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је би 
 наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе м 
 слободније разговарати, пазећи ипак да један другоме више казујемо оком него језиком.</p> <p>И 
ком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Срб 
ају живимо светитељски; промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста чест 
ва оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на 
ти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаље 
....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један старији Турчин оном што говораше са мном, и тако  
 Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
ци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој 
да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и св 
бук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали 
испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро 
дајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам остало 
ући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пуш 
ци, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас п 
но поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толи 
S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И 
окле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба  
а нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рође 
амедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно постање;</l> <l>Ка  
утите, омудрите Србе,</l> <l> <hi>Народ један али тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувај 
аво, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбу 
ин, а домородни свађачи остаће да криве један другога за своју заједничку лудост и заједничку н 
и босански и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је 
<p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да 
арод један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој 
осову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> < 
ни, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци ниј 
 мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак 
у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{ 
 с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пуш 
о свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p> <milestone unit="subSection 
смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташе нешто један с други 
, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и вр 
ла двојица; један човјек средовјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвије 
не да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио с господо 
мо се тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p 
и међу собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та борба престане, престаће, ма 
 види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{ 
 Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У ј 
ише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, са 
по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; уза 
?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да  
ne unit="subSection" /> <p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло  
не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога 
риликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи 
ани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да пр 
толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>И 
 су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вр 
 густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну 
о како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по 
наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Виш 
ијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијеса 
ога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, удари на врата  
и моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубр 
дан к другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђа 
е помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао за 
за воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у зем 
 узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато,  
ркеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим 
И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће би 
ођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и  
лазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну л 
ога крвавога <pb n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побје 
„да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, до 
p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бран 
ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи < 
аву већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше стр 
е нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уст 
мере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемога 
 од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски стра 
 вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, си 
ити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица 
рзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milestone unit="subSection" />  
него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се 
 Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, сре 
еб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, сваки дан 
тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави своју  
свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како  
могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S 
ија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је 
за сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ  
 и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> куда војска 
овици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„ 
турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особи 
а другог Бога, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је  
 осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам 
ворца рјечи послушно постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својој 
Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту припознатих служитеља Божјих од три боса 
, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, свак 
и Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију у 
јели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она  
ачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега  
ни!</p> <pb n="68" /> <p>У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо 
>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познаје 
ш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Србе,</l> <l> <hi>Народ 
е нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се 
а, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској око 
тојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако пор 
p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а  
а Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред ос 
де дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смије о 
ини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То  
ка, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{ 
но кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева 
вије турске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјега 
одницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која 
дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мј 
ају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриједно д 
оја их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни сино 
ш, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на 
насмо: како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан  
ро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; при 
по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијес 
, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копао 
Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или  
 гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згр 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једне ноћи, према лијепој мјесечини, нас неколико друго 
<p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у в 
 спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пу 
 него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће з 
ни: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господи 
је си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир 
ко не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а  
с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих др 
ријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане</h 
Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерме 
ије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он на једној ду 
/head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада  
орске.</p> <p>Трговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са С 
а Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разгов 
ворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 
е.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да с 
врло малецне према великој слици њихове једнине.{S} Ето погледајте одавдје <pb n="215" /> с Кос 
ч српских земаља, творац српске државне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Н 
а</hi> прво мјесто <hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће иск 
о они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су св 
рију широком свијешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, слож 
амо кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{ 
м Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milestone unit="subSection" / 
е знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па м 
х стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва См 
> <p>Говорећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећ 
ки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести.. 
 Турци оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом  
 лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбу 
p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <pb n=" 
пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не у 
 Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и  
 стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећи 
а.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Г 
вају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l> 
{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко планине; 
ћи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вр 
мо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су 
ају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много 
тану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Ж 
p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дј 
рцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И 
ок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједницу.</p> <p>Игума 
.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рек 
 Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар 
шли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p 
осити Сердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласовитије племиће у Босни и у Хе 
bSection" /> <p>У тамници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јам 
ар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; 
говоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За т 
епе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...< 
орника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку 
а веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпези, имати: печења од ја 
почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну,  
 <p>Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се неш 
љив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану сво 
рише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у  
орену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду  
шта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу 
у Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што 
анима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке 
, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траж 
ника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше  
 не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу ти 
еговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове 
е; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Баби 
и, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом с 
ико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла 
 unit="subSection" /> <p>Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду 
 не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете коњ 
а се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међ 
и!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин,  
/p> <p>Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до сам 
 — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што  
 што сама хоће!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, к 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасја 
Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су н 
 невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заг 
 православним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се. 
тир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину  
нас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата! 
јио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Ес 
нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стиг 
Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназиј 
; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „В 
е, ми се само пријависмо <pb n="163" /> једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па од 
 свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p>  
има, и погледајући на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хт 
ући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би  
 /> <p>Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се  
село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваше да јој 
мркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помоз 
гинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, < 
 господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погин 
да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не сам 
ода несрећнијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашњ 
> десну, па нас, тако везане, предадоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се  
лика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе  
ако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно  
>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> 
IV</head> <head>Сужњи</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на  
рали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше 
 одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црногорске границе.{ 
це у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су 
ору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и ос 
ала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: т 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних  
 чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему  
рским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} З 
мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што мо 
рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну <pb n="155" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, ј 
на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да  
е мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од 
 падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Ле 
> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упит 
је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вр 
око овога манастира, духовник исприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово само 
она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! ре 
врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и ж 
здесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како с 
трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готов 
t="subSection" /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није  
 /> <p>Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb n="246" 
јели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме 
нуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад д 
 наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа прос 
не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зн 
 учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, 
....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто од 
е оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, која је била одређена да узме ору 
24" /> <p>Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда 
Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једно 
} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином  
француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> <p 
бац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у 
јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте 
рте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које  
м, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави своју причу овако 
 видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Б 
 се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и  
удма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору,  
:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше чов 
о човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p 
де:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби кажу:</p> 
 нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо м 
мани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа,  
и, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
кције из <pb n="119" /> философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за  
 ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава ка 
ховних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, сву 
и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, су 
а један другоме више казујемо оком него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, замолисмо Рам 
м југословенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од д 
 Само је Византија пружала јеванђеље на језику словенском, који је Србима близак и разумљив, а  
већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога  
: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки).</p> <p>Владика не само  
оли Рим — на класичком латинском, туђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу — на < 
анство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а ко 
 је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у  
с се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбрати 
</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе срп 
 пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испричас 
не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко прагова, као 
ћ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, 
к жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ,  
о брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женски гла 
<p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце  
 устаје, излази из џамије, назува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред вратима, и о 
> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек в 
тету хоџа даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Мекселина, Мернож, Дебернож, Сазенож, 
и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни 
>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе  
доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе 
ишћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуш 
, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момц 
своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјеш 
ари тврде:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби ка 
урци веле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци ка 
Грци кажу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p 
ко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, шт 
икли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван  
рци обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пу 
ац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target="#SRP18860_N1" /> грани 
а, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Мла 
је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао,  
ен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни мо 
ити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине ис 
коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре а 
аше у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за < 
и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток,  
или у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Оста 
баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све  
 Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дри 
шира од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не  
еђу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они 
, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово  
 али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон от 
етну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам 
могу вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао с 
слије овога и многога другог разговора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера 
ше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га 
вести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{ 
..</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци,  
Још од онога несрећнога дана; продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло  
<p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћ 
 <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле. 
ркези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, 
ј мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком  
и своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окре 
<p>— Јест, брате слатки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спа 
 вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су 
ст, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је  
оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња  
 <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба 
ти помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова.{S} У овога 
 /> <p>Видојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањениц 
дморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћин 
ари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Ви 
се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у муш 
литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих 
ином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући 
својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног о 
 Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у с 
чивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, 
 ја, нешто, поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слатки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник 
ском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S 
а узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба 
; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је  
у: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах  
n. n. s. n. t. d. g.</foreign></hi> (То јест <hi><foreign xml:lang="la">Non nobis, domine, non  
! одговори старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — 
и из дућана, странци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине  
 су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак данашњој пријестоници црногорској.</ 
што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што ј 
 помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини 
адњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје м 
етку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће з 
ендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! о 
ја покривају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне с 
овори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хри 
 лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дај 
лошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим 
јући се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао  
ужно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта д 
затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога н 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају 
ак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти  
 стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње  
, која својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади н 
г на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зо 
 сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p 
<p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети  
е мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, ш 
јеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: 
n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> < 
е, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је по 
за да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је  
, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога  
а и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на 
в и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све о 
умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, бра 
ијеме и људско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говор 
орам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском з 
>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> <p> 
неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у см 
уђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, 
 Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="18" /> сина да п 
 могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно би 
и савеза, остали у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако 
n="224" /> <p>Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас  
мао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући  
 виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико сел 
 васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав н 
итар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно ова 
тати на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!... 
 ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо! 
 не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је  
ље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петрони 
гацко спуштати на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега 
, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, 
е он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за р 
 ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; продужава Јеремија: када  
е народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Н 
јевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине:  
 казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Ли 
који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манас 
га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са св 
ужан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак 
а од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер:  
ином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље  
еника, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, са 
вему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: 
ћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече  
 град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, је 
 а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n= 
ћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им пл 
37, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <milestone unit= 
а су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, б 
е би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто прен 
Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас 
о како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислил 
кле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше  
искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети с 
 Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они тол 
p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, 
оши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биогр 
а" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, реч 
ну му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</ 
те?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговор 
ан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема  
 као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас  
овјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S 
али су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> < 
о у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне пр 
бе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа ј 
се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи м 
ишћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурче 
и богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се 
p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђука 
у главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше 
оји нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, да н 
ене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone 
е <pb n="186" /> убилце каштигује, него још на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу 
потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо,  
 /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе 
аје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћоче 
<p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих  
а из старе српске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, 
ада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је 
ке, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све 
гара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p 
де.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p>  
е им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу М 
дјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, 
ласи:</p> <p>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам стигао разгледати разне трговине и радње у  
 пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“, 
а оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p 
 прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна 
д Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо пра 
ваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијек 
или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} 
Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет,  
 у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао се с језиком и обичаји 
 несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њи 
у, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Ње 
ита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред невоље коју  
а ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брав 
ао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као у 
јеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, д 
х Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине до гласовите цркве Грача 
 на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченг 
говића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска  
е био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се одао на трго 
мо ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на св 
>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, наставља онај из гомиле, намигујући 
 Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну сп 
 синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише 
нио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопса 
нога земљака!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле 
смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље  
да ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко ва 
е, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама,  
рвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфтија</hi>, ус 
екох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве својега славн 
у врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо се за  
 <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио  
 пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас ве 
тезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога  
А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подгоричанин, <pb n="133" / 
укама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштв 
{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћ 
 ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни д 
мо човјека који гони два <pb n="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му 
b n="185" /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang 
p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако  
 ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбј 
ке земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У 
ти на свој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год  
иштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова до Бабина Мос 
> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао п 
разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, п 
боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, госп 
које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о 
спроси Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим 
побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!. 
наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у је 
оде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово м 
ју да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може  
ах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету  
>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то  
тнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, 
30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и гла 
авим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Сто 
, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, 
аједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, брато 
зантију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља призна 
p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо 
била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије р 
говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој неср 
иром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То н 
е?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, о 
е изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb n="197" /> па 
к да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану,  
из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњ 
у раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone unit="subSection 
в голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљ 
 иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видј 
да трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до  
лећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, ј 
 како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје  
уша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</ 
живши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, пр 
јера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече  
"198" /> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин  
ма.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите 
у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњ 
 и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем ст 
нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим 
 ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од 
/p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} 
ши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на једа 
!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> < 
киде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога го 
/> већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуш 
ромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћу 
 два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекну 
 <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Б 
а, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затв 
која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
но и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима:< 
лонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста т 
о! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Н 
ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да  
ели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман та 
ник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> < 
ако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у  
дговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефе 
 махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Пав 
85 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n 
књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолим 
лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете 
научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црно 
пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, з 
га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</ 
{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело гла 
p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза 
— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он 
и!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Ник 
дући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити 
 игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учин 
ан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која с 
зара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме 
се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{ 
бу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на на 
 и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, вис 
ву побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с  
зети, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред  
изантија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; бил 
а толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, 
{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине дру 
p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да з 
а раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> < 
лице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош необично 
</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и р 
дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p 
 сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи до 
м четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ на 
у — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, са 
ијечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше <pb n="247 
 спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: с 
Рогачицу</hi> и <hi>Љубовиђу</hi> право ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја 
l>Творца рјечи послушно постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а сво 
 <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дође Госпо 
 n="243" /> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него шт 
 које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бен 
лико дућана, и неколико чађавих турских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, 
до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те  
ање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи 
аше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турск 
ио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур  
 заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.< 
рзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте п 
Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована. 
екине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с 
настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, 
домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>По 
опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да д 
То пољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се ок 
/p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опам 
кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> < 
 али да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{ 
 ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> 
е смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би прис 
ubSection" /> <p>Једнога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из 
дјела.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер ид 
бија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није 
јести овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, 
 рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он  
— Одиста, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете 
p> <pb n="79" /> <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Кос 
и многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, <pb n="109" /> падне прилога до пет хи 
га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне 
лицама као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p 
: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажењ 
се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, о 
рих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> < 
ојих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођ 
уг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви  
природно да не воли један другога; али, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња  
аву, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побј 
, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима својима дошао дотле,  
кодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном 
е тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је до 
 <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти 
 да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</ 
="subSection" /> <p>У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат 
је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Мор 
/> <p>— Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој  
че Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за 
аспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који  
b n="168" /> <p>Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера пра 
ндар био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске  
, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио 
а не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега р 
ви у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује 
 рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сл 
оје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арна 
Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му 
S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p>  
 по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он 
м; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутс 
 миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он 
тану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагиба 
и старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјес 
кад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га по 
мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско ца 
ад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Ц 
говине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за в 
и, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремиј 
/p> <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} 
 што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ич 
 народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, ка 
?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ шт 
бит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш,  
а игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и п 
 се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити 
друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</ 
 Погле!{S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну 
 као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>—  
ж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под 
азу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и  
зговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима 
нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово ср 
оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале 
<p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше  
го.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{ 
 из уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде цар 
: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарен 
римо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи свој 
место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским суза 
ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорил 
Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овом 
ти његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како  
епоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевој 
је консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За не 
 г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољ 
ви легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снах 
жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас  
оше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упи 
ала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате 
 вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</hi>“!...</p> <milestone u 
 може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало зе 
д у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је  
кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље б 
S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао 
парени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон 
кле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, свој 
је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га поз 
ској окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао 
 ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.< 
 ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била ш 
ски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га ј 
 и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња 
<p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли 
је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама као својим валама.{S} 
!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори млад 
з Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, 
лије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit="subSecti 
агледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, уда 
е, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека жу 
би жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим:  
 unit="subSection" /> <pb n="202" /> <p>Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само буд 
 и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати  
не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врл 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју ли 
је дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упит 
!</hi> </p> <p> <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћ 
бдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда напа 
је, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се на 
ијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао о 
м ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наз 
а свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без боле 
о.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да 
p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сват 
и се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај ке 
 часова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнау 
 идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окрен 
тић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих вик 
брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са  
е диван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше,  
ју по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> < 
га несрећнога дана; продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако. 
чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <milestone unit=" 
под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледа 
ославног, Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје д 
 као дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове па, не мислећи много,  
 гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на тр 
еки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко о 
ти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати 
широве смрти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је  
 <pb n="239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му ј 
 овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем 
 Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и вр 
х је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци кој 
је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном 
ком.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не знај 
 рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} 
 његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> < 
е, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћут 
 говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових стар 
 мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели,  
других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепш 
 да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе  
 јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава чест 
 упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно  
 Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљ 
ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе  
ете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега 
 дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике 
и не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много ко 
ју за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћ 
еђу Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како 
а је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења 
бији другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глав 
, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, п 
Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби кажу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, не 
о, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећуј 
к је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори: 
кона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Т 
х, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митропол 
о Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, реч 
> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и з 
обито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоник 
 послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да  
е ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Заг 
атри....</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо 
и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српс 
Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p> 
Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег 
ависмо <pb n="163" /> једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разглед 
авине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Н 
 сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, кому ва 
ик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> 
 ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њи 
и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, 
рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p>  
а се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за м 
ричасмо не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у 
, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјес 
 чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши сл 
 на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потур 
 се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— 
рпске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не 
ух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продуж 
ши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратк 
на</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу  
ну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји п 
те Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, 
у се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> < 
 своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити 
и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да жели 
екар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p 
p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу о 
ћама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човј 
</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</ 
звјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци веле 
вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, ид 
ногораца с Турцима.{S} Особито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p 
у Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат С 
 ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ј 
и грађевинске облике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких богомоља, а и  
!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, м 
рати, пазећи ипак да један другоме више казујемо оком него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Ко 
но осуђивати неке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првоб 
риклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађали око овога манасти 
ранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше  
nit="subSection" /> <p>По недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно  
 оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташе  
или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, малих лу 
м руком!...</p> <pb n="219" /> <p>Стари кајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и  
p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— 
још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, да нас пријатељски прими.</p> <p>Вриједи вид 
суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{ 
агородному Господину, Царско-Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно  
предене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији Турци, ни по чем д 
 тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то н 
ному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту р 
жимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ух 
, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бе 
е?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Т 
једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али,  
го дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели 
ене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S}  
ремена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубов 
, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! одговори О 
 једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао б 
ио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати к 
о дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као 
ч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана,  
ју, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве п 
е.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу,  
у државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb n="145" /> <div type="chapter" 
ја: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута застава, којој тегли сва 
беса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> < 
дама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S 
ају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих руп 
а, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо п 
ђати око једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n 
м, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се т 
јешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледајући своје земље, 
 оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лијепи госпо 
причати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова 
 и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења! 
 <p>— <hi>Крштава се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, 
ру, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико 
ога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер био ја 
ијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један друго 
 готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити 
 имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода 
зу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који д 
ише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div> <pb  
сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести ба 
исати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и биј 
е ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, з 
је се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него  
вати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јама 
шт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту  
 Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могући га устав 
многих разговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема на 
ва од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главарима?</p> < 
ремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници. 
се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви  
д путујете?</p> <p>— У Софију.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да  
о дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Му 
може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — п 
, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности!  
 доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опад 
оитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се п 
и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Ш 
ти каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115"  
м стварима.{S} Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— 
 Приштине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста 
еби казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан 
турчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њим 
само лијепо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Ж 
ј га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име 
/p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без г 
 се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах раскл 
 и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому  
 дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не море раз 
гом сједјели, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага 
смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му исприча 
орника: али се нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман који онако, без икакве нево 
ти, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами  
Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од чов 
 један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Би 
права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да сврат 
> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге  
 Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p 
лији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> < 
знајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приш 
шке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се 
Балканском Полуострву, упитаће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p>  
Косово цијела српска историја!</p> <p>— Како то мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџб 
 Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, н 
у лудост и заједничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих 
еш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га до 
нику поздравље, него низ Тару.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусињ 
и домаћина на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни п 
ру, настави своју причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углавље 
адао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да  
а ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше господство, мени ће бити право, ре 
о: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знак 
на је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>! 
, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су  
у остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> < 
ка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали ос 
плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p>  
м?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Мом 
>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У 
година одлежите у тамници, заборавићете како се буни турска царевина!</p> <pb n="221" /> <p>— С 
ијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову! 
ким, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње вријеме В 
 Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијел 
лужбу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чи 
граду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, в 
лику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milestone un 
око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули  
с Турцима.{S} Особито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Че 
nit="subSection" /> <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <p 
еву заповијест.{S} Испосник, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је т 
баће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S}  
што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Муха 
о војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти 
p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад вес 
рави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чем 
мед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не  
ћу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То  
 није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли с 
— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред < 
 n="125" /> своју вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин — западну, 
вде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Б 
нички, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> <milestone unit 
лу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају младићи Хришћани и Кршћан 
рзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће  
огледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се устав 
а, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час,  
 и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године  
у се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Вид 
p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Аг 
ићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје  
 ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде 
 па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крад 
по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се с 
је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамиј 
ише, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по ово 
та ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и вјере Пави 
е необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, и з 
оји се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надг 
е Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двој 
га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао д 
5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку 
оварајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на оног 
6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</note> <note xml:id 
 собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и 
unit="subSection" /> <p>Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; 
еру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би 
омољу.{S} За десном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ  
ој тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <ref target="#SRP1886 
н.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би  
 гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Па 
ј погибији могу вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и готово с 
 знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може с 
 преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац испре 
а то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на зе 
утским главарима?</p> <pb n="187" /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запи 
рци исељавају, и трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад дог 
 владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манаст 
светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Ту 
бучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родо 
а је то само претерана смотреност онако калуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко 
аоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситареву, пого 
 заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и 
и га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах  
, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журит 
е стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лага 
S} А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, 
ти и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом 
јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му 
с на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступамо на земљу зеленију, окиће 
у душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него  
оста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам  
.{S} Дрина, прељевајући се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у  
а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milest 
тињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бе 
ла: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене дру 
ку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем изгобељасмо се  
 трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромо 
Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гав 
лавна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На је 
 Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачк 
а, колико је бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати наср 
а се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Ха 
<p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је 
д сандуком виси бронзани полијелеј са 6 кандила која покривају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу  
е двери, пламуца <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p 
Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи б 
 се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшеничн 
зиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако  
ротив Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљ 
 по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништ 
пића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n= 
х вода, које се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ни 
точење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудит 
<pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам 
жањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њем 
куд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће у 
ли, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!... 
е Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ј 
аху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путни 
 на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и ота 
од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу д 
астави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови по 
и родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p 
о, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не  
е?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека свак 
слије тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма 
своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако пошт 
Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га 
ју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, 
 и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска гр 
вена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походи 
азати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и 
еде у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, имао султански орден, за рану 
 Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</ 
то више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи 
може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусје 
е; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједницу.< 
; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах уско 
 — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српски 
тјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје 
вим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу 
...</p> <pb n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трж 
</head> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о о 
ни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај 
згледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се с 
има бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb n="156" / 
а Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за другима.</p> <p>— Они по 
 чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје 
је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин 
једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, 
је, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути: 
 само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Ост 
 Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, 
цама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у д 
ао опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер С 
јере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с пошто 
} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи ка 
траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>По 
з јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближ 
канских народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи ника 
у је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно 
у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и г 
 тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и  
ти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац  
има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина 
а у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам,  
а, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратк 
то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисм 
о, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми  
вало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити  
наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио  
<pb n="201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раст 
и ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасош 
дан човјек средовјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Ка 
ремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута застава, којој тегли 
је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш 
и, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјерцу, и подухватили му се за 
 Носи војничку <pb n="189" /> униформу, као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Г 
еже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Тр 
и доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и политичк 
"47" /> момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> < 
каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S}  
ст с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Нека 
ет до шест стотина путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени 
а, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се  
е својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Дана 
 и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј историјских споменика, које ја овдје не  
ву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој в 
е да се устави на граници своје власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери сво 
њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад  
младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе  
ва на прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако нару 
их, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то  
 па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока:  
 у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — п 
никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на је 
Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше с 
ћена, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Т 
м био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна 
 и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој не 
обито кад надође, тече варошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве,  
с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</ 
едан чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb 
ан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <milestone unit="subSection" /> < 
естане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знал 
/> <p>Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" 
укав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— 
ељака, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Жив 
момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p> 
у у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај 
ац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +сла 
же, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у св 
3" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна 
 он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</ 
твора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, 
не су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем,  
ји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84"  
ана <pb n="243" /> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом,  
 род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло 
своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вје 
Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гледе се попријеко  
S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су ч 
ко блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина с 
та честити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровц 
већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми 
ги дан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме 
S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— К 
ад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се д 
н, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ 
ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиља 
p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и пад 
народних одношаја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p 
рими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанство из међународних одношаја црногорско-т 
зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi 
p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> 
н је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзира 
желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и сам 
рту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао 
 пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у 
а сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За т 
так, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла  
 али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>От 
ва.</p> <p>Варош Приштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина  
> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџиј 
вјештаја, <pb n="263" /> може послужити као завршетак цијелој овој приповијетци.</p> <p>Писмо т 
брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се кл 
от појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="11 
ици намјерници.{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, мома 
н <pb n="88" /> својега затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене  
о мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а до 
..{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> </div> <pb n="100"  
е српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још о 
ић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права 
е нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српск 
="52" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њих зади 
 путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валиј 
</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и рат 
днички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљ 
из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, 
 у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, д 
То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци  
земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвил 
аве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао к 
против, радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити друго 
или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лије 
 рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази п 
ореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед 
e unit="subSection" /> <pb n="22" /> <p>Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега је 
!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута о 
раф: ту сједи црногорски <pb n="139" /> капетан, који нас не само лијено дочека, него нам још д 
 <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, против Вели 
а у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p>У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се. 
авани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанскога 
</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султана: а пред  
бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје на 
е и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица води с јед 
еди на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Ј 
о их петорице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p 
р, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, С 
 село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту 
је да се прокрадемо између двије турске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А како се  
 клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на план 
о, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шће 
јерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Сл 
е неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, 
; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готов 
ад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван пр 
и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, 
својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тада је 
ји њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз пр 
ој служби, да саставе:{S} Православног, Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три  
, ове године—Православнога, до године — Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имај 
ци гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народн 
 Овом манастиру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сва 
сни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, 
 у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово 
, сједе: <hi>православни попа</hi>, <hi>католички фратар</hi>, и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва т 
ој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких богомоља, а и од православних које су грађен 
јаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вр 
е нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> 
веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врл 
вих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случају,  
трану: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим пр 
учинила да његове <pb n="186" /> убилце каштигује, него још на пола године после Муширове смрти 
" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што г 
проћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну: 
 — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p>  
 сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом  
и послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> < 
алдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <p 
ах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла 
пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставил 
то му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, д 
у штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
и лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> <milestone unit="subSecti 
ам млијека, пријесна <pb n="104" /> или кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним ч 
коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај ма 
, Мекселина, Мернож, Дебернож, Сазенож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена седморице е 
их што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме 
 му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" /> од препредене свиле.{S} Да му ни 
моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћ 
у ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде на 
S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана <pb n="243" /> са снијегом, лила се ка 
<pb n="242" /> <p>На пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, 
, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, 
а, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, нај 
но.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рук 
е освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <mile 
ду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају  
е авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су 
совски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али  
 и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања  
има близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем језику! излази: да им је Виз 
 овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p> 
о, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према благослову мајке моје“ !... 
вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="50" /> видом, да се не уда 
дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> < 
 прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S}  
; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ен 
ки мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте,  
/p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шап 
ј се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к  
 па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и,  
 у једном присоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>ло 
е пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S 
се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху ве 
<p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамн 
рменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један 
мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега  
мају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p>  
p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n="224"  
5"> <head>V</head> <head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и 
а, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар уту 
ама Јужних Словена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живан 
 капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, и 
еремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, ок 
етиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјеш 
јаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не знајући како која в 
уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла 
и знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођ 
 официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <hi>лабат 
школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и 
ијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</ 
уду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По 
<l>Из бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај во 
 <front> <div type="titlepage"> <p>2-га КЊИГА КОЛАРЧЕВОГ ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p 
е јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци с 
одност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма нај 
ди, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а,  
аду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни љу 
меун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:< 
и.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи д 
носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; ј 
} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У та 
му управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> < 
д главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у во 
анем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору 
p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Д 
е: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје најви 
.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусм 
јеста, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак 
варији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, би 
је ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе 
или и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега. 
Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много што 
могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, суновратне 
бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вам 
о да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на пра 
 питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете 
ође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, 
<p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да 
мјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стража 
, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Мо 
 Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Кокан 
 год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу 
елу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посиј 
 не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрља 
Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд нико 
Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге го 
ве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— 
<pb n="125" /> своју вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин — запад 
ј ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су  
ад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Под 
n="163" /> једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико  
 све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије. 
 а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прегаз 
м, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ам 
а јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — е 
ли, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта  
осанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика 
еднога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Бос 
аковачким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, 
а ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збор 
 <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не п 
другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати  
{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши  
hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква  
 тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош 
је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом 
иближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лије 
с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, п 
, коју је уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пу 
има се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, 
</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{ 
Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, ово 
аћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жен 
лећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмија 
в наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, ка 
 је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунак 
та жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе 
рне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су  
ева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања и изго 
и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар  
.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кр 
бани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S 
ичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор. 
> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији  
коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S 
огло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, д 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три ма 
 сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за поја 
аки носи узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сва 
о аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</ 
ђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично ли 
ла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, си 
} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава 
спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не 
омаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се 
одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква ј 
о да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са  
> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћ 
зрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Нар 
пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми 
могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми 
="128" /> <p>Највећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S}  
и десет дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тро 
ову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин чо 
ворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....< 
мо кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизал 
уге толико размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="169" /> точи, бе 
ја хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за шт 
ај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек 
} Мене уврстише у једну жандарску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувен 
 /> <p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од 
 слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <milestone unit= 
S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће  
а бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека 
</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарниз 
 чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара< 
 своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад т 
.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилије 
ом виси бронзани полијелеј са 6 кандила која покривају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту ко 
 баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнад 
вије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој од Ту 
.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петковача< 
то је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! < 
ваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све р 
 и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116 
оред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио 
е с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овд 
а буну босанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани 
.., под самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упу 
ији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, 
, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, п 
 моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <m 
год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђ 
аповијест.{S} Испосник, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то сам 
 нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једне н 
, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњ 
је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се била прекинула иза српскијех деспота.</p> <pb n 
да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на 
Не знајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једн 
еких јадних арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се уста 
настира, духовник исприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у м 
те у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb n="192" /><hi>Среброгрло</hi>.{S}  
ене тишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко прагова, као да се каке хале бор 
, као неки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не м 
огло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, о 
ени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје 
; опођен је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико раз 
на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако  
вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, 
</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Д 
аре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару< 
} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао 
ли бити добри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у р 
злази из џамије, назува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на с 
у двије средине просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Ри 
прокрадемо између двије турске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој ли 
дечанске љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога  
омолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљ 
; на десно се плаве призренске планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога 
ања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка 
га, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно 
 да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао св 
 шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка гр 
одној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну  
, може бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фи 
 ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi> 
које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учи 
чи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћ 
} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопал 
ајнога читања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи 
епче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} З 
к и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему 
уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости ка 
 па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасм 
е било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, ос 
ам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би с 
 цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву  
и, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Ит 
ој Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, п 
 поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено,  
ни?{S} -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало н 
</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све  
ји.{S} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су  
> <p>И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бран 
и“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и  
е десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p>  
„Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p> 
> <p>У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред тол 
и ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увије 
 оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} 
тубу, увијена је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и и 
и, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратис 
тово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја,  
 Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у дол 
 дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даљ 
затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добави 
у.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружј 
, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје св 
 ја овдје помињати ситнијих беспутности које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили р 
2" /> гдје прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја  
ом собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова,  
а је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начинила читава варошица.{S} Беранци  
о, чисто очима прождираше предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу 
м случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <pb n="263" /> може 
nit="subSection" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ ч 
ундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјеч 
 је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и с 
оју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође  
S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или 
ко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је нам 
атоличких богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жу 
 многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Ма 
плану, што се толико слади многоженство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је ш 
е уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, 
ну.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</p> <p>Варош Приштина може од узет 
ече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истин 
рко хеј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева је 
b n="61" /> и пространи хајат (тријем), који је отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба  
 Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, нег 
смо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врл 
, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили <pb n="176" /> у Призрену.{S} Б 
 кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, з 
 Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Ниј 
, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену 
it="subSection" /> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доц 
, имена седморице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</ 
м чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао с 
а, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи,  
p> <p>— Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на кр 
е почесмо прво разговарати о Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола ре 
...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, 
S} Наилазили смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањем не улијева ништа весело  
д Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, ко 
осту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахну 
" /> <p>Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу б 
 повили су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак данашњој пријестоници црногор 
ци</hi>, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за н 
те од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p> 
одити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тог 
о питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одгово 
а доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до градских врата; а некад  
ј живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турс 
о што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене. 
шић.</p> <p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или 
ог проучавања за све просвијећене људе, који маре за историју балканских народа, и за њихову бу 
 па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Пр 
омашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу о 
 и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи  
да бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријате 
дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S 
уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе! 
и гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, прено 
око дигнута застава, којој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник лас 
нути.{S} Овдје царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> < 
 вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити 
оменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Ви 
њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице 
узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p>  
.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима 
 селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој  
пружала јеванђеље на језику словенском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на клас 
рак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S}  
једи црногорски <pb n="139" /> капетан, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препо 
ого већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен  
но из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје  
ници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже 
а ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, 
Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожнога краља к 
Никшићу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјер 
<p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послиј 
смо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним б 
етиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи  
S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гуси 
абан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни м 
Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обу 
 И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча 
 миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони  
не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам сам 
>Махмуд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5" /> који је онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога п 
ад <hi>Диоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не мог 
еднима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским 
је се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S}  
? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за другима.</p> <p>—  
>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омер 
рамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Д 
вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромашио, да идаше са сви 
овјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milestone unit="subSec 
горско-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„ 
ше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашик 
е богомоље зидале удовице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Пр 
а, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо  
 некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова,  
 даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гони два <pb n="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињ 
је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људ 
: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша,  
на Велблужду (Ћостендилу) надби Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стев 
 n="122" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о с 
ружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су 
4" /> или кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Ник 
оје државе; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску за 
n="119" /> философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: 
аки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; б 
астрти црном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини С 
 <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим  
 српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пј 
 и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој з 
<pb n="39" /> овога младића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај 
кову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, имао султански орден 
војку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-ха 
нгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну 
 пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n 
говима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с гла 
 с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силн 
е! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Ме 
 врло много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни 
ни и Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађали око овога манастира, духовник испри 
ом да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на 
/p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почи 
 у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему с 
ила контуманац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по том 
.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако 
" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мањ 
деш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p 
ет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вј 
оћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим  
осфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дош 
а и једну причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имај 
ти Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, ув 
 се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још 
ле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим р 
а, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историс 
говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се трес 
тече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савез 
 Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" /> ђацима оставио многи добар 
оричанин, <pb n="133" /> махнувши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога  
 домислити: како се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?. 
p>Чудан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских пос 
обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> <p>— <foreign xml:la 
 да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бијаше највише  
ко, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, на 
и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витез 
, свакад <pb n="266" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се 
ајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети н 
 различним стварима.{S} Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита:  
ти које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико 
нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, 
за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi> 
с одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла  
шевку крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава 
о одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и 
е воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био  
 к странцима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми  
оџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, 
<l>„Тебе славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често сво 
te> <note xml:id="SRP18860_N2"> Ферман, којим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - 
вака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка  
е на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га при 
м, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у О 
, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људм 
розор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши 
лиза наличе многим стварима и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вулић почне јав 
ном, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи н 
S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> < 
ругови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Т 
 те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним 
и арнаутске поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им 
разговоре.{S} Надгледајући своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамз 
ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва  
 и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор 
каква спасовна, високо дигнута застава, којој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} В 
олико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао  
о до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па  
у и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Деча 
а</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојан 
 ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— 
ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки с 
јој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнич 
олико дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш 
ва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома не 
оза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријек 
сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколиц 
али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће 
 да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министарском савјету  
 високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за полаза 
 разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибр 
елеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад 
, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, 
{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</ 
ћи:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човј 
била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S 
ијеци је црногорска државна пушкарница, коју је уредио српски официр Милутин, кога је амо био п 
ци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили,  
кадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb  
ј завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, М 
шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живан 
са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт ј 
 граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толик 
венима, одговори Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од неко 
 напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, 
мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман- 
могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу 
оз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер 
а Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу 
душеван човјек <pb n="222" /> и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робоват 
 Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да 
да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би  
 одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам 
 српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и  
вака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи 
де у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разго 
Section" /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Ал 
 ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Жив 
аршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Са 
командир, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p>  
</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <m 
старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он 
д год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Кокановић</hi> </p> <p> <hi>игуман“</hi>- с. р.</p> <p> 
о су амбари, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бе 
t> <div type="titlepage"> <p>2-га КЊИГА КОЛАРЧЕВОГ ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИС 
и-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевал 
е у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb n="138" /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, 
рску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, наставља игуман: — пренесен 
он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црногорске границе.{S} Сусједни Црногор 
ју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме  
отине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То 
ка, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је  
ction" /> <p>Отоманска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила контуманац од десет 
 хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благоси 
 краја и краја, између говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па 
едајте одавдје <pb n="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од 
, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошав 
ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фисну 
акар што год из наших многих разговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p>  
ој служби видио сам: колико страховита, колико опасна може да буде збирна људска рука, кад је н 
; али никад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p 
ајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и херцеговачки.{S} Истина  
све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} 
лемића.</p> <p>У овој служби видио сам: колико страховита, колико опасна може да буде збирна љу 
 још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да 
се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о ов 
ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n="62" / 
 све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они ј 
дан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задје 
 што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разго 
 имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p 
уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака,  
аше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуд 
вакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p>  
!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Ал 
ија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} 
 не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која ј 
говор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости 
иви, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну трену 
мотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стру 
води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо гов 
 на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="2 
ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више 
риф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <p 
своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он з 
мо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи м 
царин жели видјети његове старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто ис 
 тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и за 
ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћу 
 Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, б 
или су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха 
рви вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многи 
падну, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви ра 
 мјесто <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсе 
е да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико да 
>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Аг 
 га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут  
 ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први п 
 стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море  
 зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада  
, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан са 
маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <mileston 
Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је за 
е и муницију.{S} У таким нападима војни команданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаути 
.</p> <p>Послије неколико дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће 
ором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске пот 
а-Бега Ђаковца који је, као башибозучки командир, имао султански орден, за рану коју је добио о 
и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусињ 
аше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер ј 
грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овак 
сеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p> 
виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, 
и за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог у 
 наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, да постави нову границу између Турске и Црне  
 да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те ни 
а сједи црногорски гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" / 
ста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а с 
 одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>—  
у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом трепуш 
а планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим врат 
мо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам 
о су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.< 
<hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> 
-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори. 
— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговину притисне Аус 
ик онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у ра 
.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском конзулу, те пријависмо своје путне исправе.{S} Прими на 
ли осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита  
е јевропске државе држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуш 
 се колере из Италије, бијаше поставила контуманац од десет дана за путнике који долазе из Скад 
рне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је  
</p> <pb n="144" /> <p>Пошто одстојасмо контуманац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњ 
сте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини 
не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци кр 
е мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави  
ликом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n= 
 вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јере 
 и коња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и  
еће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо 
Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па 
м све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву 
 дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Послије  
смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи в 
есила у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Ку 
у, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да св 
су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се саст 
 <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг. 
иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, рече он, врат 
а да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би  
ту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су б 
еда неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико дана, чује Оме 
ца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, л 
, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисл 
е лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb n="60" /></p> <p>—  
свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, 
према, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грк 
е у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће. 
а слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>. 
уму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загуб 
утници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је Ци 
у врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} О 
!{S} Турко хеј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отп 
p>На <hi>Бабину Мосту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} Погле 
ак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је  
ије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p 
ти да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n="20" /> <p 
авати се.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сва 
 у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, дојурио суварија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје 
оја је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао  
би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијеп 
иње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку  
е.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек т 
асмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу, завијајући и припаљујући неку чемерну цигару, биј 
ине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени 
к</hi>.</p> <p>Около су амбари, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, голубињаци, и друге стаје  
лу, за старих српских краљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо!  
рате слатки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, висок 
они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене с 
есној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Срб 
и је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети,  
не испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно 
 потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слатки, прихвати журно  
 је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се 
та, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном ста 
о смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте 
тра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђерски В 
 шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само  
чи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше <pb n="247" / 
е венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало д 
, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{ 
ањена у углу, међу двјема планинама:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица 
ри свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао 
о је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаутски чобани 
 бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит 
а Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу 
и једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше < 
оласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену,  
пола године после Муширове смрти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га нагр 
е са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ сун 
обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обич 
у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше господство, мени 
 кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина б 
е душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас пит 
 а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иза то 
тавља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други.. 
еликом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако 
 диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Он 
 близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S}  
згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних  
им за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога плота, ре 
у годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи је 
.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијаних очију; мал 
ба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокрилати Серафим пред пријестолом  
идић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио 
ребишњице, најближе мјесто <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи  
о прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игу 
, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски грани 
сти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа;  
 на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пу 
убљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свије 
га Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да  
ћи тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му  
 него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село,  
о из јутра, потјера један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену 
Ето погледајте одавдје <pb n="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских го 
вуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се с 
јин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су његов 
е, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Жива 
ру славу, прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо. 
 Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се 
вских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> <p>— Како то мислиш, 
 види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Ш 
ubSection" /> <p>Путовали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једр 
 ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји р 
у мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си 
о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њ 
кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косово ције 
ван онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога крвавога <pb n="206" /> боја мени у један ма 
а.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сил 
p>— Како то мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вријед 
ао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p 
дужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича,  
о.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од велике жалости,  
и, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Ј 
овице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине до гласовите  
вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели н 
не и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срб 
маш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Мур 
онда су његови војници, приближујући се Косову, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на  
ешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својом  
, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: 
 и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају 
журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута застава, кој 
ину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А суварија је л 
 <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, с 
али:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу,</l> <l>Стару  
p>— Јесу ли ту кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањ 
мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако по 
у стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене  
 куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добр 
веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режњ 
њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича 
с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p 
се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода 
 Стеван Душан потврдно повластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио с 
азбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће  
45" /> плићину.{S} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на је 
ао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и 
 <p>Около су амбари, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, голубињаци, и друге стаје тако да сам 
ма.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа. 
>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, голубињаци, и друг 
амедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може о 
</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне 
> <p>Поносити Сердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласовитије племиће у Босн 
им валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше 
поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <milestone unit="subSection" /> 
уша?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, ка 
лећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и 
 пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише 
 дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а 
ве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле!  
уме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус 
 овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намири 
Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l>  
ље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове стар 
n="142" /> гдје прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6  
утујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдј 
 између мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, коликих има између Срба, 
pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 разлика између мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, коликих има изме 
ема завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивич 
 n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херце 
и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен н 
га бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, кој 
ао ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; показа 
у; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризв 
о цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благородному Господи 
ише од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде т 
, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање. 
ску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Дечански</hi>.</p> <p>Небројен 
и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао сел 
изишао из уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се зна 
 Стеван, доцније прозвани Дечански, син краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немил 
 су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p 
нимљиво је постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани Дечански, син краља М 
ин.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину пријесто 
 била важно мјесто, особито за српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ 
и да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на мир 
син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину пријестолу, Стеван дочека другу нес 
на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло ко 
а фиса (племена), у ђаковачком округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулин 
S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви  
70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могл 
ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле до срп 
S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни вр 
погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи м 
велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје  
ја ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом  
ијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде 
 гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умор 
са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p 
.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју 
а превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратил 
 не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, н 
ен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, и 
 он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа  
идојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак,  
 султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није им 
it="subSection" /> <p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбиш 
аше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да ј 
аносно говорио о пошљедицама Косовскога крвавога <pb n="206" /> боја мени у један мах дође у гл 
> <pb n="205" /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, поврати 
је, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него ик 
и Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и др 
наута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духо 
и.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјер 
Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хо 
stone unit="subSection" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности; та 
 Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли један друг 
S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се 
доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год  
а међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Требјешаним 
ћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гледе се попријеко и, ч 
ама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</ 
м у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и са 
и и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не море разбратити.</p> <p>— Д 
ратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Свети Кр 
јећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пишто 
евине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица ко 
дијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околин 
аћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисл 
nit="subSection" /> <p>Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се 
о Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S 
/> <p>Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаут 
> <p>Ово девето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi 
оже му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n="189 
к већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Ка 
га њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ 
о, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо пр 
и жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што 
њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, н 
о Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> 
> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога да 
дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемогао: — О 
ну, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше свете мошти 
нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знајући  
ко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, ц 
 Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија увед 
:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брз 
ти туђин, а домородни свађачи остаће да криве један другога за своју заједничку лудост и заједн 
-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјес 
нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима  
52" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла пр 
њи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-П 
сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари. 
ко пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка,  
</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p> 
 њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без ош 
и, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А  
p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај,  
обичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске старје 
 овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни 
S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што на 
 је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша! 
S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div> <pb n="223" /> <d 
, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијес 
.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бо 
нај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта д 
д пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да г 
— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— 
де у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се 
тено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето п 
!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећница, чула д 
 чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита ж 
и, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и 
>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас т 
 Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</ 
ме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што н 
га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p 
ога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар распир 
 Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арн 
и.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се  
b n="19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу пр 
у помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Ник 
о се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, са 
ољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и л 
р да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље 
троније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита О 
а сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n 
току, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича  
 Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог гр 
ојој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <r 
о претерана смотреност онако калуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да  
резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку к 
 Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на им 
а, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта 
 прави витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз редове бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке рије 
 на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијел 
етири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два д 
сати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена  
ne unit="subSection" /> <p>Путовали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; 
, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у х 
ти кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако 
главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од с 
ка, Момира Видића, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и 
сова на југозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје ж 
p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир 
="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду,  
рим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах  
у.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова ди 
од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне ма 
их чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црно 
е вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патро 
иса зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, ко 
p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад д 
Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошев 
ветога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, 
 Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видаји 
ијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и 
> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што  
 мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава н 
ијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али све то, посл 
ових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> 
ле не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хо 
а брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, 
ека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нек 
јницу....</p> <p>Рамо га погледа својим крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави причу о 
 стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело, све црно, и за 
ко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђ 
лажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S}  
ред собом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} 
лко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се 
ључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе х 
 за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему  
„локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња 
 „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пиј 
Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притиснути туђин, а домородни свађачи  
лтан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скра 
и брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одм 
крст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам 
не!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који 
љ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име  
цеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p 
} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти 
n="26" /> се владају младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону биј 
 ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин — западну, а мусломан Мухамедову; али народ ко 
једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика  
прије малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, своје имаће 
ај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>де 
 Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још 
 друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с 
ковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без 
ресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човј 
/> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Кокановић</hi 
мо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш 
радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увије 
кивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ј 
о што најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, св 
који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упи 
и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате др 
Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p>— У Софију.</p> <p>— Каким послом? 
 а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p 
није и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из 
о тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (нем 
равнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам с 
у сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржават 
аиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све 
замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије  
: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и 
а сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на 
ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам р 
 једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и т 
ранице. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{ 
њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, од 
своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:< 
, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске до 
шавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</ 
е Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l>  
 пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику  
 нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, р 
ни узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> куда војска прође! </hi> Али два (случаја морам исприча 
ене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи. 
</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, а 
а опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, м 
таје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се г 
ну вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разгово 
ао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и од сами 
 кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбр 
оњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петко 
 а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан ј 
одавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може ре 
усад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцегов 
е што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вел 
p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а  
 Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Ши 
трча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу стран 
> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су дв 
 /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="tr-Cyrl 
ћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати 
ари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" 
е, срце моје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љу 
м срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ј 
и докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем  
па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњак 
на!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио ј 
?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одм 
на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за  
 још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике 
— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штап 
{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и ма 
и људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан пре 
p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Излазећи из дућан 
 прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и дос 
 n="237" /> а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећ 
рден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, пр 
наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се 
е са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговц 
/p> <pb n="238" /> <p>— Срби ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле Кос 
ло, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господину среском!</p> <p>Та заповије 
више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Х 
ије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србиј 
е по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда 
само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарима.{S} Одм 
</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, 
ини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каван 
рногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мј 
> <p>Варошица Цетиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике з 
роја, около ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Ј 
, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, кад се гледа из 
пнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере 
јели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје б 
 У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова 
е увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са дв 
</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свак 
ion" /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p> 
 Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</ 
ле!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Аб 
својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са сво 
ицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и  
даку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговара 
боље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили 
кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са сво 
понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како 
и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патр 
 Добра ви срећа! одговори старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима  
p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би од 
емо; прихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> 
емисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и  
х страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је уд 
крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не могу примити,  
ијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> <p>— Ме 
обро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као д 
 беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и  
то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зид 
!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и по 
, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да  
> <milestone unit="subSection" /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трго 
дачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене 
 се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угледавши домаћицу, викну:</p> < 
хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сри 
> <p>Једнога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце 
 па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете но 
олико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази не 
јника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћан 
ед ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа  
о кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је б 
ћи Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је ур 
8860_C1"> <head>I</head> <head>У очиној кући</head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, 
еба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170 
 <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пуш 
 је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјера 
ајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пет 
 били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к  
ихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p 
 прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки коман 
снићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, 
 једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма др 
у, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлет 
, у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваше да јој је дом 
о у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог!  
 <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда ј 
кочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуг 
 по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе 
ву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Живан.</p> < 
че Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, 
>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу 
<p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хр 
/p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће 
 да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти 
p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.< 
 породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има  
ри вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега до 
у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем 
оме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вје 
цка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.< 
> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около 
авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не 
рану ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну ли 
збисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готови 
n="68" /> <p>У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани,  
нски бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, турски противник 
је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него би 
јерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да на 
е:</p> <p>— <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Ла еилалах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду,  
ан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те риј 
ло.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <hi>лабаторија</hi> (лабораторија).</p> <pb n="128" /> <p>Н 
ву пушкарницу зову <hi>лабаторија</hi> (лабораторија).</p> <pb n="128" /> <p>Највећа је трговин 
на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мрави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе 
а, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> 
ван, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вје 
ама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чуд 
е ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <milestone unit="subSect 
егових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њи 
ога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо 
а у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањају и м 
свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разгледајући грађевину, и разговарајући се, наи 
т на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијес 
ао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} Још мало, још 
у земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> <p>— Аман, честити Валија! наш  
нога дана; продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост 
игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> <pb n="90" /> <p>— Добро 
 уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к  
а истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, 
ад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херц 
 нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут 
 од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко на 
рећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, и 
 ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n 
аљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепр 
дећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p> 
раву написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и офи 
еселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Б 
ио сјетну главу своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{ 
 О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже 
>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падо 
те претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња 
одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>С 
 и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у Царигра 
ак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, 
 разумнији памећу, богатији искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је 
а пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте с 
нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи 
о на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао  
н слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се о 
>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та 
 и своје <pb n="150" /> име потписа <hi>латиницом</hi>; Никодим се потписа <hi>ћирилицом</hi>.< 
ваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са се 
 и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем језику! излази: да им је Византија пру 
хову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта 
о гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу. 
гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говор 
 уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p 
у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба  
 унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не браним, одговор 
м могао домислити: како се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава 
шу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пр 
</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као г 
ругови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато 
ође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случа 
је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите  
ио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У 
ејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi>Форверц</hi> (напријед) 
а.</p> <p>Најприје ћу поменути овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или през 
 својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу. 
n="66" /> <p>— Молим покорно, господине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; а 
>Ла еилалах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах 
ницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара 
јега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем  
 вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се пр 
нише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављах 
 дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас 
доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p 
едан мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово  
ославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{ 
е неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и зак 
мо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p 
жати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се п 
 глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве 
це има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињ 
> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе и 
 ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S}  
 човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па 
да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119" /> философије и из језика онима  
 поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови  
 овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за ко 
 бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и 
к!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Х 
 драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшн 
 <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом нар 
 а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к ме 
е и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске  
и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit="su 
 овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви з 
 све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пруж 
окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не 
<p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што г 
отеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи 
Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никакв 
 казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учи 
их груди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Тур 
ицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; 
ио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па  
 </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> < 
лимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта 
отурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је ба 
у руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати  
<milestone unit="subSection" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам  
 је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпосл 
Гервасије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан 
"195" /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из  
ем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако 
штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> 
вори старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — никад 
ка народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Ср 
 Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, п 
, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари? 
 закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може 
 Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину н 
 <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах др 
ела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђ 
иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђ 
на да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од  
ву, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и  
иста гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? одговараху:</p> <p>— Не можете; надамо се св 
вама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p>  
 ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi>Форве 
, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако  
љајући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати:  
а!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одгово 
кривају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су одн 
а ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем ку 
ку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а гл 
, најпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим д 
у у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— <hi><f 
оји гони два <pb n="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из чест 
 и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њ 
и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову < 
 пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, сокол 
ећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држ 
 смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под нога 
ли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјетерника, пут је 
спећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно кан 
Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст  
успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слоб 
нтије; па, <pb n="218" /> даље, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пун 
порио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше предмете мимо које прола 
ао санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црног 
јеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у к 
 лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу  
баљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово г 
, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</p> <pb n="219" /> <p>Стари кајмакам  
омшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ 
ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особит 
у, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, та 
p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац ( 
в, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда, уко 
својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и  
ш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли л 
 у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху  
pb n="139" /> капетан, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо на бе 
о ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао ј 
ине, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василиј 
 роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово  
ва.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле М 
> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој  
ладића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ра 
астир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — 
="165" /> <p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам в 
а; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер  
и су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, г 
/p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије 
еву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе  
наути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За 
 к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зград 
 n="147" /> као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варвар 
S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих о 
, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се на 
о се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: в 
рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани Деча 
телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан.</hi> </p>  
апишем оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи паре одмах!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“ 
ерцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутр 
.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наран 
ије сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској граници, 
ве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега  
" /></p> <p>— Вољан ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова ко 
} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа дру 
> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих,  
артије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златним или црним словима, исписан је Султанов  
слије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје ни 
ад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb  
ва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрл 
 Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она  
ом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се била прекин 
о своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човјече? 
ложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n="125" /> своју вјеру:  
 тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, п 
<p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као как 
ко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S}  
им облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и  
творац српске државне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— И 
тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се  
ло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S}  
ама.{S} Међу другим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до друг 
ли, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се 
ом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била дијеле воде: је 
>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, забо 
астоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, веле газде 
жаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али оче 
а и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мо 
 они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</ 
о се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али све т 
, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p>Увриј 
дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, цијело веч 
те да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете к 
д-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало некол 
 донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За вечером, М 
 кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <h 
рајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми ј 
го остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ри 
S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, г 
ца зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкар 
путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарају 
 бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан гл 
ва, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само може ље 
ико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довеч 
смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас о 
висмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплат 
<p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба 
е уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде 
 <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду свршио је  
it="subSection" /> <p>Једне ноћи, према лијепој мјесечини, нас неколико другова што смо патроли 
раћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима  
штали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{ 
>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије  
 <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Т 
 брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Ја 
p> <p>Видјевши дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другог 
 јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мје 
>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже о 
 помијешана <pb n="243" /> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним к 
 нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: 
дужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда  
аво, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене  
у.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав 
ло да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, 
иван даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дри 
међу Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим небом, прове 
рцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друг 
Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој 
им у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живан 
on" /> <p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет  
близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на 
ом, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођ 
лико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, раз 
за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијет 
читељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који 
а на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборави 
 своје радости када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина је 
 лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi> 
S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру 
ија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још д 
су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S}  
; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је  
 свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и  
атријаршији.{S} Пећ је варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема планинама:{S} Ко 
и, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Србе,</ 
поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуна 
оји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави она: — искра 
арима и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке попо 
и, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крај 
прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписат 
 писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако 
устро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад дол 
 и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, р 
ан му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружј 
ли тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, 
ере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку ва 
и трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!< 
јелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста 
29" /> <p>Једнога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске  
 рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, 
адаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p 
ги, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит диј 
} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако ка 
ј чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одј 
 у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <m 
, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Ра 
околовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву свој 
о рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дје 
ијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>лозинка — Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и осл 
Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви бо 
је ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <p 
један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве по 
мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд  
 страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која ј 
 Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао  
 „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам им 
наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb  
 кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, тек  
у: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох! 
Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и  
оже се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> < 
криве један другога за своју заједничку лудост и заједничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти  
капи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутин 
рац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Меленти 
..</p> <pb n="219" /> <p>Стари кајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; 
, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувш 
асоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи лупежи....</p> <p>—Аман, честити Паша!...</p> <p>— Дост 
е.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к про 
 Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд са 
са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те 
се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом ру 
е те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> < 
о, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између 
у Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: как 
да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијеп 
елећи нагледати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо <pb n="163" /> једном дух 
 али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку в 
е стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb 
 је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијем 
бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној м 
2" /> закопала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку поте 
p>Небројено пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући 
која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени камен са 
, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо  
олико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали св 
обе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе с 
арајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-б 
штву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb n="68"  
учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајућ 
му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{ 
се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па  
са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и 
> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и п 
ју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни 
нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека  
овац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да  
ру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју м 
>Вишеград</hi>, <hi>Рогачицу</hi> и <hi>Љубовиђу</hi> право ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвал 
славни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или  
о, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Мостар 
е моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нен 
аква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="22" 
Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити  
p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање,  
а три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и посли 
стални у својим расположењима.{S} Оваке људе околина њихова, имајући интереса <pb n="34" /> не  
ни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала о 
ј, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не  
нимљивог проучавања за све просвијећене људе, који маре за историју балканских народа, и за њих 
дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђ 
ију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До куће 
губи, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продав 
послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем  
је ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда 
о сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма  
анских.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у пл 
е ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо  
ора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —ј 
Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошав 
ко је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске 
ндје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана д 
се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тр 
ражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према б 
 га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по не 
о да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.< 
 /> Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брз 
је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад  
сприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, 
а рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса 
е и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље 
гнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они п 
улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не  
пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Це 
м низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха  
 крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало ј 
 товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовн 
видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцим 
здишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и тому јаду на 
шта.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не  
ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вра 
и за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на грани 
Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбо 
и му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке,  
з Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијеп 
да често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо: 
 /> автономију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се  
итати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дад 
о смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста на 
ма, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Уђосмо  
!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не  
се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбо 
м гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Он 
>— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је....</p> 
 кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; 
ој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не зн 
о говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је т 
ом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра 
/> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S}  
су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, 
тва, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читаво 
олико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, 
ајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ 
лике муке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, си 
p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у сво 
 људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски,  
војта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то шт 
старац измакли испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p>  
топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; 
!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у  
 n="104" /> или кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо 
вита, колико опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, 
у су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши  
 је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из 
јепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: 
аутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо шт 
p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча кроза 
 мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе 
ч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохото 
па сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо гр 
ице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па  
 гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А 
 бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не оставис 
 <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ Н 
n="57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа,  
ворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се свако 
 угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио зад 
зиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p>  
о би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>—  
тник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њ 
а, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице 
етнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак н 
пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не  
к, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n="62 
ли Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате,  
у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p> 
<pb n="122" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и  
ко она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет н 
 се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цр 
</l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, ј 
говића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кр 
настир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 
 му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући св 
p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико 
мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да 
Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћ 
еде слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским  
рода, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђи 
/p> <p>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести  
ије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето 
атког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је  
бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, 
е, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, мор 
 суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећн 
21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ 
устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, м 
дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака сво 
 најмилијему на земљи имену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пера Вулићева 
ба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не 
прости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> д 
 клетва њихова немоћна према благослову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватре 
раз упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Оме 
 не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи има 
ма лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Еса 
да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера  
се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војник 
</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он 
>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску кас 
војих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на 
ре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрић 
о у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb  
ове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту м 
 обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш  
 у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одс 
мер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да 
г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chapter" xm 
ога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до  
да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво оглед 
} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у об 
 је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо 
ију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за  
легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он  
 воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самостворитељу!</l> <l>Селам т 
слије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослије то пост 
.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзино 
з душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препа 
шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову 
:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мај 
ли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и 
 и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати к 
 тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што год из наших многих разговора, колико тек да  
 молити се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, 
одима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, о 
> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби кажу:</p> <p>—  
и црквом.</p> <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македонаца најближи на 
аво Македонија?{S} Турци веле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила  
лижи нашему.</p> <p>Срби кажу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, него и по томе шт 
тавила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском 
је јасно: <pb n="213" /> чија је управо Македонија?{S} Турци веле:</p> <p>— Македонија је наша, 
невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада с 
 Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Ј 
жег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград,  
 огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне. 
оје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једно 
ћи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Ник 
, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притиснути туђин, а домородни свађачи остаће 
а <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, посредница трговини између Скадра и Црне 
ом приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Око 
 кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица води  
што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутин 
аклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену 
, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и х 
 нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним  
 не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита:  
ма?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“< 
Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и ти 
слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да 
у Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Ст 
е опажају да су све њихове разлике врло малецне према великој слици њихове једнине.{S} Ето погл 
гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада уб 
ћ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније 
.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не  
{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне св 
м, старац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит М 
 чела: плавих, увијек насмијаних очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Гл 
ја је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У По 
итеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам прен 
уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p 
Бива, одговори упитани, по што најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што о 
 вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и 
{S} Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко р 
на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</p>  
звеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n= 
из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајла 
рв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјешина страже рече:</p> <p>— Бр 
p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац  
о и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити он 
дим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, наст 
 уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам  
p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми  
Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, у 
 је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији на 
; али, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухам 
вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом,  
оћи одмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! викну кап 
јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пружив 
, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи  
призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала, сто 
ати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошт 
 разговарају, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече ч 
ује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>О 
Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра 
о“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу 
азабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи ипак да један друго 
 кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко о 
увши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, н 
p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше 
Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вра 
те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Је 
 или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и не 
поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> <p>П 
долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив;  
ме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, свак 
 од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када 
гњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао гус 
ад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци с 
реб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: чита 
ераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам  
подину среском!</p> <p>Та заповијест, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с  
</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би он 
трунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од с 
гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један вели 
оже имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То 
својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{ 
ше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним п 
а <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{ 
 на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> 
и!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> 
/p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и 
о спуштати на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умо 
: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракит 
ма (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим 
отуцати од немила до недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено д 
много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога 
да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања и изговарања да је промукао, удеси стру 
е до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасм 
ако сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учинисмо.</p> < 
Различитост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих 
купоцјеним покровима.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма из к 
м бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко го 
{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" /> од препредене свиле. 
ци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> 
кој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начинила читава в 
 њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се диј 
вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уре 
ходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељ 
p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и бог 
је прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, би 
астира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова  
аћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> < 
плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, ка 
estone unit="subSection" /> <p>Цетињски Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на једној иви 
 а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Св 
ко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Острошког.{S} Два су о 
строг заузети, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да изм 
че пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Испос 
 се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, дојурио сува 
, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он 
дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјели 
 догађаје који су се догађали око овога манастира, духовник исприча и једну причу која свједочи 
рајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак данашњој пријестон 
 Василија Острошког.{S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир при 
ховник Никодим</hi> игуман је порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, близу Лима. 
te xml:id="SRP18860_N3"> Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div> < 
ету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="122" /> знао је много-више, него ма к 
учио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црного 
прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} 
у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне,  
 почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црногорске границе.{S} Сусј 
ежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игу 
иће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи мног 
остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те  
ем слободно, правце кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас уп 
исмо према ватри....</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје,  
има.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарима.{S} Одмах подстакоше ват 
вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па  
 на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и 
} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да б 
 народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше 
да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у свакога но 
ој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растов 
не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срб 
мнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у до 
ма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије 
д год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више  
ја тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старц 
, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Ср 
паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан.</hi> 
ем и напишем оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи паре одмах!</hi> </p> <p> <hi> 
атолици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!.. 
оучавања за све просвијећене људе, који маре за историју балканских народа, и за њихову будућно 
ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише  
 n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је  
ић (1546 —1579), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патриј 
18860_N3"> Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div> </back> </text> 
 рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <ref target="#SRP18860_N3" />; име сам своје гото 
другима.</p> <p>— Они поганац, Радојица Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди,  
ојасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дув 
лвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаутски пе 
 своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својо 
то га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје 
а; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> 
а, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то 
графиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја ст 
м јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје в 
не некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срб 
ного дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самари 
 доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила ка 
 он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се м 
 разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне  
на из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на на 
 за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, 
во сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Ш 
и пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тикви 
ека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале. 
а одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на ја 
ву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и  
е трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p 
д бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко 
, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћ 
ође пет до шест стотина путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити при 
 а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: 
вавога <pb n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници  
еведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише 
њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему 
е би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфтија</h 
а штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на  
“, против Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5" /> који је онда држ 
ан од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна н 
а су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од  
е ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p 
 дућанџија Подгоричанин, <pb n="133" /> махнувши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјен 
 дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво 
ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим 
>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда п 
а, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>—  
ише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вријед 
} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, 
 шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите п 
 сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар 
l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" />  
/p> <p>Варошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу 
p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Неј 
јма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговориш 
оље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио свој 
 ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу 
ци, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке порук 
м одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро д 
шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За 
— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види н 
hi>све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати 
 покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на тако 
Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одо 
 тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих ја.</p 
 браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
/> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, реч 
ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђ 
едали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне ч 
ака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: 
мо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, 
етих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p 
p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... </p> < 
рам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p> 
 нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ов 
џаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих  
има који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва  
ене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мис 
ијаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамн 
 у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласо 
мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа 
е, натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се 
ћу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам? 
ржаве; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједни 
скок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах  
 умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi 
мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, ода 
: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече 
ши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> <milestone unit="subSection 
е хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Бо 
Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а  
им; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S 
мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми оч 
вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира 
е у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milestone unit="s 
еђу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не б 
.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога сприј 
ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега 
уђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затир 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама 
} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зв 
 Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се д 
p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у га 
а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у 
а је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посли 
, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љ 
ве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче пр 
 нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ћ 
нога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n="217" /> сва њихова  
љивим рођацима, међу срдитим сусједима, међу немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњиво 
ег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак  
и њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима, међу немоћним пријатељима, под  
х, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити 
е данашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и политичке, које су се т 
 нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се л 
Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи 
ш необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема планинама:{S} Копривником и Пакленом, баш о 
ијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога по 
 младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети д 
 ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тр 
мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„ 
ху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и  
ехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац 
 одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају ар 
и? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред невоље  
.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву. 
и фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо с 
о пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град  
кте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима, међ 
 Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста с 
ако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се 
њаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара,  
ијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному 
просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија  
 а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Т 
та: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p 
ору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту неш 
довци: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; ал 
<p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадол 
Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће  
е под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, дочек 
будих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под заштит 
болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мен 
milestone unit="subSection" /> <p>Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се тол 
 тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: — Ме 
лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та дв 
 јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не 
ке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи,  
ично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... поми 
Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и  
ти светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то преко 
е крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин 
: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре. 
у се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У  
видјети то писмо и као свједочанство из међународних одношаја црногорско-турских, и као цртицу  
и и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за О 
арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могу 
ј запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Мекселина, Мернож, Дебернож, Сазенож, Китмир</hi>.</p>  
очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па, <pb n="218" /> даље, десно и лијево, сје 
лија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта  
>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p 
 је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велик 
маче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту  
јма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и  
утицају молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити с 
ion" /> <pb n="22" /> <p>Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га д 
е и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину: 
ију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, али, пошто 
ка те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну!..</p> <milestone unit="subSectio 
и чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је 
/p> <p>— Да нијеси кога задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, пу 
ијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа 
њу, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој од 
мза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То с 
сели из Босне!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намје 
е.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа на 
n" /> <p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је прове 
n" /> <p>Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу 
</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, док 
 својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјет 
рова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Н 
></hi>).</p> <p>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак 
оје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио  
је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <mileston 
Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Ме 
ј чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S 
.</p> <p>— Дишери! проговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други  
 тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, која је била одре 
ди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они 
 јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви 
е вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Н 
<p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити рије 
ма дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале 
а својим, припадам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам  
и!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и 
 иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није пу 
рпска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene stranice 225-234 u originalu  
о, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка  
, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути 
ма: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или 
{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут! 
 се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p> <pb n="16" /> <p>П 
е ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p>Посли 
је разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни човјек!{S}  
стојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <milestone 
</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и св 
ч шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <milestone unit= 
 Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разго 
.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи  
</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— 
stone unit="subSection" /> <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдј 
ислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, н 
 к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати 
већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицат 
као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Да чуј 
јаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се 
то нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође 
ајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете? 
 народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n="118" /> српскога чувства, већ бијаше ишчезн 
-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — турска власт држи у ов 
> <p>— Како год нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да  
ан: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан  
ом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо пр 
уха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна  
смо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S 
па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и  
, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} 
, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из св 
а ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне  
војим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, 
Косовскога крвавога <pb n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био 
гој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се пот 
 гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало!{S}  
..</p> <pb n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони ј 
амима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, е 
ки</hi>.</p> <p>Небројено пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а с 
/p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p>  
које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земљ 
ем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p> 
.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите д 
казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; 
 Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стра 
о води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зв 
ахове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом 
лично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори зе 
хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</ 
ошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити на 
<p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да  
они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi>  
у Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је вели 
> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi> 
> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Мекселина, Мернож, Дебернож, Сазенож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, 
 даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Мекселина, Мернож, Дебернож, Сазенож, Китмир</ 
алуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обич 
тлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на пета 
ћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку кр 
рије ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да 
ке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјест 
 затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</ 
е ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, подсти 
лика, висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} 
м:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам  
 нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За т 
редати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отво 
оље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Приз 
> <p>— И тако је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је мора 
луђер, па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Пр 
у се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце,  
ба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза,  
га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је х 
људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути  
ван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а ос 
рећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми ј 
ваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда с 
морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Ш 
о сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгр 
наутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су  
ише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и а 
на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војско 
 су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а он 
еријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога ч 
се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему  
ише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; 
ог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане 
p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир Мехмед-Соколовић (1546 —1579), Србин родом, толико је м 
то тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју 
х племена.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који 
еку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га и 
он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав 
главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Пла 
ти до Призрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заис 
8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S}  
рба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте,  
 награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себ 
ека у многим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдул 
 откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да  
ак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или је баш  
неком <pb n="214" /> другом Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притиснути 
 за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преве 
еко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на ч 
ом обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше  
? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповје 
каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чар 
га задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с това 
а била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се п 
зиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} О 
г у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи  
него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Соф 
гледати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо <pb n="163" /> једном духовнику,  
рпском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову 
говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угле 
очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају  
ваше пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо 
ад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, 
, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до 
ио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се 
</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве 
а викну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватови! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у  
 дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше в 
е.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се  
ма овако чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) вик 
> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него што смо таба 
 пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке 
о велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у чес 
а, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опре 
за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, и 
аче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћириба 
јете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових 
рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: 
оји су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> < 
бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гредом 
кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Ж 
ection" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми 
о на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <mil 
154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, 
елик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиницу, 
огао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p> 
>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље 
, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први дан о 
 од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће 
рски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</ 
ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне  
шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ног 
ц Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Срб 
вим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти 
амиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих д 
ту, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту м 
 Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда про 
ина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испричасмо не само своју историју:  
запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у При 
 дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се с 
 у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова 
 бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, 
 од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо  
<p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Ла 
осмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледат 
 још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести по 
 депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, О 
S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа! 
рад је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и та 
аслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</ 
х неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, 
од неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје има 
>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С о 
синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ овога свје 
и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У О 
 тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке 
утон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редов 
ра виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми  
не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одмах: може бити извјештав 
 служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али  
 особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копао 
етак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У  
ојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> < 
а — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је 
а, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, му 
ру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За вечером 
 рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам офи 
случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S 
не у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S 
 и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово:  
 му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домов 
ш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили  
 јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџи 
искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се м 
ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брз 
осијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српск 
ибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а, на једн 
, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... м 
} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стој 
а, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шк 
јесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене  
ав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе љ 
дговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може до 
раво говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавш 
оји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</ 
долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на оба 
ирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини з 
ка испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, м 
 прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>И 
ске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p 
— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на  
 приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништи 
и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у обр 
ако вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријег 
p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> <p>  
ику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</ 
е тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за  
и и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре 
ам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече: 
ш један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и  
 шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milestone unit="subSec 
ада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бу 
вјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се 
и, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од с 
"99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обј 
one unit="subSection" /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја  
p> <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што  
ах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш как 
ре, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се п 
ти кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти ја 
и ватру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем  
> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да 
ад, послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" />  
во оружје! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: 
ово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице. 
....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то и 
ту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дије 
>Духовник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те с 
се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо;  
тао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb n="260" /> Живан 
ри, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећ 
да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Ми 
аш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи од 
 и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n="125" /> своју вје 
руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло  
азао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том  
мо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом  
{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега 
 се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо сла 
> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се вра 
и узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам прим 
ознавши <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босн 
кажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} 
ече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицал 
 ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџакл 
 необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у  
 их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме!</p> <mi 
 својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мо 
Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера  
 Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје 
право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити 
си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: је 
n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с иг 
Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам  
"75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! ре 
рочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је 
е ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Ка 
 кажу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p> <p 
ици.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пут 
 српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> 
тар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо 
лио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, кому 
еко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се  
ила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија 
ој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек 
и, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не з 
Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјера 
га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</ 
 ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је ср 
алека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег 
 траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо сп 
ам само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо пријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас  
еликој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни да 
 усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рек 
право онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо 
паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p>  
нао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа 
S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико,  
што са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је вели 
авши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S 
Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па н 
164" /> на Велблужду (Ћостендилу) надби Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и државу. 
S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у битци <p 
ир Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <hi>лабаторија 
{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p 
а је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну 
да, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А 
<hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политич 
Богу самостворитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> 
и миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l 
ко сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми  
ијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу 
га народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у 
мти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</ 
 а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана  
ог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, поне 
Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Пре 
о су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију 
ЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПРЕДН 
му мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на  
ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казивање 
ар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем каза 
-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа ка 
јевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Гр 
рићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> ро 
 о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихов 
етљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто једа 
и, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l>  
У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, н 
и моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратр 
S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не ка 
ели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га у 
име убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћма 
сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а пра 
запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онд 
једоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: бо 
Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи 
амо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака в 
, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ох, о 
 што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и т 
25" /> своју вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин — западну, а му 
p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у и 
 Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, гот 
ири, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под ње 
ушкарница, коју је уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјешта 
н, доцније прозвани Дечански, син краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оц 
а и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувш 
рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесе 
: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Нико 
поља, <pb n="142" /> гдје прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева (у који је из  
лијево, чисто очима прождираше предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу 
сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министарском савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у сер 
свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну 
 пренијети, па напливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циј 
друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, с 
а плота бијаше нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху о 
 помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ј 
иче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, врије 
 <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говорили пријатељи  
ше се они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</ 
i>Господе помилуј!</hi></p> <p>— <hi>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Госпо 
 из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За  
вори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> </p 
ар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усав 
се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мје 
/> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се р 
а је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан 
/p> <p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељст 
оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве  
ини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била 
} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <milestone unit="subSection"  
не душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право р 
а обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе 
е, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобуче 
</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца к 
дисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одриј 
 ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{ 
ма, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазиру 
ше личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравају <pb n= 
и очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помил 
ли под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{ 
те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца 
нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Жи 
p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски побједници бијаху Турци, али н 
"subSection" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности; тада султан,  
="subSection" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо 
му оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме  
" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косовски били су  
одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски побједници 
<milestone unit="subSection" /> <p>Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој с 
 управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљама српским.</p> <pb n="162" /> < 
ој и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> паш 
и никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи 
другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, род 
 у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихов 
евољи балканских народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може с 
у је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p>  
када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа ј 
ава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е 
евице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, с 
и шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не  
 и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лоз 
 стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако 
 учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам 
се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко и 
побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне 
ити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казива 
</p> <p>— Ја веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дј 
а је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав 
на рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која  
же да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{ 
о ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његово 
к неколиким, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње в 
азговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа нес 
јој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери? 
 али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару 
суде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији  
и да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: 
ти:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја са 
баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, 
бодној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштен 
њака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да ме 
зоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb  
ује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <milestone unit="subSecti 
/p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам странци права.{S} За мене је Д 
 својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче 
слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; 
бу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, пи 
! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој 
е их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже  
 говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> 
ршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле поса 
ебрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!... 
сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од з 
е цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му  
.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрић 
hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну,  
е, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, е 
 окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у 
о год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу д 
 извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини  
а ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га  
</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако доб 
рју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећ 
нском Полуострву, упитаће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> <p>—  
ијела српска историја!</p> <p>— Како то мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изг 
дике право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки).</p> <p>Владик 
ојих духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, послије то 
у и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хр 
ного пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и 
 између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призрен 
овору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква н 
 ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита 
ру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, 
/> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.< 
иђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у 
и послушасмо пријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћим 
="subSection" /> <p>Други дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо с 
и душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе ј 
у; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако,  
м да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи ј 
их лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па, <pb n="218" /> даље, десно и  
кона?</p> <p>— Честити Валија! одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не  
оворисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефенд 
Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није 
е море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како  
мо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пр 
 једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш прат 
nit="subSection" /> <p>Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили.{S} За 
о.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке др 
 посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али 
ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је  
егова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију з 
 година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло 
: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <milestone unit="subSecti 
о ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад п 
њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p 
сујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и 
у.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије м 
> <p>Једнога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове г 
on" /> <p>У Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку гр 
а није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети  
.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођо 
о бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!. 
e unit="subSection" /> <p>Ноћ јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају слабачку  
ection" /> <p>Једне ноћи, према лијепој мјесечини, нас неколико другова што смо патролирали дуж 
 нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се може наћи по ко 
subSection" /> <p>У Никшићу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, ш 
 побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се 
ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо  
јим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била дијеле в 
 Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, 
 одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе с 
<p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још о 
пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p 
 страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, 
а Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осј 
не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другов 
 два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе српске историје могу остати са свијем без  
ога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и по 
колне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чу 
тражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, ал 
пи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја 
 послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам  
од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнет 
и толиких истих разлика између мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и говора, к 
дијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјеш 
о Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му  
иван разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас сув 
начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из срп 
торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега д 
лижих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p> 
овјек наћи толиких истих разлика између мјеста и мјеста, између краја и краја, између говора и  
род; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиницу, хоћемо да изгубимо своју свијетл 
ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би о 
стрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља д 
енијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту п 
кога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је 
p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, дубоко 
сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске истори 
да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, 
осмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубок 
илици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој 
на.{S} Одређено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жи 
.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="258" 
уде ксмет!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, своје имаће?</p> <pb n="134" /> <p>— Е, бива, д 
 нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно ј 
уша, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се не 
ећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколи 
p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитос 
 измирити <hi>уступивши свака</hi> прво мјесто <hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се, по  
е у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и  
смо на Андријевицу, пошљедње црногорско мјесто у Васојевићима.</p> <p> <hi>Андријевица</hi> је  
крвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред српско 
ћ овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покри 
 У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за српскога краљевства и царства.</p> < 
џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особито петк 
ли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом 
скога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пак 
мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту ј 
слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесм 
 пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком 
го!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од потјер 
к кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао р 
 прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити док 
горице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач с 
о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види  
p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, ис 
у!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> <milestone  
</p> <pb n="117" /> <p>О својему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјес 
излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држ 
љена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као грађевина, била је врло лије 
 стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако пр 
, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неко 
осанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је свој на 
у.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује  
ести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! 
 у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио пр 
 читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</ 
се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло 
Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема 
кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <hi>лабаторија</hi> (лабор 
ој Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо  
и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" />  
к средовјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су  
 што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране  
ја, угледавши домаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића 
ог времена, отворили дуванску радњу два млада ортака: <hi>Момир <pb n="264" /> Видић</hi> и <hi 
е је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међ 
> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редо 
а</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„ 
а једну <pb n="155" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> 
 милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им  
разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ево овако писм 
 понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он по 
јица; један човјек средовјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лије 
и гледаху попријеко <pb n="39" /> овога младића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћа 
вољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му 
ни печат, неколиким стотинама босанских младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијеп 
вим онако како <pb n="26" /> се владају младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворн 
и чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што г 
> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу другим гост 
 а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући  
з Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, веселник, бијаше т 
ко сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли б 
на није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, али, пошто је деветоро  
> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азиско 
:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, 
Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би се мог 
 вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> плићи 
лужбе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми бил 
 год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb n="104" /> или кисела.{S} Хвала д 
оје смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо  
 дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> <milestone unit="subSection" / 
ијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, па 
 њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз ка 
, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у с 
омаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају срца, али су они веселији у 
млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наж 
д дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зида 
трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и  
ива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p> < 
, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко <pb n="3 
 Василије.</p> <p>Овом манастиру долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави,  
n="83" /> <p>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо 
 је својим <pb n="27" /> ђацима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као 
 Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се обично само лице  
ају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и 
одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научи 
риједи испричати макар што год из наших многих разговора, колико тек да се види каке су мисли н 
д се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, 
к све више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S} Треба....< 
 и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S} Тре 
ажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела 
 толико слади многоженство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затв 
то оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и 
тасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и удар 
барач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у 
рнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одак 
 Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега глед 
рпске манастире, <pb n="122" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он  
 Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опаж 
арисмо десно, онако насумце.{S} Послије много муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с ког 
дио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса в 
диста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} 
е не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су нај 
?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао ш 
угим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Је 
p>— О његовој погибији могу вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био 
њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрет 
осијереву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по  
родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Ча 
 природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по православном свијету, и пошто је поход 
та.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужиза 
b n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, ди 
Надгледајући своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом 
више Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву 
вога младића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они и 
ли, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село 
ти Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и сми 
илера, од којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми 
 очни телеграфи казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Распитујући, на ком 
да куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да 
и и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука. 
и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара. 
д кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако 
 трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја 
својом лијепом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овак 
.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Распиту 
ивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српск 
ма.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизиј 
Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они толико  
 мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многога другог разговора, Јеремија оде и пробуди сувари 
а, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доб 
а пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасо 
гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове л 
риштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлиј 
пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S}  
ване брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам 
дан старији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада 
оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај 
е на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим,  
и ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све  
цу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо 
е, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор  
<pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели 
ection" /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за св 
к турске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за  
 ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57"  
 одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даљ 
в и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војск 
ј вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити 
S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза  
чин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрел 
 што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немила до недр 
ћ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим стар 
ion" /> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече. 
не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме 
посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива с 
{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли ма 
 живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> < 
 удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман који онако 
и о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као с 
о га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши 
се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије 
да све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послије с 
 своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — т 
оје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао са 
ући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешт 
 онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било мно 
те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно 
етни људи, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећај 
ти <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, које им је б 
и, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је 
своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и х 
тачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с ког 
ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пус 
ашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у ваш 
 нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у селу 
тима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!</p> <p>Док су с 
дмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи ипак да један 
во нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија  
е намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одгово 
на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не  
а коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље в 
о низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <pb n="3" 
и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали борит 
, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаш 
ијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника о 
ванији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не  
ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећају 
особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S}  
 је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера уч 
у, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ 
 бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непр 
 у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворни 
 често помиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гре 
итао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остас 
собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће 
атиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, н 
ше дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију?  
аст и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити о 
остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио опис 
 Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, 
, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минута већ  
д своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукам 
сне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, Кат 
да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, и 
наменитија мјеста старе српске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љуб 
уће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других св 
ђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутности које су вес 
а: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја  
а <pb n="260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах с 
историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само 
рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких < 
 није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас ду 
 пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћан 
.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете 
и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S}  
е проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу 
смо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјест 
 готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјес 
то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n=" 
обрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари ник 
ога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не  
оље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда. 
каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез  
ста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох 
 јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p 
— Негдје близу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван 
е тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ух 
ћир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је 
о поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобани 
есеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом 
е, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} 
/p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па ш 
и, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих разлика између мјеста и  
у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, на 
ије ми одговорено <pb n="114" /> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи кази 
ташици бољег извјештаја, <pb n="263" /> може послужити као завршетак цијелој овој приповијетци. 
ло за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови саве 
 бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и при 
редњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погл 
 некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдр 
ић затражи од својега владике право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (г 
у песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њ 
 малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послије н 
ске дјетињарије: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гро 
екаких 18 часова.</p> <p>Варош Приштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У старо ври 
о сам: колико страховита, колико опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не 
ом човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичити!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Е 
смо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, 
говара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Н 
са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово 
у на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да п 
ubSection" /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада  
као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</ 
 три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па 
 бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p 
мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: 
дјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Пећ  
, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима св 
ши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да  
етерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лије 
ознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћа 
ехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, 
 српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рог 
с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, т 
ици своје власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И царе 
ици црногорској.</p> <p>Варошица Цетиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сје 
мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцего 
 Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпези, имати: печења 
>— Неким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек 
али се нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи 
да, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра га 
ију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који 
оје су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за о 
дно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l 
 Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао 
 са границе турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се 
води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Јерем 
тарац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; н 
ознао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић,  
ве то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало 
из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало  
!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мј 
ад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је 
 која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, 
а и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјест 
језности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n= 
 пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Ц 
остор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечни 
ијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, а 
S} И одиста гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? одговараху:</p> <p>— Не можете; надам 
еремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са  
у Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p>  
обра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећа 
жемо ли ноћити? одговараху:</p> <p>— Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на кон 
, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест годи 
а шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан 
ао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло ш 
о другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама вид 
наути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; 
 Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине на 
о њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многога другог р 
> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p> <p>— Рекао В 
иде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој  
ајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже,  
ах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, до 
а је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, прича 
рекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућа 
м крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> 
ишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, с 
а, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто 
 да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да 
 к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све 
одим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије тога, ижљубисмо 
 су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се  
 ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, зн 
 шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ н 
 презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, по 
p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бро 
>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биогр 
мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, 
 у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекат 
але руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, 
ао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а М 
ст, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да  
самостворитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И 
е своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </q 
мер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је  
бија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на св 
тељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, ов 
ека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босан 
ју!</p> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну!..</p> <milestone  
слуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите,  
јечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми о 
, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске нево 
е ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi 
едан, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, да 
 Старјешина страже рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаут 
о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) 
оју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди  
збирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разб 
дни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавт 
сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле д 
еш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, 
ини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој мл 
дмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао 
 ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да см 
а њихова немоћна према благослову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено бра 
Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" 
војим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n 
....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити  
а рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништ 
икад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, нено, љуба 
рно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоће 
скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{ 
ши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се раста 
 поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам с 
 свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачк 
рем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш 
тарјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад из 
мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа р 
а и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n="118" /> срп 
долац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зв 
 да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb n="260" /> Живана, и што ништа не мо 
родног препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над вод 
е уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорн 
ражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика,  
е жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман за 
и чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају 
ао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и  
p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одгова 
та по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочан 
 к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ив 
азасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада п 
јетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвиј 
 твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удружите шт 
 кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу по 
батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p 
на, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; п 
освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="191" /> десну, па на 
оје ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао 
 за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одмах: мож 
</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у  
угарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одмах: може бит 
стављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу молбу...</p> <pb n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до  
шко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и нев 
о цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> 
м заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје мол 
да, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тр 
уж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Молим покорно, господине лаћмане, рекох ја: — нијесам б 
т-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, да овога путника, Момира В 
ни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла кам 
о сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лиј 
у нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали  
Послије тајнога читања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игум 
 ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком  
се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд: 
и, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је мо 
} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и  
е:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S 
 клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p>  
 даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколики Турци на моли 
оба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Моремо 
ова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим  
 овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се 
да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу да се мало наш 
, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да 
 Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, назува своје јемениј 
ује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Творче!</ 
естолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Господу да  
аписа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе х 
...</hi> </p> <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говори 
је; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поб 
 пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој полазак, бар за 
оји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада 
 <p>Омер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плави 
 он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то ради 
 <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе пр 
дгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овам 
<p> <hi>„Показатељ овога свједочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијере 
 Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем,  
 познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок.  
но лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и 
ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb n=" 
ве младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцегов 
ли дуванску радњу два млада ортака: <hi>Момир <pb n="264" /> Видић</hi> и <hi>Живан Стојић</hi> 
јеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> 
ead>VI</head> <head>Завршетак</head> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Н 
ебе, драги побратиме, да овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, кроза своје руке пр 
окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав к 
Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, шт 
ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Да чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавл 
оју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу 
/p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и 
пази неку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{ 
 У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко 
.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију 
b n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик 
и вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер  
е у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S}  
 јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим т 
доше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ј 
 пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни  
 понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’!{S} Турко хеј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који 
="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу д 
ебеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к  
ога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, 
а духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма уме 
, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> 
S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има н 
ло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њима је 
овали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb n="102"  
чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> <milestone unit="subSection" 
чина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубим 
е?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <pb n="5 
Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p 
да војска прође! </hi> Али два (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим  
не циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на п 
н.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и п 
и хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - 
у оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем 
дно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду  
с поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу. 
p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а д 
ад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио приј 
Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у 
 се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Са 
е!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Н 
ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо  
ој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, ре 
идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Диоклеја< 
!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, он 
згубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана 
ке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас 
јеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаутски чобани, који з 
 кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p>  
} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Т 
аво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели 
к прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему с 
ви ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— 
 цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!.. 
ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поз 
ри Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он  
ко чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у неб 
 да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико им 
b n="76" /> крвну браћу никака вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: 
вно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева,  
рзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} 
окој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико ча 
а преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка.{S}  
 Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изид 
/p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек код своје куће, забора 
це. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Б 
почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац <pb n="131" /> Перо: — д 
па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друг 
— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане 
 замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне  
ако планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје ос 
ра један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера  
, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљи 
} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло м 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у ч 
по!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, и, право да каже 
поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у не 
умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три  
ли низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосм 
hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше предмете 
епознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По 
лах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел сел 
ml:lang="tr-Cyrl">Ла еилалах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} 
/p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, п 
иком даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У  
 свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мрави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три брата рође 
лим пухором.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару,  
и Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад пол 
ано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљ 
послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: 
амници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас 
 и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим 
нато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и  
ке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један др 
ас чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под велича 
 каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче гов 
ед ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким стражарима 
Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му 
ци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лаг 
рба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и доса 
пани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помен 
Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гледе се по 
рби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому ка 
ти вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се  
тарчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године 
анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе 
џбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџби 
 прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p 
хвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . .</p> <miles 
ола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише свак 
јекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{ 
Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед 
лико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве својега славнога земљака!</p> <p>— А Под 
Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мо 
ате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају глав 
 затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Николом провели 
ва су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>К 
а, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Пер 
 према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и ои 
вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ра 
е у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу,  
ао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га уд 
а дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по д 
скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>З 
 Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се са 
 сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање п 
нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе П 
pb n="23" /> од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији 
 <p>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{ 
рилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце 
причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другов 
зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљ 
 о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Ни 
И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још  
 бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да  
(глагољашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Пер 
 упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб кој 
али; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед- 
 је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као  
 силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што ј 
је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам б 
м устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на  
де да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром напојниц 
p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста  
ов вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> 
иваде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</ 
о; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у нова 
ати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{ 
> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати б 
pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Ко 
вијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан 
е своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј 
 сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у  
p>— Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се,  
врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узи 
овању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој 
 а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је ту 
о нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрав 
ивана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лиј 
што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на гран 
а дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако ка 
осади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— О 
га раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа ј 
 n="255" /> Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај т 
н, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одош 
рчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника,  
 је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо 
ајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учи 
е је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не зна 
готово отпадио од својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пи 
ем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n 
— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши 
омријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске  
а, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мор 
дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муште 
а ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згле 
еши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... 
ном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену в 
м, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, ч 
ретвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјек 
ти ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је теш 
 модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а јез 
.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Б 
говору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и 
уги дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани 
д Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а јо 
е стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек сред 
д ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак н 
 као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несв 
рош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и 
к, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се п 
ди се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли п 
ви како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко не 
закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n=" 
у видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми  
у за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга  
нин, <pb n="133" /> махнувши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаш 
дашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звал 
икну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и при 
к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамз 
/p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као 
“, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор би 
и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кре 
она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово с 
адашњем свом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, 
ница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, 
</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам 
обоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја 
ародност својих духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, 
 иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а п 
дом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди  
 га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које је н 
од пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете ј 
а му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, 
n="196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, ст 
в врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} 
<p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек из 
сијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фри 
ву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нар 
p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, м 
S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер,  
ере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијо 
 наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишл 
 на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> 
испричасмо не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, нег 
ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! у 
за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића 
знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела паш 
варија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког  
је.{S} Послије неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас од 
ва домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије св 
: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; в 
штане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника 
 макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђо 
 Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја 
оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на 
него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи 
послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у к 
народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће  
ш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што имаш 
те ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Вида 
има.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнуће 
и Мијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности према Богу за  
кавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milestone unit="subSection" / 
 Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће  
; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је ку 
Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари дв 
 држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб његов, и у 
 носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамеди 
ио је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирил 
 израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким 
намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасо 
е изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сј 
, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворник 
ад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће з 
 неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му 
 је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима 
кола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер сва 
 бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Молим покорно, 
 послије свих страдања својих, као неки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу побр 
} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем ов 
сједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до град 
</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати 
ста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9"  
ана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто в 
p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рек 
лато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови  
ану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштериј 
 Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми б 
ој тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах,  
у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> <p>— <foreig 
смјели јављати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Иду 
} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш сувариј 
џбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи, измирише се от 
{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјеш 
 десно, онако насумце.{S} Послије много муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кро 
ме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што 
ти изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с 
а и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; 
им узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту с 
, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готов 
 народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише и 
а вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч,  
ратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> <p>—  
чају по <pb n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међ 
n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Ар 
дине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад 
 нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војни команданти су имали 
сих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим 
Господину, Царско-Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, 
p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је 
ection" /> <p>По недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не 
акар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> петорицу  
{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи 
до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? 
нов родослов; забележен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриј 
лене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брус 
дили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјес 
окрчити пут неком <pb n="214" /> другом Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македониј 
ви, одмах послије тога, огласише за <hi>муртаде</hi> (издајице) својих племена.</p> <p>Други да 
шћанин — источну; Кршћанин — западну, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва троји 
сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој нов 
говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади с 
викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав в 
 <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће в 
</quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бо 
 сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а < 
о говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавши т 
у попријеко <pb n="39" /> овога младића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} 
<p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, по д 
ходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који ј 
е, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је  
оли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— М 
аћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пр 
ац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Ли 
"40" /> Пролетајући кроз редове бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Ту 
 јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави в 
раћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гом 
и јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао г 
амед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам  
а, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посл 
ру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> < 
 била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, ал 
оласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} 
ке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад  
а он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први с 
источну; Кршћанин — западну, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџб 
ога, до године — Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога из све три 
а саставе:{S} Православног, Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саста 
авез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном 
ло, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један  
рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и 
Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу собо 
рати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да 
у потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш  
ај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима 
по ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душ 
и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n="12 
тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућн 
> <p>Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити 
 <head>У очиној кући</head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада бу 
, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.< 
 небо пролама!...</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљ 
аштигује, него још на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу постави за кадију у Бито 
мед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибо 
мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округ 
b n="17" /> <p>Ово девето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше  
вакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељим 
е, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi 
ке страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који 
лотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очима поздра 
 рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, 
о, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате 
и се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момак 
>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, мак 
јеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо  
hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два с 
: — Турци оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зет 
и орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, 
јој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио 
а и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>православн 
 мимо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу, завијајући и припаљујући неку че 
/p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са св 
кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спа 
Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано  
да, поред неких јадних арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлиј 
 озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Деча 
Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпези, имати: печења од јагњета сугарета 
то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући по 
pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао  
хвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са су 
 липама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше дос 
анима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћем 
 ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака,  
х вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он иг 
н скупоцјеним покровима.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма и 
{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, 
 а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стрије 
овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговин 
 који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе ср 
estone unit="subSection" /> <p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на 
им ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је о 
њишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Т 
сто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкарница, коју је уре 
ахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православнога, до године — Катол 
ста, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу 
{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб,  
 спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин  
цеговци, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! 
асртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једи 
S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати  
коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да 
сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту  
 дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и 
од находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то об 
и јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога св 
о се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих  
Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну:  
селио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више з 
 <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господ 
ћа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ста 
а сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги  
а била, столица српским патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној у 
једа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска  
t="subSection" /> <p>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војни 
говарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{ 
е на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се,  
ирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у  
к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, 
 n="169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затвар 
разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и ко 
а краљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину пријестолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Ди 
чинили су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање стр 
јепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на страну ст 
 харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је  
.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије т 
...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио  
евајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаут 
јевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дје 
мажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад  
огледајући на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то  
м вечером, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <milestone unit="subS 
ћ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим в 
уд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну м 
 Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, н 
 мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, дојурио суварија, и на 
"4" /> <p>Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако  
 у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за  
недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он  
а први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше мн 
р сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом: <pb n="46" /> свега има 
његови војници, приближујући се Косову, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Кос 
али више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па  
/p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S 
 пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те  
отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чох 
 средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и 
} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме  
ичући испред турске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска ш 
 широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих ц 
 већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слуша 
другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се  
 На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељ 
о год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурис 
 Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Шара свој 
, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, д 
ледавши, у исто вријеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску  
ао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне 
рски.{S} Стеван, у битци <pb n="164" /> на Велблужду (Ћостендилу) надби Мијаила који, изгубивши 
и и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено пл 
ада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клон 
" /> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста н 
 пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одма 
т, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и 
довима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златним или црним словима, ис 
Стубова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдало 
 је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да  
урске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из к 
е је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пош 
ски, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети д 
} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито гр 
 Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и устав 
 с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путниц 
ер-Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земљ 
 Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и ди 
Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +зг 
 црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанко 
S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни једа 
 шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Срб 
власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету 
а, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пру 
Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем језику! излази: да им је  
ази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на  
шем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Па 
, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p 
пис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја 
> <p>— Како то мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било ври 
, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се 
она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на п 
о чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој 
ове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завлад 
и да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одиј 
<pb n="187" /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p 
постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежи 
ад Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самостворите 
дник турске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па,  
ња, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни  
онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p>  
о 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као грађевина, бил 
год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се  
ан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свије 
аму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се заг 
токрилати Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир 
и, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и мун 
до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток 
куту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари ка 
пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, 
а је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здра 
днога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага р 
 то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твој 
Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем 
времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је остави 
 чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се изв 
ила српска штампарија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са  
многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна н 
ним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ру 
ти Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику 
 у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.</p> <p>По  
> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> 
и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али брад 
усејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су ње 
ш прилике и неприлике главнијих племена на Балканском Полуострву, упитаће Живан: — како мислиш, 
цу, као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно  
 напојисмо.</p> <p>Увријебавши домаћина на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у 
 сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: с 
 трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примак 
 је. 1529. била, српска штампарија), па на <hi>Вишеград</hi>, <hi>Рогачицу</hi> и <hi>Љубовиђу< 
послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, српска штампа 
оред <hi>Колашина</hi><pb n="138" /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те 
 видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p 
S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет 
 шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77 
 сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје треп 
.</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да 
ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске ист 
м су они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бив 
бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страхов 
роши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас ј 
е сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга ви 
те? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути  
 га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања весели 
казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> 
то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува так 
иван, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p> 
не воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас! 
ао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице ви 
 му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше п 
Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси  
продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прич 
и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину прије 
акле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај с 
, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахив 
 тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> 
дје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Ф 
и у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дје 
је нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у сва 
/p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</ 
шине.{S} Неколике јевропске државе држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће ка 
 било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, 
ава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша 
атно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од велике жалост 
 Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче  
 За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил 
 у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покри 
-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пје 
у, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Срб 
нијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој  
 у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мј 
ј чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се о 
кнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="169" /> точи, без препреке, у до 
стиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој истори 
p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стражарима, што ј 
, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S 
како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} Против својега обичај 
{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику словенском, који је Србима близак и разумљив, 
 жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дозна 
, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он н 
одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на о 
аздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је 
ти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и  
дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{ 
Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто 
рвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n="217" /> сва њихо 
сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и ра 
Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бу 
дан окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Нап 
димо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њ 
!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазис 
 као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху п 
оје је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, к 
друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад и 
, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и  
 Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на  
у врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари с 
клонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још 
ion" /> <p>Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили  
мих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није 
вим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— 
е издајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије т 
њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у При 
алити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!< 
 а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклони 
еро-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у 
дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, вел 
ћи арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не м 
и, откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон  
 онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi 
есариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше 
То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху о 
У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по  
tion" /> <pb n="168" /> <p>Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас  
ме, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target 
не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исци 
љова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима 
бљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а  
о:</p> <pb n="238" /> <p>— Срби ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле  
чекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају г 
ров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и пр 
 иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.< 
 као преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p 
> <pb n="77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужв 
ше у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</p> <mile 
нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас зат 
н, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничко 
би зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, 
муца <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олта 
или не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— 
у гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га 
азмишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што  
тини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S 
них ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у  
.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војни 
 бацају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко своји 
ланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше 
 препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S 
, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни г 
аво: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки).</p> <p>Владика не са 
има леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска саб 
 <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани  
атну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето че 
стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијем 
ађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; као што ни трговац не може да  
 Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко 
нбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе 
p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија 
јеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А  
тога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, к 
м под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— 
ј, сишао низ <pb n="49" /> градину води на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; 
 па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником н 
а сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их св 
е! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није  
7" /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та  
остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском  
ма све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на 
 чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже 
 леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу 
/p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> п 
а тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за муш 
} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим кашти 
својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потур 
же се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други  
 n="137" /> <p>Из Подгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од По 
/p> <p>Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лиј 
 удовице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине до гласови 
мо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, осо 
p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати  
ћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори 
и видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати 
сен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова 
 али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S 
нуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те разв 
S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, п 
ог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну т 
 нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, 
другом исповједити своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе по 
лас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу,</l> < 
отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом ду 
уде?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{ 
зађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} 
рију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, до 
нци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Жива 
срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што,  
оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио 
уд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жус 
мет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> < 
итељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али  
хмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити 
ј, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има једи 
предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам зас 
 потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде 
о, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше дост 
ака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски стражари прихватише све 
вјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун  
ох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па  
 зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529 
</p> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем 
а, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје  
ло вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијел 
адамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад  
ком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда до 
соше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас,  
е у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У там 
, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад ј 
ђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријеч 
оф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бо 
игујући својим друговима, и погледајући на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по 
суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу ов 
е, поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме н 
 на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пит 
 Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише свој 
о доба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Мор 
азивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине Црногораца, вељаше  
b n="148" /> Стубове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајућ 
ј горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по в 
везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{ 
 највеће журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, 
ати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се о 
и, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи 
ику, који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На 
је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка п 
ватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p 
и, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се није 
lestone unit="subSection" /> <p>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села ко 
ућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од  
т.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплаку 
роши, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отвори 
о трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S 
уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi> 
његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са св 
уле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу 
мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај 
сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш,  
свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци  
ли су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, кој 
ним православним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући  
ећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је 
ије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећиц 
<pb n="31" /> пашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се врати 
ветога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човјече?</p> <p>— Цијел 
гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај доб 
Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} 
ас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан —  
одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срб 
ође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и  
е се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, п 
 би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пре 
> <pb n="127" /> <p>С Цетиња одемо прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, 
 више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравају <pb 
.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду т 
дине 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манаст 
/p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к  
а од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга си 
а узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, 
јетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јунач 
сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, м 
ао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу о 
о?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповједник тур 
е се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p>  
о је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и  
знасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по м 
ћа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Да 
од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С Р 
анину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо р 
 једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови пр 
ло <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах. 
 те се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшен 
санице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска се 
до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, уг 
ом показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, в 
стављамо камените голијети, и наступамо на земљу зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје н 
е ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у приј 
 нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.< 
чане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Ж 
 смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањем н 
ека, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, да нас пријатељски прими.</p>  
з Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер  
о недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђа 
 хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо 
/p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ев 
<p>Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми,  
о много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које не 
estone unit="subSection" /> <p>Стигосмо на Андријевицу, пошљедње црногорско мјесто у Васојевићи 
тски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјек 
е не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— К 
грађевину, и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује нека 
 много муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо 
 — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у  
згобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Жива 
крадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам ост 
.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан  
леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о ве 
 и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке 
оспоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам  
а.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десе 
де!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкрин 
вом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек,  
ubSection" /> <pb n="140" /> <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети 
мљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се жу 
зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур< 
етке звијезде бацају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући с 
 n="82" /> <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из нен 
шевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а  
а од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно  
е не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо л 
</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p> 
дје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговор 
т-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини свој 
шћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весељ 
ра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер С 
труне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и  
е, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед 
и на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у ту 
у у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Николом пров 
слих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјер 
n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Кокан 
м људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у пон 
ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић 
а до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево некол 
ко им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одб 
> <p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене  
прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго;  
отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз среди 
е!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од з 
ј увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p 
hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мј 
ок они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад при 
господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бо 
ни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека в 
очекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болу 
 у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити п 
нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби  
 оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да ид 
настир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужи 
ј дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки,  
заповиједати.{S} У министарском савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у серашћеријату, било је љ 
али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
а тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прец 
а ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: 
пливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је в 
дбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да  
тиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакр 
</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пол 
> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цетињ 
{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, пр 
веду у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на д 
већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме поз 
дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска 
.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам  
лизу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, с 
окола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се т 
авди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше 
b n="186" /> убилце каштигује, него још на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу пос 
и се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а д 
: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви каза 
Стару славу, прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бије 
сви други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S}  
ама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек 
ни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Во 
 <p>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необ 
а, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина 
о ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима о 
што заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агниј 
огошту је држао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требје 
ну која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде 
ога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> сретосмо два коњика, Турчина,  
пијући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче  
коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под ј 
 послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли јо 
 тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <p 
је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два на 
а! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи лупежи....</p> <p>—Аман, честити Паша! 
 који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло  
ку да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда  
а, одакле је он, узмичући испред турске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вр 
pb n="167" /> коњу, дојурио суварија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су д 
кочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено испра 
Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стражари 
евојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу,  
лониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} 
м своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеш 
 закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.< 
 за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до па 
 иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом,  
крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који  
ависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се в 
иван толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пр 
, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би 
Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз  
одмах је Порта, својим начинима, почела наговарати арнаутске поглавице, да бране земље у којима 
стави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, 
је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi 
в, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <h 
p> <p>— Они поганац, Радојица Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> 
 Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици ве 
 стоје по двије велике воштане свијеће; над сандуком виси бронзани полијелеј са 6 кандила која  
 се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким стражарима бијаше родом из Травника.{S} П 
; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</ 
арода наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе 
га нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођ 
м што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи 
изрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 час 
исмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакој 
 до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији вл 
рску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас сас 
ко смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да 
, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други 
браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi> 
 примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их  
ноћити? одговараху:</p> <p>— Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p>  
 се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао сво 
нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једн 
d>II</head> <head>Ондје гдје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жа 
иједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овд 
pb n="164" /> на Велблужду (Ћостендилу) надби Мијаила који, изгубивши битку, изгуби и главу и д 
ше се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p>  
 планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо: ка 
ши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Сп 
него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледајући своје земље, којих је имао много дуж ријек 
<p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ на 
рац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка  
 гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути оч 
ако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама као својим валама.{S} У п 
а пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него 
овољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу сте 
учаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничк 
ко желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S 
а извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља в 
 да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Дон 
готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p>На  
ија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза с 
 мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се нек 
в други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се  
што се овако промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Мо 
кију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког времена, понудисмо му т 
p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву ча 
 продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омере; прим 
, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде 
аљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега затво 
; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они од 
је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, рез 
ци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцегови 
ио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с 
јим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла 
најући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети В 
не госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не  
ро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се нек 
, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Агиному!</p> <p>— А  
и прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-А 
босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они називали!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јед 
посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале  
 Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за другима.</p> <p>— Они поганац, Радојица Мар 
раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — све 
врши молитву, устаје, излази из џамије, назува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред 
етка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, по 
 стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала 
а; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и з 
ета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</ 
ледајући грађевину, и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довр 
ед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само 
ђосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који својим одијел 
ли, усред највеће журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за је 
а сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се  
донија је наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби кажу:</p> <p>— Македонија  
 потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, 
ају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смј 
ираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не  
ки обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од с 
рава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да о 
 <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитр 
што мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српски: а 
цу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковачком округу — 
> (лабораторија).</p> <pb n="128" /> <p>Највећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, 
брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана А 
војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше господст 
ло, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> </div> <pb n="100" /> <div type 
уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи лупежи....</p> <p>—Аман, честити Паша!...</p> < 
S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, 
 <p>Приписујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице слуга Божијих, 
го се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјест 
рио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, познаје се које ј 
присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим зем 
другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло  
ријевица</hi> је варошица нова, постала највише са границе турско-црногорске.{S} У њој може бит 
 наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се  
кок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али 
бавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против он 
о од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на ц 
ри Никола: — да будућност сваком народу највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, ср 
тава варошица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјес 
, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађу 
Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница 
јело, и њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> < 
на сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у шко 
Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити 
добродушни старац измакли испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих пом 
за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Она 
ихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Ј 
да мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе српске историје могу остати 
е и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — имену <hi> 
игдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кр 
ворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољ 
. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n= 
 ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да,  
nit="subSection" /> <p>Већ није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава ј 
ом би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, помену 
че мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на дом 
е сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — имену <hi>Мајка</hi>.</p>  
, даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина пут 
 су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан  
 што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим  
и у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек ве 
рала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 18 
> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо 
ио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако с 
 је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи, измирише се отац и син. 
ој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и  
рда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих ја.</p> < 
бе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирајући снагу 
 да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p> 
алу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевс 
нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, 
међу Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу;  
 одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће  
и.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се д 
ан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши 
черу а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p>  
ам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!< 
/p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</p> < 
у; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Пав 
и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све 
ојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S 
испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад по 
 један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло доб 
еде до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали ниј 
ови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi>, и <hi>Плоч 
ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која 
као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни теле 
нију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се сл 
ад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајн 
и они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема ову 
јечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се обично сам 
 веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киш 
ини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам ви 
а.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на про 
е корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како  
српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побј 
отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања и  
>Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци а 
ћи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да 
</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к 
м, <pb n="197" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку,  
го за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Са 
ало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без  
е те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаш 
ате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасм 
своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, би 
ихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици 
ска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа  
домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаш 
ао и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бј 
p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, 
и ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> < 
нута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p> 
на са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али  
 од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјешта 
 коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени бр 
ођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска,  
И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на но 
есоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза 
Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb n="104" /> или кисела.{S} Хва 
> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>—  
пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби  
тарац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих с 
Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста  
сину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на  
спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>лозинка — Салцбург</h 
 пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто по 
="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p 
</hi>, и <hi>Плоча</hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали пра 
p> <p>Неколико тренутака одмора вратише нам <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо н 
им, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре двије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то в 
{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све м 
да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.</ 
 смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро поз 
не исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиор 
} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ј 
и) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <mi 
 да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milestone unit="subSe 
ош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div> <pb n="223" / 
 јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi 
каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p 
, брате!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путује 
цу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S 
е <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, о 
мо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у 
н, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама,  
дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве кашт 
не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо  
рија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом... 
урчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колик 
јеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од  
оји затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бо 
ма ватри....</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би  
ић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога  
же од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!< 
 <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> 
ј ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо и 
да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевс 
на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} В 
 Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— О 
146" /> автономију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа 
!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за н 
 у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, те 
.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље к 
а те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка 
 та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, поср 
аша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Македонија је наша, је 
д се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> 
/p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло  
/p> <p>— Напријед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу,  
ојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шег 
ипесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је кој 
и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед <pb  
мо двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи н 
 <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p 
ги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмија 
вати на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сје 
ећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера м 
 разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечер 
душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица 
вори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за т 
вор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећ 
изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb n="197" /> па с 
98" /> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин сл 
 отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затвор 
 и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима:</p 
и, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада 
Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.< 
</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никол 
ан густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као 
 баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> </quote> <milestone unit=" 
е, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима.... 
толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Ва 
 на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо  
перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Био сам на 
а врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:< 
говор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—док 
 и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бија 
 да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је  
уварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиш 
смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је сво 
ка сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бес 
и Подгоричани, наставља онај из гомиле, намигујући својим друговима, и погледајући на онога што 
 пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да  
е коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само  
 веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео 
 ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и д 
овина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, ка 
> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, о 
село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</ 
, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; пред 
ду живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српск 
таде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам родом 
кан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разго 
а, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не ка 
ва дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма коли 
конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред висок 
 рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи  
у да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тиј 
своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада 
рногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако 
ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу п 
ше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За вечером, Манојло  
ј Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу прек 
р Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видо 
/p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, да пос 
ога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо 
Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (м 
чи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задо 
ке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У т 
га рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузели су били све околне  
дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и зап 
 из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p>  
х отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војни команданти су имали заповијест, да се не 
рете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на вел 
у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком  
ме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да сниј 
, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од 
рата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи  
о; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p 
p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p> <p> <hi>„Пока 
 ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p 
ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисм 
виједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збор 
 да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од 
ги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста;  
асоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици зано 
жје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој оба 
</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној тако 
} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p>Увријебавши домаћина на само, упитах  
варија, послије синоћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и о 
овољан добром вечером, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <mileston 
ија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког вре 
обра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа својим крупним, не 
 увијена је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод  
 <pb n="216" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку с 
 (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало  
Ћ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1886</p> </div> <pb n="ii" /> < 
у с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, 
твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То  
о немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси  
ко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на  
и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овдје су,  
{S} Мало час, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г.  
.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом 
е, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а добро 
о милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} О 
 само викну:</p> <p>— <hi>Форверц</hi> (напријед)!</p> <p>Војници наступише; Турчина ухватише и 
какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n="217" /> сва њихова политика треба да т 
у Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому као год и сво 
} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморности, он би ипак по ције 
човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорити о на 
дан је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима 
} И <pb n="124" /> већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p 
ојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} С 
њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с 
ослије неколико дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење сл 
 има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим о 
или и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајон 
ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху 
 хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам з 
и од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; п 
> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођо 
у малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на канта 
 На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никод 
и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се 
а друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш так 
и <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, 
аборавише српски!</p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штет 
 врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у  
јешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан,  
ка кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинил 
е, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, 
н — западну, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се  
едан дан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> <pb n="205" /> 
и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли  
у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али 
 и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну о 
е једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>Познат 
ах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно постање;</l>  
сову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доб 
а, одговори Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога до 
 <l>Упутите, омудрите Србе,</l> <l> <hi>Народ један али тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да 
маш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три с 
ријечима и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n="118" 
мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога н 
арима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађ 
ном бива све мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диж 
држао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево 
препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама пот 
на васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјетињарије: о 
ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи 
ађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово 
чанство пријатељства између два братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да бу 
начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму... 
 нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа несрећнијега од народа нашега, рече једном Поп П 
— Под небом нема народа несрећнијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби д 
ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за  
е се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да г 
 људе, који маре за историју балканских народа, и за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да  
о мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> <p>— Познато је, одговори Никола: — да буду 
т гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гласовитим пјесницима, али у њих мал 
вотворна; она одржава живот притиснутим народима; она преживљује тиране и тираније; она васкрса 
роз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богд 
вши свака</hi> прво мјесто <hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире,  
; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа 
по живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>разд 
ве олтаре да покрију широком свијешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) 
ећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, закрати му служити мис 
 осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p 
ише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која ј 
 а на име одонда откада су се пробудиле народности, завладала забуна.{S} Ником није јасно: <pb  
ја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А 
 по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у 
м Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики 
 одговори Никола: — да будућност сваком народу највише стоји до самога њега; стоји до његовога  
и други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одгово 
 бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи 
у, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића ос 
ухну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и раз 
Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бје 
 Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.</p> <p> 
е за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувш 
на, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Остали су јој  
цима.</p> <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, каж 
ђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дак 
 колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, д 
<p>Једне ноћи, према лијепој мјесечини, нас неколико другова што смо патролирали дуж границе, с 
ајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло уда 
unit="subSection" /> <p>Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Жива 
p> <pb n="190" /> <p>— Честити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице н 
ом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено оди 
али <pb n="153" /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути  
ручно писмо на беранскога кајмакама, да нас пријатељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо  
мо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајн 
 У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, о 
о везане, предадоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> < 
се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мј 
ас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="subSection" /> 
а села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> с 
у краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо  
ад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p 
Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послиј 
исли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам 
ње.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Нико 
 нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умиј 
еку чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чин 
кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Там 
бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плото 
Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене поч 
рича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми ра 
у и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари кајма 
а, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, к 
у.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> 
 не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— Пр 
тјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на 
ице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села  
ше од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдј 
ас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше 
оћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Ко 
уку и Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, тако везане, предадоше једном суварији, да нас тје 
ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друм 
одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој пам 
те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и  
 ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати 
тности које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати ко 
ије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа својим к 
пријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <milestone unit="subSection" /> 
.</p> <p>Српски стражари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, по 
је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он ве 
о говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ј 
ше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашав 
а али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} О 
ушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама н 
а је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштин 
ију, окићенију; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царе 
с, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјер 
 већ буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас мн 
 стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како 
} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па 
ао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјел 
вити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше 
 продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни јед 
одужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећ 
Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p>  
огли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а у 
а тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Посли 
ше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични официр,  
 <p>Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затво 
туманац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ј 
д папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за 
ега смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те н 
ки Турци ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и  
 ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало гл 
ички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи,  
х народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло 
обичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb n="197" /> па се онда поврати да 
p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у ку 
еј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну < 
црногорски <pb n="139" /> капетан, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно 
.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то 
 снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви 
о, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предад 
љасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пут 
ра, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа несрећниј 
ријависмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири на 
ша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на  
суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварај 
 нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву  
ати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са  
у.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је т 
мо пријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану,  
д зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</ 
одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан с 
шно постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </ 
.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да в 
а ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећ 
јесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему позн 
t="subSection" /> <pb n="140" /> <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голи 
ead>IV</head> <head>Сужњи</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, 
и <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На  
 ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па  
то нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна: 
мо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone unit="subSect 
 нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо јед 
 За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" 
Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко в 
и то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!... </p> <milestone un 
 хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човј 
у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су 
</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је јед 
погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех  
ећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио каза 
на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том 
ике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква неп 
ер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се пре 
on" /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не  
Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописм 
у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну до 
<p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо до 
ија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај 
лима — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин,  
у, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама ника 
овраћа....</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки  
у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи,  
али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах з 
ју мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на  
.... помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра 
што краће, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да нав 
и камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мисли 
из <pb n="49" /> градину води на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; лактове п 
вакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се 
 а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта  
гар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Бо 
јети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Путов 
смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијаних очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прић 
а.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој 
имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За  
н био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар 
и фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и  
а, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само н 
/p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас  
јело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те  
нда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; али и  
еђу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За моје 
едемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да 
кох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n=" 
ље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и онако; 
ћанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што 
крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— Срб 
"11" /> ријечма; али стари Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у мл 
 <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши с 
е може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, им 
едонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима п 
амих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Хер 
упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, наставља онај из гомиле, намигујући својим друговима, и 
 Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба,  
закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне  
 пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стева 
<p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S 
</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедо 
да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово реко 
вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} 
ји.{S} Пећ је варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема планинама:{S} Копривником 
p>Цетињски Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може 
p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној д 
 покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један поп 
видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </div> <pb n="262" /> <div type="cha 
 само потурчене.</p> <p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Пр 
х, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да жив 
Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступамо на земљу зеленију, окићенију; излазимо из држ 
Форверц</hi> (напријед)!</p> <p>Војници наступише; Турчина ухватише и склонише; врата иставише, 
е нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Послије много муке, и честога падања, изиђо 
 <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивш 
сте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, гру 
ађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:< 
 Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише 
ца, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да 
! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> < 
 мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се  
ђења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: 
 свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit="subSection"  
ој школи, свакад <pb n="266" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, 
би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два наро 
ри нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој гла 
ј, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих разлика између мјеста и мјеста, изме 
и не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи 
 међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Мо 
 unit="subSection" /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то б 
одна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје н 
д би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилер 
и... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— 
Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћем 
 па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Од 
 Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</ 
ко година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама босански 
валан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чу 
>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село 
pb n="27" /> ђацима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком осо 
 права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у  
аше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бистри 
шка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у З 
м, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Ст 
и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијег 
сам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Б 
 Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</ 
, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Кос 
е човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у 
 село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између <hi>Ругове</hi> и <h 
 бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пут 
 је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен,  
, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију да се испава, па  
во</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски влади 
> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдн 
е, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milestone unit="subSection 
 и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није < 
јета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало приј 
Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p>Увријебавши домаћина на 
м, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Е 
нтија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начи 
м је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пола народа, наравно 
ма и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, реч 
 учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сваки сво 
ву, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим  
ди под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! р 
 столица српским патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној управи;  
авати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, 
 покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјест 
лаву Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они с 
лећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину з 
/p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у в 
 у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана да ос 
ткама и пјесмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је  
ца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи  
о малу тврђавицу, око које се, послије, начинила читава варошица.{S} Беранци воде трговину најв 
оста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херц 
адну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наговарати арнаутске поглавице, да бра 
два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док смо ми, го 
ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <pb n="3" /> <p 
b n="220" /> <p>— Аман, честити Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је 
 и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с  
ком свијешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и нап 
јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а пос 
млук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, к 
ираше предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу, завијајући и припа 
ију!“</hi></p> <p>Познато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгр 
гли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојн 
 или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намј 
 n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар пре 
ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу 
свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Бе 
.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску границу и српску стражару: 
оро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лаг 
и приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— 
ји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово з 
а, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом с 
159" /> <p>— Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје 
вић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држ 
ше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим  
 је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично н 
ив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек види 
лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га 
мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p 
ије ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и с 
ву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника 
о: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те 
/> ми бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) викну:</p> <p>— Трговци путници, не окли 
а, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а осо 
коликих врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и  
хамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да 
<p>Бугари тврде:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> <p>С 
?{S} Турци веле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Г 
p> <p>Срби кажу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успомен 
p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и цркв 
при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, реко 
но је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма умекшава срца;  
јева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српск 
ртије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти  
вати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је во 
оварају, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</ 
лосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио 
, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гер 
вина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам  
> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну <pb n="155" /> 
му....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој  
а.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од 
моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Ст 
 куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући у 
 бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, н 
ели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, с 
ош си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић изд 
једно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, п 
 — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> прво мјест 
то лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под,  
род.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је слав 
да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим м 
 срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српск 
еткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођења.{S} У њима ће синови мојега  
ебом нема народа несрећнијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили 
тишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијепо у 
ујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, при 
>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> <pb n="207" /> <p>— О зидовима вис 
к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Сувари 
то говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{ 
није; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјетиња 
а, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито, а, по 
S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</ 
днијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господину среском!</p> <p>Та заповијест, у мало в 
 нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n 
ру, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l>  
ан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</note> <note  
га другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Ив 
<l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Пер 
 наша, јер је језик Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби кажу:</p> <p>— Македонија је наша н 
то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то мог 
расмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину  
испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, докле ага спа 
 <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији  
 нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, 
> <p>У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се сва 
> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се 
у се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вје 
 дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми дана 
, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују 
осову, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју с 
мили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја,  
 наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу. 
ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјерам и 
нице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Г 
> <p>Вриједи испричати макар што год из наших многих разговора, колико тек да се види каке су м 
ла и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{ 
ијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послиј 
дје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У план 
и до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ва 
а готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да 
ма, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк 
ијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за как 
ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови пред 
рпско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским припо 
идите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, н 
<p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече  
stone unit="subSection" /> <p>По недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали преп 
 су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb  
тини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао 
Они поганац, Радојица Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је нагрди, болан?</p> <p>— Ет 
е куће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других 
 не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад 
 Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је сл 
брњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђи 
лићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста  
{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна. 
ре и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би  
да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена  
ти када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разглед 
и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра! 
е смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они јо 
 свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и  
послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фир 
о:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, ак 
аје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S}  
е и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевиће 
и, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали 
мо ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један старији Турчин оном што говора 
у Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпад 
ћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сј 
овачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети б 
земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чем 
} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове годи 
ј тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а  
и, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико 
с стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> 
се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— Прије четири да 
а, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <pb n="6 
ајбоље људе између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из ре 
дне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо м 
} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с 
аше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута 
арија) викну:</p> <p>— Трговци путници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на свак 
ди каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кн 
баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је  
 своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао 
 њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисл 
 ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму,  
оснику кнежеву заповијест.{S} Испосник, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" 
уго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишље 
 <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у 
 замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <milestone unit 
де у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта 
ић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са св 
ћеми, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У 
 са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Жив 
 (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде 
имон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кри 
ља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико 
и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину  
 њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове 
е.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађ 
ему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p 
дине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесе 
мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских в 
p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав  
о камџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, н 
а неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко праг 
овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: 
ван Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста,  
српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у 
 њихова, имајући интереса <pb n="34" /> не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима  
а Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?< 
ше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устав 
молише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та ви 
на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што 
— Јесте овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад  
обеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутности које су  
и:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће  
инем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишљање!...</p> <milestone 
ротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је 
 у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је позн 
 те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, 
јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу м 
рло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз  
љена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене т 
итивати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је 
р, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би м 
 нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, граничн 
астајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мисл 
и бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једног 
.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморности, он би ипак по ц 
> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је ку 
> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово ору 
>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сок 
 прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; 
ајним сводовима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокри 
>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Та 
рчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајат 
ташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима  
че лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од вел 
 у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, не 
да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече нек 
 страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да  
екори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не  
ом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к с 
>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам 
 Можемо ли ноћити? одговараху:</p> <p>— Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на  
и.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p>  
е не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио  
 булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе  
 осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасл 
 буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна  
ићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фри 
 не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа.... 
ма, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћ 
 и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајући  
к ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јест 
 затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбо 
управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти ме 
војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Молим покорно, госпо 
мљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушк 
ио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено < 
ају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде:  
же тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S}  
<pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да  
е царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} 
 тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и  
>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно 
својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и з 
ијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло 
одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад  
жише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молит 
о, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може бити горе; а ја вам, браћо моја, наставља домаћ 
ју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још  
ило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ни 
их упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је 
 видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год ј 
се крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та борба престане, прес 
збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни  
Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне  
рава несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, про 
лији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјешт 
рер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овак 
рбију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људ 
амза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну,  
 да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главари 
ављати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, 
е управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, как 
а вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!... 
ки упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас пре 
и да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S 
ет дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици  
вка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи 
 један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Срб 
словенском (глагољашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се 
Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корача 
још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S}  
урска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји 
 знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују 
д Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо,  
се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће с 
 За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...</p> <mil 
p> <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно 
>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, о 
 <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вук 
 видјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У П 
ица кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у 
анима, Нијемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик, ради 
рога <pb n="260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бија 
/p> <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови б 
ли је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек јед 
 се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с ке 
>Срби кажу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама и 
одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .< 
 Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што м 
и радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; ал 
тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> <pb n=" 
рине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу 
"50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оже 
не ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим биј 
иш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје 
адише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и биј 
се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије сино 
 власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалит 
уле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима 
тавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати  
рани, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{S}  
еј историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не с 
је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многог 
сле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак д 
.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет н 
уле.{S} Младога турског чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке кој 
</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год 
димо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с г 
Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три 
бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешт 
 не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p> 
 и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неки 
их ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам см 
ставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је с 
ста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут С 
о се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно н 
 што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milestone uni 
да, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета,  
својим очним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi 
и команданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути  
е уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену паза 
есту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> <milestone 
ажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем о 
>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још 
то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <note xml:id="SRP18860_N2">  
>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас 
 ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p> 
</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сиј 
познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само 
е знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се  
ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски ду 
им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда 
града, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S 
... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p 
у Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому 
— у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хриш 
е Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Б 
ила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; 
 чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народност своју.{S} Прави је т 
 се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— 
дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије ст 
мза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . .</p> <milestone unit="subSection" /> 
и држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели ја 
пава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвал 
 подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим ни 
смо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата ст 
свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у  
ако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за  
вјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза 
 к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p>  
 остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?< 
 тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Ал 
е које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на  
сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не т 
и у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, гол 
 <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Ка 
и тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} П 
пу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док ст 
 Биће....</p> <pb n="82" /> <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушав 
обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве 
јамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Бар 
 човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угледавши д 
ох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као 
— Косовски побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесје 
рчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и диј 
е, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађ 
, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим 
p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не  
" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече  
, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништ 
 се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш ба 
ројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срба, него су  
к, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину које 
ле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сре 
ну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{ 
ерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и 
ати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, или око как 
ледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, з 
та Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?< 
 Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Л 
 каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учи 
 упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p> <p>И сами они 
вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би  
поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и врш 
ише пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; као што  
 — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче Жив 
о ова проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје 
, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p 
мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за 
је не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у  
обанина, који својим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи 
и калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој гов 
рпски дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим припо 
 „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је 
ђи образованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва ча 
лободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће сам 
? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, ос 
и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један м 
так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о 
еће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, на 
показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Приз 
ође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други да 
свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш друг 
енем једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му 
а-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разго 
 тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику то 
почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, 
е хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и 
/p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb 
кој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто 
 ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађ 
 прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људ 
би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од пра 
<p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас 
о неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке  
о, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљ 
а Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта ј 
 спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То  
 преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit="sub 
{S} Тада ми својему домаћину испричасмо не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру 
" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче р 
лажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва т 
јевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам  
ло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојк 
е славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји  
имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погл 
на кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше  
Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко дру 
орио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива,  
своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као сре 
то се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одиј 
о, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вј 
аше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; 
е, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође н 
, а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и  
мницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћет 
рете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми н 
</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаут 
иједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
е се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Ј 
горски <pb n="139" /> капетан, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно пис 
ејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде ва 
га су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да н 
али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па н 
е бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p> 
 и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хоте 
јеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требал 
аутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће 
 има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Жи 
 застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао 
агољашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо т 
као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био т 
то учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> <p>—  
ди с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори 
 особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <milestone unit="subSection" /> < 
на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: ка 
hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав 
ути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест г 
раници своје власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И ц 
њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према  
его и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, ш 
ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</n 
 братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења изм 
мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, 
штини прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој 
 окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуца 
одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити светињу домаћега прага, ја и не у 
 </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> 
дни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Ко 
.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Б 
Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске во 
иња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p>  
тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дрин 
нственим, сјајним сводовима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева ве 
те мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћ 
ју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај кој 
бавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса н 
ељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силн 
лу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити сво 
 ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква камениц 
 као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на ко 
лиже; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике во 
јесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и његови д 
/p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <mileston 
ча ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је  
ке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа несрећнијега од народа нашега, рече ј 
а.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском стражом, ко 
еван, прозван <hi>Дечански</hi>.</p> <p>Небројено пута Живан је мени описивао љепоту и значај о 
гобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, суновратне одсјеке, и сву друг 
игу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолимо! 
то погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а  
а је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или јако брижан.{S} Десно од  
толици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или ш 
{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к  
и, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што тако немилости 
дба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовима лијепо б 
 калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни ул 
>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве 
јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> кр 
кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уст 
ним Словенима, одговори Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је,  
е хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> <milestone unit=" 
вља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</ 
 томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаш 
чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над 
S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољи н 
ко како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb 
родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан 
ратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него о својој, мислећи, као и 
сим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном с 
загорчавају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни с 
а.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па 
слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом 
 за неговање историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све про 
 преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да м 
омах бринуо о невољи балканских народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на пр 
апетан, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмак 
идјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко < 
, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно. 
и овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге 
кеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и з 
боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових ле 
"28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викн 
о вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi> 
ке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стр 
тиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам г 
лац, не присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвал 
— гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се тека 
 слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу до 
би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у до 
његове <pb n="186" /> убилце каштигује, него још на пола године после Муширове смрти, онога Кор 
еби правије послати Зворнику поздравље, него низ Тару.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим 
малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају п 
Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и  
ире, <pb n="122" /> знао је много-више, него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о наро 
ших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази ј 
} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, он 
ређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могућ 
људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који 
р онда засијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече  
} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше так 
} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравај 
кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувш 
е с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p 
лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли. 
ка не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народн 
нат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лиј 
е да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека с 
<p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову ко 
хмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији  
чем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као 
Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Мил 
 наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! има 
који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а пр 
— Македонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе српске исто 
 своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Пр 
остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S 
на није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледајући св 
 оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православнога, до го 
уча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово 
S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је  
клоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166 
аборавила листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа мо 
и око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n="217" /> сва њихова политика треб 
оћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од луп 
ћину испричасмо не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску 
белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло  
жбе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој боса 
ђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којо 
реко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје 
"178" /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне ср 
и мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Бос 
уде на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Бо 
 се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као 
зик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киш 
мо је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је соч 
о: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n="125" /> свој 
оведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком 
гову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је 
 Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили,  
} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико 
по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>К 
оћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спус 
 пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вечере и л 
 снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњ 
 <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био ј 
ице, како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!< 
вају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, добр 
пак да један другоме више казујемо оком него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, замолисм 
или, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p>  
 пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежи 
к: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом 
 који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срба, него су и предмет в 
утује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо:</p> <p>—  
а чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, 
 све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровање!...</p> <milestone unit="subS 
> <milestone unit="subSection" /> <p>По недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо има 
им, разговорима прођоше нам добре двије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то вријеме предомисл 
 гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под велик 
 предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши? 
од старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: 
 крви утопи мисао о босанској предионој независности; тада султан, захваљујући Потурчењаку Срби 
 <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окре 
потице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешња 
ијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Б 
ше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд  
ркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да  
нику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>П 
лно; само нејма радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само њ 
могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватови! <pb n="154" /> Др 
 ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни ј 
 — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно 
што се толико слади многоженство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер так 
о кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем ј 
, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на 
слио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Хамза-Б 
дје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само ви 
им путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по кој 
ежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све зе 
bSection" /> <p>Ноћ јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају слабачку свјетлост  
тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — ка 
ван и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено 
 југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну  
6" /> свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се го 
 текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb n="260" /> Живана, и што ништа 
и Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу изба 
и помамни: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <milestone unit= 
 „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{ 
 је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши з 
 задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quo 
м дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам д 
л фелах хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма другог Бога, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и 
 преслицама бране пилиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милоше 
де не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побје 
ама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда  
јевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>—  
 међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао п 
вимо сваком <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћ 
> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одист 
а кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у сви 
 али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се раз 
 која је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија! 
</quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српско 
> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћ 
во ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само з 
и, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као 
 Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини  
з оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, 
 У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада 
 рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!. 
аћица; дворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити 
у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... 
, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: босански бези нејмај 
них спремања, у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи.{S} С тога је то село сте 
јесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити 
год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи 
о је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће 
х се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> < 
рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, ко 
ега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо пр 
— ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, род 
н.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два  
ш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у по 
редне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су  
ова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — 
 такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p 
не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се вр 
н од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p 
С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, 
S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данаш 
ровео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или м 
ле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику 
о око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради  
поцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља 
 велику болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју дол 
редина свој врховној црквеној управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљама  
, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p 
свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђи 
 у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји гра 
збијање као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни човјек!{S} Неки  
 мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се б 
м турио...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије н 
мо с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево п 
 он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <miles 
ску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та зар не 
а су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјерцу, и подухватили му се за ове 
нац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја те 
 онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p>  
рчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијел 
оји, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да зап 
бична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљ 
S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се одао 
, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, 
 Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„ 
е наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким стражарима бија 
е запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд  
ка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџ 
/p> <pb n="207" /> <p>— О зидовима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим з 
ијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не ру 
оказује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња цр 
, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> упознали у  
и смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају 
 је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" /> ђацима оставио 
 по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призр 
 стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто  
и <pb n="84" /> велики војни човјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види 
 одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савезу, одвраћаху га од 
ани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених 
ратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>М 
у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан п 
отомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, 
олази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу 
село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb n="192" /><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна  
а ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се од 
има у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обичн 
о вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Б 
и на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихов 
Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече В 
клао га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се 
драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо тр 
х ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само  
анас, послије свих страдања својих, као неки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу 
околици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p> 
 да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n="222" /> и удијели коју пару  
 путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од В 
ву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једн 
да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињ 
>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да с 
оји ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али нас опази неко проклето псет 
плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се с 
има а српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани  
>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p 
 се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, на планину која се зове < 
ати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред оч 
p> <p>Послије тајнога читања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници 
Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p> 
осну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцниј 
а виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде  
 за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Посл 
 Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онд 
 <p>— Дишери! проговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то ис 
та, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лаган 
мо неким равним бријегом, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спусти 
још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутис 
ђосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у нек 
осмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем из 
</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разиш 
 /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па как 
ицу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо  
лазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу два млада ортака 
/hi>.{S} Туна ноћисмо у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац  
мо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако  
дан Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на вла 
ј болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова.{S}  
трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле нар 
ри жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194" /> <p> 
то се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањем не улиј 
.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамз 
озвани Дечански, син краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} 
ско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу,  
а, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли и 
 слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> 
"subSection" /> <p>У Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцег 
е у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки у 
 и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколике јевропске државе држе на Цетињу своје консуле. 
 граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, били сами своји, Турци и дана 
<p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, али убилац утече. (И данас је  
сни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, 
из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет  
бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вули 
 дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама босанских младића.{S} Чак им је, го 
слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и како осје 
која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих босанских племића.</p> <p>У овој сл 
мену — имену <hi>Мајка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, 
} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каваница.</ 
ега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додав 
а га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с 
 моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— 
9" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповиј 
 да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} 
је било коња веома изучених.{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер 
на: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен,  
твор издржах без ријечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође од командата наредба у којој се наш 
 у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, 
ре се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе и 
гледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклон 
 бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каваница.</p> <p>У варош се би 
лежен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окр 
а царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова и читанака?....</p> <pb  
о му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се је 
одећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Ва 
p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на 
е замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што 
о српскога плота бијаше нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам  
 јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућнул 
погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: е 
едне ноћи, према лијепој мјесечини, нас неколико другова што смо патролирали дуж границе, сјеђа 
их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да с 
ј вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, сво 
баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговори 
мерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико тренутака одмора вратише нам <pb n="244" /> во 
сједима, међу немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!< 
S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим 
и, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <pb n="214" /> другом Мурату, или Мехмеду II!{S}  
 Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Н 
и да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао 
 своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како ради 
 своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> автономију.{S} Тако, причали су нам 
вши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто везиваху 
му слабу коњу, завијајући и припаљујући неку чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S 
че се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свиј 
„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вријед 
ући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p 
гу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Паш 
не чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом ма 
ницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један гус 
> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса  
ашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком пошто 
ој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људ 
аиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> < 
под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хи 
ржи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у он 
ористан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.< 
мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа несрећнијега од народа нашега, рече једном  
зни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је 
 да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака <pb n="251" /> Турчина,  
 и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се каж 
а!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућан 
ају овако:</p> <p>— Босна и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рође 
лав</hi> (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" />  
м мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач српских земаља, творац српске државне ј 
 гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога да 
рђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жупан од 1156—1159), а 
и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред  
новат човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ног 
 оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбит 
де нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохиског 
огао се, под старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турс 
тина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине,  
ному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један 
увши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и вик 
 своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа није 
ги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служб 
анути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми 
зећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто  
ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље д 
} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није ник 
вим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, ов 
: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје тр 
људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према благослову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић  
 рођацима, међу срдитим сусједима, међу немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом вла 
ово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана 
ј мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка 
ере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере? 
ре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се  
роговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и уко 
јој младости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових риј 
...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у рук 
 ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p> 
а својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.< 
творитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по д 
је мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> 
<p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је  
а ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је к 
, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошл 
 не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабор 
ута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо <pb  
и држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и 
жак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели о 
ро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, 
понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један 
 има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из  
="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема плани 
ам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ  
у.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било т 
блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем изгобељасмо се из те провале, и и 
ада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>Приписујући ову своју нову срећу, у н 
олико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се  
р неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је и 
литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало 
равога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја,  
бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавиј 
вља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе  
 нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвара 
без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све троји 
p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих племена на Балканском Полуострву, у 
а сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да 
S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> <pb n="90" /> <p>—  
вети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а 
 прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћ 
и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима, међу нем 
</p> <p>Рамо га погледа својим крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави причу о рату ова 
 виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове раз 
ли је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и у 
и, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, ш 
/p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљниј 
ћању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан 
а су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјес 
бављале:</p> <p>— Под небом нема народа несрећнијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: —  
ље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: о 
етати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; продужава Јеремија: када Цар Лазар пад 
таде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, 
 и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-П 
во једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И 
а очину пријестолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаил 
И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огла 
за своју заједничку лудост и заједничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш прилике и н 
јети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p> 
уди који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима.{S} Оваке људе околина  
вине моје, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n="118" /> српскога чувства, већ биј 
рсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјетињарије: онда у с 
ем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <pb n="263" /> може послужи 
 улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S}  
е и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше  
.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику  
Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па  
пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку, одговори Омер.</p> <p>—  
јку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у с 
е већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, који су  
са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох п 
 n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима  
муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику  
свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се п 
 у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се 
 чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, ко 
да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с п 
јмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слатки,  
исмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у 
" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље. 
рбији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p> 
љивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као  
Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку и 
Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па 
ам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да 
 у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин 
 у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох  
едјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, на 
, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га  
атери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо  
оше један к другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који 
Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших  
Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не ум 
 оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијес 
еку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Оме 
равце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћ 
е.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, с 
ди га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омер 
војта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онд 
гати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и  
Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова 
 срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир 
56" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Преноћи 
рпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то ј 
неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се па 
ма, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешк 
 Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беж 
у <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <milestone unit="subSection" />  
b n="115" /> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не с 
 . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбо 
тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике р 
в обично носе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћан 
а, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељк 
о, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: и 
с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} 
Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини вид 
 поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слоб 
сосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} 
 а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје 
 се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући 
 <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> 
абоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смиј 
м трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али та 
 велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сје 
а а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се  
 веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добр 
ке ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зор 
отпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не 
е другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала д 
дгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим прити 
оји хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз 
о не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на посли 
 харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</ 
анбеговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од  
мни: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <milestone unit="subSe 
Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који 
тајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали 
> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видје 
великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само 
Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијеп 
 Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцни 
Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да  
у нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у  
могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као шт 
живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Б 
., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен  
не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њем 
 му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове,  
не жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове 
ита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у 
су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест година одле 
<p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не 
ћом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Ко 
арали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи запо 
 као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој ду 
ћну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој припов 
вршини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S}  
слили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, о 
; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако занос 
аху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ух 
ати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути 
ровале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на п 
илиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, турск 
а?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике,  
штву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под велики 
други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да  
 сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit="subSection"  
р-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Ту 
у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али и 
х се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лије 
 трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што 
ан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако  
 не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио 
о су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су бил 
осну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад 
 се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће с ум 
је мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледајући своје з 
коли.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се д 
креташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити светињу до 
e unit="subSection" /> <p>Већ није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пав 
</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седам дана!</p> <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа  
i>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} 
смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у П 
соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницо 
ити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у с 
дали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабра 
 се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p> 
устави на граници своје власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје теков 
ворише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, 
шу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, по 
 ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза,  
нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </ 
 знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећни 
> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше  
кој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијеп 
поменућу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војс 
 завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они 
каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепше грађе 
.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе 
је да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака <pb n="251" /> Турчина, то није ниш 
једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>Н 
путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и 
старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Ту 
жару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — 
ућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угледавши домаћицу, в 
, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је 
о рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин 
 се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу 
ати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се 
ута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, б 
четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили ч 
слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту 
ије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, 
p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни 
ње.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се 
 разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n="49" /> градину води на обалу; наслонио сјетн 
равије послати Зворнику поздравље, него низ Тару.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, вид 
 о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! на 
S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: ра 
> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је  
им тога, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње,  
тио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; 
тка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он 
спод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију. 
 нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не реко 
 без престанка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прок 
 да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бје 
а.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло те 
 која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је 
с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к п 
pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, 
овјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако 
на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвокат 
нима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, 
 оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије 
днога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p>  
јесте ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред ча 
тити поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама 
</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену циј 
еспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S 
 нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити  
та од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, п 
и између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитил 
тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?.. 
, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или  
, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: ци 
ополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољ 
х бегова, говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</ 
{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па 
ијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, 
 Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој и 
 сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по 
 је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Е 
Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лије 
ивши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Нах 
по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другој 
мену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве по 
а тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је бил 
, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била нео 
} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити  
ђао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, 
— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бог 
 муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну Босн 
>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> 
начки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили  
{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је  
ода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворн 
> <p>Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихо 
пор аустријској окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би 
стити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је броја 
рафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седам дана!</p> <pb n="14" /> <p>Пето 
јамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао 
{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <milestone unit="subSection"  
 босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила....</p> <pb n="17" /> <p>Ово девето дијете 
n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S 
ским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срб 
 жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у  
 народности, завладала забуна.{S} Ником није јасно: <pb n="213" /> чија је управо Македонија?{S 
е, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, н 
 војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су  
гар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тег 
раку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и п 
близу никака <pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p>  
а живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица:  
одиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које пр 
ела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често д 
о, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Ж 
јеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ  
извршити своју дужност.{S} Турска власт није ништа учинила да његове <pb n="186" /> убилце кашт 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Већ није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао 
у (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одмах: може бити извј 
рски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан мог 
n="23" /> од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији Ту 
ово отпадио од својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише  
ијеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бег 
рбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети њ 
јетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад  
ци, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!.. 
ла, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјети 
род тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никши 
 чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — да 
l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасу 
ост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: 
јему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; а 
p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је  
 бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</ 
, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави суж 
ме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, ј 
ата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb 
као ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицим 
а нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, н 
он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И 
покорно, господине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p 
/p> <p>— Не, ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и  
 чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјест 
тио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице,  
ли свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало некад при 
ругога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би могло оволико зани 
, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дј 
их грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S} Најљепше грађевине, к 
Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га 
јевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да није 
2"> <head>II</head> <head>Ондје гдје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојника, и с ј 
ољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман ко 
оже, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разговоре, ни у  
сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили доб 
:</p> <p>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам стигао разгледати разне трговине и радње у овој 
кочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косов 
пао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо п 
 <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно  
р се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први дан омркн 
луј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је....</p> <p>—  
Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево 
ак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то б 
 се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу  
тазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људ 
во, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, о 
меун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. </p> <pb  
а нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> 
и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} Овијех мука ја 
вјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, 
Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви 
ча Стијепо настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он био о 
ши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је 
дице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку  
ера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу крив 
вице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпаг 
 старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, она 
мо људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив,  
су зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови 
ну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, настављ 
 о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, 
кад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова  
ретресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли н 
к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо ј 
иким притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јуна 
су ли ту кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S 
и и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају срца, али су 
език, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</hi>.</p> <p 
, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду! 
род била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него 
ма, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер д 
њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Ме 
стима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише 
кој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања 
сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> < 
имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично 
 књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, него  
љега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њег 
у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</ 
ну:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви! 
>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много 
/p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!. 
<p>Хамза је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дн 
 им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за 
ни варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало не 
ћи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дођ 
јице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов би 
S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихов 
јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака <pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Турци,  
да виде: како <pb n="76" /> крвну браћу никака вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, ре 
>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.</p> <p>— Стра 
 никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере! 
ј или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <not 
може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред 
 и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се  
>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах 
 ахар босанских бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјен 
звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај  
уге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичу 
 бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; али нам је  
низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били раз 
 два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велик 
 Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Нијес 
мо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно 
ва народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} А 
и, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле  
шао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му 
војица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некак 
 так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: м 
ди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се 
то се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чини 
 јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Сувари 
у Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Паза 
на ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућано 
јетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколик 
изи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од св 
.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јач 
150" /> име потписа <hi>латиницом</hi>; Никодим се потписа <hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта в 
ро ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чек 
дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Сту 
и се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из да 
p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и п 
отписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n= 
оп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p 
а не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим притиском, па се у том 
јма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово д 
е клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох  
 и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, 
о бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој ва 
<p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да  
?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а 
сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Никодим</hi> игуман је порушеног манастира Ђурђевих Сту 
> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, устаје, 
н, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман ч 
та молитву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће слу 
у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо 
 и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као с 
 ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста, свакога  
ши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која 
или да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо 
тох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријатељили смо се тако 
/p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права неср 
<p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Д 
 Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и пра 
ити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, вел 
и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у 
х народа?</p> <p>— Познато је, одговори Никола: — да будућност сваком народу највише стоји до с 
од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Франц 
у притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире. 
 по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Ду 
мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Николом провели смо, послије тога, у затвору четири дан 
рчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта 
будиле народности, завладала забуна.{S} Ником није јасно: <pb n="213" /> чија је управо Македон 
/p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, 
х.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу з 
, док сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ником поникоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
е брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је....</p> <p>— Шта?{S}  
се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћ 
ићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа,  
ахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су жи 
тета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, ник 
де бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари никшићки град, који се у пј 
Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: остас 
жао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па,  
ао Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем 
ици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град  
ским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће с 
кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима 
говина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p> <p>Калу 
>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Он 
Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога  
hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и < 
кшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси  
е испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Никшићу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде и 
згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада,  
} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам п 
ти се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо им 
још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни р 
> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S 
, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најс 
дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} 
а, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <pb  
S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало  
аука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постан 
анцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се  
<p>Нити је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један м 
еома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест година одлежите у тамни 
м лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске ил 
роје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!< 
ивану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали к 
де човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Си 
и од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је  
, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су ју 
и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зл 
 гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у в 
ље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље тр 
 накнадити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може 
житеља Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила....</p> <pb n="17" />  
ти дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар д 
ad>Завршетак</head> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о 
 <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њем 
Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином до 
ји својим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу  
уњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши 
 и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то  
ласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — кад поме 
е тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а  
год за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неко 
за је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сје 
 нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да из 
, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухв 
 никака <pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>—  
ити своју дужност.{S} Турска власт није ништа учинила да његове <pb n="186" /> убилце каштигује 
 добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други  
вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина. 
већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чл 
адовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ он 
ета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити до 
е хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза њег 
 ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи њ 
аде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се п 
 наше-хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p>  
 <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за једа 
и Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота 
ко треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Мили 
али су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским  
м дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које по 
 Талијанима, Нијемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик 
га доброга <pb n="260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p> 
ндје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> < 
Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, па и 
нух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milest 
 разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека  
ста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа с 
лом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума 
ваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <milestone unit="sub 
агњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S}  
е путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао р 
риступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за кал 
p> <p> <hi>Андријевица</hi> је варошица нова, постала највише са границе турско-црногорске.{S}  
зећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича  
 српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а и 
о стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам как 
/p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногор 
 <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој  
ове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајући грађевинске обл 
, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав 
а се пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају 
је све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да  
 тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <hi> 
пеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омер 
вши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турс 
ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја са 
н у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сач 
та га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што  
 тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p> <milestone unit="subSection" /> < 
реварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути 
тепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта  
ка, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико мук 
кијех деспота.</p> <pb n="79" /> <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с  
т, хоћемо драговољно да постанемо робље новим завојевачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним те пл 
санских бегова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али с 
 мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из његово 
... да желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго 
у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском  
 по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути 
ни синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Е 
о све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к н 
између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!.. 
р се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеро 
а, међу немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!</p> <p 
p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањ 
еђено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговин 
е већ састављена и комисија, да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској  
диш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
неосјетно.</p> <p>Приписујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице  
Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице 
роке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црве 
човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару 
ини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залил 
ке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали б 
а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохва 
а под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчић 
ко минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p 
оштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у с 
цијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хти 
тка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над сандук 
{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и помож 
појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе  
у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна 
ам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit="subSe 
тњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се 
ви са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегн 
е су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено 
терана смотреност онако калуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: 
е господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи 
 лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао 
.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би с 
да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци,  
 <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамач 
тин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаут 
га памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићи 
к је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n="189" /> униформу, као и друге паше 
в, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака,  
а могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари. 
е ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже  
ио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога 
> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурине и кар 
смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под са 
ти Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ћ 
 <pb n="52" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њи 
дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједош 
руга ђаковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10. 
<p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим 
ађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се неб 
написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр п 
а исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који т 
 што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с 
немо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кућ 
ем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа  
и у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије  
ад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји дру 
а горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад дан осв 
 <p>Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде ба 
ваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{ 
Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошт 
milestone unit="subSection" /> <p>Једне ноћи, према лијепој мјесечини, нас неколико другова што 
вот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живје 
о дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и п 
На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи  
нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стр 
мо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одм 
нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде ко 
 n="192" /><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна ноћисмо у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокан 
маћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам п 
а гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? одговараху:</p> <p>— Не можете; надамо се свато 
из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отво 
ного лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки  
Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које  
ас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је  
 на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога н 
намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока,  
, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи 
кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> < 
и, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори 
и да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Пос 
 тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђе 
 Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p> 
Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре 
ја толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем с 
 домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси П 
с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Ал 
чанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској в 
 гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем,  
отежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холу 
</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p> 
српски</hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала М 
зликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге 
т сваком народу највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што с 
</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и додава:</l> <l 
мницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на оч 
о пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му  
та „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и  
је тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се н 
ван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугар 
pb n="77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!< 
ег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> 
ад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи как 
ође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.</p>  
д посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на н 
 је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-А 
Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мо 
вјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће ко 
рије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, 
у њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко 
да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не  
Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не ум 
с):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис 
 болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раст 
ога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми о 
и је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кнеза, 
ћана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се морали  
лију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше 
оше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусј 
 онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо  
средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па, <pb n="218 
опаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</ 
с веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...< 
ву бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се  
ући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S}  
веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз ду 
 копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменит 
пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако прос 
це увијек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана право 
елио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <mil 
ли противници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у мн 
 n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји. 
тупаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико кри 
срећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у б 
уно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије  
S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад 
у....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, раз 
дјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негу 
ога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, рече он, вративши  
 гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик,  
риви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој 
а, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> < 
 нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаут 
.{S} Турска власт није ништа учинила да његове <pb n="186" /> убилце каштигује, него још на пол 
отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела  
 да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или до Пришти 
или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: м 
 памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! р 
то је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} Ка 
олама!...</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега т 
отив Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући се Косову, на глас пјевали 
p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији; <pb n="237" /> а он 
решене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијев 
име, да овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који 
да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме 
аде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече,  
екох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун сл 
је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим зе 
} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: његов  
е ватрено брани српску народност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до  
 највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се  
— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном,  
, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причати много, рече калуђер:  
ик, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самостворитељу!</l>  
Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њ 
ароду и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му је 
ли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи 
 ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), дај 
цају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко својих к 
кад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> < 
ити, отишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слуша 
кнути, познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!... 
ашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1 
ање је души посластица“</p> </quote> <p>Његуш</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <div type 
е те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћес 
један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху 
рпска пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на дру 
у Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Дечански</hi>.</p> <p>Н 
ће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хри 
 видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Поред т 
Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим 
зиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи 
у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb 
Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо зво 
, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи тол 
дранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које с 
 се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагле 
овори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од ко 
био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има 
ма Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видј 
иповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи 
ују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чу 
<p>За вечером, Манојло нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао 
утнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> < 
ћи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер 
..</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p> 
 одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не  
 велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му 
е.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика да 
-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби  
гао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно ка 
вори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаш 
гошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје  
е на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед 
о; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мал 
и у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Ту 
а вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје 
 само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>О 
и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" /> тако често и тако 
сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам 
ен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</h 
тављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога па 
<p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконоста 
Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет А 
ицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бо 
 на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — 
дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотл 
е!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје  
а, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у ли 
ашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба  
ах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врача 
иму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана 
— Босна и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p> 
орити против онолике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што 
 више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Слове 
его се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге во 
куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш 
 варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, б 
не, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељад 
чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, бр 
а што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер  
е два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, пр 
ти их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне рије 
а они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад вр 
ве кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се доче 
се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени:  
 код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Тр 
.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели 
 послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко  
рничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?< 
н међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима 
бима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу  
о онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом 
м мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођењ 
очетак нашег народног препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже  
 обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: — Мехмед- 
ри прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Прор 
 само оним престрављеним устајањем пред њиме!</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="83" /> 
у оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје 
ти у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није бил 
и опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко 
тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога  
Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише своја огњишта и од 
емија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у  
ке <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их ник 
само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанс 
reign>! (Удрите цареве издајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише н 
ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им н 
i> Али два (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начини 
Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто ше 
женимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <mil 
упне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престра 
 се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се  
ји су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима изм 
р окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, и 
све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Ду 
S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Сам 
науте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војн 
 људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да и 
и, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, изгубила је, јадница 
 Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:< 
и и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било  
/p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И пока 
одоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ри 
 свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради л 
а, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S}  
ете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, 
о не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповјед 
 а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала,  
едним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда 
 Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволи 
: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар 
више, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се 
ху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји  
 и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од вј 
иче својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав нар 
, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да с 
трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колик 
у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им на 
акову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је, д 
 <p>Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, посл 
и моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много 
<pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза  
унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да 
 савлађујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточ 
а, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава н 
 им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>сво 
јој: него, напротив, <pb n="217" /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном би 
рцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није би 
 он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према благослову мајке моје“ !...</p> <p 
им расположењима.{S} Оваке људе околина њихова, имајући интереса <pb n="34" /> не вријеђати их, 
јемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријанци ушли у 
ора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S}  
ћа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према великој слици њихове  
 да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили 
као браћа, јер браћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више 
те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руж 
 их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, к 
азлике врло малецне према великој слици њихове једнине.{S} Ето погледајте одавдје <pb n="215" / 
ва воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова  
иви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој п 
ући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>мурт 
 вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио 
била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовима  
нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} 
усједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока р 
отлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и ши 
, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послиј 
сто, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су  
 жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, 
највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је  
а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S 
ледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Жи 
ути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за то, што б 
ли; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео 
нусмо о <pb n="204" /> слободи својој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к < 
n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када па 
, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мисл 
сни су и помамни: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <mileston 
аре за историју балканских народа, и за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што ви 
на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и ср 
каква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачуд 
 да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко,  
ће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народ 
Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, 
} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, копале 
е, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се  
и и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и сто 
више са границе турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећ 
ере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра дом 
а по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године  
тупити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то д 
, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући ник 
ши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно ист 
 заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепо 
ену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тајног 
дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјеч 
ата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хан 
е је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му т 
страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме друг 
у која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједо 
амењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоћ 
 тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себ 
р гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Мило 
ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник 
 сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје  
им опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је п 
ле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> 
историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <ref ta 
 с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни  
жу:</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p> <p>Бу 
ти!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — зам 
јма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>... 
тином, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи 
ри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћан 
Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цр 
таће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> <p>— Познато је, одговори  
> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијел 
земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, 
шке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија би 
: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера с 
 се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо 
 /> ђацима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом чов 
брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку 
ашега пратиоца?</p> <pb n="207" /> <p>— О зидовима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим харт 
 погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Н 
ва ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни 
но, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причати много, рече калуђер 
се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, а 
к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју  
 и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и д 
аже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> 
 и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним стварима.{S} Гранични официр који је, како  
Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни 
е у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <mile 
ало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слуша 
 Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пу 
ош ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне р 
сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо о 
уле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика  
 /> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош ил 
ости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мис 
алуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> < 
одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сиј 
<p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p>  
е старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако  
оји други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одго 
о да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој 
 под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповије 
хну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Тур 
 /> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомил 
unit="subSection" /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдј 
ако и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За  
војијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје пит 
ји.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворник 
е, бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му жи 
 весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакши 
учај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, 
subSection" /> <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија 
з Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромах 
ћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаше ка 
ислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам 
јећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: 
 очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о  
 бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногор 
.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио свој 
ction" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности; тада султан, захваљ 
бринуо о невољи балканских народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, 
> <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога крвавога <pb n="206" /> боја м 
ли-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуб 
 дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина;  
итање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, на 
 оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дј 
на Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о <pb n="204" /> слободи својој и њиховој, па се размин 
овратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него о својој, мислећи, као 
јепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>ра 
бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох  
удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пје 
 све олтаре да покрију широком свијешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрват 
да постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи  
им очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— Срби ударише на К 
и Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин в 
шио је гимназију.</p> <pb n="117" /> <p>О својему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богат 
м манастиру долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, <pb n="109" /> падне  
љедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради 
шљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се  
ши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једн 
 да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </ 
Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо нар 
ти се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкри 
орен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом  
 други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и т 
е Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није ч 
{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење! 
 је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и ц 
/hi> и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из јед 
ено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук- 
у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као шт 
тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многога д 
ињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те са 
ну своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да  
а с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник. 
јесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту мор 
 ударисмо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target="# 
од другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Мо 
p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене гол 
 За неколико минута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики тере 
сишао низ <pb n="49" /> градину води на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; ла 
поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није 
они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими  
ивљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне,  
да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жанда 
> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, н 
ли сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешал 
ихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаш 
орећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, 
 чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увије 
ора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ т 
т у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен 
адрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Црногорци 
нској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни с 
</hi>!</p> <p>Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они 
Четири стотине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нов 
улби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима п 
овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма ко 
" /> <p>— <hi>За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да  
 турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за  
Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, п 
и, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа 
љуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од ма 
о да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњи 
one unit="subSection" /> <p>У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривц 
ћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе измеђ 
могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућ 
 грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, додад 
под, великом тополом.{S} Против својега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, го 
одаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И 
аја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:< 
е живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да ви 
о у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p 
есе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{S} Већ бија 
енским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег време 
Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Х 
 разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо спустише се,  
изрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сокр 
 за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио 
е свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији Турци, ни по чем другом  
е многим стварима и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђива 
и Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијеп 
ак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик 
зишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласо 
 је мјесто малено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјест 
осну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једн 
 мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је  
чај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицам 
n="181" /> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с велико 
жби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <milestone u 
иј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, п 
 прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у с 
ве мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин 
/p> <p>Главна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{ 
са.</p> <pb n="113" /> <p>То пољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Кр 
</p> <p>Вулић, разгледајући грађевинске облике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од 
ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио с 
ко је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се била прекинула иза  
а и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана Црнојевића, одакле је он, 
ке навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које 
мију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очим 
p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рук 
епенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мар 
</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p>— У Софију.</p>  
султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова и читанака?....< 
наути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодси 
Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја са 
 описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и 
 осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, ј 
оште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l 
јеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако 
ати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особит 
није тога веса, какав обично носе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би се могло поз 
аха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влах 
 сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом 
 ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је ре 
мен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> < 
сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и 
.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело г 
расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p 
 да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се мо 
ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест  
су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — одузе  
то га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У 
а ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="6 
му, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме. 
е био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију 
тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде дав 
је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него с 
{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} 
воје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа из 
 Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари,  
а.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{ 
ио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по свој 
 do gloriam</foreign></hi>).</p> <p>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпи 
 голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, кад  
 само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као грађевина, 
ди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је 
рија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, животворна; она одржава  
" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S}  
оло ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је  
прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{ 
 би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него  
пита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила 
жиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других  
ри Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, 
/l> <l>Из бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у кра 
да је Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше п 
а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, д 
а, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врат 
руги, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако ис 
 јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ств 
хову суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли ш 
и Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао 
з Тару.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро 
 у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад прод 
 да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да с 
> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза- 
е.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога 
 дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Мекселина, М 
/p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="la"> n. n.  
е, послије вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, п 
ав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим роди 
 тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</ 
ј глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама! 
ућана, странци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју  
 вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико 
Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехм 
 n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{ 
 беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће  
 ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потеп 
ико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф С 
сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене није био никаква нов 
 чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој мног 
елеграфисту за депеше француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у  
<hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца  
енђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нов 
ли Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред  
нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Предајем се  
 и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Босни паши 
ко да захвалим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичити!</p> <milestone u 
мера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер 
али нестални у својим расположењима.{S} Оваке људе околина њихова, имајући интереса <pb n="34"  
 вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: он 
њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на п 
 стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренута 
а и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на озноје 
мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n="2 
слим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{ 
гријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се вар 
 својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p> <p>Мало даљ 
инске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, овако необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо 
рби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Кос 
сини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуго сјед 
 Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; није в 
—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано. 
један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву с 
 наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, 
ријечма; али стари Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости њ 
ћи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официр 
, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа!{S} Шаљи пара!</hi> </p> <p>  
а, тренутно покорава свакој заповијести овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини 
 ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упад 
ћ онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</ 
амо још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту  
ан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: д 
17" /> <p>О својему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему не 
растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</ 
 их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херцеговина немају пасторака; њ 
а, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— Срби ударише на Куршумли 
ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; пара!</hi> </p> 
своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском К 
о, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вин 
је, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране сви 
 мио живот, не би изишао испод крова на овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мил 
де кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше:< 
дорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи пар 
велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!... 
Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, 
наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игума 
ги сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђо 
 из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на срп 
ко заузима за народност својих духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</ 
 и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, 
ућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђ 
на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и  
ти: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман с 
ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онд 
ац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само ше 
, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле 
е још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпези, имат 
:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни брит 
аница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ,  
што прођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на села ср 
ници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје 
а Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о 
ек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а 
 се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</ 
бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је,  
оње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>—  
илом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и  
ки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важн 
S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутности које су весели Бошњ 
 официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св.  
га дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је 
 Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и  
..</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени ро 
зда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи 
Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села. 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки 
ише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао  
 у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А сувар 
 друге к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа  
 жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух ма 
на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо  
и земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, или Ко 
нам каза да је и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жа 
n="190" /> <p>— Честити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу н 
тку?</p> <p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу  
ко у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјетињарије: онда у српским земљама може з 
ју их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православнога, до године — Католика, а до тр 
, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слу 
вом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се о 
p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Чест 
.</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан  
де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240"  
исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Позн 
аки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</ 
историју свакога мјеста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разгледајући грађевину 
јему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељене, кр 
 не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S 
у!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш сув 
ина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-П 
и представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <h 
амрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјетињарије: онда у српским з 
но, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани  
е то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику с 
" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихов 
а је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— 
 покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се слуга Божји </hi>,  
 Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и див 
ликој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда  
p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то пита 
м Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије ср 
>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увиј 
кон дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и чин 
и ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога с 
} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p 
пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за зн 
>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од не 
, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по 
} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих сви 
лико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шт 
апће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба 
оже рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Аг 
ијесмо смјели јављати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао! 
ита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја.</p> 
/p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по коман 
 Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb n="74" />  
p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је 
/> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па 
p>— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновје 
у на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Николом провели смо, послије тога, у затвору четир 
ву, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело 
</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, 
шки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; п 
е вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиро 
—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и глава 
је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најприје  
 драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <h 
у пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити  
речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него сам 
ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Т 
у да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега г 
, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћм 
, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако 
јке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{ 
их косовских јунака!...{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> <p>— Како то  
инили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све он 
сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке 
> <p>— Трговци путници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море  
на страже рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, 
 прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, посредница трговини између Скадра 
ово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с как 
а да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики био мали, нека не смеће  
а још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи  
иче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање. 
лијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Б 
</p> <p>— Неким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињари 
p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је дост 
ојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Б 
епушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p> 
као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) неј 
="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-А 
ћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахиј 
ји су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова 
<hi>Шилер</hi>!</p> <pb n="71" /> <p>За ово своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дј 
 Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, и 
, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, д 
, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником ника 
из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима св 
" /> <p>За ово своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управ 
омаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одговори жена 
Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков м 
не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не мого 
00 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити с 
 Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за св 
 с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије не 
ова, говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!< 
вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, с 
 кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда 
ра пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена т 
дахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за вре 
 и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између 
отњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ овога свједоч 
и!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо  
пскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати ок 
ође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој  
а помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На  
 стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној 
S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висин 
ажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак о 
 гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу  
и је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и свој 
лаварима?</p> <pb n="187" /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше п 
м.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различ 
ина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих с 
и није тражила....</p> <pb n="17" /> <p>Ово девето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здрављ 
бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство кол 
Михаило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седам дана!</p> <pb n="14" 
, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових ра 
, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... ш 
на, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <milestone unit= 
 што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поу 
, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Вр 
и Турци гледаху попријеко <pb n="39" /> овога младића Мусломанина који се толико много дружи с  
Понизно молим тебе, драги побратиме, да овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, кроз 
ћу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је  
идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем 
 оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p 
е обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многога другог разговора, Јеремија оде и пробуд 
ам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске поч 
онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онол 
о свједочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ овога свједочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао 
зујући догађаје који су се догађали око овога манастира, духовник исприча и једну причу која св 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се 
ра својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била ди 
јелотрепића, досељеника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију н 
ах од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, лит 
ојици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки ка 
, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како 
>Вулић, разгледајући грађевинске облике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од католи 
/> може послужити као завршетак цијелој овој приповијетци.</p> <p>Писмо то гласи:</p> <p>„Драги 
bSection" /> <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија,  
видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <milestone uni 
се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На  
може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ствар 
оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, 
, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — кал 
гао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати 
ли духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чу 
 <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са 
 Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не зн 
х чувенијих босанских племића.</p> <p>У овој служби видио сам: колико страховита, колико опасна 
ите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199" />  
је вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</p> <p> 
ш Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари  
есам видио женскога лица, које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се  
во мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овак 
сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а  
адне прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доходе и Православни, и Католици, и Турц 
 сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>православни п 
акати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радит 
у Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, саби 
 Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су  
це му Деспине“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може п 
м официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опе 
јијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питањ 
ћао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: д 
и о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече  
ођен је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију.</p> <pb n="117" 
Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{ 
 и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благородному Го 
н хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мос 
које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник 
и; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину  
о, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати 
ема Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведр 
и Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дј 
’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд и 
ајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се  
испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога,  
мо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <hi>лабаторија</hi> (лабораторија). 
 пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Г 
о, готово неосјетно.</p> <p>Приписујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитав 
.</hi> </p> <p>Телеграфиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а до 
аписује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Творч 
раду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми 
е ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-А 
орни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, б 
 Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, ш 
 протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља,  
ућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу никака <pb n="251" /> Турчина, то ни 
згубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник 
 ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши 
у каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан, и један 
узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за 
 Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на 
им невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Никодим</h 
заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га поср 
докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче Живан: 
те у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Еп 
р их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>муртаде</hi> (издајице) својих племена. 
у под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били п 
сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, 
 двадесет и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода о 
ло.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сах 
ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али је од при 
 се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа п 
оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила  
ла-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећ 
 У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући 
а од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n=" 
босанскога кроја, около ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије  
 земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење с 
е велика зграда босанскога кроја, около ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије 
уман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушк 
="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње  
 муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца 
ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо,  
 Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: д 
ога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи и 
 пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво д 
" /> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер  
турио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушт 
аше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к 
ци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> <p>—  
 леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и ш 
од трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле  
гујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече 
 које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наш 
70" /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па  
 на Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад 
 Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био п 
дика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо 
зе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на с 
х гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и д 
 Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под н 
“</hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мир 
амед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, н 
Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Му 
овима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац;  
жух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, рево 
ик!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати п 
!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> других јада 
ине.</note> <note xml:id="SRP18860_N3"> Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.< 
с, с малом црном кићанком <pb n="23" /> од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав оби 
да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требиш 
бичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији 
ијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Рам 
цу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из 
оженство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> 
јем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p> <pb n="16" /> < 
н Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао ник 
е што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <ref target="#SRP18860_N 
жиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вј 
bSection" /> <p>Стигосмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</ 
а! одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој  
</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За 
ољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један  
 ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан пу 
љаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо  
, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учинисмо.</p 
ма не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Срб 
итала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и све њене  
ротивни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Те 
<p>— Под небом нема народа несрећнијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срб 
чића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!...{S} Море, брате, ово је К 
рв или Обилића, или Косанчића, или кога од Југовића, или ма кога од дивних косовских јунака!... 
оре.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнау 
p>У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племе 
ога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испрос 
 Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима в 
аше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb  
живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло  
лише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза 
ра, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <milestone 
="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковић 
 и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, д 
вјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори д 
 дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака и 
е године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, 
одбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржа 
n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p> <p> 
но је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најпри 
опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјани 
ма, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која се пр 
ака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Па 
вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, м 
на, на господској трпези, имати: печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа 
крените лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћина 
 честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, ра 
т о народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не  
висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С пољ 
о да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако жел 
</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно 
0" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће с 
 то је зграда велика, висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена ника 
мо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, в 
 српска граница могла, с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаоник. </p 
зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а 
котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини Вулић 
едној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Кр 
дом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поре 
вети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме ј 
>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом 
е.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p 
ечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вр 
ко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од 
воје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> 
вај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пиш 
х 18 часова.</p> <p>Варош Приштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме  
 човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће 
 његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на 
/p> <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао 
ити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S 
:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p>У к 
subSection" /> <p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, ал 
вдје <pb n="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сиње 
 Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насм 
у, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих босанских племића.</p> <p>У овој 
> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу 
би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, ко 
ва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао 
 обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жут 
е и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма д 
у је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред 
а; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Требало <pb 
тарој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких богомоља, а и од православних које су гра 
, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p 
у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, 
војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S}  
 па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем 
јевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, 
ам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Жива 
ору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле 
 већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој 
и крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави н 
гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p>По 
е ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се мо 
наути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До ср 
оле сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка 
ше.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али- 
 <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, ш 
> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често п 
а ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијан 
бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и  
 моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни човјек!{ 
{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p 
и овога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и хе 
међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и те 
, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све:  
их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p> 
а, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад 
е надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Црного 
ко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни  
 муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се по 
елико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни,  
 али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, изгубила је, јадн 
 добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов  
"subSection" /> <p>Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао  
Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Срб 
лаве?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од се 
јере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не ври 
ге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, п 
остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред 
<p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не 
апис):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (за 
е разликује од католичких богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p>  
и уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав о 
о, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се ма 
рске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затвор 
од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колик 
 толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Мо 
урчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Оме 
 надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} О 
 да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да може стаду своме служити м 
га, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правд 
иване?</p> <p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда 
ом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнем 
 војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— <hi><fore 
, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира д 
ока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакн 
спутности које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати 
х људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан  
утао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав 
е наиђе.{S} Доцније, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије  
акав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, 
пај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; тво 
ма....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Т 
та велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одговори митр 
се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјера 
ем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонан 
е на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Твој доброж 
а могао се, под старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на т 
ђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окре 
ту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди ваше госпо 
</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбан 
анџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа своји 
Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли 
Срби, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у 
се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој 
е између Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p 
м утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијеп 
, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па г 
че се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узал 
ослове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру дост 
о да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, с 
 да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд 
јештена у једној великој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник 
ко, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби би 
о говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне какв 
аспознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разли 
 држао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> п 
И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближ 
кнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хртима,  
 — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим  
>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="de-Cyrl">Дас  
на.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се 
, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим. 
 руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану  
ође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапа 
нски и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то би 
н!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И п 
 му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену 
 Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђев 
 осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресами 
рилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> <p>Турска 
да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе 
господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S}  
да је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунча 
ао гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, 
дијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119" />  
ласи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред  
дајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а дру 
ицу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Ом 
а на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он:  
 султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је м 
 Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле му није дошла у походе мила ма 
 непријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <milestone unit="subSection" 
тири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских нар 
да, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља 
лика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци  
и да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спремајући  
има једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи  
е водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту 
, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним рад 
је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, у 
 дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанско 
!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у н 
шко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али 
: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често 
о, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него  
едан од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели ку 
 је болестан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега р 
 би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="5 
кана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њ 
рло страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фа 
ојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У млад 
 вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарс 
о, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић од 
ко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдов 
ога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим  
С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће м 
ра, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску вл 
игла да брани своју предиону автономију од стамболских централистичких рефорама!</p> <p>Поносит 
епани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно 
е обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небес 
, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди сво 
Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, 
сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који к 
 бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! 
/p> <p>Али, остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко  
ну заштиту припознатих служитеља Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није траж 
си узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има 
из Италије, бијаше поставила контуманац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Ц 
о образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} В 
ијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="18" /> сина да пошту 
мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; продужава Јеремија: када Цар  
ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све виш 
e unit="subSection" /> <pb n="83" /> <p>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прил 
гинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан 
ша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсј 
сиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на 
ове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху 
 мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биоград 
јој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Д 
ијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими 
{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикв 
 свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, 
латна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир 
, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p>  
учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у н 
ас проведе до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: —  
> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у  
слици њихове једнине.{S} Ето погледајте одавдје <pb n="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мо 
 мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али 
.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике поговарати, ни 
асно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћут 
> <p>— Да чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него 
рштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа  
в, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у к 
 гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да с 
рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим притиском, па се у том ни огледал 
ио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је 
ите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Ги 
ilestone unit="subSection" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црн 
p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и 
 сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру 
> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не до 
/hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> одазваше се они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, 
и ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у 
него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} М 
, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вје 
</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Тур 
од</hi>, пријестоница Ивана Црнојевића, одакле је он, узмичући испред турске навале, прешао 148 
да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевц 
до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, 
ед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, прот 
тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше 
едећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, он 
не и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Го 
 је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо по 
ић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису н 
м на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у 
у се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлиј 
у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, 
ратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном в 
/hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити н 
 чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине 
аком <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се  
тово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{ 
 и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{ 
уј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем 
јми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук  
укнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к  
акве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, кој 
уби њихово повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнау 
дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху 
, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше пре 
је Абдула-Бег и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису и 
крстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој м 
што мијесила у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p 
се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијели 
је и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турску вл 
толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; н 
Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испро 
Неки Турци, противни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф,  
атељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико  
/p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херцеговина немају п 
арише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шче 
ан је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S 
о штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, насам 
га у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао ниш 
р ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га 
од упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? одговараху:</p> <p>— Не можете; надамо се сватовима, ко 
 се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наж 
вити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан  
олико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош 
 идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне 
у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата 
за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одмах: може бити извјештавали 
 Рекао Влах Шокцу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч  
 влашки даскало?</p> <p>— Не, ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од 
 твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а друг 
викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гос 
омоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— К 
анас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> <p>— Одма 
 Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најприје малко смигну раменима 
 то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и д 
<p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз ви 
о кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да 
/p> <p>— Добрима свакад, злима — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо 
ћности тих народа?</p> <p>— Познато је, одговори Никола: — да будућност сваком народу највише с 
p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитр 
криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су  
Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаут 
маш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" 
— морамо претрести!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине. 
икну Живан.</p> <p>— Добро вам Бог дао, одговори нека жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај 
га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз 
јећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова прокл 
 брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144" /> <p>Пошто одс 
<p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>—  
да ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не мо 
дје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је д 
чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију 
а је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свак 
етврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпосли 
ати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђ 
ко као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту  
ега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти ј 
p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском одијелу 
 <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Да чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије послати З 
и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја.</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У на 
 ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне  
ади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p> 
ће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским словима</ 
ћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један ни 
села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп 
о људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</ 
p>Ма да низами не бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, у 
о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Жив 
љине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или ј 
нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="1 
вања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га с 
} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p>  
равље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а  
, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с 
 је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут о 
га и многога другог разговора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене 
 рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Ц 
> <p>Ја очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадов 
S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан 
т, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е 
у болту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе ст 
и.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан  
.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима кло 
p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n="11 
ти око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p 
 он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У 
а за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>П 
 па ћу доћи одмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! в 
и земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, к 
 Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оног 
авио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти ов 
ца заједно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде па 
bSection" /> <pb n="127" /> <p>С Цетиња одемо прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мал 
е се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза то 
тарога града Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>лозинка — Салцбург</hi>.{S} И 
роклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према благослову  
а зазирући од нашега смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена 
е сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред то 
емљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник своје вје 
 хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од оди 
е.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За некол 
о, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити 
плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На  
равама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на п 
у кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.</p> <p>Трговину  
ену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и 
иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах  
 смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{ 
истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} За 
х ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p 
ву шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очима поздрависмо, грабећи ш 
есело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире 
од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијеп 
ј, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, кад је већ одраст 
аву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али м 
ти свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше. 
 Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... </p> <p>С 
су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? од 
аде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српск 
н дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне бише се као прави ј 
показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од  
 Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потпи 
овића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> 
сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, говорећи:</p> <p> 
а си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> <m 
љало би видјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> <milestone unit="subSection" /> 
и поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћ 
"subSection" /> <p>Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p 
е га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда с 
а играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни 
њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако  
там за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а м 
чекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрип 
у улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе бу 
с, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама!</l>  
 што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него шт 
 и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p> 
 те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог 
га допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многога другог разго 
 сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо т 
с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, 
дина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако  
 нити преварити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете како се буни турска ца 
 да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком поштом, Господин Фи 
огаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјера 
Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону. 
 родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима 
во заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p> 
ма, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су пос 
гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпј 
/p> <p>Тако смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С 
кренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих, а н 
о се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је из 
" /> <p>Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, 
о?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чу 
на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>муртаде</hi> (издај 
јана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али  
а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наговарати арна 
молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о се 
ки су чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шил 
шина Манојло, с осталим-задругарима.{S} Одмах подстакоше ватру, донијеше сламе и простријеше, т 
, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, 
ван, чувши шта пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја пока 
ику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и толико поштован 
{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!< 
и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, али убилац утече 
евољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! рече игума 
ли су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} С 
ме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, 
 <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи паре одмах!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Телеграфи 
ој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да  
Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош не 
оћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм....</p> <pb n= 
 је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са жено 
ма: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево их пе 
 је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мје 
плетенију пак бесједу српску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало сло 
 нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли ср 
рија предаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају ом 
S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села  
 Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p 
е да се креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увиј 
</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спровед 
рећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који  
 глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољани 
>Сједох и ја!</p> <p>Неколико тренутака одмора вратише нам <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо. 
 Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам  
 Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је зна 
/head> <head>Ускок</head> <p>Други дан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; бија 
{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, д 
дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вр 
>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и 
устивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Ник 
лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кај 
 и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.</p> < 
су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p>Увријебавши  
знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се,  
Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само ха 
х, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и на 
лије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто. 
 знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан 
смо и као свједочанство из међународних одношаја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја ко 
Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завладала заб 
у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb 
на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском конзулу, те пријависмо своје путне испра 
асмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Бера 
 Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан т 
Section" /> <p>Уђосмо у патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, градио 
азавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и толико поштовану Деча 
ебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од г 
имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца 
ручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међ 
ају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к а 
 су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето ниј 
 сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворнича 
 и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али 
ричао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми ј 
слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегов 
ше у једну жандарску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих босански 
, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.< 
о јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну д 
ув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољ 
тињарија слатка, родна, животворна; она одржава живот притиснутим народима; она преживљује тира 
о да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>П 
у вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије на 
пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испричасмо не с 
 ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди < 
нали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијек 
андаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши  
ао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољ 
и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, о 
е никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> < 
ад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив шт 
 до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибоз 
ти: небројне пећине, литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена? 
е Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{ 
ке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весе 
 да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али  
смијући се.</p> <pb n="144" /> <p>Пошто одстојасмо контуманац, и показасмо се здрави, пустише н 
ако Турчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Звор 
<pb n="58" /> да би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну ж 
таде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} 
удове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву стран 
 и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су,  
 си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Др 
 <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је у 
 годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа.{S 
ам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Омер заталасани 
е су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, д 
 која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је са 
 њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; момци  
Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи  
е они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi>< 
о пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — 
боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у 
и: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу,  
сти према Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу 
н који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> <milestone unit="subSection" />  
слима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, дојурио суварија, и навал 
>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а св 
ши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га 
емић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад им 
 иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гласо 
, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што 
наче, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Гос 
ар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за двана 
иш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста пр 
а, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као ст 
 она: — на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, ок 
у ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјеч 
 видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много,  
олијети, и наступамо на земљу зеленију, окићенију; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашк 
 малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац <pb n="131" /> Перо: — докони  
ја) викну:</p> <p>— Трговци путници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком  
једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуваро 
ку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста после 
у и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова сва 
 тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начинила читава варошица.{S} Бера 
акох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запитки 
рнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p> 
у, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се 
p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>К 
нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили  
а пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, настављ 
а да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угледавши домаћицу, викну:</ 
ван: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих доч 
аки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су  
поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак дан 
p>Казујући догађаје који су се догађали око овога манастира, духовник исприча и једну причу кој 
вља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска,  
 свађати око једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, < 
а метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали  
вала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: он 
мо да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на 
тине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска ш 
 похвата 35 бегова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац 
зи само кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, у 
ре и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мје 
ну и, приставивши два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> 
илер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фирера.{S}  
орника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за 
осмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о <pb n="2 
 у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и н 
ије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје 
и у својим расположењима.{S} Оваке људе околина њихова, имајући интереса <pb n="34" /> не врије 
 као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ј 
 на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за м 
.{S} То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељо 
често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Ур 
а опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb  
абачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко својих каменити 
 расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео 
 са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с који 
м у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запр 
 ово је велика зграда босанскога кроја, около ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на 
, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <p 
ијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гр 
а ова друга — <hi>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, г 
ећи ипак да један другоме више казујемо оком него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, зам 
мничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата за 
јма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S 
ије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и о 
 бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар т 
јатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точка све п 
дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте  
давши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вриј 
{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па,  
оздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевк 
вицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва ист 
ега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза т 
ворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} З 
го-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пр 
хова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним покрови 
шкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти,  
 питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</p> <p>— Д 
е потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји  
ијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{ 
 на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> <p> 
чикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице... 
е се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на јед 
S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Су 
="124" /> већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, 
аним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац који је д 
 говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи. 
га!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их н 
 једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Та 
камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје 
 арнаутска фиса (племена), у ђаковачком округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кућ 
> под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљеже 
да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зид 
 био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и власт аустриска, <pb n="58" /> да би Босну 
 спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташ 
могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на 
бљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то  
ицијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији, а испод руке упућивала 
љубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l> 
е пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избил 
м: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушке;  
ере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широком св 
есне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху:  
њака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери 
сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широком свијешћу о народној својој је 
арајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S}  
, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, 
-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блиј 
оцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-А 
ше у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али 
на о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Б 
све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и 
а.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остан 
 Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да с 
станка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у  
еднога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која  
/head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада буну босанске и херцего 
једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати 
угог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских 
на од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђ 
их прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n="49" /> градину во 
е је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до п 
p>Већ није било ни најмање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером. 
у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад 
рбе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} 
цу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори Петроније 
бије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд  
 на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обар 
и од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо 
око у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало 
оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на 
ем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаш 
<milestone unit="subSection" /> <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом и 
редстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. 
мање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p 
вога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и херце 
l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога, 
hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цин 
 другојаче.{S} Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У 
 ко јоште збори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</ 
p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусл 
о цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову  
 раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети по 
 ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах,  
о је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone 
>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</ 
зучених.{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио:  
стук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше 
о много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „д 
— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од  
ки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, 
Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</ 
on" /> <p>Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му  
абу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без ду 
 жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже? 
 би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети м 
ислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег,  
о, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што 
p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом 
аскало?</p> <p>— Не, ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога дас 
<p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су с 
p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинил 
ш што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>—  
нехотице, изметнух малу пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу до 
?</p> <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцегова 
стати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си су 
хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом 
та јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало 
 Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то 
 <pb n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> 
ебало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије 
дмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом свом 
ршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија 
равља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се поврати и по 
l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле сво 
 је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу,  
босанском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок,  
ука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји 
} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гл 
град, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заст 
2-га КЊИГА КОЛАРЧЕВОГ ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> 
 мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво ј 
готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напушта 
о што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху попр 
а шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли  
лостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар св 
реко своје воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјер 
јци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биограда,< 
е Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, пра 
</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да г 
p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима 
ијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче  
ловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двој 
е воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за 
сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одав 
 Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати пра 
ка.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешт 
 похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi 
 и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p> 
се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш т 
цама: толико бијаше човјек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке 
наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеров 
 па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме  
е сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави она: — искрала сам се од св 
себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе  
ика!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у  
 па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштен 
чај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а  
 отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само че 
Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе  
 слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чуд 
рка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чардаку,  
јприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омер 
ивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, 
авина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослиј 
> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше с 
није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; 
био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, вр 
ег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, ст 
ом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омер 
ху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита  
еч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вј 
!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p> <milestone u 
— Да нијеси кога задијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ 
вио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки бел 
е с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молит 
on" /> <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> < 
мали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone unit="subSection" 
ки дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповиј 
, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову д 
погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S 
врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; српско срце њ 
у коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Омер  
 могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом,  
 лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Србе,</l> <l> <hi>Народ један али тројевјеран< 
вчанима; <pb n="209" /> а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима нек 
о више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе 
ош кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хам 
повластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио све раније дарове цркви  
</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији; <pb n="237" / 
адох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што 
Не напуштајући своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Оме 
.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја к 
 каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему  
у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога 
 па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им 
имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у 
ас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} 
ом казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном  
ко је нагрди, болан?</p> <p>— Ето како: он, каурин, назвао <hi>мераба</hi> Ибру Мехмед-Агиному! 
де, вуче неке књижурине и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у 
 он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека ув 
 својега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима  
е поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хв 
на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако как 
и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовом 
је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти  
 као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p>  
његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, ре 
 ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрав 
S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако  
ломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом ја 
 <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, 
готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевни 
ет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живил 
 из Митровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— В 
ли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали 
ђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је  
енце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута ни 
оје сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам је 
иње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога сп 
 испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p> 
тељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише с 
еба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро ис 
ао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не 
p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>Т 
8.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје кр 
 Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Т 
ца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније  
ка говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: н 
<p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас 
ријестоница Ивана Црнојевића, одакле је он, узмичући испред турске навале, прешао 1485 на Цетињ 
ијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу 
више знакова за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По лис 
о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућ 
м:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Оме 
 ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије 
адни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на в 
вако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Те 
/p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видје 
уђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без р 
 упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјева 
ез тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе српске историје могу  
 вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац <pb n="131" 
се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путни 
есрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <ref target="#S 
гова.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није пу 
ека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане  
/p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бија 
енож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који ће доћи  
 старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, ста 
једним православним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарају 
 <p>— Четири стотине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова 
се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Пр 
ојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> 
а си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име  
: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте позн 
авао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за п 
о ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много 
ишћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику сл 
еру је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се  
 За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се догово 
!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="la" 
, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам 
</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с  
шна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могл 
ра Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} У 
нања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна п 
осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима 
оре, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш 
 треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, 
јерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски в 
видјесмо га какав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему п 
ах Шокцу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се биј 
вдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близ 
у вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који ј 
азбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144" /> <p>Пошто одстојасмо к 
изрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Те 
ио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од П 
него ма који други калуђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом њег 
 листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си 
 њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у 
 прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други 
асамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те 
ати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> 
 Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>—  
да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</ 
 ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S 
е Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер,  
космо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се роди 
е.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне 
имо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Ха 
рба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> 
ла да је на Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују 
вна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих своји 
она одржава живот притиснутим народима; она преживљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле 
 дјетињарија слатка, родна, животворна; она одржава живот притиснутим народима; она преживљује  
дима; она преживљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане 
p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb n="138"  
ла за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi> 
ослије, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно поко 
е Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p> 
ле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила с 
ећ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих на 
тетом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — 
Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су дв 
 /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина 
вљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, ко 
 сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја 
 си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S}  
гледу....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, 
јевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина с 
е свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завоље 
ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику 
ут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на јез 
е.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једн 
је.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не зн 
у, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду 
его ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не би 
, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ  
смо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички вр 
.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, наставља онај из гомиле, намигујући својим друговима, и погледај 
p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је  
гозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пр 
омоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> куда в 
о Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијерев 
: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — успењите 
 и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С јед 
{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: прим 
она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, 
много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била ми 
иним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p 
, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито реч 
адница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p>  
емљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!. 
опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољ 
рији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјеш 
{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...</p>  
ти одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p>  
отрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Послије много муке, и честога падања, 
Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само  
} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, 
> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> < 
ају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разгова 
 заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> <mileston 
... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Бо 
тац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје б 
слити: како се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и озлојеђава људе?..</p> 
> <p>Познато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту зас 
а у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају младићи Хришћани и  
едном ни другом....</p> <p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога крвавога 
онио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали  
е у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући риј 
" /> да је то само претерана смотреност онако калуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, 
ешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се 
овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас 
одина!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и у 
 <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада до 
у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Срб 
јенцем граница Србији; <pb n="237" /> а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја 
здиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; а 
: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје п 
је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу н 
 граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Манастир К 
им, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се ш 
ри, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па ниг 
ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Па 
ости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек поми 
.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Ка 
мо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копао 
дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да ј 
Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али- 
је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да ј 
а, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У 
 а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико 
...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу д 
ести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику 
хмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузел 
 ове заносне, ове божанске дјетињарије: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај 
сово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући се Косову, на глас 
вану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће,  
попадну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у св 
 <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце мој 
добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </div> <pb n="55" />  
 тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим 
Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Св 
, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако  
ршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се 
и очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вр 
, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали  
бисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, настави Живан: 
Паша Видајић</hi>, <pb n="5" /> који је онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњег 
/p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> 
нас добродошлицом, <pb n="197" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Вид 
се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milestone unit="subSection"  
и Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, р 
ече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи! 
м друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џам 
 да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, ост 
се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, оп 
тавити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама да в 
лико пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Д 
који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка пут н 
рачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо  
х прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је био о 
реноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова 
ио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p>  
о многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што  
ијеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамз 
д страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Ви 
ти, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред во 
а сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно 
у наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који 
20" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је д 
bSection" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим б 
Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке глав 
ње.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, 
и бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target="#SRP18860_N1" /> граница изме 
 пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник,  
у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које су А 
е срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., 
втономију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пр 
анинама:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, 
id="SRP18860_C2"> <head>II</head> <head>Ондје гдје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предс 
 кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су  
ните мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да  
"169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају 
е, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве з 
или бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказан 
је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p>  
кама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове па,  
и већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <p 
који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица в 
и.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} 
еноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам ка 
упан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" /> Стубове</hi>, што  
 изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на зем 
себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши н 
је, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала  
ихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје в 
два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <pb n="214"  
Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага 
у, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана да остави Бо 
?{S} Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Ни 
ани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељства између два братска на 
 Видић</hi> и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису 
аћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у 
абланице, и натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову 
 њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{ 
ц, трчаше назорице за другима.</p> <p>— Они поганац, Радојица Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> 
Нас суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затв 
ши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрен 
 тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> < 
ланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Авгус 
све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> 
а босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његов 
је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и  
Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли  
е њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратков 
пријекора.{S} У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад  
нутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину  
— <hi>Господе помилуј!</hi> одазваше се они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наш 
о воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у 
исмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош врат 
!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијес 
 своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што  
е бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас,  
 Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</ 
и, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за св 
олико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, реко 
по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, 
 округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њ 
асмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа ч 
и с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са св 
S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одговори  
ш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа дру 
ити никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као 
тина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је И 
 Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама. 
много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецн 
а Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несре 
зе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Иду 
>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој 
 али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним св 
 не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <h 
 то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се  
 слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само о  
аша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је  
ноге им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљив 
 тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone unit="subS 
данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам 
Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчи 
 <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле 
hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они називали!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389) 
к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу 
S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем 
у.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме!</p> <milestone  
} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики  
з <pb n="119" /> философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, ве 
идови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима з 
од лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетц 
рапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакв 
Section" /> <p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али н 
н од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купит 
и <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у  
Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симе 
нити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> <p>У т 
крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био велики 
мо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: — његовим је вијенцем гран 
н: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, 
-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена о 
ичало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, посл 
Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и с 
аре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар 
нковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд нек 
 које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се чо 
" />; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној  
ју у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у п 
 нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје,  
 могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред с 
pb n="79" /> <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, 
 довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи  
 мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хр 
и у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре? 
а <pb n="166" /> побожнога краља кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска зад 
пано, измјерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамз 
наута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужа 
морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига 
одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност. 
залуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примако 
прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога дана 
да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да с 
 да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се  
на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> 
орио <pb n="37" /> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је 
обове толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде  
ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши ко 
решао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила н 
ко нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику! 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Б 
скакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, м 
нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша  
ош на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да г 
 мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још на 
авши, у исто вријеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску кап 
епа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" / 
јући својим друговима, и погледајући на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по ре 
ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао ка 
лиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; продужава Јеремија: када Цар Лаз 
.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се 
о што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан прес 
могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав као женс 
а да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је ј 
 то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне 
, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној је глави 
ијестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под Острог, у ма 
јева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никши 
ажне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки пос 
 били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> <p>На исток од Н 
тим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</ 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо  
0 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, шт 
дњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и херцеговачки.{S 
а Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас троји 
плакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, т 
не дангуби! повика један старији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор преки 
> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, 
мици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јо 
еци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник.</ 
ли је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душ 
 је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које 
кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем. 
:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од најве 
 заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, 
ги никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све  
 једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према вел 
а као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт 
} Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто ве 
ке.</p> <p>Суварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је  
могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!< 
 Пођосмо неким равним бријегом, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се  
куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили с 
p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто мијес 
ради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се по 
 дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пе 
ећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и 
 купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <pb n="76" /> крвну бра 
з ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њи 
енада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, нав 
би видио сам: колико страховита, колико опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква  
дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>Памт 
учати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан  
<p>— Нејма пријеваре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су 
хмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црн 
ами не бијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p 
у га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа;  
а и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> петорицу другова, да н 
ша, заповједник турске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у 
а чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћиво 
мора вратише нам <pb n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад  
туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, дозн 
} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким страж 
, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та,  
{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти п 
али, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Д 
на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер  
 себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли  
ш онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помаг 
некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на д 
{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа 
сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима 
чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, 
стина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ п 
 као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте 
а рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на  
урци ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и кори 
.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S}  
а ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, ка 
 Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!... </p> <milesto 
</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> <milestone uni 
estone unit="subSection" /> <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде 
 планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад с 
ан другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један м 
7 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, ч 
ричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, суновратне одсјеке, и 
 а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну р 
 путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги да 
i>.</p> <p>Небројено пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике задужбине, а сада,  
идинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће би 
добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у  
у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама, које су добро уко 
су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори нек 
ама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја уми 
ead>Ускок</head> <p>Други дан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок м 
се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Св 
ту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџак 
лот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина 
бјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, ил 
; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо на 
56" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ће бити.. 
 виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби 
и, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше мно 
ио миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <milest 
е тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!. 
силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће 
 једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће  
аћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p>  
 час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <milestone unit="subSect 
ао башибозучки командир, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 18 
 часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> <mileston 
мена, отворили дуванску радњу два млада ортака: <hi>Момир <pb n="264" /> Видић</hi> и <hi>Живан 
 јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу другим гостима и с 
нца, ван <pb n="88" /> својега затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од с 
е журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док он 
<p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Тр 
аса, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што  
 од овче коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револве 
гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и  
е нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо  
 вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi>Форверц< 
 <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi> 
чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: 
жници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и  
сао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су задр 
 и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} 
.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеш 
ску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих босанских племића.</p> <p 
ини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић н 
 /> да би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску ч 
ковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 доб 
имарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми буди на бесједи 
те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војни команданти 
Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо,  
 траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у 
еђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које 
признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у  
а-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи 
lestone unit="subSection" /> <p>Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву рук 
раници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је 
 ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је ви 
Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек так 
лнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> л 
Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери пристали 
 али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер с 
<p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не пом 
елике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него 
 селах!“</foreign> („Нејма другог Бога, осим <pb n="136" /> Бога јединога, и Мухамед је његов п 
у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле,  
е попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за народност своју. 
pe="notes"> <note xml:id="SRP18860_N1"> Осим ријеке <hi>Трепче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>,  
ехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лиц 
реме рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе низама с оруж 
се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза  
S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила 
адо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се мо 
з Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице д 
натјера их овамо на нас.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо  
о озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми 
 пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{ 
а мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у в 
е боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; посл 
е четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} 
ли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода 
протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње вријеме Вулић  
пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он на другом мј 
hi>уступивши свака</hi> прво мјесто <hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не 
овали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као 
 к Дунаву.</p> <p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим 
е провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, 
лцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећи да нејм 
} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима 
ју Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити о 
 погледа својим крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n=" 
 n="219" /> <p>Стари кајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митропо 
<p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, по  
ник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S 
, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега ц 
оје послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо п 
2" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, д 
ошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, изгубила је, јадница, и  
о поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Дечански</hi> 
к у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза тога, ост 
евњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиницу, хоћемо да изгубимо своју свијетлу будућност, 
ан, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама као својим ва 
јеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјетерника, пут је тежак да се оп 
гом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани 
сто, у призренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе 
 вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приш 
<p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода 
нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаше казивати како је било у знаменитој бит 
, и оставити гробове својих; предака, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно в 
јаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше  
рпских краљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац:  
ша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално бора 
<p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја з 
, хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа... 
ос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати  
ке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије ча 
, и из српске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жл 
ом се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацим 
м кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Живан.</p 
о Славеносрпско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборав 
ака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мај 
и су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми с 
stone unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Меле 
ни прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој пр 
ове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.< 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на вели 
оље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње с 
рате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и јо 
еднога лијепога јутра, замоле Живана да остави Босну, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се  
{S} Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад 
присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности пр 
 могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Ха 
упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предад 
, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко р 
.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши са 
мије, назува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну 
ико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, о 
аљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да с 
часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије дру 
ели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу ср 
нија је наша, јер је њу, ето, и Јевропа оставила нама!</p> <p>Грци кажу:</p> <p>— Македонија је 
 измакли испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из  
{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али — док 
 <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде! 
е врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјерује 
мија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах об 
тељ који је својим <pb n="27" /> ђацима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда прич 
 и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту см 
.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили су му 
пирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али нас оп 
/p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосм 
"subSection" /> <p>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а По 
че у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на 
јући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а особито гробове тол 
 дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје 
 вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли исприча 
ет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу молбу...</p> < 
 <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступамо на земљу зелен 
аменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, своје имаће?</p> <pb n="134" /> 
 доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су 
и нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволико 
еплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit="subSec 
 они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па наро 
Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога ш 
јеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јеса 
 за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе  
ах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није п 
наш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ  
и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ћ 
аружили вријеме и људско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рје 
>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарима.{S} Одмах подстакоше ватру, донијеш 
<hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши официри, Ниј 
планак.{S} До српскога плота бијаше нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{ 
ја је смјештена у једној великој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у пон 
„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> < 
у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је бил 
 ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шт 
 омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у С 
Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су с 
 — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одг 
ље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико оми 
b n="96" /> официр оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје  
{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> 
јо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Оме 
 не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами  
 дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што 
ија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</ 
итија мјеста старе српске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве т 
 му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n= 
Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем  
Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који и 
ати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, м 
у притиснути туђин, а домородни свађачи остаће да криве један другога за своју заједничку лудос 
и смо сватови! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се  
угу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихов 
гошта, преко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Острошког.{S 
м.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у манастир к онд 
ичу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у  
 малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, ду 
ога свеца Василија Острошког.{S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је ман 
 цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим краје 
рог, у манастир чувенога свеца Василија Острошког.{S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњ 
 изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других п 
 и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то 
вјек <pb n="222" /> и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p> 
амо лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе, казујући да се је  
во мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва  
у нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, ра 
 па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше 
{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњ 
слије неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отр 
кога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је д 
људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Кр 
ослије, помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевс 
ријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођа 
ледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде та 
 он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и онако; слушаће 
 <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су к 
шћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше в 
ати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије у 
ран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <milestone u 
ост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Нај 
; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у к 
ерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љуб 
а води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, нека п 
слиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се помињ 
у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо ка 
 /> и пространи хајат (тријем), који је отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја 
адања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар распирује в 
одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо све 
ца, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјер 
 много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрва 
застопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по 
де с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голу 
Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима својима, јурну  
 <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ват 
</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу два млада ортака: <hi>Момир <pb 
епо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светите 
ека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога чов 
.</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <mil 
Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему!</p>  
је протомајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве 
радем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми т 
S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докле г 
е да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војни ко 
о и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља прениј 
омиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену 
 сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га з 
</p> <p>По свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички 
stone unit="subSection" /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у г 
 како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да н 
 заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и ур 
, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служил 
ији је, од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завладала забуна.{S} 
нијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе 
 се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S 
рло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још 
р пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одгово 
ти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас 
 је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе.... 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Отоманска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше по 
</p> <p>„Благородному Господину, Царско-Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> < 
еник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле му није дошла у походе 
уштерије, <pb n="8" /> ако дође, док ја отпаднем кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хам 
озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри  
нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну <pb n="155" /> турску пјесму, а млади Авд 
се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посије 
на сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није имало ка 
ubSection" /> <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и власт аустриск 
 оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља  
и.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијести овако плах 
ризрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поре 
одворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S 
дје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Б 
орећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му на 
ли-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам 
обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозит 
ма клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један 
 праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракиј 
ма сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</ 
узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста 
говорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра ј 
жавна пушкарница, коју је уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} 
го:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различ 
овора о различним стварима.{S} Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у служби,  
i>игуман“</hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу с 
други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> <pb n="90" / 
ити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви в 
ало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то п 
 Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> < 
, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и 
смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име 
 избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заско 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S}  
ом, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем језику! излаз 
енух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он  
челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Ом 
Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми к 
мер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџамија;</l> <l>Зна 
ги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу ост 
д искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l>  
ј начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељства између дв 
ада, и бијело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове  
остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} О 
и нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза т 
е отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену  
та тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мучени 
некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у  
ма, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрс 
ј кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> < 
збиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећо 
исавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо 
амничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај  
ама никака кабаета (кривице) нејма; али очекните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад једа 
и се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја засп 
 сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву  
загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се р 
оју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља  
ли, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" / 
како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које  
и се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</ 
ло радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не 
 несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Аг 
ру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, 
, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устрије 
тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младост 
ска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјер 
 је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" /> тако често и  
{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да 
докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе 
ду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други да 
опи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу пом 
ем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада,  
, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице остави 
очинем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лака  
ут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у о 
, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље  
опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прим 
њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да њег 
х ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али с 
к је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело,  
маћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву 
над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао  
сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> <milestone unit 
де браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па,  
стави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не 
о драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, го 
 висока чела: плавих, увијек насмијаних очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде 
, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи 
то?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...</p 
 сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се вр 
кој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуг 
56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; 
 велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— 
ком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко 
е ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле 
ремена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> <milest 
о, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у н 
рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> зем 
адости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже 
> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они  
сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред н 
Рамо га погледа својим крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p>  
S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш  
d="SRP18860_C1"> <head>I</head> <head>У очиној кући</head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Оме 
раљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину пријестолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже  
е, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> 
амњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му р 
дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и чинили  
ам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле год не  
 увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивал 
 по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само  
зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова 
и се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије на 
>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела  
анастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да 
S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том О 
година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n="189" /> униформу, као и  
шко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се они распа 
S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <milesto 
 један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славил 
 /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се,  
дје је. 1529. била, српска штампарија), па на <hi>Вишеград</hi>, <hi>Рогачицу</hi> и <hi>Љубови 
, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него 
 Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао  
 виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавиј 
p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? проде 
 аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!< 
i> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, српска шта 
је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише 
у ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, г 
им послом?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече 
а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S}  
Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} 
да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба  
дбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>—  
ли су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, 
а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Жива 
ставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је пр 
и ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну 
мао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати;  
<p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили  
ора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац мо 
х Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволи 
 .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S}  
ака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки 
.. “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Турк 
>У Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да  
е ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој,  
ђена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта ч 
двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, 
— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то,  
у је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Ив 
 наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору 
ла надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к роди 
у окрените лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћ 
 је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час 
аше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ста 
тња, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од 
аши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, з 
сну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баски 
 њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не 
 и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушас 
теглила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дје 
д Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не би 
е нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метн 
очевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и та 
ред једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, 
илије био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио 
иштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у  
е сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко 
 и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох 
по неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла дос 
оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минута већ бијах на другој  
се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били н 
 јер је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; ал 
а Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетк 
тељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! 
у ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко 
аметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у  
ију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у 
ашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опа 
ер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побј 
pb n="204" /> слободи својој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби  
но Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих 
ју путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на каме 
е вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та бо 
, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Краса 
дим: — одавно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Б 
ија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано,  
 свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једно 
о ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате 
ође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} 
 ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: 
ково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у н 
или су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу т 
та студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, тако да  
те што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у 
, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура! 
е к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем г 
је трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> </div 
овнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и толико пошто 
добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да 
ишта друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш  
јеше те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не би 
="105" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, О 
тљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} В 
укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје  
е!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Жи 
 за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даљ 
не извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те 
најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабу 
то год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте д 
потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone  
тјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако 
Заста.{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, оставља 
), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југос 
о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око м 
бар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Ча 
рпскому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и х 
да су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјера 
 брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјер 
у руку и Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, тако везане, предадоше једном суварији, да нас  
и паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој о 
 Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећ 
а је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И изда 
</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у рук 
ав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи ст 
 свакоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у за 
змеђу Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Французима то ништа не смет 
ђашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ни 
о.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видје 
ера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, д 
ши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — тре 
>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и  
шли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте  
мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће  
мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, 
ега је Призренски Митрополит Мелентије; па, <pb n="218" /> даље, десно и лијево, сједе трговци  
ече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збива 
ти у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у 
а су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти 
 Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је А 
...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим  
ија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми 
х узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и  
да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П 
драви нас добродошлицом, <pb n="197" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p>  
и поред <hi>Колашина</hi><pb n="138" /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, 
меун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, дубоко уздахну.</p> <pb n="106" 
и, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да  
е и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </div> <pb n="262" /> <d 
воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри  
4" /> другом Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притиснути туђин, а домор 
 би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не поз 
опу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, виш 
ну страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши м 
пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрак 
а том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи <pb n="208" /> док нађе рије 
Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто  
и на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — д 
а, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</ 
Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрас 
јети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је ман 
/> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој  
ли <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путо 
м разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мо 
ече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдаре 
p>Ватра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџак 
 клање, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице  
га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку 
адости када је њих задијевао за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, раз 
огледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине,  
шњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечера 
ста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p> 
 однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
жи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> 
илично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са с 
тране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— 
кочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да  
а.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се д 
анат, наједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S 
кваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније  
е нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то  
p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не г 
је тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде  
али.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турск 
 n="34" /> не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она се сва 
авеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</ 
.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући св 
метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да 
д свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да 
 <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо 
воумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле  
је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све чет 
па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуд 
 како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први  
"48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Н 
ака вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући 
гледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омер 
д своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко т 
 и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја  
 да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и  
ао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам 
и.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се прес 
це, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, ко 
тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигл 
ше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала како  
етиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци 
у находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су  
{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јо 
лећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрог 
шим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да 
длазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, ц 
рва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S}  
 држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једн 
нога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по  
се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима прелијетао с пр 
штво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати ж 
о знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би 
жеш одвојити.</p> <p>„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.</p> <pb n="265" /> <p>„И  
еђем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мисли 
мање двоумице:{S} Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осј 
 доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Дове 
Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; 
жица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај м 
ао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ох, опрост 
ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка 
шњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да ј 
дном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заје 
сумце.{S} Послије много муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханск 
 <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p 
студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било 
лашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне цркви 
премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се св 
, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се биј 
> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду  
ана; продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ 
— <hi><foreign xml:lang="tr-Cyrl">Вурун Падишах хаинлари</foreign>! (Удрите цареве издајице!) < 
и, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је 
ну дне, кад црква слави, <pb n="109" /> падне прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру 
ји нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <milestone unit="subSe 
>Путнику, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те б 
ати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а  
не тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} 
аочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пре 
ити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S}  
и без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с  
неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црно 
hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајући грађевинске облике о 
 ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од с 
пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S}  
 цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У он 
игосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{ 
аута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и  
 дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску кра 
иван могли мало слободније разговарати, пазећи ипак да један другоме више казујемо оком него је 
азисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као 
корно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо  
молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао ко 
Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама с 
јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</p> <milestone uni 
и у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац 
ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјер 
за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз 
а се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да  
вије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска п 
 не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињ 
/hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су д 
предадоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ов 
ијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подг 
 Босне!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ић 
дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калд 
свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је ми 
пустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до кул 
ве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу н 
е од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по православном свијету, и пошто је п 
био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за јаха 
це оставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село 
 се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисм 
грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сво 
оностасу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевн 
 стотина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути 
гују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па 
о, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао одмах разабрати; за то см 
ма, својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са 
 вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве пом 
му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му 
међу двјема планинама:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске и 
 политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла  
и вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спрема 
су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и 
знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мисл 
о себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p> <p>За то па 
светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, 
лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима грг 
ад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, претвор 
 осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мје 
оље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бе 
Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику ко 
е?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Див 
најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешин 
 није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је об 
ога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и тому 
е двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере 
ко људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо т 
ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, богатији искуством — ласно видјети, да је Али-П 
>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје ма 
> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила  
одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под  
е ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ник 
оње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте местве,  
 том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.< 
ру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; али пр 
 Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши за такав  
оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у држ 
а Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџ 
а то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, дана 
 Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> < 
е, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је з 
овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад би ти д 
у ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа!{S} Шаљи пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде ли ми 
 одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задрж 
на у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, 
hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе до 
 би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо 
:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи паре одмах!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Теле 
 на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прих 
ан човјек <pb n="222" /> и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p 
вши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, наста 
ан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурн 
ли добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу 
 је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили  
0" /> <p>— Аман, честити Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико 
S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S}  
мисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свр 
што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, 
наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један бук 
одом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не до 
p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми  
нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу  
оје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само п 
ити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи лупежи....</p> <p>—Аман, честит 
 нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они  
p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи лупежи....</p> 
жаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и пог 
 вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да  
estone unit="subSection" /> <p>Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Би 
ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <miles 
естити Валија! одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати 
и први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које 
ете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> < 
ко:</p> <p>— Босна и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени сино 
" />, та је црква била, столица српским патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врх 
60_N2"> Ферман, којим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по  
/p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања својих, као 
ане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош необичнога лица.{S} Наста 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У патријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем 
о прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без и 
estone unit="subSection" /> <p>Уђосмо у патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је,  
свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се била прекинула иза српскијех деспо 
о је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја мор 
мјесечини, нас неколико другова што смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном п 
димо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник др 
</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</ 
идимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црно 
 вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и нај 
ајвећи лупежи....</p> <p>—Аман, честити Паша!...</p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у  
раг!...</p> <pb n="190" /> <p>— Честити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке  
ејма; али очекните, докле дође Господар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољ 
вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо об 
ив Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5" /> који је онда држао царе 
ма судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи ст 
ише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а 
ји искуством — ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне,  
.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="1 
ко је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Бегу, и овај га је морао бранити о 
астави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два  
м га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, али убилац  
/p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко П 
у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито члано 
цу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требал 
али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се врати 
а добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је конгрес одлучио: 
ава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били про 
ом Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на 
подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед 
ши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S 
и људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње. 
бро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти 
за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замијениш 
риота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он с 
идајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Кап 
Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Је 
ух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од об 
 кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани  
палио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповједник турске војске.</p> <p>— Опет тужба на 
> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада буну босанске и херцеговачке 
</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први  
>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> 
>— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хри 
туписмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратк 
кајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у к 
а журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и ми, да га видимо.</p> <p>Али-Па 
ку <pb n="189" /> униформу, као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Ар 
 се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи 
 на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући се Косову, н 
пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови босански и херцеговач 
 пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ра 
ло је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можд 
 струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су 
 <p>— Нејма! одговорише му војници Омер-Пашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а,  
дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер 
, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас. 
/p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије б 
мица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </qu 
.</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до 
јсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лиј 
глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га по 
га дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не вр 
а-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнау 
<p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p 
књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем,  
а нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</ 
га витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко  
никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат (трије 
љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке ди 
 брани српску народност.{S} Из његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, на 
јка</hi>.</p> <p>Ево неколиких врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио 
х у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за 
ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неми 
свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву запо 
ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, да дигне све 
ивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од т 
кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с  
рђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у је 
окле хоћеш, настави отац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладни 
удна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим 
/p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује ср 
род не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ј 
} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остај 
 Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Руг 
имо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на 
 <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па бил 
ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потписа <hi>лати 
клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У таким, и 
> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име з 
вите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Т 
то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>—  
ијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пал 
 а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и  
 мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па о 
то је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, 
е пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <mile 
ли милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близу лијепога Дубровника.{S}  
 то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> <milestone unit="subSecti 
прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријатељили смо 
ојици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сно 
ојаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="112" / 
турчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје т 
ок, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што често  
г бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи с 
ипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже,  
 слави, <pb n="109" /> падне прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доходе и Правосл 
ира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p 
ужбу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, н 
о врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и 
очитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од кој 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше 
lestone unit="subSection" /> <p>Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познани 
вача</hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна  
се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Кова 
ризренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сјед 
нима Шарковићима, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојис 
деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића 
ило ни седам дана!</p> <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге 
b n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: — пред нама  
Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих др 
 па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли  
/p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон ду 
м себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? уп 
ма.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, и 
ка Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, 
одмах к <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу 
се револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трг 
ијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде  
<p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да 
кодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Нико 
ош се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Кос 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чи 
 него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравају <pb n="161" /> да ријетко прође дан,  
 оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку ма 
ица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на гран 
ction" /> <p>Стигосмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</p>  
одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, дојур 
ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега 
 два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита д 
, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је  
јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом, ж 
<pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— М 
Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савез 
су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако 
рану.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n=" 
ете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће с 
ово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — прес 
ве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 х 
{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље К 
а пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљ 
 Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На  
 присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкињ 
"SRP18860_N2"> Ферман, којим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то  
ај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђ 
рио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се била прекинула иза српскије 
вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама босанских младића.{S} Чак им 
нога дана, на господској трпези, имати: печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова 
Око главе сваки завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осв 
нету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски ј 
 на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi>  
о је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бијаше толико развеселио, да 
ш зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, н 
бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећ 
у се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много лијепа воћа, а особито грожђ 
уге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" />  
н.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега 
а, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се уста 
е вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи,  
з пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо  
p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памти 
че те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу 
молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подиг 
ши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака 
на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај  
м, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, и 
евићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна куч 
сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђ 
њски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам  
је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— 
у је требало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Ј 
најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му 
 собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартиј 
оп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов п 
сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и в 
.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања 
?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти ва 
шати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам пит 
ај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико  
 сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l> 
о кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</ 
Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <pb n="263" / 
но дочека, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, да нас пријатељски прими 
Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаш 
тељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанство из међународних одношаја црно 
шетак цијелој овој приповијетци.</p> <p>Писмо то гласи:</p> <p>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још н 
ичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благородному Господину, Царско-Ото 
Ондје гдје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер 
ко је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рођен међ 
> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога задијева 
/p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља Живан:  
 <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се врати 
аје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не марим!</l> <l>А ко јоште збори и до 
Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам не 
ад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године— 
лази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите прав 
p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико 
лим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да  
ош, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митро 
 са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељни 
у биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој ва 
ипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијес 
p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она 
овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <m 
да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље о 
га, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону 
егле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: у 
ери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта х 
7" /> коњу, дојурио суварија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту  
друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да б 
вору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му 
и кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакл 
пира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што 
ве за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро  
ћу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у ку 
р редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се во 
ли вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи: 
ан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....</p> <p 
онесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело  
ста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје вл 
е боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па на 
да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предст 
аје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Бо 
ија! одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p 
 у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у 
лагослову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S}  
азбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а српски 
и ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Звор 
ајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— Приста 
га су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Из 
у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко опис 
сок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не см 
има, али у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства 
стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оногоште</hi>, 
с у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа 
провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се м 
х мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наш 
ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му  
сову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је 
а, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана! 
слије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевш 
ојници, приближујући се Косову, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l>  
осову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> 
а, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто п 
евати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дош 
асан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо 
ња да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је ред 
 путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често п 
ам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ј 
споде помилуј!</hi> одазваше се они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, 
успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p> 
 која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на земљи имену — имену <hi>Мајка</hi 
 духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гој 
адити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, 
ва да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична к 
пшта просвјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја, начина, и израза; ту је 
p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оного 
{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p>  
 — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнит 
брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице ко 
а, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пј 
р, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> 
вару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так;  
p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски  
 Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб с 
рајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога 
ио, отпјева једну <pb n="155" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</ 
 га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме не 
мукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као  
„Други се народи диче својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у 
тина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: 
еш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те 
 да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај  
Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачу 
рцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим нач 
аша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху 
 долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, п 
низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној к 
тровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Шара својим висом све 
редњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијаних очију; малих, танких брчића,  
о висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско одијело, све цр 
њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је 
јајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да  
иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњ 
 лица.{S} Настањена у углу, међу двјема планинама:{S} Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје р 
 си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар 
њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале  
ље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> < 
ла; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, 
сто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, ст 
дгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може. 
шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вар 
ружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајст 
С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била дијеле воде: једне к мору, а друге к Дун 
 поред неких јадних арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу 
> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај 
> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и  
 Мехмед-Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гла 
на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега нејма мн 
ободу: али врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не оста 
само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу  
а многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква 
И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не  
еће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан по 
окле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се ова 
у ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пал 
 <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на 
, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиланд 
Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note 
а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло ч 
ји је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, најприје  
Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад <pb n 
нутно покорава свакој заповијести овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што ј 
х богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима.{S} Оваке љу 
> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним  
 ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p 
бе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опо 
то се турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могл 
г без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличин 
м својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у нек 
 то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера 
ре.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе српске  
остију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и дони 
 познајеш прилике и неприлике главнијих племена на Балканском Полуострву, упитаће Живан: — како 
е за <hi>муртаде</hi> (издајице) својих племена.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину 
га, главари два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковачком округу — Краснићана и Гашана.</p 
ачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне некад  
S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за т 
оружје од неколиких чувенијих босанских племића.</p> <p>У овој служби видио сам: колико страхов 
рьаше, једног по једног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову сил 
ха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави! 
 <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај ч 
 а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се ти 
} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело,  
стао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се врати 
 благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi 
н, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Срп 
<p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стражарима, што је з 
 Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прику 
осмо на један пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам остало само неколико минута; али то би 
ци држи други....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахат 
 га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са сви 
о, грабећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p> 
а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску г 
ави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n="255" />  
ра, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече ни 
ка, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познас 
здајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога 
: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi>, и <hi>Плоча</hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетк 
д међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнуло к 
 Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А  
за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси па 
и у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је  
 од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровање!...</p> <milestone unit="s 
с ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По шт 
ичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.</p> 
који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало в 
х и 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које 
 прозвани Дечански, син краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему. 
вању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послиј 
 Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијеша 
ам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <milestone  
 мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју д 
је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини 
 у вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свјед 
, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</note> <no 
о својим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога д 
бре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не по 
говором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске  
сјећању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они  
мо очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија от 
јевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <milestone unit="subSec 
ан прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам странци права.{S 
до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин 
; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара  
ом: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, ка 
ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{ 
зе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали р 
ах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет 
а ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеје 
не и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, 
а, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико 
Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској к 
 подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте П 
бити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и само 
а омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем  
јице) својих племена.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђа 
 приставивши два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Д 
да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>—  
А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, см 
вену и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Д 
се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{ 
n" /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена није никад ни држ 
 су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а 
 један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењ 
сту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ г 
ове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет 
 цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта< 
 Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је при 
што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како да захвали 
из Травника.{S} Познавши <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: ка 
еве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свј 
иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан,  
 су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим < 
ад, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, ни 
о је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пре 
к је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собо 
ја вам, браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту  
да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га  
Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, паза 
ма поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> < 
ан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— 
љује на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Са 
ико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућ 
омивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, на 
, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи от 
 више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, 
о што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањем не у 
 на очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, д 
о осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узима 
вини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их в 
ера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други 
>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ов 
и и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добр 
ердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцегови 
момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звек 
 кривцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У т 
ора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода к 
сану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчи 
ubSection" /> <p>Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело. 
а и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, 
>15 Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака. 
— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p 
e unit="subSection" /> <p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше  
ипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над сандуком виси брон 
" /> <p>У пошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и о 
 са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, зај 
о име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; ид 
 преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо  
и ове кршеве, и још зида куле и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се д 
лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мај 
ногама <pb n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p 
 на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слуга 
ју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљи 
 отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, с 
 могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно 
а, понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: к 
ића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства,  
не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!...</p> <milestone unit="subSection" / 
анас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбр 
мо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и к 
онија је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</ 
е Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас  
хове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи 
тима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S 
l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем кон 
везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, д 
јемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам  
/p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арна 
, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> 
бично носе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин. 
рговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај т 
ли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што в 
једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лиј 
ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и 
!...{S} Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкр 
исли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, ре 
руну, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану до 
гар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb n="74"  
оли, свакад <pb n="266" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који 
 те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n="222" /> и удијели коју па 
S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, 
ући своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, д 
или српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина 
 Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића В 
 послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао се с језиком и 
.{S} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у миси 
 може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онам 
уман човјек; пошто је пак много путовао по православном свијету, и пошто је походио све веће ср 
 /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.</p>  
аскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике 
а огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао  
, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовц 
жу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе  
поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста 
раво рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком  
не; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мје 
еће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, ш 
размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у т 
о поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога б 
е, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По недаћи нашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо  
памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Тур 
у, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли 
гнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши 
е, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а 
једили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, ба 
 мусломанских и 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они 
 поред српскога Дубровника!... “</p> <p>По свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио 
ку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаилове државе, него је о 
против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овд 
ерцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Ал 
} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо  
 дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259"  
Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се 
ећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</ 
ше од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могући га уставити, узмицаху  
та жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој. 
, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </q 
дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти кл 
 потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у  
есмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ 
ера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рам 
о, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумља 
акову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико 
, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Н 
у главу своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гл 
е пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд д 
ране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, да овога путника, Момира Видића, с његовим д 
и.</p> <p>Писмо то гласи:</p> <p>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам стигао разгледати разне 
 се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, настави Живан: — ов 
и се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с А 
ијских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за н 
јевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пр 
ти теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један старији Турчин оном што говораше са мном,  
о плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте  
кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, који и јесте прв 
p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које е 
 се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме  
си још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на малим  
риштини је Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Дубровчанима; <pb n="209" /> а, године 1392, 
 је, године 1351, Стеван Душан потврдно повластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 
обродошлицом, <pb n="197" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши 
р</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{ 
одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјешина страже рече:</p> <p>— Браћо мо 
атвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балка 
 поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено 
оже да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} Јереми 
 далеко од првобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вули 
га шкриља по неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није 
их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би  
га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, прима 
рчаше назорице за другима.</p> <p>— Они поганац, Радојица Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p> 
ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него ш 
се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S}  
је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша ш 
то ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причати много, рече калуђер: — јер са 
ед Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> 
ио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, 
ође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по неколико људи!. 
ао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође једном обршта 
и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А  
S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаутски чобани, који за Бог 
м начинима, почела наговарати арнаутске поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У т 
ан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, 
ца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џи 
и крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав 
народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља 
у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> 
се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије  
на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето ва 
 нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа својим крупним, неситим очима, осмијехну се, и  
показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша 
его наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусиј 
пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p> 
и близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку <pb n="189" /> унифо 
> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би 
гљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <pb n="132" /> на онога што 
.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменима.</p>  
ик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши  
>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Као ш 
т, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је невесело, како је  
ма великој слици њихове једнине.{S} Ето погледајте одавдје <pb n="215" /> с Косова, колико је о 
 гомиле, намигујући својим друговима, и погледајући на онога што везе: — једном, на вашару, куп 
х тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бист 
 необично лијепу, Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку 
рчина, који гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о <pb n="204" /> слободи свој 
и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен при 
ојој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Прж 
це, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је  
Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Тур 
уме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе 
давдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те так 
ике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Оме 
Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас пров 
— ласно видјети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио 
чи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми  
 /> <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Ка 
ријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан  
м сусједима, међу немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском сил 
на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} 
стави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p 
ој.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се  
, под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судб 
 ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском  
нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n 
ада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрели 
и каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа несрећнијега од народа нашега, ре 
ин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту припознатих служитеља Божјих од три  
>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, з 
е, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као 
ријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа он 
Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледа 
агиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и 
ан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ј 
ке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га д 
>Превалисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p 
Црногорцима који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима к 
 кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и  
а, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрам 
ајинити, отишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми с 
ни раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} Против својега обичаја, сједе  
 презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек  
 богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> ку 
 разговарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђул 
им сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотворога неба  
а!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да с 
 под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ћ 
ину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> < 
опско одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с м 
а!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" 
из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошк 
Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако 
ом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 Августа, на В 
мир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима 
а ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу;  
 Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Острошко 
а, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је 
мза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га под 
мале капице црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с  
е, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјете 
омашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сј 
it="subSection" /> <pb n="137" /> <p>Из Подгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Л 
док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, роди 
дњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турак 
 Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 
 осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главн 
она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа к 
аплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се  
жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву  
subSection" /> <p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, ма 
осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош  
ијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, дод 
ве својега славнога земљака!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво једа 
> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве својега славнога земљ 
о да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, наставља онај из гомиле, намигујући својим 
ти је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са с 
 се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Свр 
 са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подгоричанин, <pb n="133" /> махнувши везом који му, је 
ји му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши Живан.</p> < 
 пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не пр 
Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је подигао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" /> Стубове</h 
 Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не  
 игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром  
што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није огр 
ховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу же 
вјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичити!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ево ме 
јецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац 
 Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готов 
лази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједов 
 свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, али су једна од друге 
рчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S 
— одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова,  
Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши 
ње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворб 
его још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме  
жа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми ј 
анојло, с осталим-задругарима.{S} Одмах подстакоше ватру, донијеше сламе и простријеше, те се м 
га вина.</p> <p>Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а ос 
 дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротв 
тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у  
и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље по 
ему, као некадашњем свом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то ка 
 исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је  
ији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одгово 
, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Кокановић</hi> </p> < 
ан, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, с 
 сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехот 
мбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: пора 
и са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S} И 
 хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али нас опази неко прокл 
ошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гон 
b n="244" /> вољу да опет бјежимо.{S} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба 
ане виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући  
нају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо 
ковине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не знају што је доста, 
ризрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало  
је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовоља 
не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу о 
 <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <pb n="53" />  
ед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, 
ави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <milestone unit="subSection" / 
је гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Твој доброжелатељ</ 
!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упитах ја.</ 
вала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда! 
 ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде Путник 
н Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шок 
тресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к 
евојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb n="197" /> па се онда п 
љачком одијелу!...</p> <p>Само се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко плота 
у ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч ре 
а пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А д 
Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него низ Тару.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p 
рака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Т 
 који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На зав 
задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што м 
српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек  
} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријате 
 и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго 
иком послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само од 
стражарима бијаше родом из Травника.{S} Познавши <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних кра 
ознати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казиват 
лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су ја 
и највиђенији.{S} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које 
злогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјештане.{S} Мехмед, не досјећај 
 царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари —  
сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, честити... 
јера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} 
а добро; зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и 
дјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Г 
данде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу 
ичку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих племена на Балка 
, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам би 
тиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ дв 
ослије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова 
p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се 
> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо  
а гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цети 
ше ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјер 
товао по свим југословенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Слов 
м тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и т 
 Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, об 
несене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стра 
сиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за А 
 падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb n="145" /> <div type=" 
акав је, а јамачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко см 
 Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове О 
а ти, о будућности тих народа?</p> <p>— Познато је, одговори Никола: — да будућност сваком наро 
се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>Познато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да  
 савеза, који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део  
га, знајући арнаутски обичај, изазиваху поименце на мејдан најбоље људе између Арнаута.{S} Зазв 
о су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од ро 
ајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вулић 
та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њи 
врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац;  
е хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најм 
репак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед 
p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" />  
сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>При 
на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јес 
оњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — д 
 у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у 
овића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац: 
ао прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљ 
м један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који д 
ако сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</p> <pb n="219 
амо одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Па 
другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, о 
едаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У исти 
> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} 
ти два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не б 
.</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, 
.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковч 
!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухам 
еда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у 
4" /> <p>Пошто одстојасмо контуманац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци 
даде ми ово свједочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ овога свједочанства, Момир Видић, из Босне ро 
ијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих  
о медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако ст 
ти, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Ср 
а мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p 
е пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној страни И 
два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових љ 
д једном кућом, која својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се ни 
човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господ 
 и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке поповске  
ају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, н 
зују?</p> <p>— Има их, да видиш, који и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један 
 <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску границу и српску стражару: — за 
до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам 
ево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="10 
Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није  
а соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p>  
пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали све што  
х, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници претресоше <h 
е Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p> 
ад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијести овако плаха господара а, до 
 да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу зем 
де! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се  
 /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: ов 
е баба!...</p> <pb n="66" /> <p>— Молим покорно, господине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; н 
мо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје  
ховној црквеној управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљама српским.</p> < 
њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: мног 
си бронзани полијелеј са 6 кандила која покривају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости М 
и је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело главе, на малом 
ој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широком свијешћу о народној својој једнини: наш 
 горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао густи мра 
главом к западу, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијен 
босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p>  
јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ев 
 Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Пав 
двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пос 
игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао  
 ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бранећи исл 
ом, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под но 
="186" /> убилце каштигује, него још на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу постав 
вије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва з 
.</p> <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећ 
/hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к Ри 
жари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Аг 
 оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Мора 
вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах пој 
јахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варо 
мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехмеду до 
 времена, би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју 
о што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</p> < 
отов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги 
јих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а  
оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а  
дсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша,  
 Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково 
ане свијеће; над сандуком виси бронзани полијелеј са 6 кандила која покривају стаклене бобошке. 
го, напротив, <pb n="217" /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све  
не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледајући своје земље, којих 
 знате, међу двије средине просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Виз 
прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам странци права.{S} З 
ој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик 
прилике главнијих племена на Балканском Полуострву, упитаће Живан: — како мислиш, братства ти,  
205" /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је 
настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мал 
p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Васил 
ену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу 
 поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје прима  
лни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и циганск 
шка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, који и јест 
смо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и  
S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и прост 
 да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, ко 
отурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога ро 
се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испад 
Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет на 
еш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ 
кова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које 
it="subSection" /> <p>Путовали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде 
о пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустис 
ијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који 
овори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухвати 
мо неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од с 
ина</hi><pb n="138" /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на  
 пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!< 
лази 1/4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То пољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао пореб 
n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Тур 
>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара 
 n="187" /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p>Ум 
таче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом 
 пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу,</l> <l>С 
 други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Ком 
орње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која 
авно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је 
ште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi 
крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши 
ше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотреп 
отив онолике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до к 
стави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на пло 
 учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него прим 
 је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</ 
лићину.{S} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газ 
.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мјере, н 
ilestone unit="subSection" /> <p>Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у на 
га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и 
о злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брук 
<p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Т 
путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе п 
тарјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му ј 
e unit="subSection" /> <p>Послије Фрића поменућу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не  
траха од потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слатки, прихват 
е нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с  
ако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> ( 
 пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се <p 
тар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана <pb n="243" /> са снијегом, лила се као из к 
"242" /> <p>На пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би 
ру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вру 
 да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вр 
 се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> <p>— <hi>За мир свему свијету, за сре 
 се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> <p>Игуман је викао и даље, и они иза  
 се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> <pb n="93" /> <p>— <hi>За благ, здрав 
оду помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> одазваше се они иза пјевнице.</p> <p>— <h 
 својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да на 
ги о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да сво 
варао како треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи. 
ко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутности које су весели Бошњаци тр 
као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n="41" /> <p> 
изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљ 
> или <hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га ви 
т јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада,  
ј лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умо 
удма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дође 
рањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар сто 
ве, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p 
де ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у лок 
ојнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену,  
ет тужба на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас 
 а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— Прије четири дана, 
p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</ 
у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тр 
 за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а 
те; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p> 
, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам,  
ја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске  
ом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одг 
што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бу 
, да га видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин  
ећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> < 
озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> < 
hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми Бога!{ 
одова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p> < 
викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi> одазв 
јеђемо преко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S 
им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле 
а.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да 
оји су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали. 
џа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} 
 од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила....</p> <pb n="17" /> <p>Ово девето 
до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, 
— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p> <pb  
вај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си н 
и, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад о 
е од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, 
и и јачи од Милоша!... “</p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до  
ом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држа 
ну не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету коју уч 
рнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’!{S} Турко х 
S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако 
према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Ж 
иша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше 
а дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди св 
урака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљ 
 шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него 
д-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, 
, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И т 
му, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, да овога путника,  
сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ником поникоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тада с 
аћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар сп 
мио да пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћ 
олских централистичких рефорама!</p> <p>Поносити Сердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по је 
 вијека!</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила 
е вјеровао да султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да  
рада Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l>  
се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p>Видјевши дјевојку, овако необично лијепу 
неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његов 
> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ств 
с бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — 
 и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Бар 
 иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се кој 
зда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћи 
ађемо ракије.{S} Послије неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само 
а мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Б 
иси и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми те 
, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, к 
у.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим о 
пски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p 
ђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у 
дморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако вод 
</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па 
, и ја, додаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потписа <hi> 
 се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У таки 
.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје и 
љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради т 
 На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> < 
16" /> <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити 
рећнијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље 
асу, а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем 
у и благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крс 
жити мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело  
наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати) 
едан до другога, сједе: <hi>православни попа</hi>, <hi>католички фратар</hi>, и <hi>турски хоџа 
 мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесм 
о пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог 
прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер< 
ориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S}  
о на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипа 
кав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој п 
је.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква у 
p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од че 
ван, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од 
рвници; Православни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не  
угарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком  
еколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цетињски призва ме,  
 и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко <pb n="39" /> овога младића Мусломанина који  
лост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их 
ма тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је рад 
м и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем,  
 облик јагњећега бубрешка, кад би лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога  
ги дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, на планину која се  
кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева,  
то, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, <pb n="142" / 
ао да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода  
 су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши,  
ивана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им  
едва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек 
ђу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македониј 
ћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да  
), протрча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу 
/> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим 
сто један српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника!... “</p> <p>По свршетку гимн 
хни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb n="138" /> па на <hi>Шћепан- 
 бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су сто 
 земљама српским.</p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих ст 
ди лијека у многим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} 
бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе циј 
 пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у 
мза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваљ 
> <p>— Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За не 
p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло 
 зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S 
су имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини 
очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак у Рус 
 Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> <p>Турска власт је настој 
они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољ 
осну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да 
stone unit="subSection" /> <p>Отоманска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила ко 
и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наговарати арнаутске пог 
p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у ма 
у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870,  
 Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главарима?</p> <pb n= 
ац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за јахање; за Омерове со 
Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> 
59" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Ра 
.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада друго, згодније мјесто за 
<p> <hi>Духовник Никодим</hi> игуман је порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, б 
Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, 
а-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га  
S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не б 
 прије, приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине  
преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије би им се ласно освет 
н то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је нај 
а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, које  
био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У др 
егао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота 
осијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце  
олему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се 
, Мелећи бијаху дошле неке познанице на посијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика 
ли, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања и изговарањ 
мислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свије 
ом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Прије 
га; и <pb n="103" /> како је други неки посјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бија 
а, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, 
 овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на  
 један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај 
аљон, па окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора. 
се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S 
а нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их  
елите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу;  
6" /> Бога јединога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уз 
његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас! 
ци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и н 
Августа 1362; ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом К 
примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме с 
 српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <h 
titlepage"> <quote> <p>„Причање је души посластица“</p> </quote> <p>Његуш</p> </div> </front> < 
рих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него низ Тару.</p> <p>— Как 
 задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </div> <pb n="55" /> <div type=" 
, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упит 
и Паша!...</p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он  
И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад М 
илце каштигује, него још на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу постави за кадију  
; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} Против свој 
 су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време 
само будне него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе напојнице, испавао се;  
 unit="subSection" /> <p>Једнога петка, послије по дне, Мелећи бијаху дошле неке познанице на п 
кад ништа и не говори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља 
прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, ка 
34" /> не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, 
64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио,  
ан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је А 
 све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што  
ело стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начинила читава варошица.{S} Беранци воде трго 
он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је  
еро оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путов 
>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети Василиј 
ијечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи сво 
 <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погл 
и рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања и изговарања да је промукао, уд 
on" /> <p>Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер с 
S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>М 
"212" /> <p>С овим Николом провели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мал 
и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче с 
говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумња 
Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј историјски 
прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро;  
у за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали... 
.</p> <p>15 Августа, на Велику Госпођу, послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и 
не.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу ти 
} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску вје 
еши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигос 
евојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Десп 
 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па  
одсјекоше главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Д 
е се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде< 
 видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:< 
ију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаш 
} Пушкарање траја једно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} 
рту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питат 
у напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру,  
к.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Послије много муке, и честога падања, изиђосмо на брије 
некаким јунаком <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара. 
тун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али нај 
, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бр 
амо узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</ 
ога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Саве....</p> <milestone unit="subSectio 
никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу 
да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југослов 
науте, докле посао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абду 
добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац му, непо 
ећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p 
гледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чуди 
Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се ла 
итати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној п 
вивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше на 
а!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n= 
} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> </div> <pb n="100" /> < 
роструко.</p> <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p>  
како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде о 
улија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је 
ју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>муртаде</hi> (издајице) с 
 заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топ 
ефк </hi> (запис).</p> <pb n="16" /> <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили,  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми ј 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Послије Фрића поменућу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Н 
 овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога и многога другог разговора, Јеремија оде  
> <p>— Лака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спав 
ом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послије неких молитава које ј 
ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш  
p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође од командата наредба у којо 
овци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их  
он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријатељили смо се тако <pb n="123" /> да 
атима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском конзулу, те пријависмо с 
и воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир Мехмед-Соколовић (154 
хата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, пра 
лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа  
јете?</p> <p>— У Софију.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се вид 
цира <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држ 
ђу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам х 
де врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдаш 
маћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изи 
 дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</ 
 Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види  
и бољег извјештаја, <pb n="263" /> може послужити као завршетак цијелој овој приповијетци.</p>  
 на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и  
азати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрен 
е бити да несташна дјеца не би Омера ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су 
само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо пријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас зап 
да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,< 
 по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> <p>— Како  
е вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На по 
и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Аги 
/p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p> <mil 
а Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, посредница трговини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У 
бро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш 
д самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и поможе му п 
им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало прије, 
спини — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Х 
 дотле је већ састављена и комисија, да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p> 
не после Муширове смрти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за  
та, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила контуманац од десет дана за путнике који дола 
ма с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком ре 
тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За  
 <hi>Андријевица</hi> је варошица нова, постала највише са границе турско-црногорске.{S} У њој  
" /> <p>У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па га онда 
де у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељев 
.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе јез 
земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, дознао је 
вијетлу будућност, хоћемо драговољно да постанемо робље новим завојевачима!....</p> <p>— Ја вео 
, вели Живан: — и дај Боже да оне некад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тро 
ом заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније п 
род један:</l> <l>Творца рјечи послушно постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>На 
 отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и 
де Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ  
 смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши 
кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даље 
</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Т 
и, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога п 
једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што с 
и.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <ref target="#SRP18860_N3" />; 
 n="3" /> <p>— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређаш 
моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валиј 
{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће з 
у; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини  
дару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Дубровчанима; <pb n="209" /> а, год 
 Приштини је, године 1351, Стеван Душан потврдно повластице граду Котору; у Приштини је, он ист 
нагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готово све 
е оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше.{S} Пушкар 
д гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је  
е „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијах 
заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати,  
 глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке к 
ет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљ 
еке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупи 
о Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски побједници бијах 
ој тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S}  
из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Ж 
стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к  
јим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за главу, па бјежите; а ј 
S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна пр 
пска граница могла, с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаоник. </p> < 
љише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, која као да немаше никакве заједнице с низамим 
ки терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду 
е, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! реч 
јек врло космат: али браду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тог 
но њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — успењите се горе у 
исмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, п 
и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас  
 јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Послије мно 
 се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар кој 
 унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Л 
е је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки по 
је дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ј 
онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домо 
љубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни 
 Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потписа <hi>латиницом</hi>; Никодим се потписа <hi>ћири 
 потписа <hi>латиницом</hi>; Никодим се потписа <hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? уп 
и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим.</p> < 
да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находит 
ме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз  
је хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије з 
а наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, као што 
цари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Маке 
сово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира 
наутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он мно 
огом у молитви разговарају, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче к 
 хоћасмо један другом исповједити своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с 
и, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на прав 
траже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и  
 све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи рођаци  
И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекл 
је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> <p>Турска власт је настојавала да се тим 
.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану  
рви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ,  
рефорама!</p> <p>Поносити Сердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, најгласовитије пл 
 независности; тада султан, захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну 
и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од  
ћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „ 
, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју  
а се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (ико 
ј земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p> <p>Мало даље удар 
ницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остат 
ије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} 
и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бија 
ђе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не  
 Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо п 
торије!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери,  
су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да п 
p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога алком око врата, и алк 
д својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође ст 
љ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се  
вао по православном свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="122" /> знао  
тан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се к 
уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују од исте бо 
у милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За 
тране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњег 
е му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: тол 
и куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из ко 
днимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114  
на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онам 
јевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху: калуђер 
лијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} Још мало 
им, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; а 
алко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам  
тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар 
 Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наговарати арнаутске поглавице, да бране земље у 
о обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а не сам ка 
> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепог 
раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хт 
ли, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па 
није, видећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче 
а српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесм 
ио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, који су притисли  
приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођења.{S} У њима ће синови 
p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <milestone unit="subSectio 
ти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађа 
 <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче ра 
уго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљед 
х, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="18" /> сина да поштује  
>; а <hi>лозинка — Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} До 
да доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори  
>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и с 
ому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја  
рила Агнија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" /> тако често и тако жудн 
} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S}  
а прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му оп 
дје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, 
екакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабе 
очива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Кола 
та, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу 
мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у н 
Section" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек ст 
бету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</hi>“!...</p> <milestone unit="subSec 
еђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорити о народу и о његовим невољама мислио би  
 се обично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке поповске злоупотребе, казују 
га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоће 
ставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, ј 
абу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаж 
по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде г 
љака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се 
исмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које т 
не, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: д 
<p>Док је Живан онако заносно говорио о пошљедицама Косовскога крвавога <pb n="206" /> боја мен 
Section" /> <p>Стигосмо на Андријевицу, пошљедње црногорско мјесто у Васојевићима.</p> <p> <hi> 
мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Б 
о већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не могу  
 и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби 
ржао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, к 
а црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада дру 
>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе п 
 Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици  
ови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико 
рцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону авто 
 тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Ковачев 
, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је увије 
 умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу молбу...</p> <pb n="42" /> <p>Слушао си да је  
ед олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрст 
p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу молбу...</p> <pb n="42" /> 
све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} 
 заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија,  
 што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, 
 да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника, не бих ли поборавио своју в 
ћ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p 
 Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска власт није ни 
јему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедје 
/> <p>Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Л 
м мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за 
ратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не  
subSection" /> <p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <p 
го сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бе 
 у младости, била необично лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n=" 
ици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се в 
97" /> <p>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у про 
.</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав с 
 описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га  
сподство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.< 
ан, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по православном свијету, и п 
послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах брин 
 превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{ 
можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете како 
у.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих 
 се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с 
, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешиш 
ного путовао по православном свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="122" 
лици, да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у пр 
ри он смијући се.</p> <pb n="144" /> <p>Пошто одстојасмо контуманац, и показасмо се здрави, пус 
о ње, тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се ро 
досмо разгледати толико чувену и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац њезин,  
о несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а 
и тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела д 
аву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смиј 
, упутити својега <pb n="18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може  
 да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су и 
 ако су му били противници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, рад 
 је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше 
ожем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на 
 које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могл 
а: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотре 
ио мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Слов 
урке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Х 
у те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} П 
тичким мислима својим, припадам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} 
а рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није траж 
си Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније би  
 Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у во 
, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зл 
у, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасов 
же се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосм 
> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; а 
, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер- 
221" /> <p>— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота  
b n="78" /> маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, би 
, како је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска тру 
у; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у је 
еговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин ни 
/hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз редове бора 
, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Требј 
естити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци ос 
! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него низ Тару.</p>  
ли пријатељи рата, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Р 
} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у нови 
аче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син б 
 ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо  
стова, и других каменитих грађевина, и, право да кажем, нигдје нијесам нашао дечанске љепоте.{S 
а мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" /> 
ди!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — 
, <hi>Рогачицу</hi> и <hi>Љубовиђу</hi> право ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, ре 
теника обраћала свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се  
Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мух 
 разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> 
ацију, Вулић затражи од својега владике право: да може стаду своме служити мису и на језику сло 
 Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам к 
тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпи 
 да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{ 
а пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, има 
од нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем иде 
 n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Црног 
ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих  
 мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одма 
ка бесједа, одговорих ја.</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три  
д умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се  
о чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде 
 као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они 
хамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се 
да форината!{S} Овом манастиру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, и 
ом весељу, један до другога, сједе: <hi>православни попа</hi>, <hi>католички фратар</hi>, и <hi 
 С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој  
азликује од католичких богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p> <p> 
д могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, та 
еру, него приме, на прилику, ове године—Православнога, до године — Католика, а до треће — Мухам 
н човјек; пошто је пак много путовао по православном свијету, и пошто је походио све веће српск 
е жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан 
г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанскога 
 +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а ме 
 каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раме 
спадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, у 
е воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега мо 
 на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не го 
 овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошеви 
на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ сти 
>Не могући тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Л 
а дринских вода, које се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не 
, прељевајући се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својо 
, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и  
 прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно 
наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у 
в, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Врије 
 стару своју славу,</l> <l>Стару славу, прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> 
, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и 
, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла  
 помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ра 
иста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ћ 
 n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) викну:</p> <p>— Трговци путници 
 /> <p>— Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Ж 
ли су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у с 
к) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну <pb n="155" /> турску пјесму, а м 
има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> <pb n="207" /> <p>— О зидовима висе неке  
арни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</ 
.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк 
S} Осим неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, те 
з бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Аг 
о, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шало 
"subSection" /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака. 
ушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харемлу 
раћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: 
 штампарија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је но 
ријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу в 
е, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Д 
, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одма 
 Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву  
/p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве 
ви пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први 
ипасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких о 
 је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут прип 
 око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак данашњој пријестоници црногорској.</p> <p> 
, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово д 
дбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без ору 
дијевао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним  
it="subSection" /> <p>Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије с 
>Телеграфиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га  
ијесмо ни могли. </p> <pb n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једно 
послије нам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (С 
ерана окренусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</h 
Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, позив па, послије, што је 
вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> прво мјесто <hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се 
нија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јере 
!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p 
осиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу  
атељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодин 
во све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини  
on" /> <pb n="127" /> <p>С Цетиња одемо прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варо 
елико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, који су притисли готово с 
узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Срб 
а се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се  
м друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошто  
д, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа- 
Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</ 
јека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један ри 
ве зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жупан од 1156—1159), а Немања је  
ако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb 
="subSection" /> <p>Омер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђ 
јући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пош 
ругој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Г 
кама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко  
ка туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело 
љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, з 
амо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гд 
јали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и 
b n="22" /> <p>Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад ни 
 вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с други 
у гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мех 
" /> <pb n="258" /> <p>Видојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах уста 
, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатки 
о у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођош 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду  
кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом кра 
гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо пријатељски упу 
 му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у  
улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао 
ивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb n="246" /> при свему 
вце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, к 
лица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не 
у му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су 
ди свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметн 
ме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије то 
 пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за п 
 И нико не зна ништа; ама баш ништа!{S} Пред једним дућаном нађох неколико људи, па и њих упита 
очима манух да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унук 
, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бијаше <hi>Али-Паша Видајић</hi> који је г 
, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши <pb n="65"  
.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и  
ице.</p> <p>— Напријед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи 
а раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа с 
 С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су 
једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Из 
Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, 
 „Босанским Витезом“, против Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видајић</hi>, <pb n="5"  
мил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="17 
пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p>  
а изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, 
усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то,  
 рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <pb n="132" / 
се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје ј 
мо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваше д 
дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>—  
итареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Живан.< 
{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се науч 
чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене 
 испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже и 
та се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сам 
прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоу 
Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша. 
смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, плам 
ј улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се  
оволикој висини, на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисм 
учи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали 
кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед 
мо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме!</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="8 
а Косијерева већ — шестокрилати Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитв 
тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>В 
ма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе. 
о с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо бр 
рнике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се ва 
b n="56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје  
у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се р 
ама.{S} Војници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S 
ају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, ко 
азгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на  
е јеменије, које сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије  
огорци, не могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и  
пажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељ 
 рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Ф 
е пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у 
вши шта пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наш 
 баш Мехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог т 
горском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Д 
рихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му с 
родавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита г 
иже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјешта 
јвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер  
стише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах затворише у он 
 Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци 
b n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога 
 n="191" /> десну, па нас, тако везане, предадоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину! 
> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена 
кав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је 
ћи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица 
х младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињ 
ецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед-Али-Паш 
>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности; тада султан, захваљујући Потурч 
шљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од стамболских централистичких рефо 
м тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепави 
ње историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене  
 <p>Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на  
 десно и лијево, чисто очима прождираше предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на свој 
е <pb n="126" /> дана.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Б 
 чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом 
 гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубо 
ведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и  
>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </div> 
 се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, 
 каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док зат 
јнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испита за недолазак на, по 
 преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском оби 
ске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим,  
с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви? </ 
прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри с 
га рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке 
p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у 
мо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњак 
аће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих својих прилика — дивљи 
одржава живот притиснутим народима; она преживљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле.{S} 
 батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n="71" /> <p>За ово сво 
/hi>!</p> <pb n="71" /> <p>За ово своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или пра 
>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</ 
ер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши официри, Нијемци ил 
ци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!</p> 
еговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од  
све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврд 
 Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша вас је испитивао; 
е не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер- 
овораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли 
вај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доноси 
тац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком кл 
ливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене 
бновио пећску патријаршију која се била прекинула иза српскијех деспота.</p> <pb n="79" /> <p>И 
нао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и д 
да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <milestone un 
е шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пј 
878 године.</p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на границ 
жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ ок 
 Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чув 
ас могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље враћени, гунђаху против Омера, што бра 
о оком него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско  
и, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Манастир Косијере 
оћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арнаутских села, 
етом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" 
 што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше к 
а, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по 
ндовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната 
, то јест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да 
јека који гони два <pb n="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још и 
а, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истин 
егову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу 
а лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се,  
м влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, 
 Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока,  
 сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером свој 
вце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и пи 
{S} Истина је један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха не 
ађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од други 
ђе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском 
 рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па у 
рависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</ 
едно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по д 
кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; ниг 
 Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не 
 за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, 
 к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама прек 
на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, раз 
је јека дринских вода, које се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> < 
рали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове  
, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити в 
у грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S}  
/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као грађевина, била ј 
у и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита м 
мо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забу 
ђења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</p> <pb n="219" /> <p>Стари 
ужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То пољице има о 
у овој вароши, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времен 
Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко 
 Зворник и на његову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко својих каменитих прагова, јечи да  
one unit="subSection" /> <p>Једне ноћи, према лијепој мјесечини, нас неколико другова што смо п 
ла да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, д 
а одијела; али је клетва њихова немоћна према благослову мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у 
у да су све њихове разлике врло малецне према великој слици њихове једнине.{S} Ето погледајте о 
} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режањ 
тима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо 
у Александру.</p> <p>У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну црк 
острани хајат (тријем), који је отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>ја 
ростријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За вечером, Манојло нам каза да  
јом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С 
им, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, уш 
ке силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није мог 
својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишљање!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>З 
ке дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву бо 
, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као  
аца!</p> <p>Доцније, наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу 
 (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска шт 
луђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb  
/p> <p>У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Тура 
епо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па напливам.{S} За неколико минута већ бијах 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко висок 
а с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, духовник прича 
 нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: отк 
nit="subSection" /> <p>У патријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, о 
Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано из  
ас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</p> <milestone unit="subSection"  
е да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисли кој 
мо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p>— Помози Бог! викну калуђер.</p> <p> 
роћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером С 
="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.</p 
ко....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Излаз 
рило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси кога  
окваси грло!{S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угар 
и врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ки 
p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше  
су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину 
 навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у тр 
а.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмо 
а мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Ва 
је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи она 
ре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу молбу...</p> <pb n="42" /> <p>Слуша 
е само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо на беранскога кајмакама, да нас пријат 
акам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога  
с малом црном кићанком <pb n="23" /> од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично 
а горњем боју, <pb n="169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У та 
илици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биогр 
других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски стражари прих 
 се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослиј 
у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједн 
иван се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђ 
и то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Ха 
, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb n="246" /> при свему своме жа 
аље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси каза 
ица могла, с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, 
с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: босански бези нејмају чиме уби 
а, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га м 
е воли један другога; али, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица 
у чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, 
ан другога; али, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као пошљедица њезина.{S 
Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро скоч 
, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђе 
> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме!</p> <milestone unit= 
bSection" /> <p>У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је објесе кривцу о врат, па 
</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно н 
усе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо  
</p> <pb n="224" /> <p>Пошто нам Валија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници 
још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <note xml:id="SRP18860_N2"> Фер 
ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div> <pb n="223" /> <div type="chapter"  
о, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у св 
у, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> <milestone un 
па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</ 
ско царство: она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећ 
војачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за  
се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што  
, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана смотреност онако калуђерски кроз нос проуњка: 
уд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере,  
ају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше 
ом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да и 
" /> <p>— Честити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијесу нашли п 
е од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у 
једе неколики Турци ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше  
клопивши се својим фереџама.{S} Војници претресоше <hi>све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме  
 Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не браним, одговори бег, а доња му  
е прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу добрих људи 
 а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко 
!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а  
име?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и 
{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљопис 
ед њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Уч 
кад постану дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Б 
 Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, ид 
ам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, 
tone unit="subSection" /> <p>Други дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Ус 
ивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S 
е је он, узмичући испред турске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, б 
д први одустао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су н 
ne unit="subSection" /> <p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Ри 
 оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n=" 
момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p 
е љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за ам 
ду прескочили.{S} За то, <pb n="246" /> при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху 
а дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода 
егазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Жив 
оле душе: и никаке кривице нијесу нашли при нама....</p> <p>— Нијесу је ни могли наћи: ваша кри 
м даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и неви 
и најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него 
<pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призре 
њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распо 
ешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, стр 
, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бјелотреп 
ира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући се Косову, на глас пјевали:</p> <quote> <l 
 чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу 
ом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кр 
мали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи  
 ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам муслома 
вши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, ме 
сађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, по 
у се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, 
и наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у ово 
е звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S 
е креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјан 
до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к нама, и поздрави нас добродошлицом, <pb n="197" 
!</p> <p>— Бог помогао! одговори нам, и приђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упи 
 носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, 
одаде Никодим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потписа <hi>латиницом 
у старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и прихва 
с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним  
у на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа  
те стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игум 
 Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озе 
ијеко.</p> <p>Варошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у  
шљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Оме 
, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мен 
 Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, 
удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, д 
 да се помолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, при 
 ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани почињу <hi>деније</hi>“!...</p> 
досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне пратње 
леду.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутско 
а се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбо 
а уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад 
а долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и так 
Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, н 
.</note> <note xml:id="SRP18860_N3"> Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.</no 
 из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поред к 
тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе 
ша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници пођу, али Арна 
ј поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{ 
е!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се про 
а, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се п 
а, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Шара својим висом све надви 
авезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече н 
 раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митрополит Мелентије; па, <pb n="218" /> даљ 
једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хриш 
ивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио д 
оји су стално боравили <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су 
 договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p 
ица Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко одијело, о 
 боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пра 
авез).{S} Томе савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте 
 час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече к 
предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи 
лије џамије, одосмо турском конзулу, те пријависмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, па 
необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо <pb n="163" /> једном духовнику, казавши се  
ne unit="subSection" /> <p>У Никшићу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде испитивати:  
, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лиј 
е по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина 
дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, б 
 Перо, и Никодим бијаху већ познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох 
>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одговара му 
/p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, правилно стање у к 
, међу срдитим сусједима, међу немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под  
оз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Тур 
з државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја посто 
прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо пријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не ост 
 и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> 
о писмо на беранскога кајмакама, да нас пријатељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и ка 
између оца и сина; они су свједочанство пријатељства између два братска народа — Срба и Бугара! 
на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Јужни С 
у својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, тво 
ction" /> <p>Захваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" 
p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких им 
 пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој 
lestone unit="subSection" /> <p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сј 
p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу два млада  
м:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвас 
тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вар 
Оженио? упита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина потекла на више; прије би ова зова з 
не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гла 
се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хо 
о...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити опет, послије нас?... 
 Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у  
ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо 
ваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да с 
 свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедо 
некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчин 
сто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, били сами своји, Турци  
 у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> < 
објећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S}  
 и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p 
р, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с 
онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним правос 
>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} То 
ји има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p>  
браћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле 
>Само се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами пом 
никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само 
 Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, дознао је да му је стара мајка н 
 ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подг 
није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лијепи господине, опет вели вођ: — оно су св 
ојска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лијепи господине,  
а Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-А 
 дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи велику болту, баш до градских вра 
наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депе 
ишавши од мајора, правце одох к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</ 
е тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>П 
> <p>— Збиља, Беже, ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p>  
очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише и п 
слије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика згра 
мо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на ог 
на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад да 
 им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се они распашу: не 
>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, из 
 срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовитих Вид 
а Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје прима рјечицу Миљешевку  
пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb n="104" /> или кисела.{S} Хвала добрим људ 
водите цареву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> <p>— Аман, честити  
кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину пријестолу, Стеван 
ијерева већ — шестокрилати Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:</p 
ки пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину пријестолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на  
} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана Црнојевића, одакле је он, узмичући и 
ира, који и јесте први заметак данашњој пријестоници црногорској.</p> <p>Варошица Цетиње може и 
оже добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, пре 
лиже к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висо 
 свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p 
"255" /> Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај трен 
 а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.< 
и гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући догађ 
 друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдј 
 мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milestone unit="subS 
изамска потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске с 
е знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се,  
ој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С ов 
у, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и пок 
и да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита  
преживјети тешку болест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она 
шио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: к 
ока, подигнута од земље за два метра од прилике.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С поља,  
 лове је заједнички, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> < 
ерцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се  
p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то 
ећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих племена на Балканском Пол 
/p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак  
 никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, с 
 те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његов 
ји и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српск 
, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православнога, до године — Католика 
 сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту пер 
ио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за ш 
ојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевој 
лера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо 
="subSection" /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше 
је је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и с 
ем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су  
 и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да  
о него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошто нам Ва 
 знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао 
ди виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n="222" /> и удијели 
олна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво д 
Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па,  
{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесј 
припаљујући неку чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути: 
оран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући 
 Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Остр 
, кад црква слави, <pb n="109" /> падне прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доход 
арева, и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева  
ном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни 
ица</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Оме 
ичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођ 
не, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру 
, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радост 
изијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички 
 Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каз 
, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се 
велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме главе, и прошапташе нешто јед 
 окићенију; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину 
-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даск 
е сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику, ове године—Православнога, до године  
, те пријависмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва чет 
оницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин 
’ је Ибар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење ст 
 је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, 
еранскога кајмакама, да нас пријатељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанс 
преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рам 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица зајед 
on" /> <pb n="83" /> <p>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо 
ао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и о 
у депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам т 
дговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других сватова 
ече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погле 
о се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако с 
и! </p> <pb n="57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвал 
Section" /> <p>Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницо 
, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима 
ок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хриш 
 — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад  
 често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова  
 ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком 
<p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука 
ело <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћ 
 Хрват и, по политичким мислима својим, припадам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић п 
у притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, п 
ја, на својему слабу коњу, завијајући и припаљујући неку чемерну цигару, бијаше прилично иза на 
јездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окус 
пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири,  
или врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>Приписујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, ути 
јесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’!{S} Турко хеј!“</hi>  
 <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шезд 
, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег н 
ух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја, начина 
же послужити као завршетак цијелој овој приповијетци.</p> <p>Писмо то гласи:</p> <p>„Драги Побр 
а с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није руж 
!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још 
 девето чедо ставила под једину заштиту припознатих служитеља Божјих од три босанске вјере.{S}  
јерници.{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не м 
гораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турц 
 <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по 
не одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очим 
се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва ра 
кове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; али, кад та борба пр 
јестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду св 
лаву и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину му  
— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно!  
, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се цар 
она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њем 
, гдје му породица зимује.{S} Мјесто је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорск 
ж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше нам <h 
ран, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, по војничком нач 
ојнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој  
е их.{S} И Турци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни 
би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје  
 к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин 
>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не п 
, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, к 
одоше на нас и не погледавши!...</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда 
>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p 
але међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на паме 
} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за в 
тност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас, г 
би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведр 
додаде Никодим: — одавно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци По 
његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе 
о прво разговарати о Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је 
гресу, углављено да Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Го 
ду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притиснути туђин, а домородни свађачи остаће да криве ј 
а, родна, животворна; она одржава живот притиснутим народима; она преживљује тиране и тираније; 
е, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала  
јела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се  
p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манаст 
очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и у 
у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам друго нег 
</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати бег: — али, господине, да памет бијаше до суда 
Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слатки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову 
ничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре  
аше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умриј 
у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и поможе му пријећи преко плота, на српску зе 
 не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћ 
ха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко 
те, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Курш 
Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан св 
 Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да 
а српску страну.</p> <p>Српски стражари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо 
уда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јес 
ва војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на 
м г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — о 
.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi> 
авши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.< 
ије падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака 
ини на догледу....</p> <p>Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на 
ину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а д 
Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи 
Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао  
јеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milestone unit="subSec 
е.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дала с 
арац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито м 
што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је  
/p> <p>У вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и С 
 ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мисл 
 n="71" /> <p>За ово своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед или прадјед, не знам 
еку <pb n="146" /> автономију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету 
..ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло 
ги добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он 
и показују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо  
" /> <div type="titlepage"> <quote> <p>„Причање је души посластица“</p> </quote> <p>Његуш</p> < 
имај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста, причао је Омер много доцније, кад је већ одрастао: — у  
ијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краље 
 се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{ 
hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад 
о.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n="171" /> с 
мо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала г 
>Бозагур</hi>, и <hi>Плоча</hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани и 
о развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше 
да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сул 
еда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили  
 неситим очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— Срби удариш 
ед турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, прек 
ћи ту своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлин 
те куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} З 
ога манастира, духовник исприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово само с Бог 
ром, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <milestone unit="subSection 
е! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p> 
ија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјер 
ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мном, наручи м 
едина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за српскога краљ 
и смо којекаких 18 часова.</p> <p>Варош Приштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У  
ули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан ра 
ехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p>  
гурности, допратити до Призрена, или до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена 
> <p>Стигосмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</p> <p>Варош 
head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали 
="209" /> а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који  
вао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан потврдно повласт 
ио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Дуб 
шан потврдно повластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио све раније  
 Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста нам  
торијске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!. 
.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— Л 
српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по озд 
криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не позн 
у, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <p 
жан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S}  
194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете,  
оше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке 
tone unit="subSection" /> <p>Стигосмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 
>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како 
 Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у харем 
ду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак сп 
рине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на чардак 
ногога другог разговора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ с 
="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! д 
кога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завладала забуна.{S} Ником није ј 
/> <pb n="202" /> <p>Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{ 
head> <p>Други дан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногор 
мињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево рав 
ешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити  
писаним напрезањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне с 
 А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Х 
 што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — д 
ца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком сво 
еднога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније  
 Арнаути.</p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам каз 
у смо, <pb n="141" /> под ведрим небом, провели десет дана, окружени турском стражом, која не д 
е!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Николом провели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} По 
сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам  
n" /> <p>Једном, прије по дне, пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44"  
e unit="subSection" /> <p>У Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува 
суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава,  
једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и 
пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике м 
агрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јадној души.{S} Донесе м 
тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе а 
илујте се, честити....</p> <p>— Дишери! проговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгу 
<p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу на 
 жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p> 
о опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, 
старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде јад 
ово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S} Наједан мах испаде и Живан преда нас, сми 
</p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </ 
виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, и 
е море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даљ 
 Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по  
славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човјече?</p> <p> 
ишта од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Т 
ију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без п 
ово је... </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако  
слије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња:  
к је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (н 
а што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се саста 
рви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост Абдула-Б 
би автономију!“</hi></p> <p>Познато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлин 
в пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у 
</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Срби 
ајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток све 
изрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на 
се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} 
i>Тешко земљи <pb n="59" /> куда војска прође! </hi> Али два (случаја морам испричати.{S} Њих д 
ица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је ве 
не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа,  
инуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао о 
.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p> 
љу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад у 
ни увјеравају <pb n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има,  
кок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни пасоша, ни одгово 
, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не би дал 
 живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</ 
ад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p> 
<p>У таким, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре двије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} 
.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, 
ијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући т 
и на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: 
ан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш сувари 
 којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Дечански</hi>.</p> <p>Небројено пута Живан  
јепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани Дечански, син краља Милутина, по некој злој ср 
} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти љ 
едоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело 
ван, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дот 
ом у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ник 
а једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату 
, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђа 
амо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, нег 
ким равним бријегом, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у 
језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али ј 
Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подго 
 заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један про 
ања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се прокрадемо између двије турске карауле, које су врло бл 
рени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <pb n="214" /> другом Мурату, или М 
сто очима прождираше предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу, зав 
> <pb n="235" /> <p>Говорећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајућ 
вуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж границе, или низами, или заптије, или Арнау 
 низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црн 
сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за —  
 пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гл 
/p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>Приписују 
 у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао са 
ина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и његови другов 
 у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз редове бораца, Муфтија сокољаше своје  
ко размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="169" /> точи, без препре 
арошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у вод 
урску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Тур 
 Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву 
риштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из кул 
оје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије?</p> <p>— 
 тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не 
 одох г. мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко 
лије малога устезања и изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о бој 
цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, с 
 јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p>  
реко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{ 
о како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb n="138" /> па на < 
дан мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бе 
 и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грањ 
н-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако не 
 се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам остало само  
творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а з 
за своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фа 
и длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљ 
тити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кријепи с 
а окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, 
, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшн 
едмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене људе, који маре за историју балканских нар 
 ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових 
и су, као што знате, међу двије средине просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пал 
</p> <p>— Македонија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p> <p>Бугар 
Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p> 
овору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на језику, окретан и х 
брве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у  
е одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам 
 и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову о 
 будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окрен 
 на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глу 
 бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјут 
ора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, у 
у, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом ж 
стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат (тријем), који је отворен према завјета 
ору, већ избисмо пред високу, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине ко 
дмах подстакоше ватру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри... 
одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхан 
мрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb 
гледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада  
е војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} 
Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видаји 
тан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војниц 
енике на ужини под, великом тополом.{S} Против својега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад 
 је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и власт аустриска, <pb n="58" /> да б 
што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели т 
е до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само 
ема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S}  
рићи, преко своје воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су њего 
доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам 
тио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђако 
...</p> <p>— Милошевић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за ва 
 пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с 
<p>— Овај Лим, видиш, долази од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред  
с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледал 
не да, божем, буду љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и угладио,  
ме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој 
а некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за  
 Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и 
ну којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом 
> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се 
е ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобучен у цр 
на смотреност онако калуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоћ 
малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће 
ић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе на 
Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене људе, који маре за истор 
рне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узмо 
доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјест 
ежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љут 
 везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши Жив 
ам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> < 
 <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Телеграфиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може пр 
да дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, промјери ме од главе до пете, и узе м 
јојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;< 
Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> 
 него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега 
бан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград;  
> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну!..</p> <milestone unit=" 
/> <p>— Чудна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапато 
акам примакоше један к другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгле 
 закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан, и један млади 
/p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти 
у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...</p> <milest 
м и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — 
н, само се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> < 
по’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задов 
 у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, него  
што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако ј 
 ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1 
и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> <mil 
воју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p 
 је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> < 
уђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео 
нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику словенском, који је Србима  
од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако 
{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само он 
ију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учин 
Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби 
, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те,  
а, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу,  
ље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, з 
м бријегом, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и 
м мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног одијел 
> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом ми 
и људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се т 
овића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од стра 
престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнут 
евето дијете бијаше мушкарац, крепак, и пун здравља и живота.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi> 
ак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак 
 сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се покл 
аница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, с 
авио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S}  
љено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш 
ма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добра н 
ако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к ње 
е трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисм 
ис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко ве 
ско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборавише српски!< 
, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од свој 
за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их ов 
аше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у 
 он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше нек 
ретресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Почетак бија 
ј Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра н 
ате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — н 
а ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је до 
раду и брке добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве 
рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким им 
 још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, бр 
p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијес 
-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјерова 
 говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> <milestone unit="sub 
асмо контуманац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, к 
а више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валиј 
јеке, особито преко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необич 
луђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: 
дно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, п 
ети на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{ 
штву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде  
" /> <p>Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили да  
е преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А  
на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, углед 
и.{S} Пошто они прођоше, ми изађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека к 
101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервасије Коканови 
и онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани 
с.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана ок 
 Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" /> 
 вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb n= 
ј твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за ње 
а Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде д 
али: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нуд 
pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјет 
т појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут  
о сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: 
аиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао  
а га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: 
>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да  
но смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо  
 мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и  
е властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од 
бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам 
ерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <pb n="214" /> другом Мурату, или Мехмеду II! 
е вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да с 
Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па  
а то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар 
сјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали  
 је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чин 
ја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <milestone unit="subSe 
огађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из  
Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, с 
ивни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетов 
је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштав 
и нијесу нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и  
S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном,  
 <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У  
 лијепом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добр 
стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изиша 
овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; 
јешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; 
ечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се необичне грађе 
ви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— 
укавички уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на  
ван <hi>Дечански</hi>.</p> <p>Небројено пута Живан је мени описивао љепоту и значај ове велике  
илац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, 
</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло с 
о на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћина Манојла Сита 
их два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босн 
своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима 
рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни т 
иним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често м 
ија додаде:</p> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone uni 
 Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Пав 
 рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога час 
<p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде  
мо турском конзулу, те пријависмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам визира о 
У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на  
шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде Путник“</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <n 
ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере 
о молим тебе, драги побратиме, да овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, кроза свој 
госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што често бива толико сватова, 
нам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви пита 
>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо  
, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже п 
е поставила контуманац од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми 
нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да с 
стир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, најприје падну у очи мног 
 им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајући се, Живан као да прип 
е иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих страна свијета, који се мо 
 наш (суварија) викну:</p> <p>— Трговци путници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек 
и гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга с 
не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане 
ку, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му  
гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим 
и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арн 
осмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</p> <p>Варош Приштина 
 Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n=" 
а камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Б 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Путовали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва р 
енусмо правце на исток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Ре 
раду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао се с ј 
 Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и 
из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био  
се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи 
 путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе к 
де врло уман човјек; пошто је пак много путовао по православном свијету, и пошто је походио све 
 долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да 
више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S} Треба....</p> <p 
еџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда који, 
е било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="168" 
и нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасо 
са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад у 
се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној 
b n="153" /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Ре 
иор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви. 
 n="121" /> <p>У пошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу жи 
сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се од 
/p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p>  
иђе он к нама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; 
, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p>— У Софију.</p> <p>— Каким послом?</p> 
о рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“,  
ла па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се ути 
е не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људ 
ије било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{ 
ого, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, измет 
недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, ре 
, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет посл 
они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у  
и друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушак 
е бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер С 
 Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош  
ах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је  
у свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци,  
а Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе до 
о:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за  
нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску ст 
то донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у  
Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готов 
је, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек вео 
<p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у т 
еди Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, н 
 вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирит 
 сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлети по вазду 
ком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем  
з турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је удари 
 дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару. 
 потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мрт 
и му се уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје ра 
у: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише  
 пушке; српски их стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сахата.{S} Послије тога Турц 
} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкарница, коју је уредио српски официр Милутин, кога  
ио послао Кнез Мијаило.{S} Мјештани ову пушкарницу зову <hi>лабаторија</hi> (лабораторија).</p> 
призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n="184" /> 
руго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Арнаутину пуш 
е); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пу 
..</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја  
пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке,  
еколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула  
 и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам  
p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти 
рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> < 
д се приближих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си 
, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаут 
! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, 
и?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p 
е имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и 
и си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се при 
>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на при 
адо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али о 
и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам  
ре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђ 
, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим  
ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла г 
мишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p 
S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест  
>у Андријевици <hi>Јаков Бакић</hi>, с. р.“</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="140" />  
овић</hi> </p> <p> <hi>игуман“</hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми пут 
за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} 
ота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, 
је ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад  
змеђу Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељи 
роз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих  
, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али нас опази неко проклето псето, и с 
у вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: он 
ем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчат 
</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке  
> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, пратио, отпјева једну <pb n="15 
гостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногорац 
 своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај 
анов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска власт ниј 
 <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му  
Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији, а испод руке упућивала је Арнау 
се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права 
 старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S}  
ишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом топол 
јере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херцеговина не 
/p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S 
и.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а  
> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крв 
рава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде Путник“</p> </div> </body> <back> <div type="notes 
е га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или до П 
 његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда 
кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут  
јпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза језиком:</p> <p> 
о, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по  
ћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угод 
аковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— О 
</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то б 
 вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— 
ј гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу 
ерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мало!{S} Ево 
толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спре 
и старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — никад, о 
сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској гра 
преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могући га  
е чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, < 
 бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом с 
ан и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према н 
i>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати  
ло нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} У 
единити <pb n="216" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући  
обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зека 
.{S} Изишавши, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, велико 
це, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, ком 
, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији дру 
није изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, о 
из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим 
у закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим 
 Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од  
, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи  
е као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу 
есам стигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, мога 
 с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и 
о за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Хе 
 прије неког времена, отворили дуванску радњу два млада ортака: <hi>Момир <pb n="264" /> Видић< 
еле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у м 
 баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шалио  
и њему већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које не 
 или кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.< 
 у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од 
орице за другима.</p> <p>— Они поганац, Радојица Маркићев, нагрдио нашу вјеру!</p> <p>— Како је 
S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала 
пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго ј 
 хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну!..</p> <mi 
свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окре 
<p>Добри мој Живан овдје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу 
је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове па, не мислећи 
нахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се ог 
домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије 
ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p>  
 и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им с 
момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Правос 
а; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не двор 
и сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вј 
"260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако 
ли да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опаз 
ласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не п 
ију пак бесједу српску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободниј 
лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље 
 једемо (а права нам је намјера била да разберемо: како бисмо могли побјећи).</p> <p>— И ја жел 
лиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се. 
шине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи < 
утон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњ 
је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак,  
е свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјеши 
 је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско пи 
 — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме прикло 
утра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{ 
и, претворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена 
 Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је м 
и убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чла 
ас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S 
ивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љек 
кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, на 
рата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крвцу!</l>  
76" /> крвну браћу никака вјера не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — ал 
 јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и затирала као прави 
м прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састан 
лика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могоше п 
јници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрда 
иводића!</p> <p>Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику 
 и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p>Х 
 да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сје 
изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум  
торијом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом 
ћи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и, као од шале,  
е нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху ви 
вак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се  
subSection" /> <p>Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанс 
украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разгледајући грађевину, и разговарајући се, наиђосмо на 
звору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгледајући грађевинске облике овој старој цркви, кази 
му!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многим стварима и појавама 
 некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово купо 
 Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам стигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да  
своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина  
" /> <p>Уђосмо у патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, градио Свети  
се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и толико поштовану Дечанску цр 
то као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с 
 преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb 
, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако и 
и који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу да се мало нашале и на 
е стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готов 
а једној дугачкој клупи, пијући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске текије 
 тако лагано, разгледајући грађевину, и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном  
ти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <milestone unit 
уго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаут 
 да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb 
е и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке 
гон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Жи 
смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи ипак да један другоме више казујемо 
!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво разговарати о Арнаутима, који су притисли готово све Ко 
} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и свој 
до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ха 
ајзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p 
ном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мо 
к, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шт 
х и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, в 
харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње 
а сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb 
ни официр, и ја.{S} За вечером би доста разговора о различним стварима.{S} Гранични официр који 
.</p> <p>Послије овога и многога другог разговора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дођ 
ећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раме 
испричати макар што год из наших многих разговора, колико тек да се види каке су мисли нас заба 
 нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом  
 у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледајући своје земље, којих је имао м 
 отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко приј 
Section" /> <p>У таким, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре двије недјеље <pb n="126" 
идјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо  
енуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, н 
i>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака ун 
Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, ра 
еди мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Ост 
ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину 
са: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све кутиће 
ојих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n="49" / 
 Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на  
, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ  
жи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога  
нцуској, може човјек наћи толиких истих разлика између мјеста и мјеста, између краја и краја, и 
што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према великој слици њихове једнине 
.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знац 
обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зов 
 мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се ус 
, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S 
ике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких богомоља, а и од православних к 
о, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој малој чаршији;  
 ја.{S} За вечером би доста разговора о различним стварима.{S} Гранични официр који је, како се 
војих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људ 
} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо 
, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да 
о уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем  
204" /> слободи својој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара М 
<milestone unit="subSection" /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјес 
е.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n="70" / 
олико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечеро 
</p> <p>„-Још нијесам стигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по  
ред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше мо 
i> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих страна свијета, који 
то су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, н 
јници пођу, али Арнаути изиђу пред њих: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се  
ћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 во 
ка?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два п 
ко, по војничком начину, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући св 
!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах западоше: ко за камен, а ко за грм.. 
ику словенском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем ј 
ли смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, богатији искуством — ласно видјети, д 
} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост 
па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колије 
аве, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране  
ан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да  
еднички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољу 
отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан, да  
ра; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добра метохискога вина.</p> <p>Барбаљо грми ок 
, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарал 
удили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије неког времена, понудисмо му тврду Бо 
 опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије 
на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим на 
ровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?</p> <p>— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека  
не брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бри 
/p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S}  
из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>—  
 <p>Идући тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо  
!{S} И издахну одмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозап 
 /> Ђуканова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се н 
а, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велик 
вијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> < 
роговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Жив 
тије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у  
док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај 
и ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Ви 
и упитани, по што најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што остављате свој 
огледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с 
х ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјерити 
е пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија бије 
 к Муј-Аги Приједорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не  
</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљ 
ти: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мисли 
unit="subSection" /> <p>Послије вечере, Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хан 
i) --> <pb n="235" /> <p>Говорећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свра 
њиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је доб 
ди добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек! 
е му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога  
ољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, л 
и....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p 
 тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и  
> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черке 
 по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и  
, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десн 
p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без  
 Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српск 
и нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћиним 
ренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему ни 
имити од нас добру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа својим крупним, неситим очима, осмијехн 
Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и н 
 /> <p>— О зидовима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златним или црни 
ића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим 
јеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је  
епаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијево 
ијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у  
 Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише  
идар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стража 
"258" /> <p>Видојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и ра 
 Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; п 
 је, он исти, године 1365, потврдио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранко 
 те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике 
да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена  
да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгор 
смо у приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један заптија преко Косова до Ба 
<pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Оме 
ијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брз 
ilestone unit="subSection" /> <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод к 
/p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпје 
кућу.</p> <p>К беговој кући приступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је к 
не и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано из Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, ст 
учки командир, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године. 
х шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi>, и <hi>Плоча</hi>.</p> <p>Пр 
за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, 
ија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен од ових других пушака, паде на плот, и једва се п 
 ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето к 
то, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смије 
 и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјешина страже ре 
ремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љеп 
а.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се 
 не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То 
рпски!</p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, наста 
; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше в 
д чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S 
де пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом сви 
ћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се  
о често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали 
екора.{S} У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он,  
 већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране 
рена ханска врата, видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S 
.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодно 
д (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да с 
рло много, и чинили су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла,  
аху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p 
надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била дијеле воде: једне к м 
рави, врло плахи, али нестални у својим расположењима.{S} Оваке људе околина њихова, имајући ин 
о к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чист 
 дошавши до онога мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта 
арија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћу 
едан крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У 
p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-А 
 изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни н 
кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призренски Митро 
 рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијан 
ом реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 г 
м и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешен 
аједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казив 
једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се 
 она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене,  
му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побрати 
е често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно није 
Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу с 
ше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро о 
е се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
у, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаут 
пом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре вољ 
е, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, али су једна 
е добро поткресује, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у не 
 у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p 
една џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада друго, згодниј 
коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Г 
уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, б 
е оружје, које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је  
"94" /> <p>Макар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи 
села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека средина 
 и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нек 
у је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу види 
 очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— Срби ударише на Кур 
у заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла  
о малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мје 
риђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, реч 
те?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва 
е њихове не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчи 
ише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно,  
чудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, нај 
ћир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани 
огоше промијенити!{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!. 
еве <pb n="148" /> Стубове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, разгл 
ави своју причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да Бо 
ели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо 
{S} Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на страж 
бразу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Влас 
е укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Авг 
, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиницу, хоћ 
оћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко св 
ваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S 
подару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на к 
 не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нем 
 Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шама 
осни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p> 
ридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша 
свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран з 
стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише Аб 
 /> њихову нејма ни мјере, ни краја, ни реда.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Преноћивши 
и витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз редове бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке ријечма:< 
у обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје о 
о, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман,  
це.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се 
та говорили пријатељи рата, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршав 
пјесму о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до он 
па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, даље он 
у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе брад 
ија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на бого 
азим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Пришти 
 Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију.{S} Богати Ибиш-Ага Арнаутин, од племена  
жњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у р 
бари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потук 
е: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да и 
, па нас гледаху, и кад и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћ 
аки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини Вулић.</p> <p>—  
мијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца 
јели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: 
и људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нит 
га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S}  
ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер т 
ре!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао 
уд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и к 
ани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима ч 
, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; 
 (1528) Потурчењак Бошњак Мустафа-Паша, рекао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од ј 
 једнога Турчина Травничанина.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — З 
оти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је  
о лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Б 
ту у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p 
едан крај, и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга дјеца  
 три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме  
о ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њим 
ветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељ 
да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мо 
 претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњ 
м се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако 
то спасава од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учинисмо.</p> <milestone unit="subSection 
p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеу 
 <p>— Молим покорно, господине лаћмане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бој 
гаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове п 
ди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к сво 
Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника, нека 
ише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгор 
че: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијест 
едорцу, добру досту мога раметли оца, и рекох му:</p> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у З 
гли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разгов 
 помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља 
subSection" /> <pb n="22" /> <p>Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, у 
 <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од земље  
за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, м 
ћ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћан 
грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, до 
ијаху задовољни овим одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али 
а, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу  
га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: 
злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећница, ч 
 у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах....</p> <p>Убилац 
 местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: 
 посади на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> 
сто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећн 
tr-Cyrl">Ла еилалах, илалах ве Мохамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје ал 
хамеду ресулул-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел селах!“</for 
ине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си ка 
...</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете 
ћ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драг 
 <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, по 
ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подгоричанин, <pb n="133" /> махнувши 
 <pb n="159" /> <p>— Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобан 
p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у 
 и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљ 
— Милошевић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље д 
 не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити  
ш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра п 
вијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни 
> <p>— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— И 
ега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, <pb n 
 Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти ни 
 у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали  
ре, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се стар 
а обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мо 
л, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба сва 
 јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под в 
о нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два  
го: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата  
свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Ма 
и то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, 
на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи 
 Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћ 
тономију од стамболских централистичких рефорама!</p> <p>Поносити Сердар-Екрем, Потурчењак, крь 
о укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар да је 
 бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску границу  
чем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{ 
> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са сви 
> <pb n="90" /> <p>— Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се 
?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, ко 
м кући, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два 
еровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што ј 
се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах  
срамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, додаде калуђе 
ки Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек к 
а су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта р 
има!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p>  
ођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око глед 
с ист гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г.  
даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље  
су таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској ш 
а народа несрећнијега од народа нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове д 
не море разбратити.</p> <p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом 
p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе српске историје  
 мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд м 
отово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза,  
тир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био  
 други....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјест 
p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће  
е и градиће по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што  
марају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох ра 
.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, нег 
.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И од 
азаћу вам, али да почнем малко из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац <pb n= 
и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по 
: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам отвори вратнице.</p> <p>Живан 
 овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-А 
угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост  
и?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, 
а те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних г 
те болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у  
е, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако м 
вјек се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких  
а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица 
вој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <ref targe 
 <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.< 
 се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви 
<p>— Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајли 
>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло 
еву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црн 
ња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да ни 
еговој погибији могу вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и гот 
 Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Нијеси казао: како је  
динци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p>  
чима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе цркве.{S 
 своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је ха 
то вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} 
ти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Жи 
аш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете  
а. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и 
 <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, в 
и ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се  
а уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи т 
та златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што  
 се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а, на 
, Сазенож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који ће  
 Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?< 
ом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострад 
е, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах св 
 су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност мн 
сли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p 
једнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S 
јено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај 
е малко повратили.{S} Старјешина страже рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши с 
к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени вр 
онуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!</p> <p>— Не браним, од 
је.</p> <p>— Е, ово је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара приј 
те ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати н 
, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали  
обито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д 
а, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне сумо 
 /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом 
Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се 
е видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси 
p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ваља ми за 
и гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p 
ајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци,  
би други дан, њега рано пробуди отац, и рече му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осје 
ута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице 
јелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао! 
у пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога ус 
виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређ 
 нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} 
ељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у  
Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије 
им остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> <p> 
не, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они 
 слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <milestone unit="subSe 
в говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме о 
 пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово  
 — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и стад 
ћа да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: з 
транац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам так 
анди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — на 
боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочи 
вега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте  
иста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох 
и?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} 
окци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој  
ту је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је 
p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса 
 да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо  
д ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биор 
е.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вича 
њацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући се Кос 
тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља 
ад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели 
геча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради  
Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Ту 
орицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева 
ијеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на бро 
> <pb n="128" /> <p>Највећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језе 
ку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују 
ас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједничк 
ној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите 
> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога  
у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади на магарца 
м.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о вес 
Копривником и Пакленом, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако 
а једном газу, прегазисмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама  
умили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто 
ница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим небом 
 необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље под ногама, а н 
ијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко планине Вјетерника, пут је тежак  
крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српск 
:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице, и натјера их овамо на 
ћи своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио 
смо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target="#SRP188 
 у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница  
Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као 
otes"> <note xml:id="SRP18860_N1"> Осим ријеке <hi>Трепче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за ко 
али саме голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p>Спустив 
ест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој стран 
е жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сокр 
p>С Цетиња одемо прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, посредница тргови 
бар, особито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна. 
 на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Ријеке, особито преко 
 <p>Ноћ јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају слабачку свјетлост на Зворник и 
ами Пећани увјеравају <pb n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погин 
 је присојно и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкарница, коју је уредио 
рговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Р 
је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову  
 ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рек 
S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа шко 
ини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњо 
хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безја 
 Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...</p> <mileston 
е овако промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, х 
 мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а м 
 <pb n="37" /> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је бил 
на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у та 
провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћ 
...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се к 
ки.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и друго 
он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци 
> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша 
ј вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залудни 
љају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> < 
>, и <hi>Плоча</hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право т 
!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељене, крст ј 
ропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се слуга Божји </hi>, какв 
 да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш и 
а ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнен 
и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Вла 
јој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијести ова 
ше без оружја.{S} Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{ 
они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче 
да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико  
е од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p>Послије неколико дана, дође од командата 
е три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен 
и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако мис 
едак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја 
 unit="subSection" /> <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски 
и, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке,  
!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљуби 
у.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p> <p> < 
ар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један другога; али ако им ту р 
одиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ј 
а, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груд 
метли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега  
уши.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа мојега.{ 
у се јако чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али стари Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— 
 бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Пока 
, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе 
 признати, била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудил 
Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била б 
жала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И < 
ле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи 
ји је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем језику! излази: да  
о свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјештен 
наравно, окрете к Византији, а мања — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и 
Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за другима.< 
у вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин — источну; Кршћанин — западну, а мусломан Муха 
брали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би народ би 
надеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас  
мер памти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја н 
ј готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђе 
 и Пријепоља, <pb n="142" /> гдје прима рјечицу Миљешевку крај које је манастир Миљешева (у кој 
и, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим 
ник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: — мутније би било да 
!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, 
дућност, хоћемо драговољно да постанемо робље новим завојевачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним 
у осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пресуд 
ини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго,  
ампарија), па на <hi>Вишеград</hi>, <hi>Рогачицу</hi> и <hi>Љубовиђу</hi> право ка <hi>Зворнику 
{S} Већ од Митровице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да 
аком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан вел 
 од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се 
ам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија  
 страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могу 
), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију која се 
 Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки в 
ништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се 
но лијепа, али, пошто је деветоро дјеце родила, и од њих осморо <pb n="12" /> закопала, изгубил 
а.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави 
поче Живан: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач српских з 
а Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао с 
 у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p 
 о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се  
Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши  
ајпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, ве 
а; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу св 
слије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да  
к.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p> 
ац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани про 
ињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, животворна; она одржава живот притиснутим народи 
 рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.< 
 Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и богатих села ниг 
и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред  
у Вулић овако говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и 
назију.</p> <pb n="117" /> <p>О својему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато моје род 
рина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к  
чин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од в 
дмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), 
се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> 
а депеше француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком поглед 
ијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио 
ка Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да  
 друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако поштују.</p> <p>Не  
имеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с 
рговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путова 
га свједочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и прими 
рјешина над тамничким стражарима бијаше родом из Травника.{S} Познавши <pb n="210" /> по говору 
?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србиј 
ир Мехмед-Соколовић (1546 —1579), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обно 
ризренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине  
 или црним словима, исписан је Султанов родослов; забележен је дан и година Муратове смрти, и н 
мо један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се од 
ћу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њихови 
<p>— Каким послом?</p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћ 
е људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљу 
 да им поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мр 
дници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји ста 
а, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} П 
оји је онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Па 
а оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима, међу немоћним пријате 
е околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</ 
танака?....</p> <pb n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је 
 трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао 
убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном г 
— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Ом 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер  
ељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе кос 
ме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„ 
<pb n="149" /> <l>„Тебе славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Л 
што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчи 
орака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово 
зивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жу 
Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом,  
бичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: —  
{S} Свршивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој  
ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лиј 
д Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто малено; настање 
у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто малено; настањено је Ибру на обје  
ра</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пјесме,  
ne unit="subSection" /> <p>Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поре 
холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у св 
у опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не 
мрака.{S} Кад Мехмед, и послије другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих с 
човјек средовјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу д 
 би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршу 
да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Гов 
ба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— 
/p> <p>— А зар је <hi>мераба</hi> какав руг нашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч р 
о им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши 
/p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и м 
 нахију,“</hi> која се пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора пут 
 неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу 
ак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој 
старих српских краљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше  
мо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје не 
{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више смо с 
гоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанин 
е би ова зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Т 
.</p> <p>Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га шт 
у, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже,  
олико опасна може да буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређен 
стима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза с 
е данас Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели св 
дајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> <pb n="135" / 
 мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с кал 
n="133" /> махнувши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја се 
о дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе ни 
 испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и 
густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што 
Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самостворитељу! 
лакшају рад граничној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и д 
идића, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да 
калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што ј 
. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи. 
Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога 
 сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: мор 
ао оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, 
бе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <p 
 <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства 
н...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, ал 
лота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску границу и српску стражару: — за сад је све 
 забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</p> <pb n="219" /> <p>Стари кајмакам лукаво с 
наш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру 
идик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдје је које мјесто онамо на десној ст 
онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђако 
задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И раз 
 свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјемена ко 
смо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало 
говарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији  
н са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на н 
у твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува 
изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, тако веза 
ишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друг 
ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и  
акву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог  
м крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади мн 
.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: о 
 ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављен 
 Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је проврћена на вратима. 
авише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славе 
низону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре  
врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу 
нисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тиш 
шао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p>  
руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето та 
режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} По 
 <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћириба 
 мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан 
омак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут,  
зидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђа 
ма ракију и каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, 
е и карте (мапе); он без карте никад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из 
 режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки ве 
 село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прили 
 начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око не 
 <p>у Андријевици <hi>Јаков Бакић</hi>, с. р.“</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="140"  
почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћиво 
} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К бегов 
 ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, поме 
нак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори  
бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, упра 
мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем госпо 
ће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан приз 
атиме, да овога путника, Момира Видића, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд ко 
, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјета 
д мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n= 
Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" />  
 по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> 
ве три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крв 
ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјер 
мо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисмо више од, по 
овима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничан 
њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у 
и с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргу 
 Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; нек 
атријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане< 
<p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарима.{S} Одмах подстакоше ватру, дониј 
ају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће оста 
о.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" /> од препредене свил 
ђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе  
 <p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа  
 узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n 
кановић</hi> </p> <p> <hi>игуман“</hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми  
мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да 
какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и 
} Ето погледајте одавдје <pb n="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских  
оже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаил 
 Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Х 
т Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јер 
 била нека средина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, п 
 руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и виш 
а крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеро 
, а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав  
илу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се и 
а, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијеп 
.{S} Није ограђена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и про 
опаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут 
> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} 
а се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени 
равнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху  
оде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Је 
очека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{ 
пута, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном с 
S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="24 
стите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199" / 
овој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Ше 
 пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте  
иликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p> 
рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије г 
грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити с 
, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо 
 су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред 
ехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Ом 
.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> 
 сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока 
е прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријатељили с 
, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} 
p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда 
разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} 
илу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставиш 
ло вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаше казивати како је било у  
па у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p>  
у перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Био сам  
ве па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену прозору и 
<p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p>  
ији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мн 
итах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Вра 
атиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова ра 
оје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјече, докле 
те местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло косма 
вати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није б 
p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко 
а већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измиц 
>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам с 
а је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије! 
и светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из  
 на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита 
 дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу  
д, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави  
одна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота ј 
вим југословенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од 
 вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> <p> 
 видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом  
му.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбе 
род, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и  
ре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељи 
е, која као да немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени  
 <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла  
ети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер вид 
е, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, против Великог Везира Решид-Паше 
азговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—д 
ошица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на гр 
прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он на једној  
о</head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсад 
о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама,  
 ни послушала, али он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> 
 Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије цр 
распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно к 
руштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати 
ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за д 
 С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаш 
умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће:  
еко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премиш 
али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио пре 
ћ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш прек 
рамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус,  
ћке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити. 
огорске.</p> <p>Трговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са 
 Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много 
Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване,  
ки посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завад 
ворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки 
уше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му 
 на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разг 
аку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit="subSection" />  
пим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се 
а сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> <milestone un 
 <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Излазећи из дућ 
 бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни ж 
главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бран 
рали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, < 
а, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођењ 
ђен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичаји 
 би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку д 
и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме др 
 злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ов 
 били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор 
 је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека мјеста.{S} 
е, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се 
 али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> 
Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међ 
" /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер,  
другоме главе, и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њ 
н рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> 
е се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што  
ивећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није р 
p> <p>Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати н 
>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо п 
ту, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Љу 
ја ми је нена била мила као какав анђео с небеса; а Мехова мајка бјеше ми мрзна као каква камен 
ша Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султан 
Зворничанин Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шан 
ј начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из с 
на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били 
 свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу да с 
амо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепуш 
Section" /> <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би 
вим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обит 
hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан 
мци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, 
 одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћ 
чке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасо 
асти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претреса 
ивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, ко 
оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се на 
ћи.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље,  
т Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почас 
ка да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око,  
нам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша исп 
 већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p> 
еобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је ро 
нас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!.. 
анти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по 
гову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како с 
ао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику,  
атилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићим 
 Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S 
а тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванског 
 ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела 
 <p>— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једнов 
уку на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С овим Николом провели смо, послије тога, у затвору чет 
 unit="subSection" /> <pb n="127" /> <p>С Цетиња одемо прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} О 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој стр 
d>Ондје гдје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојника, и с једним жандаром, прича Ом 
етрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <mile 
 се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући р 
и, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у з 
Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо: како планинска била  
раву, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одије 
онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста добар, а доцније све гор 
знат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој жу 
и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступи 
а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога  
ештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест  
у много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше пр 
 српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријел 
уге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, кад се гледа из далек 
ња од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, з 
м.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна је пола за мушкарце, а друга  
горица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котор 
а, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постање ов 
 држати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— <hi 
и од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> 
 ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одг 
оћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти м 
трана.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од 
лаја онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и на 
b n="65" /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте ула 
 грозна киша, помијешана <pb n="243" /> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапк 
нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види 
га је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије 
а-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и 
 намјера, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену 
.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="de-Cy 
оја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бив 
а Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршум 
ета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није  
</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом 
а, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је так 
, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> </quote> <milestone unit="subSe 
че док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с  
>На пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао исп 
љу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и  
вијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> < 
лу пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{ 
ећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <mil 
, захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да м 
 друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама,  
азнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакл 
 видећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се м 
х Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два п 
ћи шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, 
} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају младићи Хри 
 Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разби 
племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да  
p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој  
..</p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би им 
ркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег ус 
елник, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут и 
дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S}  
 куд нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, м 
 један старији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се с 
</hi> је варошица нова, постала највише са границе турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20 
лом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трст 
, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milestone 
е, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не оловом! 
 а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразгова 
!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подгоричанин, <p 
ла ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича д 
 изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одај 
ао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} Н 
јеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за њи 
не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џа 
јеста старе српске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Ма 
а стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опа 
е; над сандуком виси бронзани полијелеј са 6 кандила која покривају стаклене бобошке.</p> <p>—  
е улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дођ 
и браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мисли 
земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби д 
ружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То с 
ршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди. 
ио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и 
видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо р 
изрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошк 
ружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља 
, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми рук 
анас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо кла 
 — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да вид 
 а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад  
о чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста, и реч 
чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, раз 
 неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште  
а дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</p> <p>П 
ва штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара  
, родио се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач српских земаља, творац српске државне једнине.< 
рада Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>лозинка — Салцбург</hi>.{S} Из почетк 
орока?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску батину?...</p> 
буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на 
 коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској  
едби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу 
 коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж ж 
/p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се ог 
јевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на  
 у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Рељ 
 њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, ув 
 људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-крас 
а југозапад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари 
, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може  
знаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одав 
ати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Са 
one unit="subSection" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шт 
Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> 
ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра 
Лијућ’ често своје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам  
рије, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастир 
у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, 
о је био српски владика послије Светога Саве....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја сам  
зу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у  
зренца родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље 
ије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Д 
ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили <pb n="176" /> у Призре 
ласт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} З 
Али-Паша одмах затвори неколике планове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбо 
 њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џ 
а им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га д 
састанке.</p> <pb n="173" /> <p>Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсјед 
страшио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распустише, још тога дана, гл 
ла део Душанових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p> <pb n="173" /> <p>Чланови савез 
и зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био ј 
иње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мут 
стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, до 
и Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђакова прошао  
е тешко заповиједати.{S} У министарском савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у серашћеријату, б 
, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада буну босанске и херцеговачке властеле која се т 
он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разгова 
витије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важ 
есијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тах 
нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се  
овори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? 
а се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо је 
ли су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одо 
 уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се  
та Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</ 
рола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!. 
, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах з 
абране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, 
лушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе 
губио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не буд 
лости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур сави 
ора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’вали 
а и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Оче 
/p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш 
и по једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим 
 српску границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор 
е одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, п 
:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Ни 
 Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар  
 други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит 
нина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>И 
адједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или  
на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! рече и 
у срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак 
тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање, и 
х, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не са 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и 
, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хам 
. и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— < 
емена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслицама бране пилиће: босански бези н 
Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст 
ијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер н 
} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, 
коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n="25 
и, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> 
е била доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и трговин 
љепоту и значај ове велике задужбине, а сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заје 
ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отр 
е у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђ 
з оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколи 
ега рата, јако порушена.{S} Одређено је сада друго, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Ник 
но што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се  
други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb 
 Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — турска власт држи у овој та 
арске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само 
о нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар  
овцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у К 
удно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очн 
ођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну 
еле некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићан 
на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="2 
а, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисл 
ополит Сава Косановић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, на 
-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у 
Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати л 
 мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срез 
p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно има 
t="subSection" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с  
p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао ј 
 родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> 
 посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— За времена ми 
огаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо  
урци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> < 
олико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што: 
ица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S}  
аци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb n="145" /> <div t 
 опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну н 
ово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За 
ико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте 
поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркв 
мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много лакше 
ас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику паж 
 Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку згра 
 да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком сл 
, Меслина, Мекселина, Мернож, Дебернож, Сазенож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена се 
 никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у га 
а црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто < 
иједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:</ 
 коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника 
стом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мех 
, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>С 
<hi>одзив — сабља</hi>; а <hi>лозинка — Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали,  
<p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам стр 
нати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте до 
 вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њези 
рије двије године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ак 
ој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго 
бави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој да дојде, по овој ћијаме 
 и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Троји 
ји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи 
 њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру 
ечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> 
> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође нек 
ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S 
 /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оц 
им гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, п 
 доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не  
о човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим ла 
олитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем 
гох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше 
рачним сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотворога н 
авам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за С 
рах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој 
ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти  
p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу другов 
 онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, ишт 
ну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком  
а: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у пат 
 она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима 
е у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управн 
кама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш 
 или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га  
 <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, нај 
је се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слуша 
ова за мене није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји друг 
убока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без  
ли: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S}  
ака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: 
е у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <ref  
Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p>Истина Мехмед-Али-Паша одмах за 
врхове планинама, и долине водама, а ја сам био војник — макар неколико дана; ја знам како се и 
мо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него т 
много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, н 
 онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао 
</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у 
, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море м 
уком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман  
, рукнуше, и кидисаше на нас.</p> <p>Ја сам од дјетињства имао посла са псима, керовима, и хрти 
о у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зел 
ре, соколе сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије  
трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> </div> < 
, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах му д 
кво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, с 
 ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, с 
олазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а ни 
ику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам срета 
ид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње го 
творен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бо 
даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, доб 
умлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи  
ну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; и 
обито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, 
ске љепоте.{S} Најљепше грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се 
весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти  
} -Ја му испричах неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не зап 
, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му 
а лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, сана 
арка <ref target="#SRP18860_N3" />; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ов 
е, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква 
јећати и по мало земље под ногама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла ш 
е глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику 
а манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, з 
> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није 
ошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку с 
ходе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прог 
је право гостољубље рече, најпослије, и сам г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегов 
ему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али га није могао одбит 
<pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојач 
ромјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са ш 
 Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпеза 
већ дотужао живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком 
 баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; 
е знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су 
за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="5 
х неколике прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај 
</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промиј 
ече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим. 
е, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи 
 ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како  
брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изи 
еним очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дје 
>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: ал 
јета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се 
 не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехм 
се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забод 
ру, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворен 
 у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неко 
то учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milesto 
откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучи 
еђу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили 
ој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, 
 вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, 
јем остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике 
то би — би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{ 
!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домисл 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из сел 
ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: ср 
ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих  
ких племића.</p> <p>У овој служби видио сам: колико страховита, колико опасна може да буде збир 
ма, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њ 
сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи  
е, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S}  
S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао 
е; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам 
моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени,  
<pb n="83" /> <p>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми путујемо, па до 
управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>К 
лаве до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војни 
м сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, с 
огораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта 
— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да уд 
 <p>— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил 
ад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била мила као какав анђ 
оград (гдје је моја Пава).</p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета,  
икодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> 
 ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрс 
та <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Бос 
рилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај о 
/p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село  
може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црн 
е у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С дво 
ују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да 
во, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p 
 вам причати много, рече калуђер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао своји 
stone unit="subSection" /> <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању  
е.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <milestone unit="s 
амука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, духовник п 
stone unit="subSection" /> <p>У Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што  
ам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања 
ака заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не пос 
— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се 
: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а 
у, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима 
шари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, 
а с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p 
ивиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <p 
х и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> 
:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Т 
ели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</ 
 да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш 
послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога дана, враћај 
сни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, и 
и, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој 
они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се 
p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> од 
брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше 
нина, за десет гроша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми с 
о се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој зем 
стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравају <pb n="161" /> да ријетко прође  
собито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле о 
 браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја  
куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драг 
шко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихови 
су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао своји 
 учинити никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљах 
!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води за собо 
до прије неколике десетине година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n= 
а Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а  
а оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући н 
ско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито говоре онима кој 
 смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валиј 
читрна.{S} Кад, послије вечере, остасмо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb 
 /> официр оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, пр 
<p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђе 
не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n="25 
јели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, наставља игума 
ступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпо 
је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је те 
> <p>Макар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питом 
пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пр 
који је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> <p>Турска власт је настојавала да с 
зна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: 
; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лиј 
дстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, ж 
да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> б 
шњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао ка 
рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у 
 а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо  
о српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао 
рији.{S} Не могосмо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошље 
смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су 
у тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас 
ће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: њ 
Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} За 
а, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја 
>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким дру 
 у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз в 
а ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> < 
ти, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit 
ако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у пут 
n" /> <p>Ноћ јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају слабачку свјетлост на Звор 
оље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, изм 
 n="46" /> свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд  
днице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту прено 
ају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од  
е завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше главу, и нагнуше је на к 
Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> 
у вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јеванђеље на језику словенско 
астао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју о 
7" /> у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах....</p> <p>У 
Дао ми је Бог повише имања, а од порода само ово једно дијете, које ето видите!{S} За несрећу и 
ече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешин 
а.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не 
Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 год 
e unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелију); више жена  
појисмо.</p> <p>Увријебавши домаћина на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Ср 
итељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасно 
нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milestone unit="subSection" 
о одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом 
, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p> <pb n="16" /> <p>Послије х 
пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није бил 
лио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да свој 
и се с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Теш 
меће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још н 
у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта ср 
угарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога ц 
венском (глагољашки).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фр 
би кажу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из с 
 други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне 
> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се 
о онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с глав 
нанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само мо 
ати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свијести у Срба, него су и п 
м једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је 
ег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговор 
 Тада ми својему домаћину испричасмо не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: д 
ски <pb n="139" /> капетан, који нас не само лијено дочека, него нам још даде препоручно писмо  
о срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Ср 
и се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо <pb n="163" /> једном духовнику, казавш 
епо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Сто 
Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и зад 
р и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да 
 дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће....</p> <pb n="82" /> <p>— 
ило то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудо 
вили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S}  
имеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <milestone unit=" 
је надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда 
о описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је провр 
 презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се  
друго оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу свој 
Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини на 
 Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме!</p> <miles 
 добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p 
м визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</ 
 разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима 
вита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо приј 
, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и мој 
ују, наставља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми и 
о ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p> 
итоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се ве 
 бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi>Форверц</hi> (напријед)!</p> < 
вдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без и 
дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет 
умарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати 
 Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло  
 која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу 
аса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабана 
ике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била  
{S} До српскога плота бијаше нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге 
њали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Ом 
t="subSection" /> <p>У тамници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је,  
м стварима и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђивати неке 
стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана смотреност онако калуђерски кроз нос про 
:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с ова 
е Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти  
Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Б 
 у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!< 
је у мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђе 
менама из старе српске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже пот 
аути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га  
 леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља? 
 јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља зн 
удућност сваком народу највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље 
ла: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих разлик 
исмо више од, пола ријеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан с 
руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самостворитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја нено!</l>  
м под величанственим, сјајним сводовима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога К 
ајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворн 
о да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, кр 
> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n="3 
e unit="subSection" /> <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамз 
ог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку ја 
ик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио с 
ју, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили  
слима прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} 
 су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> <p>На и 
лико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним 
је по двије велике воштане свијеће; над сандуком виси бронзани полијелеј са 6 кандила која покр 
идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — ни 
чиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> 
е соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикла 
ије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Косановић, гдје му, вели, и  
них мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумара 
азио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб,  
ат је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја  
су; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тиј 
 нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће 
а.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе  
се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, Католика, и Мухамедовца.{S} И 
p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као ножем а не 
, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седам дана!</p> <pb n="14" /> <p>Петом дје 
 (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је х 
> <p>Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву  
на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и комисија, да постави нову границу између Т 
Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда протјеч 
hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> посли 
а су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, в 
у вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам т 
 са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, 
lestone unit="subSection" /> <p>С овога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се врати 
анових Дворова, власт је дала савезу за састанке.</p> <pb n="173" /> <p>Чланови савеза, чим се  
офту, Призренца родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у св 
воје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом 
ад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито 
pb n="173" /> <p>Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер- 
или у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од с 
оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, т 
е Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, ш 
 рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако  
дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и о 
че своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на 
бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слу 
обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете  
к, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени,  
е коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква ј 
 путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> петорицу другова, да нас у путу 
пет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у 
оче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће  
у, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као и св 
ту дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С п 
ановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад о 
ње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта 
ојој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у  
"SRP18860_N3"> Од Призрена до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div> </back> </t 
жби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Јо 
 је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стева 
! пресијече ме Никодим: — кад поменусте Св. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi 
lestone unit="subSection" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам зна 
најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Мана 
г Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркв 
от, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јаб 
 својој: него, напротив, <pb n="217" /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким дано 
фратар</hi>, и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младенаца, благосиљају их, 
дмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици,  
с лијепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Под 
 мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду 
 и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к М 
уди, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедј 
е, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа 
његовога пера изашла је и књига која је сва, од аза до ижице, најљепша пјесма најмилијему на зе 
ако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у с 
="151" /> <p>Послије тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> < 
ели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} Т 
ан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и 
 љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митров 
мо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и родна; воде једре, живе; али лијепих и бога 
ору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша ж 
 <p>Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили да одем 
и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар ниј 
ући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У ј 
 Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак,  
 tuo do gloriam</foreign></hi>).</p> <p>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану  
могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челе 
ену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је би 
.</p> <pb n="265" /> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{ 
на својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{ 
жањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, 
ого, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и запт 
аво родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од самога народа ни срп 
S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, или око какве црне ш 
акедонију притиснути туђин, а домородни свађачи остаће да криве један другога за своју заједнич 
јеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисл 
-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди  
уду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <pb n="214" /> другом Мурат 
ругови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у 
...</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="2 
на.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо 
огло бити опет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем 
ске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисл 
 су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="1 
ку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће пут 
p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се 
им овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичити!</p> <milestone unit="subSect 
е три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> прво мјесто <hi>осјећању народне једнине</hi 
се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај мушкарац и раз 
 n="85" /> мислима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двиј 
ће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се може наћи по који сиромашак ђа 
предовао како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и задовољан, растао је овај  
Јесте ли ради гостима?</p> <p>— Добрима свакад, злима — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас пр 
их за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био  
о су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостав 
 управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава св 
оживљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И 
фа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега.{S} Једном, кад јој  
, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Т 
као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S 
p> <p>„Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни поз 
Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп  
зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, 
љама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио  
т са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби 
{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паш 
иоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S} И да дође пет до 
..</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете кућ 
али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а  
Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв ил 
о двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче 
уцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на т 
 режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p 
мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, 
 моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, 
е коже (неку врсту опаклије); од оружја сваки има за појасом мале пушке пећанке, револвер, и но 
њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врат 
о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе сваки завија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо пор 
е и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепше и прикладније од одијела пашинога  
 из џамије, назува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју  
болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} П 
-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто.</p> <milestone unit="subSection" 
, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шт 
>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или 
> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које вјере био, и м 
на, високо дигнута застава, којој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копао 
а што везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак;  
 џигерица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега св 
 сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да  
м јутром и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на 
 си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије тог 
м <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао, ма које 
њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два народа 
Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, 
ре и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији 
 што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад Дечани 
купиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је 
ом, и слушасмо историју свакога мјеста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разглед 
, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један 
тли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму г 
p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p>У капе 
разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све више 
ђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако 
 једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијести овако плаха господара а, доцније, ка 
е ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну ниј 
е вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцегов 
се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српс 
и га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза 
јте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаутски 
 у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> <mil 
помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем  
рвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и  
ри, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће 
а.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих  
 мучно.{S} Него ми, лијепо, да оставимо сваком <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјерује ко како  
ато је, одговори Никола: — да будућност сваком народу највише стоји до самога њега; стоји до ње 
дом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призр 
ешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја п 
о, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је в 
, окова свакога алком око врата, и алку свакоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстан 
у, гледали више лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лије 
ел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухаме 
а да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покри 
дитеља — Омер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић 
сто понавља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омраз 
 и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиницу, хоћемо да изгубимо с 
:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <milest 
рани, а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S}  
з пошљедње куће одговорише да нас, због сватова, не могу примити, Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Неј 
 у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај а 
 Реџеп-Ага викну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватови! <pb n="154" /> Други сви осташ 
е бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи 
а, а за њима бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb  
бијаше доста и пјешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb n="156" /> њи 
:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватови! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у селу, а 
јепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега С 
а: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У в 
говараху:</p> <p>— Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосм 
им невјестама.{S} Међу другим гостима и сватовима лијепо бијаше видјети да, на овом весељу, јед 
 сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S 
>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав  
а у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и о 
, и од неких <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје 
ске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто ј 
оја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изг 
 и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како је н 
зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на  
рупних.{S} Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му  
 за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува 
на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко зе 
, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</ 
њства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone unit="sub 
јепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту< 
{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљет 
и испустили жене и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до 
аги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља 
уша моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да са 
д, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни брит 
бишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаут 
ј посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, које им је било дано за време рата, они су  
ом.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњ 
и по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а с 
ејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</ 
ли Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> <p 
сте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широком свијешћу о народној својо 
нањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у 
еба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у сваког 
 шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се  
едан с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од  
и предмет врло занимљивог проучавања за све просвијећене људе, који маре за историју балканских 
рава несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много  
за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, наставља Никола: — али је спор међу  
варали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке,  
добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p> <p>— Да ли пије ракију?< 
е, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>М 
ародност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злослути вели 
пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <p 
 још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никад 
ва, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад би својски наст 
ијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћина Манојла  
вих записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хам 
билазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, пр 
p> <p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја 
 <p>Наши официри, Нијемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо 
вали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сад 
<p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> шт 
 сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n=" 
от бити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за  
и Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је д 
а, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци сла 
 буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је нијемо, како 
рећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао ј 
 границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се  
ник ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам вид 
 блажаху нас, говорећи:</p> <p>— Ово је све лијепо; на вама никака кабаета (кривице) нејма; али 
 пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби  
почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са 
а пут нам бијаше доста добар, а доцније све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозн 
де, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они на 
> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да св 
кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш д 
 могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је 
еш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпосли 
ијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неиск 
би савез био јачи, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у је 
опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стад 
на сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к 
рану.</p> <p>Српски стражари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару 
вца.{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде,  
и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине,  
еница вјештица, јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу,  
але породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала,  
 продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, притисли Арнаути.</p> <p> 
тити, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ 
јело грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне  
S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мај 
ти изишавши пред старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им св 
али узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутск 
, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље враћени 
дати са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с  
кнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају нек 
ге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: 
о живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> пр 
> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред с 
з обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бит 
смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имају 
 новога појаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по 
дје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да 
ји раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе  
— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Оме 
 о боју на Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мј 
нске планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијепо распознасмо 
па нам ваљаше поћи; али мој драги Живан све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не мож 
 Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, 
српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села  
их Арнаути дочекате на плотун и, готово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им п 
 жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, доз 
 сам <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мен 
ти о Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да је прека потреба д 
равославном свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="122" /> знао је много 
тини је, он исти, године 1365, потврдио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бр 
ити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све т 
p>— На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на 
 не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам онд 
љутине.</p> <p>Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и н 
 у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели,  
 његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни  
дје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb  
атити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су 
атности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
же се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и с 
 и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окр 
есрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према великој слици њих 
видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Срби 
 које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и нек 
и! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— 
врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не  
Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије  
S} Војници претресоше <hi>све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S 
јим фереџама.{S} Војници претресоше <hi>све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шт 
ије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло  
појмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста 
мза-Беговом: <pb n="46" /> свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејм 
иком имању Хамза-Беговом: <pb n="46" /> свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма  
али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Требало <pb n= 
ислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу  
 од силнога дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— 
> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у ј 
цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су споменик ми 
рате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите се  
емља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мрави!</l> <pb n 
бока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас 
е копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред с 
рескочили.{S} За то, <pb n="246" /> при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и н 
</p> <p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, вриједи м 
споде помилуј!</hi></p> <p>— <hi>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу д 
своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што  
 ову дивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> </p> <p 
квеној управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу у земљама српским.</p> <pb n="162 
ут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо пријећи, па тек  
— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одгово 
 Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђ 
е сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... </p> <p>— Лакше, море, 
е!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као тр 
с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако  
ањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долази многи свиј 
јеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вје 
слије вечере, духовник прича да је овај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, па је, 
је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија) 
и стару цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме са 
/l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што 
 не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставит 
итвице....</p> <p>Не могући тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која б 
> <p>— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац измакли испред турске наје 
Доцније, наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> <p> 
це.{S} Сусједни Црногорци, желећи имати светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да С 
ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памук 
 отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20  
 Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан, да благујемо до 
<p>— <hi>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi></p>  
b n="92" /> по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђ 
 обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле,  
нија, што је био српски владика послије Светога Саве....</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјелив 
 Ја сам, рече он: — калуђер, пострижник Светога Марка <ref target="#SRP18860_N3" />; име сам св 
 се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Све 
 се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!</p>  
 је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, 
домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и н 
ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива  
, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Острошког.{S} Два су острошка манастира: 
манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да измиче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у 
е дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те се зам 
нци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом о 
мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босан 
b n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове к 
дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф Самарија, с 
и гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели д 
 пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није ли истина?{S} Кажите  
о име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше ска 
 за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? ц 
 Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, ал 
инови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјер 
241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да с 
атељу, болују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији,  
Рамо одиста заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти  
 Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по кој 
а; ми смо сватови! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле 
 Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а сви питају за — Копаоник!{S} Није л 
срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанск 
а једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали  
ући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спа 
егов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одго 
ни, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и  
/p> <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S 
 у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћ 
аком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да 
уштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али 
та старе српске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Макед 
босанских младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и  
е пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај га! како је 
 Косова ниче пјесма која буди и кријепи свијест, а свијест може све, све! </p> <p>Ето погледај  
рвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерск 
ање важни не само за неговање историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проу 
, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван м 
 српска штампарија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са сви 
ије.</p> <p>Овом манастиру долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, <pb n= 
, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати б 
p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју 
 дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пиј 
.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На један м 
ад од Призрена), протрча кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе м 
локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и вечером: виђао сам их готов 
о да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намјерници.{S} Праштајући се, Живан као 
зни путници</hi>, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у ш 
 послије по дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и о 
> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сара 
спитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за  
у, крупно исписану, и с великом гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:</p> <p>— < 
 тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разглед 
 око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пи 
књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тајнога чи 
чну особиницу, хоћемо да изгубимо своју свијетлу будућност, хоћемо драговољно да постанемо робљ 
 је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да ј 
то је пак много путовао по православном свијету, и пошто је походио све веће српске манастире,  
е царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</ 
p> <hi>— За времена мирна, за мир свему свијету!...</hi> </p> <p>И, право рећи, вриједи молити  
помилуј!</hi></p> <p>— <hi>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се п 
смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови 
ивну молитву:</p> <p> <hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан 
под ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над сандуком виси бронзани полијелеј са 6 канд 
а и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му платио са с 
"73" /> а све олтаре да покрију широком свијешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срб 
ркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак 
нства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем 
ом кићанком <pb n="23" /> од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи 
м разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Ко 
 кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.< 
 дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, 
пску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела и 
а онај кер, некакав као женски глас, са свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и нас!< 
="65" /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазит 
је, заједно с Јеремијом, кајарио.{S} Са свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије по 
мјера, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вј 
p> <p>— Збориш ли од збиље?</p> <p>— Са свим од збиље!</p> <p>— <hi><foreign xml:lang="de-Cyrl" 
, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за  
док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нам 
ахваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може 
шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, ка 
н игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају младићи Хришћа 
ше сломише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста  
ик, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгорице до Берана наш је пут ишао 
д нам је воља.</p> <p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми,  
азбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milestone un 
је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На г 
тражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарен 
да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и са 
 Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком  
с и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањај 
који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад јед 
штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и н 
е год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ј 
ме, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у 
слије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским земљама, и познао се с језиком и об 
е нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни к 
жати, отвори <pb n="185" /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— <hi><f 
 мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива,  
лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S 
уше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за  
изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамиј 
ји; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} 
32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и  
га, та је патријаршија и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј историјских спомен 
есалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у  
ћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки 
дочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ овога свједочанства, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у  
p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и 
ругови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> в 
.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанство из међународних одношаја црногорско-турск 
ј својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p> <p> <hi>„Показатељ овога свједочанст 
споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељства између два братска народа —  
ра, духовник исприча и једну причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитв 
лавно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Х 
 си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта 
м; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црк 
чистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волу 
; само ријетке звијезде бацају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Дрина, пре 
, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетлости, ваља знања!...</p> <milestone unit="subSect 
 над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебелим растовим подницама, које  
свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати ле 
диоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.</p> <p>Из олтара изиђе игуман на лијева врата 
ј пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi> 
жаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>П 
 свршио богословију, и постао католички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио о 
али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим.{S} Право је,  
да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце мо 
се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То м 
и ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</ 
 Косово и ми сад идемо</l> <l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l 
моја нено!</l> <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нек 
S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом  
ара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Приједорца, који држи в 
е доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини н 
а нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђ 
 већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сир 
е ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим 
 је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна 
ина.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама босанских млад 
им ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, 
—1579), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећску патријаршију ко 
 ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра, замоле Живана  
рсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној управи; а некад је била покретач 
олтарном зиду, с поља, довршује некакав свој запис.{S} Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у 
се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задрж 
еколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама бос 
уте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој полазак, бар за неколико дана!</p> <p>Или је Мехме 
ица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и  
 unit="subSection" /> <p>Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био  
 преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мех 
ћа.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем мног 
мером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, 
слио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна ш 
даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ће  
је вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широк 
ачин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пола народ 
4, њих двадесет и две породице оставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан  
е у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имен 
— Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова 
 брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје оружје и одијело, да га могу пренијети, па наплив 
т!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, своје имаће?</p> <pb n="134" /> <p>— Е, бива, данаске ј 
литву, устаје, излази из џамије, назува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред вратим 
тни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар,  
 се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <milestone unit="subSec 
вала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровал 
вом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару 
Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему 
е дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, 
лики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави 
мира Видића, с његовим друговима, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам 
злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беж 
; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</ 
љи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али је  
а обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне 
ами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да 
нијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n 
 су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, 
од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за с 
егова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чу 
цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо 
ћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да м 
hi>- с. р.</p> <p>А гранични официр, од своје руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно  
е старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити 
а буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само 
</p> <p>Јеремија, полазећи с Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не 
>— Моремо; прихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђи 
 распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Ос 
вој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске  
да?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, и Јабланице 
на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту припознати 
о није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> 
ну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се н 
аук баба свога,</l> <l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l 
утније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Ли 
 које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове па, не м 
S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена  
домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом 
 куд буде ксмет!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, своје имаће?</p> <pb n="134" /> <p>— Е, б 
предака, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не про 
 су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му рок до мрака.{S} Кад Мехмед, и 
ћи кроз редове бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо 
t="subSection" /> <p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с ко 
ах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"< 
.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским словима</hi>.</p> <p>— Гл 
одим.</p> <p>И одиста Поп Перо приђе, и своје <pb n="150" /> име потписа <hi>латиницом</hi>; Ни 
у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од мајор 
 и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми 
>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, и по мноштв 
рговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да 
аш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрав 
те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни другом....</p> <p>Док је Живан 
је сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо на 
ве политичке разговоре.{S} Надгледајући своје земље, којих је имао много дуж ријеке <pb n="6" / 
е рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате пр 
ласник не умије да се устави на граници своје власти; као што ни трговац не може да стане на пр 
Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се  
, не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје  
ио?{S} У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбин 
 <ref target="#SRP18860_N3" />; име сам своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово шт 
ило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а з 
питивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p>— С 
 Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S}  
маћин.{S} Заћута дуго, и само је бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена тв 
Шилер</hi>!</p> <pb n="71" /> <p>За ово своје презиме Иван прича ово:</p> <p>— Један мој дјед и 
ли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ В 
, одосмо турском конзулу, те пријависмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, пасоше нам ви 
с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искона,</l> 
з одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Е 
а.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што прек 
Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсје 
</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n= 
8860_C5"> <head>V</head> <head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресуде 
еколике јевропске државе држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њем 
аху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, 
који ме, као госта, примише под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као  
ђох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега затвора, оружан као да чувам стражу, а не као д 
то рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да  
p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подгоричанин, <pb n 
а ужини под, великом тополом.{S} Против својега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њ 
ао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини Вулић.</ 
 се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да може стаду своме служити мису 
уди, који према нама бише много бољи од својега гласа, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо 
мо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка 
начки Подгоричани тако у мртве забораве својега славнога земљака!</p> <p>— А Подгоричани су јун 
 и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, и по мноштву својих слуга и својих љу 
 старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="18" /> сина да поштује те три вјере, и т 
је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S}  
е поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила с 
ијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједницу.</p>  
 траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма ж 
, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> < 
каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељу! рече Ж 
одовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на  
мо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу, завијајући и припаљујући неку чемер 
 се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас как 
дују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И 
, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испричасмо не само своју историју: нег 
о је гимназију.</p> <pb n="117" /> <p>О својему родном мјесту Вулић овако говори: „Није богато  
 живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледају 
ежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену човј 
ј злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђи 
ије неколике десетине година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" 
чи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, И 
шава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу  
оравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бего 
да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наговарати арнаутске поглавице, 
} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле  
шку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</ 
 сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим зградама, кад се гледа из далека, стоји као какв 
двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" /> да 
ру напојницу....</p> <p>Рамо га погледа својим крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави  
 Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам странци права.{S} За мене је Давид Ста 
 плаве призренске планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста лијеп 
д овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> <m 
н вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milest 
, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milest 
у, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" /> ђацима оставио многи добар наук.{S 
и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници претресоше <hi>све</hi>, <h 
чава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n 
илазили смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гле 
ни, наставља онај из гомиле, намигујући својим друговима, и погледајући на онога што везе: — је 
ојице свјештеника обраћала свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> 
иви!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Н 
 пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник за 
"171" /> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар  
ти.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом другова ходао сам у 
о кад надође, тече варошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ  
битом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по  
 Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.</p> <p> 
адној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа м 
, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима.{S} Оваке људе околина њихова, има 
 мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су д 
отвори <pb n="185" /> врата и, са свима својима, јурну из куле, викнувши:</p> <p>— <hi><foreign 
 Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Теш 
огласише за <hi>муртаде</hi> (издајице) својих племена.</p> <p>Други дан, по доласку Мехмед-Али 
о, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе,  
ијаршија и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј историјских споменика, које ја о 
ме тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да узд 
ју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га бране, док се 
.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути  
јерава ићи из Босне, и оставити гробове својих; предака, а особито гробове толике дјеце своје,  
а богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с 
у, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљиво 
Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.< 
околину.{S} Дрина, прељевајући се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} О 
брало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати н 
фратор Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, закрати му служити мису и језико 
величини својега богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Л 
чи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли је ова т 
мачно, преживјети тешку болест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засиј 
> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" />  
 ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лиц 
ље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, на 
покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера  
их, уздахнусмо о <pb n="204" /> слободи својој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се прибли 
веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n="217" /> сва њихова полит 
ечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n="49" /> градину води на обалу;  
рише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си с 
 Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азиској Турској 
 стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пети дан 
 да покрију широком свијешћу о народној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био мира 
аједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједочанство:</p 
ке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се и 
што сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, зав 
лио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам с 
чи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о својој милој нени, и о ра 
инуо о невољи балканских народа, него о својој, мислећи, као и нас двојица, да га, на правди, н 
зучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпор 
 очи много лијепа; али је врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, дога 
На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се вр 
и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на  
рцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, Католика, и 
продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не  
дни Црногорци, желећи имати светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, 
еђу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасав 
тли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати о 
еби ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо да  
брадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, па  
сли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере с 
 али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је  
стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S} И ја, Поту 
 упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши г 
да не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <pb n="214" /> друго 
S} Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек  
ного пречег посла.{S} Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше прима 
на.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зи 
чно праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пута раст 
је.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа пр 
... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима прелијет 
це, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?...{S} Не бијаше времена за дуго премишљање!...< 
 керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда 
 мислим да би паметни људи, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p> 
ику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим  
ту, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, гов 
а нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није видје 
 вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p>  
до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{ 
јепо, да оставимо сваком <pb n="125" /> своју вјеру: нек вјерује ко како милује:{S} Ришћанин —  
, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учил 
вађачи остаће да криве један другога за своју заједничку лудост и заједничку несрећу!</p> <p>—  
омаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У 
p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога 
ави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском кон 
чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи ул 
ме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n 
ским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} 
у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што д 
ин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му доносиш злато  
ан попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чин 
дили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између < 
по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</p> <p>— А какву?</p> <p>— Дао ми  
 само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S 
</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144"  
ијете, које ето видите!{S} За несрећу и своју и моју, дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то 
} Једући ту своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на  
ве клете куће, рече калуђер, па настави своју причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека 
да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па с 
да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:< 
ађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо 
љда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју предиону автономију од стамболских централистички 
ијеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста.{S} Послије 
-Паша, који је био рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска власт није ништа учинила да ње 
а тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
кујући +згоду да игуману, насамо, кажем своју праву намјеру.{S} Ну он, као да навлаш оћуткиваше 
> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми  
 и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на 
д даље од Зворника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а нов 
 ми својему домаћину испричасмо не само своју историју: него му казасмо и своју намјеру: да не  
естимичну особиницу, хоћемо да изгубимо своју свијетлу будућност, хоћемо драговољно да постанем 
е, и не <pb n="78" /> маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте 
аше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло 
еднога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и 
ући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње  
ш нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босн 
ну води на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао с 
отово неосјетно.</p> <p>Приписујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тр 
Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да  
жан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиницу, хоћемо да изгубимо своју с 
оре заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а о 
ер је свакад имао да подмири сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му ј 
едан али тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једн 
 Агнијом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је поб 
и на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако 
ри на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу,</l> <l>Стару славу, прадједовску вјеру.</l 
 по ријеч, мујезин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије к 
о обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један м 
и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> <p>— 
откопчају по <pb n="70" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон руп 
ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени В 
рби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?. 
ју, софту, Призренца родом.{S} На првом свом састанку савез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а 
а сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше:</p> <p> 
едасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би мо 
блакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине м 
јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно  
ћа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад о 
м о својој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом  
од својега владике право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки). 
 пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револв 
или.{S} За то, <pb n="246" /> при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалит 
арску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изи 
и тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права 
 могли побјећи).</p> <p>— И ја желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо 
аше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та с 
Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну споредну улицу, срето 
 Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оно 
 и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити  
ред српскога Дубровника!... “</p> <p>По свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио бо 
иним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учи 
браз, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и уз 
, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да  
апатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, назува своје ј 
estone unit="subSection" /> <p>Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који ј 
 кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, г 
у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у 
<p>Почетак бијаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом 
ку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјештеник.{S} Т 
ога Дубровника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију.</p> <pb n="117" /> <p>О својему ро 
> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада 
е пећине, литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе и времена?</p> <p>Све 
 <p>Потресен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... 
ам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби 
ља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова 
свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S} О, Косово је... < 
едонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред н 
етана има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи,  
 свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потом 
 рече калуђер: — јер сам <pb n="171" /> свуда био, и готово све гледао својим очима; али је баш 
ске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке 
и, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд 
често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе дуж гр 
је руке, даде ми путну исправу, да могу свуда мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, пр 
 кроз варош и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, диг 
нским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да 
таде домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју просједу браду, са свим покорно, рече:</p>  
ништа не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми,  
ада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вриј 
 у мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херц 
дмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони 
вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној 
 њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковн 
Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се  
 је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету  
риродних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн 
ворећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p 
их других пушака, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски стражари п 
 тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази са 
дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту 
 отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те 
рју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном  
слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза  
 био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих 
, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се ј 
и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из  
мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пу 
говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му 
да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за 
аљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од св 
 смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласн 
аше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необич 
же сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и 
<p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не  
амо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milestone  
ј човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Ка 
ад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снах 
града, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјет 
стељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјевојци коју он не ће ника 
{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.< 
би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор  
 Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегов 
м, својим очним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио< 
побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој пору 
ховника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> < 
адалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школо 
ојни команданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнау 
, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа и јесу, ве 
, мјесечина као дан, а пушке грокћу, да се небо пролама!...</p> <pb n="184" /> <p>Мушир и његов 
најезде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и п 
тим разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> < 
х људи Мехмед-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности,  
х двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно дру 
{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од  
за Арнауте, опет је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши с 
трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој беши 
, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Х 
аза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да  
{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одлазак!...</p> <p>Послије овога 
, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ,  
 њих Никола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та дв 
бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и  
.</p> <p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удо 
ао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; 
орски гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на  
 да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Сув 
>Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр о 
доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне с 
Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Сок 
239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име 
ама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада  
марања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се прокрадемо између двије турске карауле, које су врло 
е му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; као што ни трговац н 
све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа 
, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{ 
отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове.{ 
 на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао нав 
н, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је 
дити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од З 
ече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мен 
а он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је  
, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p 
се кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазиће 
 цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике  
па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему 
воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек 
маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте с 
стину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше свете мо 
и као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас 
и, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци 
ој крчми, ја сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, ко 
еду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту служб 
ну дјело, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не  
 Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам с 
ована.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак,  
њу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ило, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати др 
мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све 
проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</ 
е да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који жив 
се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна ка 
ијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са  
 се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност. 
смо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачек 
акав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да  
{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисм 
 будеш војник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!... 
 се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога 
 А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поук 
а.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{ 
. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— При 
дох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногор 
 једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића 
м мјесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А цркв 
ође до куле, Мехмед-Али-Паша, видећи да се дуже не може држати, отвори <pb n="185" /> врата и,  
 не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духов 
 неке поповске злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христов 
преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb  
еко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали ка 
з наших многих разговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом 
јеровање.</p> <p>Најпослије каза нам да се је ондје близу родио сарајевски митрополит Сава Коса 
је би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу 
бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S 
ји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агниј 
има, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: 
с не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену п 
 које се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, не 
ога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, наста 
ајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни.{S} Он поглади своју кратку браду 
окрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћута дуго, и само је бр 
и Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога  
анаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете 
а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!< 
ћо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком с 
и смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној з 
ама данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Теш 
шљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} Т 
осну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко с 
b n="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу. 
 прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Би 
из никшићке околине, и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бо 
а, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред стари 
а.{S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога  
агледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.</p> <p>У и 
p> <p>— Имамо онамо рођака, па идемо да се видимо с њима.</p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кре 
?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вјерујте, дв 
/hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо природних љепот 
>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну борику, а Поп Перо и  
у, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изг 
ј отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком 
но на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске,  
тви разговарају, имају некад потребу да се мало нашале и насмију.</p> <p>Ево приче коју оно веч 
 срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p 
ир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p 
> <hi>„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми Бог 
 плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе помилуј!</hi></p 
аходећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћин 
n" /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко 
морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђив 
 рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!...</p> <pb n="219" /> <p>Ст 
у, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знају 
синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту 
то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један др 
увши очи к небу, викну:</p> <p>— <hi>Да се миром Господу помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Господе по 
.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n="26" /> се владају младићи  
<milestone unit="subSection" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независност 
и Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи б 
се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, о 
> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би 
нута већ бијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам из 
аву дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Ф 
и, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихо 
 Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>Познато је, про 
е потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, 
Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог 
 бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" /> одсијече, и да се забоде дјети 
крадена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му ста 
мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле  
 једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава  
оњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депе 
 Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржу 
ахваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега за 
ријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Нико 
 нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он 
и, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити < 
p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричан 
које би могло оволико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто п 
које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <m 
тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што б 
" /> <p>Највећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главн 
ка и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....</p> < 
олико размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="169" /> точи, без пре 
и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа између <hi>Ругове</hi> и <hi>Нова Пазара</hi>? 
У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, 
ога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, божем, буду љепша.{S} А овдје је 
у босанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани свој 
од самим Копаоником, испод карауле која се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Си 
ијепо, обновио пећску патријаршију која се била прекинула иза српскијех деспота.</p> <pb n="79" 
јадних арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо 
 ако мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговар 
— Пије, али крије.{S} Ко му пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица,  
у пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, м 
ра пријекора.{S} У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па к 
лови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврд 
а, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</hi>“.{S} Онакав нау 
ву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S 
јешана <pb n="243" /> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним корито 
n="15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је д 
уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу својих груди.</p> <pb n="135" /> <p>—  
свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало п 
валим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичити!</p> <milestone unit="subS 
очно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради  
личе многим стварима и појавама, којима се обично само лице показује.{S} Вулић почне јавно осуђ 
пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мо 
у они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало 
е 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир  
ић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Три 
а је на Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} 
а мушкарце, а друга за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харе 
је, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава 
ли на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него јо 
ијеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грох 
е може да нађе; све нешто заборавља, па се повраћа....</p> <p>На пошљетку испраћаху нас:{S} Јер 
шић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Ни 
а шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини 
р је знао како о њему мисле Арнаути, па се је бојао, да и сам не изгуби њихово повјерење; али г 
у, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! ре 
n="204" /> слободи својој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цар 
: — одавно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог  
лин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и осушим.{S} Око мене 
су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама  
i></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.< 
тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стоти 
ви нас добродошлицом, <pb n="197" /> па се онда поврати да нам донесе гостинске понуде.</p> <p> 
атра је на огњишту горела и догорела па се, мало по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклиј 
продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Как 
. </p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не д 
гу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени тре 
 <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече са 
у џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! 
 те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник, још далеко.{S} С виса 
....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пред Валију.</p> < 
 на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде 
смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари 
/> при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане брате, р 
, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли  
ве не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Тра 
 мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> <milest 
ој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> већа се пола народа, наравно, окрете к Византији, а мања — к 
етила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страх 
је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјева 
 около ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са двије авлије.{S} Једна  
еде док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то сми 
ма некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, о 
дну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који  
uote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l>  
е згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако ч 
, са <pb n="63" /> својим зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми 
о били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p> 
и овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као 
 море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људ 
ма као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У П 
— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је  
 тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да  
е:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложит 
ли морам почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Л 
арјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста,  
> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што ви 
ле!{S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну руч 
де да изиђемо на Косово.</p> <p>— А кад се једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не  
к уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: д 
онсуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколи 
 и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови легоше према нама, па нас глед 
ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, ра 
ного веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао  
савршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми 
t="subSection" /> <pb n="202" /> <p>Кад се, други дан, пробудих, видјех њих све не само будне н 
 служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овака 
} И пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо 
с ђугумима воде на обрамици.</p> <p>Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:< 
це.{S} Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малк 
у на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше н 
до моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајли 
што говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, 
 са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p> <p>Понудивши  
а, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узви 
сти, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек пр 
Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађа 
ер дјете аџамија;</l> <l>Знаде Омер куд се опасује;</l> <l>Омер памти наук баба свога,</l> <l>П 
 ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња им иде в 
 зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице 
S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта 
о крвници; Православни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и  
ају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љеп 
!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким ст 
и да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Васили 
гово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; 
цкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспа 
о за листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену 
у, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар 
p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се 
а му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови П 
tion" /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје сада ваља  
вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се с 
ез рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту сво 
у путници.{S} Около, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је 
 један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p> 
ослуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха 
упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као ш 
на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те  
 — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гледе се поприје 
драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насм 
 /> коњу, и пратиоцу (ако га има), даје се, на вријеме, сваки оброк, као најмилијему госту.{S}  
вијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} 
енији.{S} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi>, а које и које  
е, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда! 
Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једнога дана, на господској трпези, имати: печ 
38" /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Др 
а клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се 
може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и 
0_C2"> <head>II</head> <head>Ондје гдје се нијесам надао</head> <p>С писмом г. предстојника, и  
јунаком <pb n="31" /> пашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био  
ишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; не 
/p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi>  
реко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољи 
и кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својије 
, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну,  
/hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то  
о, попио, за једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало  
i> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима 
 равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чев 
вријеме, била српска штампарија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња 
 видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли извући.{S} Вратисмо се 
то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начинила читава варошица.{S} Беранци воде  
subSection" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек 
{S} Пушка груну, голубови прнуше, перје се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране  
тражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бог 
де, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Ме 
За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <note xml:id="SRP18860_N2 
у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње  
облике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких богомоља, а и од православни 
 <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S}  
 јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу п 
епо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим уб 
нда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми и 
ије ли истина?{S} Кажите право; од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p>  
три да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S}  
вом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат (тријем), к 
ко племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога  
мати светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсенија, једнога дана, пренесу  
ла нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посј 
п.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору њихову, ја бих рекао да с 
 Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они ск 
ош у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зграда 
ши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешк 
ватру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За вече 
ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с који 
 зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l 
з те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, суст 
ље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударит 
м за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи; али 
се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l 
у, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Колик 
 њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине 
е чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> < 
пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, 
ти гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор издржах без ријечи.</p> <p 
јеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо 
, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су 
 продужава незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне в 
го слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p 
а је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе м 
p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше  
ознаје врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, честити....</p> <p>— Дишери! проговори Валија.{S} М 
све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така ва 
аше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мири и блажи људе!...< 
и нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под њего 
шну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје шт 
ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши св 
ад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</ 
ову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— 
јепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је п 
е надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> 
е; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И  
>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Т 
неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали 
ковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу 
о огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да се научи како ће се љепше пок 
 Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то 
овједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S}  
х да иде.</p> <p>Жена оде.{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За  
урно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и говорити ријечи од молитве; али св 
кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, круп 
<p>— <hi>Господе помилуј!</hi> одазваше се они иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење  
еца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да несташна дјеца не би Омера ни п 
 тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истин 
и вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> <milestone  
товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p> 
обро познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој св 
плакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тешко је 
никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка,  
нија.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као  
диста честити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесар 
 <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> <milestone unit="subSect 
носио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <milestone unit="su 
Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него о св 
, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али 
одице оставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше с 
Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</ 
ајпослије, помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљ 
 свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каља 
> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити баб 
не, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници  
и другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајућ 
 из Бијела Поља.{S} На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у вар 
бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела приј 
се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је т 
 би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама 
азованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија  
 Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава д 
 имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динара, прит 
много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од пот 
ва холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у 
мер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега 
че, докле окваси Зворник.</p> <p>Ако би се гледало па правац рјечним долинама, вели Живан даље: 
јели, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да 
ели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што год 
жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић  
ари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, уп 
Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и п 
мо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни друг 
лост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се народи диче својим гласовитим пјесницима, али у њих  
ди сва раван између Пећи и Ђакова; види се Вучитрн, Митровица, и све поље Косово; на десно се п 
/p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, жур 
/p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вј 
 <p>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> < 
} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутски 
удов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни  
 ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава 
<p>Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљо 
i>, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко м 
/p> <p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi> 
к ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке  
ећим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види  
i>Диоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо  
кога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма  
="39" /> овога младића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, 
едну причу која свједочи да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају нек 
— Добре ми дошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги н 
уку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати нап 
оји живиш међу једнима и другима, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p 
 чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не з 
, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну пр 
пих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворни 
и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман 
 знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, 
што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{ 
 — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у зат 
ру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама,  
о вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми писмо пе остане од поште!{S}  
рата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на озн 
иш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш 
ао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="202" />  
је Ђулију, разговора се с њоме, прошали се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— До 
о, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потпи 
ијатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, блажаху нас 
 љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене — нити 
 видимо.</p> <p>Али-Паша Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води по 
6" /> дана.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи пасош за Бугарску.{S} 
дати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо <pb n="163" /> једном духовнику, каз 
ђе до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше вели 
елико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, 
јег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гредом иш 
 лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, 
 научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју 
јах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по 
ије друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим  
ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо 
ам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црк 
ек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њим 
 Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> маре за 
лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p 
едан мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тум 
ерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milestone unit="subSectio 
 ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сваки бусен 
штеника никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, н 
{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како а 
 упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пише 
ојим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори? 
91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игума 
аг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћ 
 са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики  
 су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај 
 нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ни 
има, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус 
/p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Дос 
и, два брата:{S} Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ови 
мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто.</p> <milestone unit=" 
а другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Ал 
и, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш  
а се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Омер  
 Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту миса 
а крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси ко 
а, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је д 
 удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Вити 
у на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се 
оје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у 
и је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колик 
се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Нико 
 вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, и пратиоцу (ако 
, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама.{S} Момир је само одлазио у ку 
о пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се необичне грађевинске љепоте, ми се само пријависмо < 
ити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ тол 
за.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на виси 
не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p 
Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не може!....</p> <milestone unit="subSe 
им прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наш 
име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спа 
пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за листове п 
ијеке; а кад би при самом крају, осјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја г 
је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледах 
 гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што 
ло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 
> </p> <p>И, право рећи, вриједи молити се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говорили приј 
Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: како се 
— кад да преброје мртве и рањене — нити се ко ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци  
ећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали ни 
каће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <milestone unit="subS 
ога побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да 
 сам мусломан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћи 
хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грба 
кодим: — а свијету је врло мучно манути се вјера, да не речем да је баш и немогућно: па и сложи 
ружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бија 
анова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, др 
 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљива 
bSection" /> <p>Отоманска Порта, бојећи се колере из Италије, бијаше поставила контуманац од де 
елики терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к б 
} Гредом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегаз 
 Турића што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита 
а његову околину.{S} Дрина, прељевајући се преко својих каменитих прагова, јечи да се брда разл 
ли до Приштине!</p> <p>Мехмед, надајући се помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова време 
ток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, мора 
 Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До 
истове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега вл 
кој клупи, пијући каву, и разговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза  
разгледајући грађевину, и разговарајући се, наиђосмо на Живана који, на олтарном зиду, с поља,  
евати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, ка 
 смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стигосмо на  
трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С.,  
ијета путници намјерници.{S} Праштајући се, Живан као да припоји очи своје за очи Агнијине и, ч 
pb n="29" /> <p>Једнога дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу с 
иоград, и још нека мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, 
јети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се п 
аћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у  
а и мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико к 
н мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— 
гу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144" /> <p>Пошто одстојасмо контуманац,  
е: онда су његови војници, приближујући се Косову, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари  
ивник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— 
 поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се. 
 стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— Прије четири дана, рећи ће  
 баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тог 
га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не предадоше: онда нападачи привукоше много сламе и  
тине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Какв 
д Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који 
и му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Пави 
потјера, лагано и врло опрезно, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже ре 
, и пошто пописмо малко више вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испри 
pb n="163" /> једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толи 
>— Омере, очи моје! рече она опоравивши се: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти ос 
ше и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници претресоше <hi>све</hi>, 
 n="198" /> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турч 
е још, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан по 
 дима.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што вел 
ту у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на веч 
 ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати мало, па, с једнијем 
 с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила  
е к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма 
: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста 
и као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасл 
ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по 
е води да се дође до мира!</p> <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ 
кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о кл 
Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну л 
 руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отпасах саб 
:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да бу 
а га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пу 
 сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с  
, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта 
 сада, гледајући је очима, и дивећи јој се, са мном заједно, рече:</p> <p>— Занимљиво је постањ 
о синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју в 
дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у ово 
е по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријат 
обани, који за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се мож 
кроз мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, 
аревина!</p> <pb n="221" /> <p>— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа 
прелијетао с предмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} Још м 
их рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера... 
аг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам ш 
им се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашири, поче нам Рамо руком показивати гдј 
"180" /> рођака, и вјерно га бране, док се год находи под њиховим кровом, па би се, на тај начи 
ного воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњак 
како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је 
ре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изметну међу нама са свим жив разговор.{ 
јетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазна, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те 
ш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти про 
 ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бјелот 
8" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— П 
је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milestone unit="subSectio 
н оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је 
ћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђосмо из ха 
ва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срц 
орао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патрија 
Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много 
соколе сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије пола 
, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје сам, бранећи своје огњиште, добио о 
ченик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова 
ам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми  
о да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="50" / 
жа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се с 
убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-А 
чиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone u 
ени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, пос 
лободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамот 
упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима. 
нила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму с 
ефк</hi> (запис):</p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само веф 
 у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и са 
м својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! зав 
и ја, додаде Никодим.</p> <p>— Заклињем се и ја! заврши мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије 
 хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измијешали, сваки веже свој режањ конц 
 ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чу 
ажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, вид 
ве, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у риј 
отину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} У дру 
осао на граници сврши; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадов 
ди ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже,  
.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт  
име потписа <hi>латиницом</hi>; Никодим се потписа <hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? 
ри он: — а водити вас не могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{ 
ане, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четир 
илим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, 
у је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед  
ва Живан своје казивање о ријеци: — Лим се састаје с Дрином, а за њу ономадне рекосмо куда прот 
" /> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш л 
у може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разговоре, ни 
у се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Тол 
> <pb n="173" /> <p>Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Ом 
а! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким 
мо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама рашир 
у, лијепу, и пространу кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а к 
сто <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија 
је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут поје 
мо је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само к 
 све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пје 
 она мила, и духну ми живот души, и њом се препородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој 
цима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{ 
другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у 
{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отвори 
, и да иде куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу  
ш и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у г 
ро Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршив 
n" /> <p>Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, поред неких јадних арн 
} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив 
онио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.< 
добро живио с господом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се  
година могао је имати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили с 
 сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један 
ћи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали, и одријеши нас: послије нам је било много ла 
и угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћ 
оћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с  
ар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немила до недрага!.. 
 дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неб 
е на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је 
љан, растао је овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу 
о свим југословенским земљама, и познао се с језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} 
<pb n="219" /> <p>Стари кајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митр 
ош мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста из 
 и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је ра 
 <p>— Неким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија,  
 носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехм 
м одговором, опет не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерли 
 развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb 
: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S} Њима сад врло годи  
 министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској 
гдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се  
 смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а 
вину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из 
иван: — можда баш на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач српских земаља, 
них Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета 
љео је и примио свето крштење, поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Бож 
је се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради 
p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или  
мах обазнало да је побјегао.{S} А рочио се је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, 
ним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилу 
а? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сироти 
ији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаш 
ом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>,  
е давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То 
е, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски 
ада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса  
hi>осјећању народне једнине</hi>; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У  
ко им не пусти затворене другове, и ако се не врати откуда је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехм 
саможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> < 
намо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мехмед-Али-Паша живо заузимао за Арнауте, опет је ко 
а жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p 
арима.{S} Гранични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје 
њак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кус 
лијепо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан  
а: али се нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, к 
вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека. 
ост и заједничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих плем 
астави своју причу овако:</p> <p>— Како се рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да 
 воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</ 
е су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувар 
иљана, која <pb n="48" /> је знала како се гледају Омер и Пава па, прилазећи, кроз мали осмијех 
а одлежите у тамници, заборавићете како се буни турска царевина!</p> <pb n="221" /> <p>— Смилуј 
ник — макар неколико дана; ја знам како се извиђа непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотр 
>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} Свакад здрав, свакад весео и  
S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли  
, па добит дијеле од прилике онако како се дијели млијеко на бачијама.</p> <milestone unit="sub 
<p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочиш 
ер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у 
де....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете 
гледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послиј 
 браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац који ј 
цита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</ 
 је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да 
 То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и 
ју момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Пра 
умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав дру 
 одговараху:</p> <p>— Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђ 
а тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица 
p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око,  
х о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних  
мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо пр 
 и постао католички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народа, до 
ам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год сам  
арске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или 
јемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је ка 
да у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан, да благујемо до вијека!</p> <p>И одист 
ан случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак 
.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и н 
 мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, она 
обио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихово у 
 у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим  
ко добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi> 
м.</p> <p>Послије тога спријатељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим  
 за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, к 
 тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почел 
нако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мис 
 мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија 
не, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији 
реноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћиним 
пусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <milestone u 
као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју гл 
у није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи 
дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, жив 
Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове  
ошто одстојасмо контуманац, и показасмо се здрави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишин 
а пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никод 
p> <p>Неописаним напрезањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободи 
 да је са свијем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет саста 
 заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник, али је, пусник,  
b n="151" /> <p>Послије тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p 
госмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваш 
ви дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиште:</p> <p 
 и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице нијесмо имали; а 
и на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо И 
 никако не би могли извући.{S} Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угл 
н остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па 
че Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, н 
 <p>Превалисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> 
 у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ је варош 
лину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко нај 
<p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро с 
што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ов 
ection" /> <p>Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договори 
алимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим пу 
огомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и 
 Митровица, и све поље Косово; на десно се плаве призренске планине, које је Шара својим висом  
ше лијепих дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, по 
тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра 
и брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде. 
ала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ива 
 али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а  
роклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајућ 
i>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>—  
дити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кун 
тајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпо 
Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега мезимц 
те вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите да су 
о? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја 
 Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окре 
и, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега нејма много у Босни 
 који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изг 
 кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје с 
/hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од 
 овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир т 
м заборавише српски!</p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва ш 
а бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milestone unit="sub 
Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напреду 
ер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о о 
, па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу ( 
 <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире се са св 
 у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од св 
 важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до го 
е собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, соб 
та би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећског 
 арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако  
, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Мо 
да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије 
 нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, ми 
 није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевој 
слути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су  
стао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно  
 смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, к 
астанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} Овиј 
 синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у се,  
јепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у с 
је Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију. 
ту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за царев 
ноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош в 
 <p>— Може; диг’ се! рече игуман, пошто се и сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу т 
е тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о н 
и дневни свијет бијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунар 
њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све ур 
 поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А 
смо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изид 
S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, нијесмо ни могли. 
па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и нево 
ма, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, го 
а, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у посте 
тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врат 
пусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава 
више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Ом 
ом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе зло 
понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, 
е?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени 
јвише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као к 
 Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" / 
 сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се око нечега сваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били  
својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи 
у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, ку 
ебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду сра 
ује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> 
d="SRP18860_C5"> <head>V</head> <head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине  
зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо 
дарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најч 
га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујућ 
ки, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним  
.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb n="19" /> < 
озору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што  
 сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за 
ране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворова, власт је дал 
озоре, већ кроз ону вртијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видј 
ке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — 
и Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада 
турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!.. 
кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше 
угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> 
преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави 
ли из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање пона 
ике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце за 
лу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је г 
јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац,  
ана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како  
непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше м 
Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини 
шњем свом једновјерцу, и подухватили му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, на 
а његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред 
 је Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које је носи 
— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнем 
 и лијепе напојнице, испавао се; коњ му се одморио и наранио; и он га је, заједно с Јеремијом,  
не.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, с 
је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се мо 
ан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али д 
е једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наста 
војим крупним, неситим очима, осмијехну се, и настави причу о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p 
 друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p 
 то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} Гл 
ти.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, к 
одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет прича 
ере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви пр 
 некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завладала забуна.{S} Ником ниј 
а они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власт 
о жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови  
а се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, 
 нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што з 
есто још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <mi 
ија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко п 
средине просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Ви 
јем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се т 
стао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као 
ајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа 
 ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену,  
могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њима 
е, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи које с 
ци!...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађали око овога манастира, духовник исприча и јед 
 славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће 
14" /> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош 
ао и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће ви 
луга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="18" /> сина  
е и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје  
ао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак  
 /> <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није остав 
и и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли један д 
лије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али стар 
} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјешина страже рече:</p> <p>— 
е баталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ сас 
, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њих,  
иковали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и зат 
ник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац изм 
било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може 
дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазо 
, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонито.< 
ош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо в 
има, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p>Ув 
ст нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па до 
олину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, к 
и у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар на 
и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна чи 
<pb n="57" /> <p>— Пеки, Омере; примићу се, ма да сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Ами 
умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ј 
stone unit="subSection" /> <p>У Никшићу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде испитиват 
 самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се н 
аше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. 
ста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе 
рош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p>  
рем за моју милу Паву...</p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омал 
јек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босн 
чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер сам 
у имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих љу 
ка онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражи 
мислима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и д 
ја ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу не 
штену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто  
Други дан, одморан, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који 
/l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и не 
јене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубо 
е.</p> <p>Изишавши на први вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови. 
свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије кој 
 бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве  
а!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење 
, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије 
ких врста из пера Вулићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила 
о се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако ка 
 <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа сама: морам позаклап 
о ја, потражи пасош за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у 
едјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногор 
ађавих турских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Биј 
ли <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>При 
 је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац,  
сну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турски</hi>! 
ту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по полит 
/p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно и, да би имао  
а њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо 
> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно пи 
 ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје  
зовну Омера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и суза 
 <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Ка 
.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде н 
!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо  
аша, и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико сто 
узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, шт 
; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>Познато је, продужава наш 
 у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје деве 
 савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призрен 
жаву.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаилове државе, него је остави сину му Александр 
у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и п 
нтију и Рим.{S} Византија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати 
цу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете!  
антија их је вукла к себи, а Рим опет к себи.{S} Византија је, ваља признати, била блажа; била  
и се мало, па излазећи од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу 
њему, и он к нама.</p> <p>Он нам каза о себи ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (и 
уђер.</p> <p>Како он мисли о народу и о себи, може се видјети по овом његовом одговору:</p> <p> 
да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој п 
ити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци 
 моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се с 
ише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb 
га пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви не 
 Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им до 
 су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и б 
„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За 
але оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} М 
i>.</p> <p>Ово дијете није саставило ни седам дана!</p> <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је  
то је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш из то 
ир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, к 
ни су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања 
ље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наиђемо на с 
и, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да рас 
 Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пи 
м не би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> 
 Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један ма 
35" /> <p>Говорећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми,  
S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџема, и сада  
и, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо  
/p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча  
Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Р 
у разбојник који је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распуст 
и на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај села.</p> <p>Кад нам и из пошљедње куће одговорише да н 
човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <milestone unit="su 
ких брда, поред неких јадних арнаутских села, на планину која се зове <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>Н 
главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не сл 
воде једре, живе; али лијепих и богатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> 
> <l>Селам теби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом 
l> <l>Хвала Богу самостворитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом  
 <l>И по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и 
а за женскиње.{S} Она се прва зове: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харемлук</hi>.</p> <p> 
 каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман  
улулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма другог Бога, осим <pb n="136" 
 на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бив 
07" /> рукама, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Треб 
на.{S} Сада од све збиље помињаше да се сели из Босне!... </p> <pb n="41" /> <p>Мелећа пак, и о 
у.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели из Босне.{S} Очекивао је само, да му се малко стиш 
 гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука! 
упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, 
S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S 
 Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.</p> <p>У Зворн 
вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га вид 
сто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може б 
Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова  
0_N1"> Осим ријеке <hi>Трепче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Тур 
д Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су  
 прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да н 
у, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово  
Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 
S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим колов 
амолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да 
А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> ко 
едина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начин 
{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су с 
 За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти,  
.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb 
Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од  
тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше  
уги дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, к 
>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путуј 
subSection" /> <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која се  
ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у  
 <pb n="154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у јед 
 <pb n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо  
 милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На  
е нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, копале руде,  
си памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и пошла за Аџем 
} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено 
у сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се посл 
Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма 
 махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа  
ћа и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очима поздрависмо,  
ао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип  
и прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</ 
" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Х 
p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Твој доброжелатељ</p> <p>у Андријев 
а самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску бат 
шем запис:{S} Аранђео Гаврило, Михаило, Серафим, и Израиљ</hi>.</p> <p>Ово дијете није саставил 
ромашнога Косијерева већ — шестокрилати Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивн 
 савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Ал 
вот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова, окова свакога алком око 
У очиној кући</head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, савлада буну боса 
нтралистичких рефорама!</p> <p>Поносити Сердар-Екрем, Потурчењак, крьаше, једног по једног, нај 
уги су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјерцу, и поду 
е, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: са 
новић, гдје му, вели, и сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред остави м 
p> <p>Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па п 
 n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви  
 баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у 
ш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> 
, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Ом 
:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си о 
 <pb n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се но 
p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себ 
а на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к нама.</p> <p 
 чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} 
путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордо 
промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Са 
 су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту м 
и на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да нијеси 
етврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, зас 
 рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети 
дници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> 
енувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не ст 
/p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом  
е поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца? 
авио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада мо 
приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин, отп 
, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S} Нек 
.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и дол 
осећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало в 
што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све шт 
вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из  
њу молбу...</p> <pb n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми  
та, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у 
жите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама ј 
е!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових запи 
мо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса ка 
мо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из наше дружине: — Ни 
оје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих очију,  
врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, или до Приштине!</p> 
> <p>Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да  
у је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих з 
ровали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку боле 
вољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Никодим</hi> иг 
.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити близу 70 година,  
S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њ 
ана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишавши, око по дне; 
: онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били исп 
е и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p> 
у, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а говоре арнаутски.{S} Пошто они прођоше, ми из 
да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију да 
о зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове на 
и, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар  
ли гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турс 
не бише се као прави јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник. 
а, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако са 
данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, н 
ели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га п 
, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министарском са 
љу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посвет 
 морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била твр 
 куд год му је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и п 
азарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S}  
ваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{S} На ј 
 <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мрави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе 
гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Т 
 n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p> <p>- 
аше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и заро 
у с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окренув 
е све гори и гори.{S} Вјетар је бјеснио силовито, а грозна киша, помијешана <pb n="243" /> са с 
 лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља  
Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета 
<p>— Срби ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада,  
вом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спре 
могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог зауз 
е зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бје 
је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претвор 
од им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пје 
сни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} С 
 царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, изговорив 
алуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никшићке околине, и сад иде онамо да 
: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морал 
/p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n="107" />  
 је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамни 
 и послије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули  
bSection" /> <p>Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n=" 
Не бијаше нас много:{S} Игуман, калуђер Симеун, гранични официр, и ја.{S} За вечером би доста р 
} За десном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше с 
авају, и трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а 
х разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p 
ногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Симеун је родом из никши 
ундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њ 
’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, 
ма са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће на 
нате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођ 
/> <p>Послије Фрића поменућу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: кој 
е се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на о 
евић Стеван, доцније прозвани Дечански, син краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у н 
, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом ро 
 помоћу добрих људи, измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски приј 
 са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст т 
 почетка, упутити својега <pb n="18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S}  
смо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига 
љепше и прикладније од одијела пашинога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је проша 
али, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се л 
Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђен 
н, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељства између два брат 
е сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му обл 
епоручно писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Би 
е, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповједник турске војске.</p> <p>— Опет ту 
увши се к мени, рече:</p> <p>— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мно 
наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштени: у на 
иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђин 
ела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји 
сли да је баница</hi>“.{S} Онакав наук, сине мој, не примај никад ни од кога!</p> <p>— Одиста,  
ца.</p> <pb n="90" /> <p>— Добро дошао, сине! рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, ог 
е раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</p> <p> 
д Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.</p> <p>— Страсни су,  
 За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу!{S} Власи!</p> <p>И Мехо, макар 
а на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло 
 кроз нос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> < 
е знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} 
ашег народног препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди  
њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим? 
 што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси,  
убимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небес 
јемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне бише се као прави јунаци, али број 
 мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, жи 
} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n="29" /> < 
амза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{S} За Мелећом, с којом је провео свој виј 
вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој својој ријечи, написао, и даде ми ово свједоча 
да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан 
не него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе напојнице, испавао се; коњ му с 
а с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако п 
и себи Мијаилове државе, него је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности према Бог 
ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</p>  
ревијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјес 
племена Краснићана, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се  
аднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су стр 
ора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрва 
За вечеру даде нам вруће прохе и лијепа сира; друго немаше ништа: али понуди љуте ракије и добр 
к посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати 
и мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља свјетло 
то се је мало повратио од боја, више се сиромах бринуо о невољи балканских народа, него о својо 
а, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада од све збиље помиња 
Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} 
 трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не питају их за вјеру, него приме, на прилику 
кад <pb n="266" /> се може наћи по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи  
ју; излазимо из државе гдје нас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину у којој 
ко је нијемо, како је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као ар 
мотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокрилати Серафим пред  
ма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им нев 
 села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> сретосмо д 
ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се  
. .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p 
, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође мног 
<pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— Ох!{S} И издахну одмах.... 
дно, правце кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити ку 
алуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, д 
сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> 
 слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутности које су весели Бошњаци трпили од н 
одине, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу, место водом.{S} Не  
обито испод Митровице, кад прими ријеку Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При 
 тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мрави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три бра 
е брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n="49" /> градину води на обалу; наслонио 
у Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који с 
црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотворога неба гдје — не смјерни иг 
Берана наш је пут ишао с југо-запада на сјеверо-исток, а од Берана окренусмо правце на исток.</ 
 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n=" 
и да, на овом весељу, један до другога, сједе: <hi>православни попа</hi>, <hi>католички фратар< 
ком тополом.{S} Против својега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехо 
а, <pb n="218" /> даље, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соб 
а домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сједе поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p 
едоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Претресоше нас 
бом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{S} Около, дуж дуварова, држе  
ришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 
ак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је чов 
 намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p>  
✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По по 
 отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Краљујући, на очину 
природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанс 
40—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколике ј 
subSection" /> <p>И овдје, на доколици, сједећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан  
ло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју п 
ли, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој це 
ише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S}  
овори.{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће  
стан, или јако брижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, ма 
астиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, кому ваља да се ј 
рече игуман, кад му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објес 
то вријеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> < 
 за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <pb n="139" /> капетан, који нас не са 
о савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone unit="subSecti 
јеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за  
угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да 
јемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик, радин, напред 
 мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником н 
два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Ту 
лену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S}  
<p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: како би се могли Ср 
 панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) викну:</p> <p>— Т 
.{S} Призвавши к себи Омера, рече му да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му  
а он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише својој мајци ево овако писмо:</p> <quot 
ору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депешу:</p> <p> <hi>„Марве лије 
 или од лупежа.</p> <p>Понудивши нас да сједнемо, и подстакнувши ватру, домаћица рече:</p> <p>— 
а такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ.{S} И, на врага, опет се 
к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало н 
рамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија  
даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико тренутака одмора вратише н 
ругова што смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу старога гр 
н паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно  
угим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога д 
 пошто је провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше. 
да, и с једним православним Јерменином, сјеђаше он на једној дугачкој клупи, пијући каву, и раз 
subSection" /> <p>Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S}  
што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногорац 
 И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да преброје мртве и рањене 
и се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр 
: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођења.{S} У  
ис, а да и не помињем многа друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <p 
јешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити на пр 
малим пушкама које је носио као дијете; сјети се оне своје радости када је њих задијевао за лис 
лима својима дошао дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да,  
 мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милин 
 се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остав 
"49" /> градину води на обалу; наслонио сјетну главу своју на своје дланове; лактове побоо у ко 
слије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових а 
одмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете претке!{S}  
олико занијети.{S} И ја се још и држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему к 
ому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, до 
јој милој нени, и о раметли бабу своме; сјећао сам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учи 
у опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се згледаш 
 каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста 
лази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ јо т 
 <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крст 
кодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику. 
ти у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на границ 
S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође даљега разговора о дјево 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником,  
рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бродо 
од десет дана за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на  
ла варошица, посредница трговини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вар 
мо <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору,  
го....</p> <p>— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и не 
ај Свети Василије био владика Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје 
 листове па, не мислећи много, диже се, скиде с клина једну, разгледа је, окрете к отворену про 
одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p> 
.</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече 
Ја објесих пушку о клин, отпасах сабљу, скидох муницију, па се примакох к ватри да се огријем и 
о би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, нап 
 нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срб 
елу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње рас 
p>Војници наступише; Турчина ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, ви 
} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив 
ваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д 
итао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу,  
м почети малко из раније.{S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi 
анични официр који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био приј 
i>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што  
растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не  
вјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лиј 
 се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће 
иши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћ 
попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, к 
Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце 
 кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад  
ј.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, гово 
ед ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му по 
и.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спад 
нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Му 
нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченг 
е, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, 
с, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псов 
сити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p> <p>Мехмед- 
говину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, 
 наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шар 
а почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{S} А р 
 да се огријем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко  
ским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме  
лицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође т 
ук, окренут главом к западу, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело главе, на малом танком с 
чувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите о 
 кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој полазак, 
о се поклонисмо, и приступисмо к пашину скуту и к руци.</p> <p>Паша и не погледа на нас.</p> <p 
чува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова  
n="41" /> <p>Мелећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и остави 
 које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, 
ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајућ 
ине нејма; само ријетке звијезде бацају слабачку свјетлост на Зворник и на његову околину.{S} Д 
рове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају 
 тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати ситнијих беспутн 
 човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим р 
пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу, завијајући и припаљујући неку чемерну цигар 
а; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, прот 
 остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Ш 
ршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља.{S} Он игра  
ишњи Боже, васељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколик 
ћани мрави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разб 
је, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово пуста 
 тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборавише српски!</p> <p>— Штета што се 
ијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, <pb n="109" /> падне прилога до пет хиљада форин 
ас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај 
 добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахрани 
 један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>—  
Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста ј 
е, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина 
 побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Му 
дгоричани тако у мртве забораве својега славнога земљака!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ  
је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију.</p> <pb n="117" /> < 
ида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани  
 ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Д 
де што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош 
Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу,</l> <l>Стару славу, прадједовску вјеру.</l> <l>Н 
згубише стару своју славу,</l> <l>Стару славу, прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми сад ид 
ћир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега нејма много у Босни.{S} Од то 
 је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници св 
е, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, јер браћа  
ти у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Рад 
ире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује ста 
; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о својој младости: мислио сам о св 
д тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Ј 
држали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољном муниц 
ма.{S} Одмах подстакоше ватру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према  
редадоше: онда нападачи привукоше много сламе и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје  
на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њ 
 је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, животворна; она одржава живот притиснути 
 /> <p>Ох, опрости ми вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb 
 дрењина.{S} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше вр 
поменух Копаоник. </p> <p>— Јест, брате слатки, прихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе  
ме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењине мо 
— зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље остави 
колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј 
иван, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Ман 
вора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>—  
о, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није! 
 малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци огра 
<p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су 
ер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља да мир 
 осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> <p>— Разуми 
! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фир 
p> <p>Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у  
хове разлике врло малецне према великој слици њихове једнине.{S} Ето погледајте одавдје <pb n=" 
unit="subSection" /> <p>У таким, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре двије недјеље <p 
и Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова д 
ледасмо их, уздахнусмо о <pb n="204" /> слободи својој и њиховој, па се разминусмо....{S} Ево с 
ијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, р 
 села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и 
мо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У п 
ilestone unit="subSection" /> <p>Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и 
става, којој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Ме 
ати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, пазећи ипак да један другоме ви 
 познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</ 
очак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} 
bSection" /> <p>Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да по 
а, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашег 
.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Л 
мах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преп 
много, много путовати по земљама Јужних Словена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врат 
 језиком и обичајима сваке гране Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ,  
ав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и б 
ликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Французима то ни 
ћа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њих једн 
ују од исте болести од које и сви Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој 
Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словенима, одговори Никола: — поред невоље коју народ т 
е Византија пружала јеванђеље на језику словенском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Р 
же стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки).</p> <p>Владика не само да му н 
аље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја.</p> <p>— 
 пише турско писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворн 
рих ја, и своје име записах <hi>турским словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље П 
им хартијама, лијепим златним или црним словима, исписан је Султанов родослов; забележен је дан 
арама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пу 
ш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна 
и, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем, сада нека бабе преслиц 
да не речем да је баш и немогућно: па и сложити вјере врло је мучно.{S} Него ми, лијепо, да ост 
е му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га  
еран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А 
ећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>—  
ајвећој мјери, утицају молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од поч 
и својега богаства, и по мноштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана  
јемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите  
> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго ос 
ој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служ 
и.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигн 
енијих босанских племића.</p> <p>У овој служби видио сам: колико страховита, колико опасна може 
не, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, Католика, и Мухаме 
који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније 
?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов  
ш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и 
која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руц 
сци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} 
 ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, 
иње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас 
рас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде 
</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} Очи Живанове и очи  
 ставила под једину заштиту припознатих служитеља Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге 
е она: — да оставим само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, 
јега владике право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољашки).</p> < 
ече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику.{S} Ибиш-А 
дност својих духовних оваца, закрати му служити мису и језиком латинским...</p> <p>Поп Перо, по 
творише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
да се и до свађе може доћи па, за сваки случај, своју поуку своди на ово:</p> <p>— Омере, моје  
; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>О 
p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, кој 
ља Иван: — Ево да вам причам само један случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда 
димо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет  
 то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио 
9" /> куда војска прође! </hi> Али два (случаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види 
 не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици 
 погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој 
ли „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!. 
е, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупн 
ју рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погледа 
p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога 
> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ј 
Ко сам, да сам — вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у  
но напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим  
ван, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и п 
у, па да нас остави на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нам 
дговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми ј 
 пута, и преходио с мјеста на мјесто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Жив 
 не смијем остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема  
 пошљедњу молбу...</p> <pb n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} А 
к.... што би — би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из  
тити</hi>, док сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ником поникоше.</p> <milestone unit="subSectio 
p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасмо историју свакога мјеста, свакога украса ове цр 
вор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете се од мене....</p> <p>Затвор 
ча Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочитавши писмо, промј 
есту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оногошт је био град на гласу 
епо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег  
 n="131" /> Перо: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу По 
p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него ми је кућа  
хата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па с 
 одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу, и сада га ра 
!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом: закла га посред грла, као  
епа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да  
 грла, као ножем а не оловом!...</p> <p>Смаил-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари 
 заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али  
ешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Си 
То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад почне говорит 
 брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијаних очиј 
.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер носи јевропско  
ма, Нијемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити велик, радин,  
дан народ, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе н 
одговори упитани, по што најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што оставља 
ову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу 
ак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи за леђима, 
нак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диж 
меница, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињен 
ровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би ота 
 за главу, па бјежите; а ја, Бог ме, не смијем!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сјутр 
г!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што мого 
’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио  
ој процјени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричана Х 
нашој земљи.{S} Ми <pb n="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како  
арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каза нам д 
p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ништ 
преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да п 
еднине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља 
онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком посл 
подин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми 
език лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га 
 али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијепо удавити, 
 ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, или око какве  
и за Бога не знају, а људској се власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} 
} Наједан мах испаде и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.< 
ијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144" /> <p>Пошто одстојасмо конт 
урска царевина!</p> <pb n="221" /> <p>— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо нико 
ша!</p> <p>Најпослије, молимо га, да се смилује Бога ради.</p> <p>Он витла камџијом, и брза јез 
и госте познаје врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, честити....</p> <p>— Дишери! проговори Вал 
 се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје ј 
безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала како се гледају Ом 
но, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, з 
 јавно рече:</p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте г 
се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјететом.< 
 ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда  
ах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцари 
ке у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред 
ељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим говорити и што би се тицало гл 
убимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S} Овијех мука ја не умиј 
де на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>,  
им сводовима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокрилат 
н ми буди на бесједи, лијепи господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi> 
ијесу, па да своје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре  
олеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим 
 танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на  
атише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вј 
пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра в 
а, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дош 
 у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стран 
ве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој од Турака.</p 
/> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарск 
} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас 
 један случај:{S} Враћали <pb n="80" /> смо се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одм 
ашој, кајмакам Мурат-Ага Ганић, на кога смо имали препоручно писмо, не бијаше дома: он жени син 
Вратисмо се готово на оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз ко 
утем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, 
.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се 
на у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, 
ијатељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим говорити и што би се тицал 
е, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам  
:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из бијела свијета путници намј 
, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </ 
; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брат 
ћ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше један к другоме 
ion" /> <p>Прегазивши Ибар, мишљасмо да смо једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb n=" 
ло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би м 
 заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не познајемо ни паше ни њихо 
 ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо с 
Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо  
S} Познавши <pb n="210" /> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у  
и Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно постање;< 
огама, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали са 
демо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити,  
>лозинка — Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, в 
е.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, почели осјећати и по мало земље  
мо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, ре 
ћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми 
 свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да ј 
и војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и реч 
estone unit="subSection" /> <p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријек 
адоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одгово 
milestone unit="subSection" /> <p>Докле смо ја и Живан, разгледајући дивна платна, врата и проз 
мо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке  
 тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с  
одгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијеве Р 
мо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Жив 
tion" /> <pb n="137" /> <p>Из Подгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Рије 
 овако добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју  
> <p>— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је.... 
не, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћ 
је су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је п 
а Пазара</hi>?</p> <p>Од Биора путовали смо к Рожају.{S} Наши другови пјеваху неке арнаутске пј 
иштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</p> <p>Варош Приштина може од  
 опет на камен!{S} Ја и Симеун путовали смо лагано, јер се журити нијесмо морали, а, Бога ми, н 
estone unit="subSection" /> <p>Путовали смо кроз Поље Косово.{S} Земља је готово сва равна и ро 
} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена 
pb n="212" /> <p>С овим Николом провели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се ј 
ш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, гдје год нађемо ракије.{S} Послије не 
Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањ 
 и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу,  
дином.</p> <p>Послије тога спријатељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред дру 
а, и за њихову будућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуниј 
е власти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чоб 
nit="subSection" /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама 
икну:</p> <p>— Нејма других сватова; ми смо сватови! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у сел 
S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се чес 
а снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него што смо табали  
т је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обрадовали кад смо, од Лијеве Ријеке, п 
ао је Пољаку Јовану Ласком:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: ни 
 су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> <p>— 
во онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни 
Нама не рече ни једне ријечи.</p> <p>Ми смо све живље корачали ка Копаонику.{S} Ох, колико, нам 
вија бијели арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су 
могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S}  
тави отац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Не 
и, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Аг 
у, рече:</p> <p>— Разумијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одм 
S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће  
у, а мусломан Мухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо 
иштине, до валијине пресуде, ја и Живан смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — ста 
а, преноћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћ 
, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p>  
"subSection" /> <p>Послије вјечере дуго смо с Ибиш-Агом сједјели, пушили, и разговарали се: как 
163" /> једном духовнику, казавши се ко смо, и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чув 
 чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је  
 Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све 
ебало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу 
 <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу Копаоникову!</p>  
него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас В 
се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <milesto 
шли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су свој 
рпску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, па 
пој мјесечини, нас неколико другова што смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једн 
а сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао св 
више шљапкали водиним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа,  
иван путовали на бесу Мурат-Агину, опет смо сачекали <pb n="153" /> петорицу другова, да нас у  
ре и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим небом, провели десет дан 
е ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По на 
у и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, 
ло много лијепа воћа, а особито грожђа, смокава, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесе 
нику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што 
рећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити п 
 <pb n="111" /> да је то само претерана смотреност онако калуђерски кроз нос проуњка:</p> <p>—  
, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут коловоз.{S} Ми 
повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред двије икон 
ља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставити“</hi> него се вели: <hi>„Же 
<pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде својим путе 
јој нејма дуга вијека.{S} Баш пред саму смрт, Мелећа зовну Омера, посади га на постељу, крај се 
 него још на пола године после Муширове смрти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш к 
лов; забележен је дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је са 
 је било вриједно да се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један 
 могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мрт 
, рекох ја: — нијесам баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири с 
 ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! одговорише м 
нитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и  
пала, изгубила је, јадница, и љепоту, и снагу, и здравље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та ж 
!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем,  
и бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, ш 
ен до дна своје душе, прибрах сву своју снагу, и казах игуману да сам мусломан, и.... да желим  
те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да с 
" /> се и бити велик, радин, напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјести 
 нас двојица, да га, на правди, не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p 
ац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193" /> Ђуканова домаћица, и прихвати га  
онављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ћ 
!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваш 
’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци го 
убила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се опажало да јој нејма  
озна киша, помијешана <pb n="243" /> са снијегом, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали 
 пољу пљушти грозна киша, помијешана са снијегом.{S} Коме је год мио живот, не би изишао испод  
 винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како је на поље: кој д 
могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, некада, више се шалио од на 
рилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Пав 
као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи 
 <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Мор 
и Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и при 
е.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> < 
ањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p 
н, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати на оружје, 
nit="subSection" /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужњ 
, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бр 
 он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би с 
е на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеж 
и: овдје, некад, најмирнији дан води за собом крваву ноћ, а данашњи дан може је довести прије н 
 грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљу крушку и једе.{S} Т 
ога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, с 
 кућерина, с двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћив 
у се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и затирала као прави крвници.{S} То се клањ 
јетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је 
по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са 
: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли један другога; али, ка 
лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловат 
 од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име м 
Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прими. 
Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Прет 
ји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину скут 
 склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код сво 
о!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи,  
низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сиви! настави она: — искрала сам се од свачијих  
е, изучене коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одије 
је од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по вел 
ослије тога, чувени Велики Везир Мехмед-Соколовић (1546 —1579), Србин родом, толико је марио за 
ерезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста пој 
шао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по стари 
Пролетајући кроз редове бораца, Муфтија сокољаше своје земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S}  
текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n= 
афисту за депеше француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у свако 
рака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух мало прије.{S} С једним С 
рице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: мн 
ње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.</p> <p>Овај  
</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на з 
и бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гост 
екар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <milestone unit="s 
јицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p>— У Софију.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Имамо онамо рођ 
еби за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом свом састанку савез 
: <hi>„Жена је воће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаков 
и поставише нама да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јерем 
<p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добром  
 у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би се над његову бешику, и не би умио ски 
S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и 
а, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горела и догорела п 
вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оној  
ајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним др 
 се разлети по ваздуху, а мртав голубак спадаше с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада  
ко се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан то 
е ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турци 
 Копаоникову!</p> <p>-Још на два мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спушта 
</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад ос 
њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио на Врачару, 27 априла 1595, Синан-Паша, заповјед 
 на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту и 
ће које се једе док је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p>  
ожји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини 
итељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учин 
ш мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђосмо на бријег.{S} Вода 
иза пјевнице.</p> <p>— <hi>За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!</hi></p> <p 
Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута застава, којој тегли сваки, ко 
га, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетић 
ине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета Пржуља.{S} Овамо не долази 
јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, про 
> Него, браћо моја, овај мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту  
а сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пу 
висмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, 
вао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу  
ржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство п 
дања својих, као неки музеј историјских споменика, које ја овдје не могу побројати: али који су 
уде добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам смије 
руге лако је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако  
p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене 
 наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматим 
слије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде  
{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, свој 
 у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно ве 
а конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да иду.</p> <p>И одиста појахаше, и одоше на н 
рвобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од 
а ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се  
Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека средина војнич 
пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији.{S} С  
ји: <pb n="47" /> момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца б 
<p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p> <milestone unit="s 
их, видјех њих све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе н 
 Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријатељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смјели ј 
сош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена б 
ом сам се не само лијепо познао, него и спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То 
 стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S 
, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — 
мо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељака, на који налаја онај кер, некакав к 
други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{ 
оноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, 
че неко иза његових леђа, и нечија рука спусти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погле 
о мој поздрав дође до Зворника, нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали 
и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За  
аре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја  
ога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица ре 
оз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасм 
ме....</p> <p>Превалисмо преко планине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у  
лето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући с 
једно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="2 
} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а в 
ичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер и Мехо спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „прев 
дмета на предмет, санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, п 
Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други н 
м баба; не бојим се смрти; али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што  
м ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испуни 
ма, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједов 
а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вје 
ријатељства између два братска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и  
о дне, на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ 
ших очију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћ 
а се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По недаћи  
 прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горш 
...{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она клета Турк 
а челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и 
лтански орден, за рану коју је добио од Срба, на Куршумлији, 1878 године.</p> <p>Мехмед је мисл 
 <pb n="67" /> <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ов 
пске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упит 
У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски 
е само за неговање историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за с 
еђу говора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемц 
да буду још и посредник измирења између Срба и Арнаута?.... </p> <milestone unit="subSection" / 
 је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник 
ихвати журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута заста 
ма!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде к 
— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну 
е Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљед 
Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити прев 
суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Србе,</l> <l> <hi>Народ један али тројевјеран</hi>,</l> 
јеси казао: како је Вук Бранковић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам 
нђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у се 
коју је добио од Срба 1878.</p> <p>— Е, Срби бише јачи, наставља он: — и сада ја овако диринџим 
е, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у со 
амнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела. 
у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено ври 
је стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{ 
у о рату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— Срби ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјера 
ји су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују од исте болести од које и сви Ј 
вао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге заба 
ијеме Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црн 
и се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај  
а се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш  
S} Али ваља знати ово:{S} Не само да се Срби и Бугари не смију свађати око једнога црвенога вес 
шега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знат 
 пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, како је Милош рас 
ародној својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам 
сада, право да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест 
рану; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом једновјер 
или, и разговарали се: како би се могли Срби измирити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то вр 
су, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове 
 за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се ч 
ели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и б 
ћан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, п 
</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p> <p>— Још си нешто прескочио, рече му један из 
етао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, нап 
их бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!< 
език Македонаца најближи нашему.</p> <p>Срби кажу:</p> <p>— Македонија је наша не само по језик 
то то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из Косанице, 
 сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све шт 
 окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза друго 
собито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босну,  
не би одговорио:</p> <p>— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).</ 
ораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски 
а боји се да ја не будем каке поруке из Србије донио арнаутским главарима?</p> <pb n="187" /> < 
 ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Ср 
и ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих 
..</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза  
ио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали су т 
љаше, он: — његовим је вијенцем граница Србији; <pb n="237" /> а онамо даље, више у десно, Курш 
иштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјест 
да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!...</p> <p>На оволикој висини, на ведру дану, им 
 Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак 
толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, к 
ање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, науч 
о мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода ст 
 ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на пло 
а бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се к 
оре, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <p 
 да ми се да пасош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n=" 
осне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколико дана, а ја не добих ни па 
 али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против С 
за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Примивши 
ако се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без пре 
 довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по шт 
p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.< 
га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одгов 
бе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца,  
прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али 
ивот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а ч 
и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ако  
намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини  
 (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док тра 
еремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} Прост народ прича, да сваке 
дећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу 
икола рече да је прека потреба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два плем 
ки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште сви 
јеванђеље на језику словенском, који је Србима близак и разумљив, а охоли Рим — на класичком ла 
Арнаутима а, вјерујте, два пута је горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, ов 
 доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једренац, кога поменух 
ткуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.</p> <p> 
Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — 
tone unit="subSection" /> <p>Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико б 
је, наставља Никола: — али је спор међу Србима и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два нар 
Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружа 
ки Везир Мехмед-Соколовић (1546 —1579), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо 
отив Срба све племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи н 
ца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог 
, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> <p> 
 њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турск 
b n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови  
га близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и  
 коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о <pb n="204" /> с 
ц, кога поменух мало прије.{S} С једним Србином из Охрида, и с једним православним Јерменином,  
и; тада султан, захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцегови 
ремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам 
{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Др 
одговорише да не знају, онда ја, готово срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки 
а који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и многи други Зворничани Турци 
а сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима, међу немоћним пријатељима, под неком 
 што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те  
ретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не доп 
је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је  
в, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држ 
раљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил 
ло), које неки зову и <pb n="192" /><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна ноћисмо у добра домаћина, неко 
те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пушку 
премања, у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло м 
 патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној управи; а некад је била  
/p> <p>Варош Приштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је б 
емље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и политичке, које су се трле међу со 
у ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуци 
 поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то 
фак</hi> (савез).{S} Томе савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он 
га сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очију; до њега је Призрен 
и ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек 
о војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му бити б 
ћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан, и један младић, као роса млад, и <pb n="25 
чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је 
, да идеш у Куршумлију, нашем господину среском!</p> <p>Та заповијест, у мало времена, би изврш 
рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својег 
јзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле д 
ио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу 
а.{S} Очи Живанове и очи њене почеше се сретати <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као да  
а дана, враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи 
 главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а 
аштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Срб 
, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна с Пером и Никодином.</ 
 име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пут, куд год пође!</hi> </p> <p> <hi>Гервас 
у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље  
ма видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
Мухамедова, за наш би народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не 
и Бог! викну калуђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли р 
/p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду 
ити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим воч 
 сада сјетих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се 
оје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који с 
амо нејма радости, нејма весеља — нејма среће.{S} Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово  
ве муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, 
а ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и дос 
е муке и невоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким стражарима бијаше ро 
нски, син краља Милутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је п 
.{S} Надјенуше му име <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи 
 сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједо 
 напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</p> <milestone unit="subSectio 
ако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сир 
ки да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи ра 
рива сиромаштво.{S} Моји земљаци нијесу срећни: многе им невоље загорчавају срца, али су они ве 
S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у н 
је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бијаше без оружја.{S} Нама не рече ни једне риј 
дсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Дух 
атиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали ок 
></p> <p>— <hi>За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi 
ику! излази: да им је Византија пружала срећу — на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећит 
љу младенаца, благосиљају их, и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове мла 
етно.</p> <p>Приписујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице слуга 
<p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја прилика!...</p> <milestone un 
е овај мушкарац и развијао се на велику срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сад 
би показао да се не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, 
двојим вратима а ни једном собом.{S} На сриједи гори ватра, око које сједе и ноћивају путници.{ 
рти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покривен  
е, под фереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ више личи на какав војнички стан 
 <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, српска штампарија), па на <hi>Вишеград</hi>, <hi>Рогачи 
е мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.< 
 привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p 
лу својега духа, кад наше доба дође.{S} Српска је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али  
о видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S}  
..{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> <p>— Како то мислиш, Живане?</p> < 
би дали ништа, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- 
ње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила на свијет прва штам 
ен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <milestone unit="subSection" / 
.{S} Они, љути и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, 
 које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Р 
ома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага 
— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одговорих ја.</p> <p>— Имаш право, дода 
/p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту српска граница могла, с најмање страха од потјере, прес 
 <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе 
 се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати 
у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим 
ину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружи 
 рече он: — најзнаменитија мјеста старе српске историје могу остати са свијем без Срба!</p> <p> 
усињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> <p>Турска власт је 
 и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; 
на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово 
ом свијету, и пошто је походио све веће српске манастире, <pb n="122" /> знао је много-више, не 
им земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријеп 
 од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черке 
есто, и слушао поуке из земљописа, и из српске историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучав 
p> <p>Ми га замолисмо да нас проведе до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд мор 
и, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за 
 Немања, сабирач српских земаља, творац српске државне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се 
<p>Смаил-Агини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно п 
и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb n="24" / 
 узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе  
 Требјешани у Славеносрпском заборавише српски!</p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох  
тјера даље.{S} Овај Рамо је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетени 
<pb n="16" /> <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде  
у срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им не омили дух т 
ца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да кажем по коју ријеч и о н 
 земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника 
и Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је тр 
оди тијело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Саве....</p> <milestone  
рска државна пушкарница, коју је уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кнез Мија 
> српскога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она мила, и духну ми живот души, и 
познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће  
 Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у 
двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер мн 
а се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски стражари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јер 
патријаршију која се била прекинула иза српскијех деспота.</p> <pb n="79" /> <p>И у новије вриј 
ко писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с неким Зворничанима, О 
еоска труба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, сла 
окретач свему мисаоном животу у земљама српским.</p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та је патриј 
18860_N2" />, та је црква била, столица српским патријарсима и, на тај начин, била, је средина  
 год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни  
шљедство, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак 
носне, ове божанске дјетињарије: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живот  
настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке аге 
ичао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, копале руде, а особито сребро 
се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач српских земаља, творац српске државне једнине.</p> <p>— 
ладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, ве 
сова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера  
>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире се са своји 
, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, претворила у 
ећ бијаше нестало у мене <pb n="118" /> српскога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али д 
оји, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се 
иштина је била важно мјесто, особито за српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је бол 
дан српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника!... “</p> <p>По свршетку гимназије, 
ис од вођа а никако од самога народа ни српскога ни бугарскога.{S} Али ваља знати ово:{S} Не са 
буна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога плота бијаше нам остало само неколико минута;  
 у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће  
ства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је славни врх на који се мора усп 
мер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" /> 
>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, сам 
амишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По 
ва човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути 
 свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit="subSecti 
мо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да нас оста 
ти, и поможе му пријећи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супро 
морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка пут нам бијаше доста д 
, паде на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски стражари прихватише све на 
 наш, показујући руком српску границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигд 
Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из његовога пера изашла је и књига 
рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску границу и српску стражару: — за сад је све глуво 
то и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Жи 
а бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвећем.</p> < 
 до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних ко 
ена омладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедст 
а је пјесма жалосна, јер иде од жалосна срца, али жалост гоји и ојачава душе.</p> <p>„Други се  
овац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се п 
а твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Твој доброжела 
аху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с 
дна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријанци у 
есу срећни: многе им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу. 
е се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене к 
 мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти 
ика никад не вријеђаш!{S} Закуни ми се, срце моје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, нено, 
иван ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врл 
драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих 
е год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео ч 
{S} Српска пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је нашљедство, вели он н 
хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!. 
 смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>— Кунем се и ја, до 
 водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили мат 
 нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Б 
а јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје,  
ио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питат 
 на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> ста 
 У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарни 
 тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту припознатих служитеља Божјих 
је, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити 
јере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="5 
човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му ј 
је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна ту 
свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119" /> философије и из  
гдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју пр 
се пријавих мјесному управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p 
п, и од њега потражише запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти 
о њему познавши ко смо, приђе к нама, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамн 
 олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену  
м, али нас опази неко проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужис 
ече, а од некуд испаде велик жут кер, и стаде лајати на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Те 
ека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од у 
} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Ејвала!{S} И стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и  
сјети се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не б 
 упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, а 
е не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p 
е, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игуман  
корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куда иде 
је другога рока, не изиђе: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузели су били све 
тражи од својега владике право: да може стаду своме служити мису и на језику словенском (глагољ 
ин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <mil 
 границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само  
лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тет 
, кошаре, кокошари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> св 
ј послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичне љепоте; приђе к н 
 домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђас 
и полијелеј са 6 кандила која покривају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости Муратове!</ 
е закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под његову руку, па да нас остави на миру?{S} Нег 
ито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше-се 
и очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном 
а да брани своју предиону автономију од стамболских централистичких рефорама!</p> <p>Поносити С 
; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао ј 
ти низами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: 
том.{S} Пећ више личи на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увј 
е власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су љу 
} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на к 
ос проуњка:</p> <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза т 
шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цим 
ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече, на ново, духовн 
ане Јужних Словена.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Ово 
х и нијем, не находећи нигдје мира нити станка.{S} Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловоља 
веза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељ 
ељи рата, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је опр 
<pb n="246" /> при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Жив 
рвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо,  
иповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једн 
ли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи 
е нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор 
"130" /> <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној  
ије кратког времена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За  
а тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="1 
они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама ниј 
 Мелећом, с којом је провео свој вијек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши ка 
рижан.{S} Десно од њега сједи кајмакам, старац сиједе браде, средњега раста, малих лукавих очиј 
смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одб 
окана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед пр 
у, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, 
 сребро.</p> <p>— Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овак 
аврши духовник: — светитељ и добродушни старац измакли испред турске најезде, а људма оставили  
уђер.</p> <p>— Добра ви срећа! одговори старац испред куће.</p> <p>— Јесте ли ради гостима?</p> 
врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb  
осјекао бијеснога Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и  
атјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пус 
у нас примише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о б 
емена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе српске историје могу остати са свијем без Срба!</ 
ику, гусињски Али-Бег, који је Србин од старе српске породице, само потурчене.</p> <p>Турска вл 
е турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје не запаз 
роге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зов 
, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани 
е Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Био 
>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме живи!{S 
 Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> стари град <hi>Диоклеја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се 
.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе какав стари запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове  
i>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Са 
кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p>  
је вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана Црнојевића 
ћа, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да 
, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви  
х је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живан 
/p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град  
 да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијат 
или Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али стари Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— Море нијесте 
вим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђ 
којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ри 
о! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} 
, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу, 
ласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тава 
лијевом руком!...</p> <pb n="219" /> <p>Стари кајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми  
</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p 
ако ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све  
се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њ 
и слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, богатији искуством —  
лаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам 
p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један старији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се 
вши пред старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све што им 
.</p> <p>Бег Соколовић на гласу је и по старини своје лозе, и по величини својега богаства, и п 
ати, као једну.{S} Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави  
дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, копале руде, а особито 
Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:</p> <p>— Ниј 
ајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да 
евоље, нађе се опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким стражарима бијаше родом из Тра 
а; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјешина страже рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је  
ао!</p> <p>— Боље нашао!{S} А ко вам је старјешина. ?</p> <p>— Игуман Гервасије Коканић, рече о 
 ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{S} Кад се приближих  
легох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарима.{S} Одмах под 
 је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово све  
ју ријеч и о некима од ових мојих нових старјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути овдаш 
но, прикучи се к плоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћет 
не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стражарима, што је значило:</p> < 
, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће  
м само за мјеста по пут Србије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање 
вор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколике јевропске државе држе на Цетињу 
већ <pb n="170" /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјенке....< 
 вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из 
о се свакад показује да би главу дао за старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајо 
епеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, права бекрија, чим оп 
д узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито за 
езеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Бијела Поља, Брдарева, и Приј 
а Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од Бањске почесмо п 
м и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога поља, дођох под Остр 
смо у засједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бијаше нам <hi>одзив — сабља< 
арош Приштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важн 
ћ, разгледајући грађевинске облике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких  
 Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом. 
 из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом историјом, жураше се да, са сваке стране, разгле 
и кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати од немила до недрага!...</p> <p 
а је још жив отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихо 
е</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани д 
ши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише стару своју славу,</l> <l>Стару славу, прадједовску вје 
смо у патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, у 
> <l>Изгубише стару своју славу,</l> <l>Стару славу, прадједовску вјеру.</l> <l>На Косово и ми  
Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија,  
адам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на 
есет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупних.{S} Омер 
вога састанка, који га је могао и главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је л 
лину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наишавши на два оружана Арнаутина.{S} Сакрисмо с 
ријем.{S} Кад гдје нађе какво огледало, стаће пред њега, и сагибаће се неколико пута, само да с 
је ми рече, да запазим куд се која вода стаче; па онда ми ређаше историјске догађаје, који су с 
и, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отворили  
ерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чу 
 само вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, у 
Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...</p> <pb n="35" /> 
г, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити <hi>српски</hi>, и пити < 
, и разгледајући из близа наличе многим стварима и појавама, којима се обично само лице показуј 
 вечером би доста разговора о различним стварима.{S} Гранични официр који је, како се види, од  
резала Витина сјечивица: него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожнога  
е:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџа 
Али-Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло до 
ш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, т 
>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази овуда;  
опуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо друг 
е на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче ова 
ахом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и још, онако као 
вана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одг 
p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да 
орци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се са 
ама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу 
и:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, од 
 дјевојака, и за сваку, на по се, нашли сте <pb n="32" /> да је баш лијепа; па би, послије свих 
мртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Срб 
евога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или срб 
да ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... </p> <p>Слушаоци ником поникоше.</p> < 
тати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујете?{S} Рашта идете? и 
ле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на каку велику сабору, гледали више лијепих дј 
и су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућ 
 у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан потврдно повластице граду Котору; у Пришти 
 на овом мјесту, родио се, 1114 године, Стеван Немања, сабирач српских земаља, творац српске др 
ахвалности према Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу  
</p> <p>Краљујући, на очину пријестолу, Стеван дочека другу несрећу.{S} Диже се на њега с војск 
в, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у битци <pb n="164" /> на Велблужду (Ћостендилу 
ивши битку, изгуби и главу и државу.{S} Стеван, победилац, не присвоји себи Мијаилове државе, н 
ркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозван <hi>Дечански</hi>.</p> <p>Небројено пут 
ства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по оздрављењу, даровао село Брч 
е постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани Дечански, син краља Милутина,  
иван: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама баш ништа!{ 
е ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Првослав</hi> (Велики Жупан од 1156— 
На пошљетку испраћаху нас:{S} Јеремија, Стевка, и Агнија, као да смо им каки рођаци, а не из би 
се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да  
 сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По шт 
ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, 
ом од своје куће, оставио је жену своју Стевку дома, да се не би одмах обазнало да је побјегао. 
ереднике, ако сама нема запта, ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је сазд 
султан, захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљд 
 војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начинила ч 
, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме 
ранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Аг 
>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам стигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, 
итровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне каква нарочита потјера...{S} Вама је, браћо, за  
тисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто мале 
вице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад с 
n" /> <p>Други дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једн 
"168" /> <p>Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце  
ору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је куће 
кој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{ 
ам је било много лакше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло) 
milestone unit="subSection" /> <p>У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђ 
ток.</p> <p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стигосмо на Андријевицу, пошљедње црногорско мјесто у В 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стигосмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали см 
оји радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари никшићки град, к 
 један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу: ал’ је Ибар, особито испод Митр 
ори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ection" /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из 
змеђу Арнаута.{S} Зазвани, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С  
="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Ср 
ом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ни 
, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи на 
 је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb  
којим се бијаше подбочио.{S} Докле Омер стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ  
дера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном  
 Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што п 
чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњиц 
у, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу. 
м <pb n="11" /> ријечма; али стари Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви знали Б 
г даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и 
дан и година Муратове смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут глав 
и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, 
о плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешња 
не.{S} Очекивао је само, да му се малко стиша жалост за Мелећом, и да своје имање понајлак уред 
нимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n="30" />  
мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одист 
а канабету, а пред њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома не 
ушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Ви 
бана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n="1 
пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{ 
приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, ви 
стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети  
 поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркв 
уманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошље 
 чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то ј 
вена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велике воштане свијеће; над сандуком вис 
в онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бист 
војим зградама, кад се гледа из далека, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамл 
тинка, најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, 
же, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p> 
амо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разб 
ом народу највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све тре 
} Испосник, не знајући како која војска стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана  
а: — да будућност сваком народу највише стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и кр 
ворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја п 
јело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар 
сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, в 
онити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даљ 
пше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се ро 
р <pb n="264" /> Видић</hi> и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су,  
оло, дуж дуварова, држе се коњи и друга стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже  
е само домаћин, са својом женом: него и стока, кад год се газда боји од зиме, или од лупежа.</p 
et="#SRP18860_N2" />, та је црква била, столица српским патријарсима и, на тај начин, била, је  
ога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, преције 
бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пјешака.{S}  
ише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехме 
илијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што често бива толико  
ој наук, свој васпитни печат, неколиким стотинама босанских младића.{S} Чак им је, готово свије 
аво.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци при 
рану кућу, пред којом се вала око двије стотине коња, готових за полазак, а коњици се сачекавај 
нитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, 
тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без  
и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића освоји и зароби, па га посади  
ње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на  
а је патријаршија и данас, послије свих страдања својих, као неки музеј историјских споменика,  
— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас уј 
 <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића не страдаше од Омер-Паше онолико, колико други бегови боса 
ашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста, и рече:< 
b n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! 
ију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и 
....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Живан, испаде 
ци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратише сваки па своје мјесто.</p> <milesto 
есамити на српску страну.</p> <p>Српски стражари прихватише све нас.</p> <p>Живана и Јеремију с 
гини другови потегнуше пушке; српски их стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сахата 
Агнија му помагаше.{S} Ја пак, с другим стражарима, изиђох на плот.{S} Низамска потјера, лагано 
неке среће!{S} Старјешина над тамничким стражарима бијаше родом из Травника.{S} Познавши <pb n= 
е на плот.</p> <p>Старјешина погледа по стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ћ 
ори се, и прихвати мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господину среско 
ени Јеремија и Живан, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест ист 
.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар, ск 
оказујући руком српску границу и српску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива 
ци су се малко повратили.{S} Старјешина страже рече:</p> <p>— Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} 
кшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: остасмо сами игуман и ја.</p> <p>Потресен до дн 
овјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово с 
лоту и к нама.</p> <p>Старјешина српске страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је  
tone unit="subSection" /> <p>Био сам на стражи, на граници.{S} Жена једна, оданде из села коју  
дбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:</p> <p> <hi>— З 
"82" /> <p>— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада 
м, провели десет дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста.</p> <p 
/> својега затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стијене, п 
: онда Арнаути стадоше нападати са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и  
 <hi>разни путници</hi>, готово са свих страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што  
е окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— 
ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да ј 
јело при вечери.{S} Е, Бог му платио са стране виђене и невиђене!</p> <p>Други дан пођосмо рано 
 и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца <pb n="92" /> по једно кандиоце,  
 с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војн 
ђе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може доћи па, за сваки с 
таром историјом, жураше се да, са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у  
p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера 
 сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам с 
 прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Р 
ту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од 
авноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, с 
ати гдје је које мјесто онамо на десној страни Ибра.</p> <p>— Ено, оно је Копаоник, вељаше, он: 
У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1886</p> </div> <pb n="ii" /> <div type= 
се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о т 
у, заборави!</p> <p>Али, остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога 
 „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сер 
 <pb n="5" /> који је онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића не стра 
ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да  
ој стоје жандари, пређе мостом на другу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p>  
тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском конзулу,  
осмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, к 
на плот, и једва се пресамити на српску страну.</p> <p>Српски стражари прихватише све нас.</p>  
мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је  
шаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече једа 
/p> <pb n="9" /> <p>Излазећи из дућана, странци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чудноват ч 
 по политичким мислима својим, припадам странци права.{S} За мене је Давид Старчевић посланик Б 
мо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други странац који је дотле ћута 
агледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пас 
е? цикну Фата својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплаш 
 <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах мор 
рави!</p> <p>Али, остављајући на страну страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{ 
Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни гов 
нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, пока 
и!</p> <p>И Мехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ 
 мјесту српска граница могла, с најмање страха од потјере, прескочити ја, нешто, поменух Копаон 
 крај Косова“, гдје је некад сједио Бан Страхинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза 
се и за овај девети род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи свој 
</p> <p>У овој служби видио сам: колико страховита, колико опасна може да буде збирна људска ру 
у нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјеровање!...</p> <mi 
 великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срца свога;  
е.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под п 
Ситницу, вода дубока, брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 ко 
у, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да  
који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставило три год 
ахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Т 
 <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега  
аг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се  
 очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка  
са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуц 
крату иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у 
у, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек,  
/p> <p>Никодим му рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље б 
 Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превоз 
и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Б 
уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одсјекоше г 
зања и изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косову.{S}  
рађена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат 
што оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, ка 
ри запис, изгуби се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимо 
 игуман је порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је до 
ао оне друге <hi>Ђурђеве <pb n="148" /> Стубове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара 
ју, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођени брат Стевана Немање <hi>Првослав</ 
кодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> < 
>Други дан ја и Живан остависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за нек 
ијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћем 
љедник и гласник оне мисли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђе 
а које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију.{S} Богати  
кровима.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма из које напред ви 
ђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и 
 љепша.{S} А овдје је протомајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао  
Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Св 
јему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуцима који су иш 
ги, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и триде 
венога свеца Василија Острошког.{S} Два су острошка манастира:{S} Доњи и Горњи.</p> <p>Доњи је  
лавици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Гр 
а, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево прикл 
<p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Ар 
 овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У п 
е је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако 
ије <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти б 
>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!</p> <milestone unit="subSection 
 За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:</p> <p>— Гле!{S} 
ареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као некадашњем свом ј 
их ђенерала, само да докаже Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У мини 
а није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у мес 
а, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољубиви.{S} И одиста гдје год 
рости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева 
{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље 
рес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу,  
фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и б 
еки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довук 
даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p 
 сретао само људе који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ,  
очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су изг 
 на коншилуку; али, ето, сами видите да су, сада, и здрави и рањени на нашој земљи.{S} Ми <pb n 
се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стоја 
та одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Живана ми опет пр 
ча</hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибо 
оје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све друго оставили на страну, па се старали само 
а, и јабука.{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са  
мера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p 
201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, те 
 али, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стиг 
јешина српске страже: — сам си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњи 
{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хо 
n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се као ово ми; али, по говору 
} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло малецне према великој слици  
луд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опш 
Осман и Авдија.{S} Они се показиваху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који прем 
 вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којом срећом, наставља Поп Перо: — наши стари сви 
да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали 
 од некога доба, а на име одонда откада су се пробудиле народности, завладала забуна.{S} Ником  
тељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, готово неосјетно.</p> <p>П 
 брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили 
 против Великог Везира Решид-Паше: онда су његови војници, приближујући се Косову, на глас пјев 
аха него од праве погибије.</p> <p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајић 
аше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само је Византија пружала јева 
на и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјеца једнаки рођени синови!</p> <p>„Зар  
стима!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, 
, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од вл 
тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, о 
у га се, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти љу 
овице до Малене Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па в 
учаја морам испричати.{S} Њих два доста су да се види каквим се је путем и начинима уводила и у 
р-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им  
</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикава 
а свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи  
ода нашега, рече једном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као шт 
 срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на с 
 која је проврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјет 
е често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p>  
> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и одељења за амбаре.</p> <p>За  
ицом, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S 
 народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух српскога духа!{S} Оно је с 
> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде су наше-красоте, онде је дух ср 
p> <p>„Прелазим на ствар.</p> <p>„Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу два мл 
 него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не может 
Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, к 
 једном видимо онде, рече Живан: — гдје су падале не само јуначке главе, него и царске круне, з 
д и кад понављаху режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду  
варија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p> 
е главу, и нагнуше је на колац; послије су весело ишли с њом кроз варош и пјевали.{S} Други Арн 
варија отишли да намире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} К 
оју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"< 
ир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milestone uni 
Никодиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p> 
ђен је дебелим растовим подницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакну 
<p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље п 
је средине просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} 
адемо између двије турске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А како се на тој линији  
, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут 
</quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то ни 
 с којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: —  
ли: к овима ваља додати 70—80 људи које су Абдула-Бег и главари Краснићана и Гашана добавили.{S 
вдје помињати ситнијих беспутности које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред ме 
чких богомоља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан д 
не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби,  
х разговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— Под небом нема народа  
 и Јеремија.{S} Стевка и Агнија слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто поп 
.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род ј 
е може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам 
лом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око  
е му врло озбиљно:</p> <p>— Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S 
ли нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чарш 
еки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је сво 
грађевине, које сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лиц 
оје сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бј 
ти Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само 
ге, и одељења за амбаре.</p> <p>За коње су одјелите зграде, које се зову <hi>подруми</hi>.</p>  
рећни синови своју милу мајку!{S} Вјере су на земљи рад небеса; па свака вјера своје вјерне нек 
о је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се Мех 
се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје с 
 А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <milestone unit="subSection"  
равој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и градове, не 
вољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљ 
 криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својо 
 наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су на 
у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други  
бројем, и богаством, и влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су с 
за“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као 
драстао сам с њима.</p> <p>— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима,  
х.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини 
Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима л 
собито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше 
, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за кој 
и он бијаше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко 
есмо прво разговарати о Арнаутима, који су притисли готово све Косово.{S} За њих Никола рече да 
, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахр 
ати:</p> <p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Жи 
нда ми ређаше историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрен 
х дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, б 
га могло бити највише до 150 људи, који су се морали борити против онолике арнаутске силе!{S} Њ 
ити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нит 
 који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа 
омоље зидале удовице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> <p>Од Приштин 
ак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тул 
акле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли: к овима ваља додати 70—80 људи кој 
м у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих  
9" /> философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — љу 
и црном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Солому 
Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађали око овога манастира, духовник исприча и  
} По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана.{S} Вјера ј 
у, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до 
есто обзирали и звјерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још једа 
шњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим распол 
је ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске св 
ебе славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје бр 
 ранио, нити је ко погинуо!{S} Ето каки су јунаци Подгоричани!</p> <p>— А већ сте ми и ви проко 
 n="84" /> велики војни човјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да ј 
, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугу 
ху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше 
као грађевина, била је врло лијепа, али су је јако наружили вријеме и људско варварство.{S} Ост 
: многе им невоље загорчавају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјет 
м подницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, к 
родови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Бозагур</hi>, и <hi>П 
рвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили српски.</p> <p>Вриједно је да каж 
} Јадранско им је море много ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, ко 
ва за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цви 
="114" /> одмах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући па 
али.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Расп 
ваних бегова, као низ ждралова, гледали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеном 
о као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће 
о за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што и 
Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене не 
тичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Византија их је вукла к себ 
: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бега Соколовића: сад се спремају да 
 Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и поли 
 и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час 
е слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="18" /> си 
еобично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... п 
 вријеме и људско варварство.{S} Остали су јој готово сами зидови: па и они још врло рјечито го 
иђе, Арнаути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оста 
n="146" /> автономију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ни 
оше нападати са свих страна.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мј 
ћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S}  
p>— Весео био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, од 
ваде и потуку.{S} И дуги љетњи дан били су се пушкама, и сјекли се ножевима, па — кад да пребро 
 преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу  
 n="258" /> <p>Видојко и Агнија превили су ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и 
лежао поребарке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први замет 
 Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међ 
е, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су 
нови.{S} Вријеме и људска сила одвојили су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и тур 
казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мјесту ср 
шке; Неколико низама, наизменце, пунили су му пушке, и додавали, а он је само гађао.{S} Како је 
84" /> <p>Мушир и његови другови борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није ос 
састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драг 
> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, макар да се српске 
ни, не могући од стида не изићи, гинули су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути на 
<p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари 
ћи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чек 
есној страни ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али,  
ли-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао!</p> <p> 
ведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; они су свједочанств 
лавнога земљака!</p> <p>— А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гом 
} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјест 
-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје до 
 Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у д 
које им је било дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поје 
су споменик мира између оца и сина; они су свједочанство пријатељства између два братска народа 
ић</hi> и <hi>Живан Стојић</hi>.{S} Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из  
молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Ч 
 чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на нас гледали, не помичући се.</p> <pb n 
ћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је природно да не воли једа 
 Фата својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дије 
ешака.{S} Сватови, као сватови, бијесни су и помамни: весељу <pb n="156" /> њихову нејма ни мје 
уги у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје 
 три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис може с 
у.{S} У таким нападима војни команданти су имали заповијест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p> 
>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их н 
послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али с 
као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одс 
 варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S}  
еђу Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је ст 
.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјешина страже рече:</p> < 
коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а 
стом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смј 
>— Омере! доље су коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без  
е ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици јед 
 мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се в 
 Браћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан в 
м гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наши су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на т 
ну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне 
и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, 
у је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бија 
сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и разговарали се.</p> <milestone unit="s 
јеле баталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ  
 Е, моја дјецо! вељаше старац: — зенђил су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово 
ирили с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошт 
вис, окренух се к брду Злоглаву, на ком су се одмарали моји другови.{S} Жао ме бијаше многих њи 
 и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада није 
си видио да су ово све мушке главе: ово су све људи из ових оближњих села који имају рођаке у С 
0" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{ 
еговање историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за све просвије 
/> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једновјерци</hi>.</p> <p>— Аџаип! викну Еса 
есу, а другојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево  
ијесу својој дјеци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу  
аша држао и пао јуначки, Арнаути, и ако су му били противници, данас веома поштују гроб његов,  
 и од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>—  
е и носи са свим старински, и живи како су му живили стари.{S} На глави му је свакад бијела хам 
/p> <p>— Страсни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах  
 три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они називали!...</p> <milestone unit="subSection" 
одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и  
уги у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — б 
посник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни старац  
p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико својих људи Мехмед-Али-Паши, 
едочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит 
џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p 
друга — <hi>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари, кошеви, коњушнице, кошаре, кокошари, голубињ 
{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи,  
ијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и  
ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Ту 
 зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијес 
 лијепи господине, опет вели вођ: — оно су сватови Бега Серезлића; пали су на конак на ахар Бег 
иће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и  
ој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка прол 
о о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми с 
Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и  
рнож, Сазенож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, који 
а ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве 
{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да лов 
је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не м 
бала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам да 
урђеве <pb n="148" /> Стубове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић, ра 
У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам уви 
 то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, били  
ију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!</p>  
и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се којо 
о је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, позна 
Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке Бис 
ме и сијена око куће, и запалише, пошто су најприје били испустили жене и дјецу Абдула-Бегову;  
Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје 
у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, још прије, били разоружали.{S} Остао је 
pb n="190" /> <p>— Честити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и никаке кривице нијес 
Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначк 
нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан, и је 
воји стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} Вријеме и људска сила одвој 
 упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријет 
е хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спрем 
, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, изми 
ене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> < 
виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вје 
отом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, бесједе одрешене: кад  
шњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и свакад носи пиштољ сребрњак за п 
 омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, и 
"208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде својим путем; што 
их све не само будне него и спремне.{S} Суварија, послије синоћне вечере и лијепе напојнице, ис 
 заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничар 
сову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А суварија је ли из Митровице, или је из даље?</p> <p>— О 
/p> <p>— Лакше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде 
то сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишли да намире коња, њих двоје су се разгово 
а ознојену <pb n="167" /> коњу, дојурио суварија, и навалио питати:</p> <p>— Гдје су два јабанц 
нас не пустише да је видимо!</p> <p>Нас суварија предаде валијиним људма, а они нас одмах затво 
евоље, бијаше и једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога 
е предмете мимо које пролажасмо.{S} Наш суварија, на својему слабу коњу, завијајући и припаљују 
побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију, нудили смо му напојницу, 
јед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а особито 
 бисмо дуго сједјели; али пратилац наш (суварија) викну:</p> <p>— Трговци путници, не оклијевај 
Турко мор’!{S} Турко хеј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ наше безбједности, п 
о, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе  
ласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и н 
атри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, ис 
ељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угледавши домаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чи 
, па нас, тако везане, предадоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе на 
>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" /> <p>— Коњ, ре 
ругог разговора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако  
ну.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру,  
ли водиним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се ч 
одској трпези, имати: печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зр 
доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> 
, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му 
подине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек 
улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n=" 
ом здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p>  
г: — али, господине, да памет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочека 
ом силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p> <mil 
е есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијет 
ије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди-Паша, сједи на кан 
г, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас  
ion" /> <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косовски Валија, Абди- 
о послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на страну страх 
уди ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.< 
 је невесело, како је сиромашно — прави сужањ без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, ра 
рачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:</p> <p>— Е, ово је да Бог сачува!{ 
 Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти  
је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p> 
у нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу н 
n" /> <p>У тамници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно ни 
и у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у К 
сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А 
id="SRP18860_C4"> <head>IV</head> <head>Сужњи</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Ха 
славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије ч 
ем здрав.</p> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Ч 
де му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p> <p>— Омере, очи моје! рече она опоравивши с 
у крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не  
.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфтија</hi>, устаначки  
ле потећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у с 
 њим, о велики Боже, стоји Пава, и лије сузе низа своје бијело лице.</p> <p>— Омере, соколе сив 
некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и н 
одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту 
и: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу 
но вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, в 
ко нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p 
ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани н 
p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити поносну Босну и кршну Херцего 
 босанској предионој независности; тада султан, захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у 
-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султана: а пред другима — <hi>Махмуд-Паша Видајић</hi>, 
и Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор ауст 
м златним или црним словима, исписан је Султанов родослов; забележен је дан и година Муратове с 
о су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита  
ection" /> <p>Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, који је био рад поштено 
>I</head> <head>У очиној кући</head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, Омер-Паша, године 1850, с 
<p>— Е, ово је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколик 
који је, као башибозучки командир, имао султански орден, за рану коју је добио од Срба, на Курш 
; па послије би им се ласно осветио.{S} Сумњам да се је Абдула-Бег обрадовао кад је видио Мехме 
се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих 
иша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши 
хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти нас да идемо куд нам је воља.</p> <p>Поч 
што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:< 
а јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <milestone unit="subSection"  
е, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи  
за-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби 
 умио описати: небројне пећине, литице, суновратне одсјеке, и сву другу непојмљиву игру природе 
"37" /> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко 
јерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван <pb n="88" /> својега затвора, оружан као да 
Section" /> <p>У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђ 
о Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло 
м: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, 
е, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам 
сто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> < 
 unit="subSection" /> <pb n="168" /> <p>Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S}  
апери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S} Пушка груну, гол 
Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb n="192"  
љу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друг 
о; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро!...</p> <p>— Смилујт 
те, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језико 
шњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући.{S} Јер, мак 
аћо моја!{S} Ово је граница!{S} Наши су сусједи сами Арнаути: овдје, некад, најмирнији дан води 
еђу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима, међу немоћним пријатељима, под неком новом в 
 Колашину, близу црногорске границе.{S} Сусједни Црногорци, желећи имати светитеља у својој зем 
 из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за бос 
 шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p> <p 
смо оне студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, 
ном, баш ондје, гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бист 
а је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и С 
им.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о 
је, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер д 
ubSection" /> <p>Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, 
е, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, 
 да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.</p> <pb n="87" /> <p>Ја очима манух да и 
ечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђ 
ој пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крила 
смо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и <pb n="192" /><hi>Среброгр 
се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру даде нам вруће прохе и лиј 
ас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Србе,</l> <l> < 
ине 1766 <ref target="#SRP18860_N2" />, та је црква била, столица српским патријарсима и, на та 
ским.</p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања своји 
рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако 
 него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све,  
 мало, и мржња као пошљедица њезина.{S} Та Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима јед 
ди људи, понекад се малко развеселе.{S} Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, мо 
 бијесни Ризванбеговић викаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смр 
та Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој с 
{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један 
 зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а никако од с 
и сви прибрали око једне вјере, па била та вјера ришћанска кршћанска, или Мухамедова, за наш би 
равље.</p> <p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! < 
у српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, пр 
одно да не воли један другога; али, кад та борба престане, престаће, мало по мало, и мржња као  
!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под сам 
ест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете ум 
вали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом клала и затира 
а у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заишт 
а и Бугарима права несрећа.{S} Јер, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, свој 
ма измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменитија мјеста старе  
аким даном бива све мање разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед в 
/> философије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи  
умлију, нашем господину среском!</p> <p>Та заповијест, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јере 
 шљапкали водиним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да с 
.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Г 
еманиле, били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком 
 лијепо себе замијенише.{S} Кажу да је, тада, пало неколико стотина арнаутских глава!</p> <p>За 
ругом Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притиснути туђин, а домородни св 
нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, т 
сао о босанској предионој независности; тада султан, захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са с 
мјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми дошла на памет мисао: да се покрстим, и тије 
ише вина, наши се језици одријешише.{S} Тада ми својему домаћину испричасмо не само своју истор 
ру, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, 
, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један друга 
 не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пуст 
осанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, бијаше дигла да брани своју п 
о им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по <pb n="70" /> које пуце н 
 баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не  
гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и окинуо 
 спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај послужи! 
 са стража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окуп 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој незави 
p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За 
обру њиховому као год и својему.</p> <p>Тада и ја почех мислити другојаче.{S} И сада, право да  
су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капе 
ио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и дока 
, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што 
Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, уп 
је дошао!</p> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не бо 
ње: а Арнаути <pb n="174" /> су јој, за тај посао, могли бити добри посленици.{S} Све оружје, к 
вице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p>  
находи под њиховим кровом, па би се, на тај начин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обича 
ада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све ш 
ила, столица српским патријарсима и, на тај начин, била, је средина свој врховној црквеној упра 
оружавати!</p> <p>Док су се Арнаути, на тај начин, наоружавали, дотле је већ састављена и комис 
> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и преходио с мјеста на м 
 доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</ 
>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје до куће изиде дјевојка необичн 
на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>На тај начин, Дечани су споменик мира између оца и сина; о 
у Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једи 
лећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа н 
зеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и пон 
од Мора Сињега близу до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћ 
> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је  
оје су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цви 
 своје слободе, своје среће.{S} А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља  
о то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То с 
им земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све три  
ста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, не 
ри?</p> <p>— Могао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље 
<p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мил 
бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу 
е племе арнаутско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека ко 
p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <milestone unit="subSe 
</quote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу 
мисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту 
окле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата  
н је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смје 
чи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" />  
и, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, д 
а жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше н 
а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и Жи 
је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p 
ео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну т 
оњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</ 
 преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге че 
јсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира з 
ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан не могосмо даље од Вучитрна.{S} Кад, послије ве 
 Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждралова, гледали су С 
зну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једно 
а вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p 
и Павиној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</ 
/p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је так 
да он звјезданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које се циј 
p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</ 
тли себи да може читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послије неких молитава које је читао  
и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не сл 
т, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у 
 од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Ми 
а шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке,  
 редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио сам о 
 редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пођ 
олико дана!</p> <p>Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показ 
идова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази  
и неисказаној мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски с 
>!</p> <pb n="4" /> <p>Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:</p> < 
Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сва 
етињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њи 
тац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, скиде кап 
та.{S} Може бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они  
/> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не 
оговор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прили 
, ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка  
се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царов 
а ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца  
за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе 
 и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За мојега дјетињства, рече Омер даље: —  
 оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <milestone unit="su 
 од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војни команданти су имали заповијест, да 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У таким, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре дв 
раћа и јесу, веле газде њихове.</p> <p>„Таким момцима радо дају и по нешто више плаће!</p> <p>„ 
— да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази овуда; они сви иду беспућем, а св 
е наслагао и извио, без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада 
ак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чаш 
 престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му  
ти!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и 
.{S} Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— О 
лаву не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како 
омолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало прије, приморан рђ 
 Живанову <pb n="191" /> десну, па нас, тако везане, предадоше једном суварији, да нас тјера па 
 Католика, и Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти м 
 суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни једном ни друг 
И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила као снијег на југовини.{S} По свем се о 
и њене почеше се сретати <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су 
е све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они називали!...</p> <milestone unit="subSec 
е, послије, по дућанима и по кућама.{S} Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распозн 
дала им је слободу збора и договора.{S} Тако поста <hi>Арнаутска Лига</hi>, коју поменух мало п 
трпе неку <pb n="146" /> автономију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском у 
о је Арнаутин, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску н 
изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} У 
 да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по шт 
долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n="190" /> <p>— Честити 
уша.</p> <p>Главна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њ 
ог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских буква 
акоме закова за један жељезни ланац, па тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточ 
ише српски!</p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту,  
јепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{S} А још више  
на! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин с 
 под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да 
{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа  
ји су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, з 
рица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито кад надође, тече в 
ре, кокошари, голубињаци, и друге стаје тако да сама ова бегова кућа, са <pb n="63" /> својим з 
оља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Го 
т слеже раменима, и рече:</p> <p>— Није тако, сине, није!{S} Види се нијеси велики богомољац!</ 
у својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у по 
дишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p>  
не могоше прекратити.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травни 
/p> <p>Послије тога спријатељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смјели један пред другим гов 
ру, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.< 
нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропа 
ега из Вишеграда који, веселник, бијаше тако осиромашио, да идаше са свим бос.</p> <p>Од Подгор 
 табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да с 
" /> <p>Друга дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>С 
ац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!</p> <milestone unit="subSection"  
н Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и не 
ији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</p> <p>Ја се сада сјетих  
уго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> <p>— Е, да 
на магарца <pb n="2" /> лицем к репу; и тако га проведе кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У ов 
вари Краснићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су 
опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраћена, браћа међу собом кла 
 много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки дан; тако је копнила к 
у, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломан 
е би се крви лило међу њима.</p> <p>— И тако је, продужава духовник: — Мехмед-Али-Паша био гост 
ац испосник за њим назорице.</p> <p>— И тако су се, заврши духовник: — светитељ и добродушни ст 
 се сретати <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се сада, нак 
 шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све 
е пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с њоме, прошали се 
еч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па  
у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарали, служила нас је и дворила Агнија.{S} О 
е за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве својега славнога земљака!</p> <p> 
ко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да је 
 Разумијем!</p> <p>Док смо ми, говорећи тако, и идући све од грма до грма, одмицали од Ибра, уг 
eraciji) --> <pb n="235" /> <p>Говорећи тако, Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно н 
оје огњиште, добио ово!</p> <p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју  
е потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам л 
е било ни бритвице....</p> <p>Не могући тако газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу ч 
описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у 
ста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разгледајући грађевину, и разговарајући се 
ађосмо на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гони два <pb n="248" /> ју 
азујемо оком него језиком.</p> <p>Идући тако, преко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које с 
о и Никодим под другу.</p> <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи 
 Митровице к Новому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је н 
>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Оста 
јепом својом Павом!...</p> <p>Докле сам тако мислима прелијетао с предмета на предмет, санак се 
те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, да сам заспао још док су они сједили и ра 
/p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} 
не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра 
ло једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето тако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ето тако сврши свој живот Султанов Мушир Мехмед-Али-Паша, к 
три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херцегови 
им словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим сл 
евиђеному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера  
у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није видјела, што оно ри 
е му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како  
ка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са  
подар Паша!</p> <p>Баш кад један од њих тако говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p>  
иримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучно манути се 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у сво 
а чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши  
нека се спусти и до Биограда!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <mi 
д Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, 
рдији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, 
 га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n="222" /> и у 
ан, и.... да желим покрстити се.</p> <p>Такој новини као да се није надао мој домаћин.{S} Заћут 
и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије  
о га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и сти 
 за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба 
к носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на 
ђу Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Французима то ништа не смета с 
ilestone unit="subSection" /> <p>Ноћ јо тамна; мјесечине нејма; само ријетке звијезде бацају сл 
тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава. 
ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, нека 
а кула која се зове <hi>Небојша</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамнова 
 <p>Други дан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћат 
" /> <p>Кад дан освану, нас изведоше из тамнице; везаше моју лијеву руку и Живанову <pb n="191" 
га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" /> <p>С о 
а, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било нам 
ховник даље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од 
 још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потјера један запт 
дно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — калуђер, пострижни 
рити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете како се буни турска царевина!</p> 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У тамници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видје 
га сужња.{S} Али не прође много, а пред тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тог 
...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у 
нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је  
који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и 
аше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p 
у: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад би 
какве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упит 
 и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче говорити:< 
, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа не 
правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу 
ч шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац 
 очима; али је баш сада вријеме да мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докл 
а нас дотјера правце мехћеми, и предаде тамничару.{S} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у н 
опет мрва неке среће!{S} Старјешина над тамничким стражарима бијаше родом из Травника.{S} Позна 
ilestone unit="subSection" /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни је 
овни, ми клонусмо на онај брлог по поду тамничком и— заспасмо.{S} О, сан је велики добротвор, к 
 /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и д 
<hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стојана Ковачевића.{S} И 
 без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце,  
ео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву  
е, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака и 
 Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити  
вију, и постао католички свјештеник.{S} Тамо се задржао дуго, и готово отпадио од својега народ 
ана; идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! п 
 довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној комисији, а испод р 
желим да свратимо, одговори Рамо: — али тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; ов 
плавих, увијек насмијаних очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му  
еним покровима.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма из које на 
ва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну 
е голијети.</p> <p>Даље, долином ријеке Таре, бијаше још, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Т 
дећи Лиму на обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Мом 
ош, лакше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под ј 
је послати Зворнику поздравље, него низ Тару.</p> <p>— Како, Живане?</p> <p>— Овај Лим, видиш,  
 ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb n= 
е главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да 
 прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљепших јабука, и остави 
но је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ко 
славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке свеколике:</l> <l>Силни лави, и сићани мрави!</l 
велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одговори митропо 
рца поздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Твој доброжелатељ</p> <p>у Андријевици <hi>Јаков Бакић< 
ој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пос 
ија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао једа 
вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак!{S} Пустићу деп 
а захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова 
} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде Путник“</p> </div> </body> <back> <di 
је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста игра с кућом Бећир-Агином док се обазн 
це.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тв 
ст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, 
ече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећан када б 
знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута з 
 <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и оживљује!</ 
— Е, мој драги пријатељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; 
ти, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> 
 весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у о 
ис: — <hi>Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи  
ј дјетету молитву и благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:< 
уга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и Живанови.{S} 
: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твоји прадједови, на Косову су били гдје и 
витих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Твоји су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш  
 /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, да Бог да!{S} И ми — да сме ж 
 побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Тво 
и један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што г 
и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, ко 
"43" /> <p>— Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући 
своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!</p> < 
— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори он смијући се.</p> <pb n="144" /> <p>По 
 Стеван Немања, сабирач српских земаља, творац српске државне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али  
двоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник св 
>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послушно постање;</l> <l>Ка јединству упућ 
у:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на з 
била блажа; била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и о 
а је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и 
ли, а он је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, д 
ба да се са Србима измире.</p> <p>— Без тврда мира међу та два племена, рече он: — најзнаменити 
, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере н 
ојао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије?</ 
шћанском вјером и црквом.</p> <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македонија је наша, јер је језик Македо 
динога, и Мухамед је његов посланик.{S} Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: 
вом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан 
зграда босанскога кроја, около ограђена тврдом оградом.{S} Кућа се ова дијели на двије поле, са 
{S} Послије неког времена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одриј 
прави.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, начинила читава вароши 
риска, <pb n="58" /> да би Босну држала тврђе, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у  
 спријатељио, како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и  
 Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душ 
{S} Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они 
удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбранише.{S} И кад се одбише од нас, зељови лег 
 и сад иде онамо да се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко н 
штита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi><foreign xml:lang 
уде у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са ст 
 оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми 
, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним згр 
ндари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван  
ран, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му тикви 
павши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с т 
арод да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је врло мучн 
ојему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, п 
оје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из његовога пера  
 и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и да 
з Подгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{S} Од Подгорице до Лијев 
ше ватру, донијеше сламе и простријеше, те се ми лијепо намјестисмо према ватри....</p> <p>За в 
Вулић путује по земљама гдје живе Срби, те проучава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе 
На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на др 
, или низами, или заптије, или Арнаути, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођ 
2; ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с к 
и разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуж 
 кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза 
 напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, д 
шетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјештеник.{S 
умлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, ал 
нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим 
 Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа отаџбина била срећна као мало која....</ 
 се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се назобала, срце је боли!“ 
е помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанс 
</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p 
е из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, с 
-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се оданде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће уда 
овора, Јеремија оде и пробуди суварију, те и он дође да вечера.{S} Мене већ сан тако савлада, д 
Послије џамије, одосмо турском конзулу, те пријависмо своје путне исправе.{S} Прими нас лијепо, 
стили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n="190" /> <p>— Ч 
сам видио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелил 
опљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тај 
 што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјеста добро позната.{S} И ако се  
и, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пр 
слије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш б 
 — искрала сам се од свачијих очију, да те још једном видим прије поласка.{S} Нама не дају узет 
ко наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— Да те Бог живи, Рам-Ага! и сви твоји старешини на ’коло, д 
а свим тврда, одговорих ја.</p> <p>— Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> < 
Свети Василије!{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдј 
а, дјецо, идем да починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви  
у, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... изда 
а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од њих отимају оружје и муници 
обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш о 
ла да једним крилом лети?</p> <p>Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толи 
ше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити своје мисли ни  
вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који 
бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу 
е.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих 
о плакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Бо 
а не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим.{S} 
.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе 
кумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога доброга пријатеља Муј-Аге Пр 
а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p 
 <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје те јабуке као понуде, и вјерује да су љековите!...</p>  
и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога ј 
и својега <pb n="18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи  
су окове кроза Србе, да се ови задовоље те да....{S} Овдје Мушир махну руком за знак, да се виш 
тице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице.{S} Игум 
свим за пут готов!{S} Домаћини изнијеше те се, прије поласка, прихватисмо, па нам ваљаше поћи;  
Неописаним напрезањем изгобељасмо се из те провале, и изиђосмо на брешчић, те се ослободисмо он 
 мјесто бјеше врло заклонито.</p> <p>Из те долине испесмо се на вис.{S} С виса се види Копаоник 
 није био никаква новина: ја сам знао и те зграде и њихову намјену: али се моји другови, и г. л 
влаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједи 
 велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развадише дјецу и Јосима, али псовке њихове не могош 
ку крвљу, место водом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи ср 
у смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p> 
у Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине! викну Жива 
 тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, права бекр 
арјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је  
е намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, поз 
јевачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да оне нек 
.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода 
об се зелени!</l> <l>А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени: 
јецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило на кантар.{S} Ко 
Али... али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере? 
> Перо: — докони смо и онако; слушаћемо те док не огладнимо!</p> <p>— Негдје близу Подгорице, п 
 се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се слатко наједосмо зрелих дрењина.{S} О, ала и дрењ 
шци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p 
а Духа, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја п 
епа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове двије вјере!{S} А да су, богдице, они паметни 
ори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим 
 многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су изгину 
од своје сјенке....</p> <p>— Па како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То  
ече задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </div> <pb n="55" /> <div typ 
/p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрли 
ано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштав 
 се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти баба 
 браћо моја, наставља домаћин: — по врх те опште народске невоље, имам и своју одјелиту муку.</ 
дговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)?{S} Ако Милошевић одиста прихват 
неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђао сам јутром и веч 
: за њим свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на тра 
 повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а кад та вика нас н 
зами помолише и повикаше:</p> <p>— Стан’те!{S} Не бјеж’те!{S} Не бојте се! викаху нам они: а ка 
; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p 
јеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужил 
и шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, 
</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти 
очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све 
Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги побратиме, да овога путника, Момира Видића, 
b n="42" /> <p>Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога т 
>— Безбели, безбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Море,  
 три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крвцу 
 добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши с 
осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н 
 <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо 
<l>„Вишњи Боже, васељене Творче!</l> <l>Тебе славе земља и небеса,</l> <l>И на земљи тварке све 
 и сићани мрави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, 
вјеро баба мога и слатке моје мајке!{S} Теби сам ја захвалан за сваки <pb n="99" /> добар твој  
чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије послати Зворнику поздравље, него низ Тару. 
знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљан 
е Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се могао 
Хвала Богу самостворитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајк 
нице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још неш 
спасовна, високо дигнута застава, којој тегли сваки, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете 
којега сам научио много, врло много!{S} Теглио сам к Манастиру Косијереву, гдје су ми казали да 
 по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници.{S} Вас дуги дан иде чо 
ану страх од Арнаута, могу ли испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећи 
собито преко планине Вјетерника, пут је тежак да се описати не може.{S} Ми смо се необично обра 
/p> <p>Горњи манастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом м 
а другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један стари 
n="217" /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика измеђ 
дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је ова дјетињарија слатка, родна, животворна; она о 
бркова; а може му бити близу 70 година, тек је још крепак, и погледа је оштра.{S} Носи војничку 
м хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p> 
 је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и како  
="45" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синк 
ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек  
чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, д 
е оставити суварију да се испава, па га тек онда звати на вечеру, наши домаћини поставише нама  
ти: печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и леда — као  
неколико пута одскочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспје 
бар који, свакојако, морамо пријећи, па тек онда доспјети на српску границу.</p> <p>С почетка п 
е у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море претрчати да се човјек и  
аља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте:  
да по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше  
е турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Находећи се овако на  
: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се  
мо отићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између 
о год из наших многих разговора, колико тек да се види каке су мисли нас забављале:</p> <p>— По 
ћо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову меда 
е с гране на грану доље к земљи.</p> <p>Тек тада Омер видје да је, онако замишљен, и запео и ок 
о се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Тек тада домаћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај посл 
ан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> <pb n="205" /> <p>И  
сли, па су се сада, након дуге раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су мн 
 то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <milestone un 
ињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доб 
и земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb n="145" />  
ке круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за 
Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </div> <pb n="262" /> <div typ 
 својих прилика — дивљину Арнаута.{S} И текар онда засијаће она сјајем много већим, него што је 
се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бригу и своју и твоју, одговори о 
анас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској околини,  
јући се.</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ се стров 
 не може да стане на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отима 
 скрштених руку, јести бабову и дједову тековину.{S} А радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан  
дом.{S} Не знам да ли те ријеке кад год теку крвљу, али да би могле потећи српским сузама, кад  
ели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест 
с је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <pb n="139" /> капетан, к 
раставе, текар састали.{S} Ох, ови очни телеграфи казивали су много, врло много, и чинили су мн 
ста одем куд даље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа!{S} Шаљи пар 
p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре, телеграфисаћу овако:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; п 
</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Телеграфиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да 
 уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.</p> <p>Овај Сократ, р 
асни су, нено: не знас како су страсни, тепа преплашено дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Ту 
ода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бојећи се потјере.</p> <p>Из 
 све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих краје 
нију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да А 
какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" /> је знала како се глед 
ово, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љубећи му од 
 на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему 
водом, да Бистрица, особито кад надође, тече варошким улицама као својим валама.{S} У прољеће,  
ле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину:  
дна од друге толико размакнуте да свака течност, која се пролије на горњем боју, <pb n="169" /> 
дио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресе 
им се нада.</p> <p>Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском 
ада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једн 
ко вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак 
на један густ јељак пред нама.</p> <p>- Тешко нама! жустро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у ли 
саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу ја овдје помињати сит 
 манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету 
 кривце.</p> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, ч 
у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко сваком слабијем!{S} Не могу  
смо покорити се, и ако нам бијаше веома тешко.{S} Нисмо се бојали никакве каштиге, јер кривице  
="134" /> <p>— Е, бива, данаске је вође тешко за Мусломана; идемо и ми за другима....</p> <p>—  
 црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хриш 
 вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз ј 
Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допрети, а да се овдје не обазна мој одла 
е Јевропи, да су Арнаути сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министарском савјету на <pb n= 
 овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Једа 
е им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријеко 
јесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађоше вјерни људи који 
сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, п 
јерило на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој с 
састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.< 
 потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем своји 
 <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами в 
 облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котла 
ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> куда војска прође! </hi> Али  
наш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> </quote> <milestone  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и 
е наше вољење.{S} Али сам се ја заклела тешком клетвом, својим очним <pb n="50" /> видом, да се 
е; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама по парче да једемо.{S} Једу 
и дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих својих прилика — дивљину Арнаута. 
што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се п 
 Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевропс 
њ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, нај 
али мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио с 
А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море!{S} Још пали мој сребрњак!...</p> < 
milestone unit="subSection" /> <p>Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави 
ру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрш 
из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.</p> <p>„За Жива 
и што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срд 
сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што  
уд, најпослије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још  
слије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <milestone unit= 
 у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру не 
 кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У млад 
за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само једна шћи, 
о дотле, свакад бих се сјетио да мене и Тешњака дијеле наше двије вјере и да, са провале међу н 
Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима свој 
ад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта в 
ј мјери њене лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расл 
ец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:</p> <quote> 
ту, Омер се враћаше кући.{S} Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: < 
че, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни  
 мали осмијех, рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упи 
едничку несрећу!</p> <p>— Како се види, ти познајеш прилике и неприлике главнијих племена на Ба 
 /> добар твој наук; а срећна да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје уд 
а непознати крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} 
м:</p> <p>— Ми смо оба од једнога рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли св 
рије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша ср 
боравио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада 
</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А 
му приђох к руци: — де сједи, огриј се; ти си, бој се, озебао?</p> <p>Ја објесих пушку о клин,  
ате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и долине водама, а ја сам 
њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра домаћица; дворила многе одабране госте!{S}  
мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!< 
ни.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> < 
нима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје ј 
тили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале да баш Мехмед-Али-Паша иде на гр 
му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! 
ити.</p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и  
и читанака?....</p> <pb n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— К 
, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мал 
 сину:</p> <p>— Омере, срце моје! немо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу кри 
су се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на са 
ету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одмори се, и прихвати 
, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву и благослов по закону твојему!</ 
вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и ј 
 упитаће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> <p>— Познато је, одгов 
 три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад  
во ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде 
нови!</p> <p>„Зар није било вриједно да ти ово јавим?</p> <p>„Али се већ морам журити да ми пис 
 ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава ч 
и првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије т 
е слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти ми 
 као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?. 
иш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала В 
 Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: —  
; дворила многе одабране госте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; док 
 сам и за своје отежао!</p> <p>— Ејвала ти Амиџа, као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке 
 долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шали 
во ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Звор 
меру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него 
, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј муштерије, <pb n="8" /> ако дође, до 
ити радост, знаш да сам изгубио: једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али.. 
је уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, ст 
страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му д 
го што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све 
 би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику наход 
, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут, јуначе!{S} Добро дошао!</p> <p>— Боље нашао! 
е што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са св 
ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Раму, Барбаљо крадом погл 
ри Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша на 
 се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манастир тако пострадао, и остао без игдје-ичега? 
ем без Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’  
хмета Пржуља.{S} Овамо не долази, докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненад 
стане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде Путник“</p> </div> < 
 три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу, да се живе лијепо, да живе као браћа, ј 
е не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Омер зат 
срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком 
 једина ти бијаше ми остала...{S} Сад и ти одлазиш!...{S} Али... али... мањ да жив не будем, та 
вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!</p> <p>Он напријед; ја, готово нехотице, за 
 Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>А 
ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у т 
ли међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?</p> <p>— За  
p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и он к  
шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога нес 
стање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quote> 
 <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти знадеш да смо народ један:</l> <l>Творца рјечи послу 
</p> <p> <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па м 
мо’ ти никад онако пљувати на људе који ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха уч 
 вјере Павине?{S} Није <pb n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вје 
тиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p 
коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <hi>отворени конак</hi>, двор за госте, за путнике и 
 умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци.{S} Моје је родно мјесто један српски ц 
 овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p>— Још мало, Живане брате; још мал 
ћи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?</ 
вши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже 
е, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</p> <p>— Ко сам, да сам — вама је с 
:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу молбу...</p> <pb n="42" 
олази сама!</l> <l>Знаш ми баба, а знам ти бабајка: </l> <l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l>  
ауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Твој доб 
е моје!...</p> <pb n="43" /> <p>— Кунем ти се, нено, љубављу твојом, рече Омер плачан, љубећи ј 
е ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи ко 
ве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на  
и овако лијепо слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедов 
ш насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плат 
 му другу — замиловаће и другу.{S} Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђули 
> <p>— Досад сам био Омер, а одсад како ти милујеш.</p> <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир —  
о, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко ти је, те говориш тако, вели Никодим: — а свијету је вр 
</p> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone unit="subSecti 
 да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, траж 
.</p> <p>— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш  
е узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовитих Видајића, да будеш Покрштењак?{S} Т 
е говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто 
авши му да гледа онамо на пут којим иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељак 
— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су по 
ли се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Н 
дговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, ви 
, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на 
аље, а новаца ми затреба, телеграфисаћу ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа!{S} Шаљи пара!</hi> </p> < 
а ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„ 
говине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредов 
раница, и колико је до ње.</p> <p>— Баш ти, Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: 
у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере своје и вјере Павине?{S} Није <pb n="86 
о сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе кућу,  
</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закона?</p> <p> 
hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одгово 
а</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бив 
 Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> 
, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски владика посл 
ари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир-Ага, с јесени, одабере најљеп 
 и пјевали.{S} Други Арнаути свукоше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, п 
едини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, једу и од 
редом ишчупасмо два коца и, помажући се тијем кољем, с великом муком, на једном газу, прегазисм 
дошла на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, 
ришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Ње 
врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакриваше се.</p> <p>Може бити да н 
е добих ни пасоша, ни одговора.{S} Међу тијем неки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, 
Ну он, као да навлаш оћуткиваше, а међу тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Т 
ја овдје не могу побројати: али који су тијем не мање важни не само за неговање историске свије 
њено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућ 
сни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш!{S} 
ицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан  
 сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сах 
алица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{ 
његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у каза 
ахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никако сан не слази!{S} Мислио  
алица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста  
Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добр 
196" /> окваси грло!{S} Па, пруживши му тиквицу препеченице, окрете се к ватри те, божем, старк 
се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан,  
сте!{S} Нека ти Алах плати!{S} Сад наже тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујм 
> <p>Суварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће п 
 звизнуло камџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу  
аво, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим путем идем к својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога 
једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p 
 калуђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше  
о! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p 
каву.{S} Она прво приђе оцу руци, па за тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар,  
има висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златним или црним словима, испис 
p> <p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни 
ј приједлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и 
старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјеци ни помињали или, ако су 
оме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо 
ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколиким, протама види се како Вулић мисли и  
ћи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије год 
у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвници 
си велики богомољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо 
а, а нису ни род један другоме.{S} Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.</p> <p>„Радња 
рани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и таквих, који и не знају арнаутс 
њега је доста и оволико....</p> <p>Међу тим стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p>  
кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџакл 
tone unit="subSection" /> <p>У таким, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре двије недје 
в ахар? продера се лаћман: — не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb n= 
 али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју бесу“,  
твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових  
от притиснутим народима; она преживљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у на 
нутим народима; она преживљује тиране и тираније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега наро 
а се не боји Арнаута, тек он не послуша тих добрих савјета, него оде.</p> <p>Од Призрена до Ђак 
ова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути п 
и арнаутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали,  
другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пе 
иљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вули 
 данас не остаје ништа друго него да се тих вјера манемо, па народ да измиримо!</p> <p>— Тешко  
 како мислиш, братства ти, о будућности тих народа?</p> <p>— Познато је, одговори Никола: — да  
гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугача 
> да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — зан 
ји, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили су, послије, одабрани људи у Призр 
од туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар 
 лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене,  
и од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, најзад, не изм 
lestone unit="subSection" /> <p>Једнога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Звор 
 један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што год из 
ах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својо 
 <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Ма 
n="135" /> <p>— Чудна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додад 
>Паша и не погледа на нас.</p> <p>Наста тишина али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати 
језданога неба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају пр 
/p> <p>С онако високе мунаре, на ноћној тишини, изговарајући ријеч по ријеч, мујезин је разглаш 
и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који врло гласовито ус 
зане, предадоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Ус 
чију.</p> <pb n="194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?< 
и од Гусиња; протјече кроз језеро Плав; тјече, ето, овуда па, поред старог града Биора, поред Б 
 на истоку, поред ријеке Бистрице, која тјече кроз средину вароши, мјесто је Мараш.{S} Народна  
ам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> 
ј, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платно.{S} Кад је 
е српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, 
Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S}  
ић издао Србе на Косову?</p> <p>— Бива, то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> 
је близу никака <pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</ 
оде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та  
 гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили 
еци ни помињали или, ако су и помињали, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих  
а од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учинисмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb  
а тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка п 
ступисмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од земље за два  
ла тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изну 
женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у  
зговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, р 
е пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што с 
— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Загрлише се,  
 реда је, бива, своју мајку слушати!{S} То и наш коран заповиједа!</p> <p>Есад-Бег бијаше прили 
врши брзо и просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одав 
једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, 
.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код 
само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да м 
огла доспјети Дрини на други бријег.{S} То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и 
хинић, и гдје му и данас стоји град.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старо 
а, који подбира дивљу крушку и једе.{S} То је био први, који је нас видио.{S} Али, срећом, бија 
ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хр 
ка мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као  
 клала и затирала као прави крвници.{S} То се клање, најпослије, додија Требјешанима па, у очи  
пуцају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p>  
<p>У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{ 
ао Паву; Пава је боловала за Омером.{S} То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова 
ога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је ско 
аће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</p> <p>— Зло, да не може 
ебернож, Сазенож, Китмир</hi>.</p> <p>— То су, рече он, имена седморице есхабија или пророка, к 
ворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раниј 
лиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турс 
у да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу  
јаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 1180 а то је, по нашем календару, 31 Августа, 1766 године.</no 
ске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја!</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi>Фо 
њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина сјечивиц 
 божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мрт 
о крви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су  
ј мој запис може сплакати прва киша; за то, дајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по о 
у српску није могао одмах разабрати; за то смо се ја и Живан могли мало слободније разговарати, 
ка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, 
 би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава 
ехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S} Војници по 
вије недјеље <pb n="126" /> дана.{S} За то вријеме предомисли се Живан па и он, као ја, потражи 
 је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је свој наук, свој васпитни печат, некол 
емачки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижу 
утра рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону,  
умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p 
е у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихови 
е довести прије него икоји други.{S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миља 
оштву својих слуга и својих људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војн 
једну велику преграду прескочили.{S} За то, <pb n="246" /> при свему своме жалосном стању, уста 
рипада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле се не пресуди чије 
о проклето псето, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, нада 
ажим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из 
данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је 
а да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма ника 
мени тамничар да они јадни тајин.{S} За то да очекнемо, докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста,  
трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу,  
пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, и не буде им п 
ијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио ве 
ни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља 
 <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p 
то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши 
 их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задо 
а мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи ј 
 што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одго 
 за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па,  
ну највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, д 
д-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро 
љад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бит 
а Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и  
{S} Мој отац се сели одавдје највише за то да се прекине наше вољење.{S} Али сам се ја заклела  
јора.{S} Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му  
<hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође до Зворника,  
 имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; ј 
 повјерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на св 
ћани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајм 
а овакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изи 
 дјевојка је на очи лајепа.{S} И баш за то навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на сил 
ме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да  
ико стотина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арна 
ма се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да ради мало другојаче с овим деветим дјетето 
ри кајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима 
 па Талијанима, Нијемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb n="216" /> се и бити ве 
То је било много за њихову снагу.{S} На то су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један н 
 радити докле год смо живи!</p> <p>— На то се кунем свим срцем својим, рече Поп Перо.</p> <p>—  
и, мјесто је Мараш.{S} Народна прича на то мјесто ставља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је т 
/> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разлика између та два 
?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S}  
p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се  
оји другови, и г. лаћман, зачудише, кад то видјеше, и кад разабраше рашта је.</p> <p>— Е, ово ј 
 Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их, да видиш, који 
ветињу вјере, на богомоље и гробља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи  
породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које 
, и говорити ријечи од молитве; али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ пос 
 грло, а особито медено грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјев 
иљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш могло бити бе 
осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="1 
и се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су сво 
љиву игру природе и времена?</p> <p>Све то ваљало би видјети очима; описати се пером одиста не  
 средина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, послије, на 
и уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па  
ка стоји, и држећи <pb n="111" /> да је то само претерана смотреност онако калуђерски кроз нос  
ити с Арнаутима.{S} Ибиш-Ага каже да је то врло потребно, <pb n="152" /> али је и врло тешко.{S 
ски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — 
ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјетињаста и 
њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хро 
 прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве погибије.</p> <p>О 
мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се др 
упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причат 
уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: косе је смеђе, а очију плавих, крупни 
 говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику 
ин, грдно осрамотио!</p> <p>— Красан је то обичај! рече Живан.</p> <p>— И још врло користан, до 
и Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бо 
е савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застрашио и варош и села) 
hi>Барбаљо</hi>, и Живан мисли да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је ч 
 лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не знам; тек су га сви звали само 
 момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — ма 
 Деспини — мајци Павиној.{S} Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморног 
епи господине, смјерно вели вођ: — Није то бегова коњушница, него <hi>ачик-ахар</hi>, или ти <h 
мени и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала 
оре, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С 
>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему дје 
ад буде кијамет (страшни суд).</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме д 
троније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо 
и за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, ал 
 бројао своје бројанице.</p> <p>— Је ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије 
кону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то могло бити сад одмах?</p> <pb n="97" /> <p>— Може; д 
та нам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега б 
ше нам остало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, м 
упили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би измије 
рчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан своје ка 
 народ била велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго н 
ем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком ск 
лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато.</p> <p>Нас бег дочека на вратима своје 
ијатељски прими.</p> <p>Вриједи видјети то писмо и као свједочанство из међународних одношаја ц 
ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш  
 бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не вид 
ош пали мој сребрњак!...</p> <p>Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разб 
е.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавши то, оде са својим вочићима, да су му здрави и корисни!< 
род смо са свим један...</p> <p>Рекавши то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да 
сти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ет 
јесто <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, дубоко уздахну.</p> <pb n="106" /> <p>— Што тол 
а здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити 
лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају с 
.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми  
 до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и в 
ји имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старјешина п 
: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испос 
ога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече — не рече, а од некуд испаде велик жут кер, и с 
има си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши б 
о, нам онда бијаше <pb n="247" /> драго то име!{S} И како смо силно жељели видјети се на побиљу 
амо рече:</p> <p>— Гле!{S} Гле!{S} А ко то каже?{S} Зар они не знају да је Тешњак жив?{S} Море! 
о цијела српска историја!</p> <p>— Како то мислиш, Живане?</p> <p>— На Косову је, за отаџбину,  
и му се за ове Видајиће?...</p> <p>Било то како му драго, нас се овдје тиче само један од ових  
рнаутске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, 
цијелој овој приповијетци.</p> <p>Писмо то гласи:</p> <p>„Драги Побратиме!</p> <p>„-Још нијесам 
српске државне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја  
ли, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје  
ајбољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима 
 зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су српски владаоци чест 
иљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бија 
мирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S}  
бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и догово 
оме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику  
ју младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Е 
јемци или обикли на све њемачко, милују то презиме, јер, веле они: — лијепо звони под њемачки!< 
 услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у 
е старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад 
икну: — Ене! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одм 
="de-Cyrl">Дас ист гут</foreign>!</hi> (то је добро) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу т 
d. n. n. s. n. t. d. g.</foreign></hi> (То јест <hi><foreign xml:lang="la">Non nobis, domine, n 
<l>Памти рјечи миле своје мајке.</l> <l>То ми знади, мила моја нено!</l> <l>Па не бригај за Оме 
прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То пољице има облик јагњећега бубрешка, кад би лежао по 
азобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам 
свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> <milestone unit="subSectio 
етића да ти по заслузи плати!...</p> <p>То рече, пушци огањ даде, и Смаил-Агу састави са земљом 
јест, да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе ра 
како се само може љепше и тврђе.</p> <p>То бијаху:{S} Живан Стојић, Перо Вулић и Никодим Игуман 
зна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бу 
уби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на ново били сјел 
а што спасава од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учинисмо.</p> <milestone unit="subSect 
нају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....</p> <p>— Е, Бога 
 која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас 
ој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни жив 
 и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе 
а своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали 
ешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово  
Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упи 
те? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога са 
зе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма, иду неки људи врло страшни.</p> <pb n=" 
 писмо, не бијаше дома: он жени сина и, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Пољ 
сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?< 
лнога дуванскога дима.{S} Послије свега тога, окренувши се к мени и Живану рече:</p> <p>— Ви ни 
а тим нас послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <p 
ше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском з 
 два познали и спријатељили те смо, иза тога, живјели ка’ два рођена брата.</p> <p>Живан је сре 
 и прошапташе нешто један с другим: иза тога Валија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико  
ак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо; одакле смо; куд 
зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једно 
чаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за соб 
а ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; чет 
ne unit="subSection" /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човј 
и задјенуо га себи за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њим 
 стаде опљуцкивати око себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сиј 
 хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, о 
ан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило међу њима.</p> < 
 једно кандиоце, ради освјетљења, а сад тога нејма.{S} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у  
екају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средо 
ма српским.</p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та је патријаршија и данас, послије свих страдања 
ога сина о курбан-барјаму.</p> <p>Поред тога, Омер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац 
ући својега мезимца.{S} И готово је, од тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за 
је се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши о 
нство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да 
т проуњка:</p> <p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник,  
 нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, д 
би не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, кад наше 
p>Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне.{S} Двор му је опустио, а његов  
 <p>С овим Николом провели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало поврат 
м латинским...</p> <p>Поп Перо, послије тога, свуче са себе поповско одијело па обуче свјетовно 
ање траја једно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражар 
аспита за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које  
отово све, оборише на мртво.{S} Послије тога потрчаше да им поодсијецају главе; али најближи ро 
 и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзи 
ћу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>муртаде</hi> (издајице) својих пл 
мој глас.</p> <pb n="151" /> <p>Послије тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда  
ака ноћ! одговорисмо ми.</p> <p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> 
е смије свашто говорити.</p> <p>Послије тога, дјед се диже, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија 
ојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије тога, Омер се врати к родитељима, и затјече их у новој  
зна с Пером и Никодином.</p> <p>Послије тога спријатељили смо се тако <pb n="123" /> да смо смј 
вом народу него туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир Мехмед-Соколовић (1546 —1579) 
" /> од препредене свиле.{S} Да му није тога веса, какав обично носе млађи образованији Турци,  
и хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни спавати.</p> <milestone unit=" 
љу, али Попу Перу је баш могло бити без тога.{S} Па и он је радо сносио све непријатности и, не 
а!</p> <pb n="205" /> <p>И данас баш из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, по 
рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе низама с оружјем и 
ају и по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се може на 
ој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Ом 
јаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо 
кве своје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и о 
ила нека средина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око које се, пос 
крвав отпор аустријској окупацији.{S} С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омерово 
а веђе је пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је 
у, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се иск 
идио ја, лијепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом до 
о ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омеру је било тешко видјети Ђулију.{S} Али се нађо 
о од првобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затр 
веза, остали у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им  
 ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обра 
pb n="265" /> <p>„И јуче је била свадба тој двојици младих ортака и њиховим невјестама.{S} Међу 
рло близу једна другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуд 
и опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јереми 
 сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда  
ју, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>х 
i>Муфтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз р 
увши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја се смијем, заврши 
 високе планине, које су одбиле од мора толике воде, и нагнале их на даљи пут к Србији, к Дунав 
бове својих; предака, а особито гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жи 
p>А грдну је муку потеглила та жена око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад ј 
{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Б 
 и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих разлика између мјеста и мјеста, између кр 
ед-Соколовић (1546 —1579), Србин родом, толико је марио за свој род, да је, лијепо, обновио пећ 
на кантар.{S} Колико је оно било тешко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти з 
а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Ала 
путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p 
мо сами, Живан ми каза, да му је Агнија толико омиљела <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у К 
</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи одвојити!{S} Ја 
ни.</p> <pb n="20" /> <p>— Зар од Влаха толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својем 
уд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија о 
су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да свака течност, која се пролије на  
 би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Аг 
9" /> овога младића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, св 
рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега нејма много у Босни.{S 
 и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готов 
 Бега Пиводића!</p> <p>Старац се бијаше толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на  
одмах одосмо разгледати толико чувену и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац  
 пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви? </p> <p>— И да нијесу криви ови, одговори 
де протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том 
и куд идемо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и толико поштовану Дечанску цркву, по кој 
 пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сеља 
исоке Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико пута говорио.</p> <p>Желећи нагледати се необичн 
јници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:</ 
 тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духовних оваца, закр 
ко уздахну.</p> <pb n="106" /> <p>— Што толико уздахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никши 
крињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико  
отећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху 
 пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лис 
; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад имао да подмир 
куд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му 
/p> <p>У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Деча 
 нађе наочаре, и пружи их Ивану.</p> <p>Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устаја 
чег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, малко памука с мошти њ 
>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један другога; али ако им  
 данас разбој, сав од суха злата!{S} На том разбоју ткала је мајка Реље Крилатице свилено платн 
увар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овак 
 брза, и за гажење страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухва 
> ђацима оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човје 
у руком за знак, да се више не говори о том.</p> <p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци 
ошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; до 
ставили на страну, па се старали само о том: али — докле други о тим вјерама нијесу својој дјец 
 мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а д 
бале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана, и  
ој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је сво 
те.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику г 
давно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су 
осте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и простран 
ји су на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лиј 
драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, испит 
p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругарим 
у они: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску з 
.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо имају путници 
 Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез  
су ми тебе те молитве очувале.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да глед 
Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче.{S} Кад му Меле 
бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младога Авди-Бега из Вишеграда  
, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и 
it="subSection" /> <p>Него размишљати о томе може се и други пут, и на другом мјесту.{S} Овдје  
из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали рије 
 и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ гово 
ја је наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</p>  
l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није Омер дјете аџами 
и, само кад би својски настали, могли и тому јаду наћи лијека.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се И 
се под ногама дубина, и мој Живан стаде тонути.{S} Ја га дохватих и викнух:</p> <p>— Не бој се, 
ко је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су  
а заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} Против својега обичаја, сједе и <pb n="10"  
, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>— Неким људма, настави  
 не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч  
о људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али то, 
 него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како зна, госа само  
, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, по 
е горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, прав 
 пролије на горњем боју, <pb n="169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</ 
ните лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кући добра домаћина Ма 
м, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l 
 за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је сваки дан било љепш 
ад тамничким стражарима бијаше родом из Травника.{S} Познавши <pb n="210" /> по говору да смо м 
брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролаз 
 па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом дру 
 и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу: <hi>Фаљен Исус 
к, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ на камен и опет на камен!{S} Ја и Симеун пут 
прави, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком поштом, Госпо 
од да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо  
 окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p> <p>Напипа 
: разоружају их о мало муке, и врате на траг.{S} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призре 
епливавао Дрину код Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А 
д-Али-Паши, и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до 
Сунце бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и п 
е Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска дјеца, међу тијем, измакоше и посакрива 
те кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n="190" /> <p>— Честити Паша!{S} Нас с 
окраде коње, и ево довдје им дотјерасмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</ 
аутина; и да Арнтаути, као народ за се, траже себи автономију!“</hi></p> <p>Познато је, продужа 
овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге 
добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз 
а с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" /> плићину.{S} Гредом ишчупасмо два 
а, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз  
и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш ме 
све нешто не бијаше готов!{S} Све нешто тражи, а не може да нађе; све нешто заборавља, па се по 
нске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила....</p> <pb n="17" /> <p>Ово девето дијете бија 
фије и из језика онима који су та знања тражили. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одиј 
ки људи рекоше ми да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да  
ада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо допуст, те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви 
<p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима з 
ликој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; не 
 овдје плашио?{S} А нијесам ни имао кад тражити брода и пличине.{S} Намјестим, лијепо, своје ор 
ала сератлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у 
а, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему потресе 
асрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти тражиш, само не бијаше дјетића да ти по заслузи плати!. 
пски их стражари дочекаше.{S} Пушкарање траја једно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мр 
донију, Епир, и Тесалију) <hi>брани док траје једнога Арнаутина; и да Арнтаути, као народ за се 
ка; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Показаћемо силу својега духа, ка 
фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекак 
, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Дан 
и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепен 
те нам тако одговарате?{S} Какав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — О 
ави на граници своје власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје тековине 
 умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...</p 
Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S}  
није, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих  
и на какав војнички стан, него на мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравају <pb n="161"  
ош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турц 
рија).</p> <pb n="128" /> <p>Највећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадар 
ко се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, 
p>„-Још нијесам стигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој 
i>.{S} Ово је мала варошица, посредница трговини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су  
 n="31" /> пашом.{S} Послије се одао на трговину, и зарадио је лијепих пара.{S} Био се вратио у 
чинила читава варошица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је 
о, и оне мале капице црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са  
х другова, ваља поменути бар Реџеп-Агу, трговца из Пећи, који је томе путу врло вичан, и младог 
Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом је из Те 
Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно уз 
пратилац наш (суварија) викну:</p> <p>— Трговци путници, не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдј 
 n="218" /> даље, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> 
и, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p> <p>Растајући се сада са мном 
и право трговати рибом, и сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбан 
, и са Старом Србијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгориц 
сваким другим тргом на Ријеци.{S} Данас тргују и други, особито Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лов 
 путовати по земљама Јужних Словена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отвориш 
тив, <pb n="217" /> сва њихова политика треба да тежи на то: да сваким даном бива све мање разл 
овога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни једа 
/p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бит 
 своје готово заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпи 
 не идем ја тимарит’ бегових коња: мени треба бегово оружје! <pb n="60" /></p> <p>— Вољан ми бу 
> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone unit="subSection" 
: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини са 
} На свако питање ја сам одговарао како треба; само о Србији нијесам помињао ништа.{S} То су ме 
 тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> <p>Ми послушасмо пријатељс 
вега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се прокрадемо између двије 
ilestone unit="subSection" /> <p>Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија 
урски је доста разбирао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је турским  
оше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели д 
тах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу вам причати м 
сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто <hi>Манастир Косијерево</hi 
</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{ 
е до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока. 
ц: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете.{S} Све су нациј 
 Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Сл 
у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никшићани ће угину 
у су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бр 
упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјер 
од Никшића, Симеун ми показа мјесто <hi>Требјесу</hi> па, изговоривши то име, дубоко уздахну.</ 
Требјеса, иза тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборавише српски!</p> <p>— 
ици.{S} То се клање, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и  
ко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге честе, 
е пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну 
ао Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и он 
от!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико тренутака одмора вратише нам <pb n="244" /> вољу да опе 
 борили су се јуначки.{S} До пошљедњега тренутка Мехмед није оставио пушке; Неколико низама, на 
а се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијести овако плаха господ 
ог да!{S} И ми — да сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Бар 
 санак се поче лагацко спуштати на моје трепавице....{S} Још мало, још мало, па сам заспао као  
дом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим ш 
!{S} Рекавши то, Смиљана кресну лијевом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мра 
p> <p>— Као санћим, рече Паша, и кресну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте 
ше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target="#SRP18860_N1" /> граница између Црн 
им ријеке <hi>Трепче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или  
контуманац, који бијаше на обали ријеке Трепче, јер је ондје Трепча <ref target="#SRP18860_N1"  
e xml:id="SRP18860_N1"> Осим ријеке <hi>Трепче</hi>, има село <hi>Трепча</hi>, за које се не зн 
а казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради 
ова кућа за владику, друга је за кнеза, трећа — за калуђере; а има и крчма за путнике.</p> <p>Г 
мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговор 
авославнога, до године — Католика, а до треће — Мухамедовца.{S} Неке године имају по једнога из 
ијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемл 
 кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани,  
ези, имати: печења од јагњета сугарета, трешања тек доспјелих, нова грожђа са свим зрела, и лед 
де, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и закључа за собом.</p 
 је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех  
бин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.</p> <p>— Два сужња на правди Бога,  
ти му се лагано на раме!</p> <p>Омер се трже, погледа, а пред њим, о велики Боже, стоји Пава, и 
де Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi>  
н, а три вјере; и језик нам је један, а три су азбуке!</hi> Него, браћо моја, овај мој запис мо 
наути почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши м 
gloriam</foreign></hi>).</p> <p>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу,  
овци, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! ка 
као да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> <p>— Срби, пријатељу, болују  
заштиту припознатих служитеља Божјих од три босанске вјере.{S} Ничије друге помоћи није тражила 
рави!</l> <pb n="149" /> <l>„Тебе славе три брата рођена </l> <l>Који су се, с Тебе, разбратили 
о несрећи, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераб 
 и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, т 
ити даћа на гробљу нашега народа од све три вјере!...{S} Страховито, а, по недаћи, врло за вјер 
силије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочек 
 Мухамедовца.{S} И када их, тако од све три вјере, саставе, јако настоје да се ти момци слажу,  
њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S} Тако су их они назива 
 ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо рекао: да свака  
{S} Неке године имају по једнога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одго 
вље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> прво м 
 риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које са 
tone unit="subSection" /> <p>Само двије три ријечи о овој судници гдје нама судише!</p> <p>Косо 
шњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на три логора, мрзе се као злотвори!</p> <p> 
очи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Кр 
сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о <pb  
војега <pb n="18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да  
м пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S 
!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Ба 
суд).</p> <p>И то дијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај з 
Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфтиј 
Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите 
носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве 
} Тридесет Арнаута с пушкама с десне, и тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише 
велики <pb n="61" /> и пространи хајат (тријем), који је отворен према завјетарју.{S} У тријему 
е Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздан 
дане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, собе су за оставе, за слуге, и оде 
, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у крају је 
 који је отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти  
ува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> <p> 
емљу, отаџбину, која је колијевка свјем трима вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и  
вори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока 
реда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сеља 
ор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали,  
суморност много пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест,  
дине просвјетне и политичке, које су се трле међу собом: пали су међу Византију и Рим.{S} Визан 
увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, а старац испо 
к.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао сам за се); да се <pb n="13" / 
које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком ј 
о, али је, за овај мах, прече да се бар тровјерни Срби измире, и да се Срби и Бугари не крве.{S 
"18" /> сина да поштује те три вјере, и троје слуге њихове.{S} Не може се рећи да су они све др 
дрите Србе,</l> <l> <hi>Народ један али тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувају слошки,< 
ар</hi>, и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младенаца, благосиљају их, и ж 
ухамедову; али народ ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мри 
ноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело 
ећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, јо 
сти и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И ов 
е знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим.{S} Пр 
 разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само лијепо познао, него и сп 
бовић, из Невесиња, сваке године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</ 
аћи се из обиљежена мјеста.</p> <p>Нама тројици све то бијаше за невољу, али Попу Перу је баш м 
манастиру долази многи свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, <pb n="109" /> падне пр 
рибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</ 
22" /> и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану 
p> <p>А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило.{S} За то наумим да се 
 се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани  
ли из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сиромахе, не пит 
 Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи  
 сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> автономију.{S} Тако, причали с 
, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе 
 велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игуман 
је се може, једнога дана, на господској трпези, имати: печења од јагњета сугарета, трешања тек  
да вечерамо, докле ага спава.</p> <p>За трпезу сједосмо:{S} Живан, ја, и Јеремија.{S} Стевка и  
овори Никола: — поред невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а  
ијих беспутности које су весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу на 
ругу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да уско 
во што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривице, већ <pb n="170" /> с то 
равио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје 
икад оволико муке нијесмо имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево  
 не може снаћи никако зло, ма да је већ трпио зло велико!</p> <p>Некако и нехотице почесмо прво 
дарисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику жеђ; нигдје нејма извора, ни текуће воде 
имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Звор 
рбијом; преко Котора пак тргује она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије цркв 
без гласа: а његово име, као аранђеоска труба, разлеже се по свим земљама српским; допире у све 
 се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћ 
га Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за другима.</p> <p>— Они поганац, Радој 
јеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и дрвеће 
<p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда трчите сада?</p> <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не 
урске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није  
о; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо 
, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!...</p> <p>По тим, тек неколи 
> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега доласка, нешто ми 
а; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се.{S} То ником није з 
зар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <pb n="139" /> капетан, који нас не 
рош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки посланици, те се, пред њим, и 
маће нових замишљаја, начина, и израза; ту је круна српском генију, ту му је слава и бесмрће"!. 
S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <pb n="139" /> кап 
} О, ала и дрењине могу бити слатке!{S} Ту се и одморисмо добро, јер мјесто бјеше врло заклонит 
p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо 
 с њиме.{S} Све се окреташе од њега.{S} Ту одиста није било ни бритвице....</p> <p>Не могући та 
 стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица з 
 Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" /> под ведрим небом, провели десет  
аптија преко Косова до Бабина Моста.{S} Ту нас прими други, по имену Рамо, и потјера даље.{S} О 
шица Цетиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске с 
 у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по бос 
несене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p 
варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесм 
и те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По 
вићима, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лијепо одморисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p 
ћ, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си  
ам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете, рече жена, и изиде да нам о 
и 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а ту сједе и друге велике земаљске старјешине.{S} Неколик 
 су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавш 
га, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, дакле, навале  
ри он: — За то се бију.</p> <p>— Зар за ту ријеч да се бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шо 
 очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фр 
ечером, а особито добром напојницом, на ту причу не рече ништа....</p> <milestone unit="subSect 
сош за Бугарску (а не за Србију).{S} На ту моју молбу није ми одговорено <pb n="114" /> одмах:  
</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водон 
, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb 
ашој вјери?</p> <p>— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залу 
е: која је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетињ 
, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српске с 
м својта, а који су јабана.{S} Вјера је ту нешто са свим друго.{S} Браћа по језику, браћа су и  
/> маре за народност своју.{S} Прави је ту ископ за све!...</p> <p>— Немојте, људи, бити таки з 
о хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За т 
во неколико пута спаљивано.{S} Данас је ту пазар за све Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи ц 
ља дворе Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино 
 је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Нејма пријеваре, лијепи го 
отраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p>И за све друге лако је, на 
пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необичн 
власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па 
ја је мајка сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, ка 
пође за њега.{S} Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја 
е ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... и 
васије Коканић, рече он.</p> <p>— Је ли ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, м 
вају стаклене бобошке.</p> <p>— Јесу ли ту кости Муратове!</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесе 
ше и нама по парче да једемо.{S} Једући ту своју посну вечеру, настави своју причу овако:</p> < 
ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме 
рављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мисле да им се руга, па се љуте.</p 
<p>— Гдје су два јабанца, који су данас ту дошли из Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувш 
с, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски побједн 
у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута 
е је друго, а моје је друго. . .</p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гла 
се зове <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за д 
ма у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлуцима, гости сједе, пуше, тефериче, је 
о нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо једну ноћ.</p> <milestone unit="subSectio 
, злима — никад, одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћи 
ужбу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спријатељили те смо, иза то 
 њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко п 
лакати као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну 
рника, не бих ли поборавио своју велику тугу.{S} И ако одиста одем куд даље, а новаца ми затреб 
 село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло нег 
а, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка!{S} Биће....</p> <pb n="82" /> <p>— Зар  
, а охоли Рим — на класичком латинском, туђем језику! излази: да им је Византија пружала срећу  
је чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир Мехме 
 заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи  
а ће, тада, кршну Македонију притиснути туђин, а домородни свађачи остаће да криве један другог 
којим <hi>својта</hi>, а које и које су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — јез 
 За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу доб 
S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: ук 
ти без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се с 
унити својом силом, ако им не омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповијеткама и п 
д неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!</p> <p>И преко свих тих јада, судбина  
во како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прог 
али, то је било само да своју похвале а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све 
сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане уч 
аповједник турске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи 
ктове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не осјећа 
ове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба; не 
ва, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n="49" /> градину води на об 
estone unit="subSection" /> <p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јунач 
ћи на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Б 
 побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с по 
лтанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> <pb n="207" />  
минусмо....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Жив 
, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Живан, п 
ога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући 
трашније од свега дотадашњега бјежања и тумарања.{S} Требало <pb n="253" /> је да се прокрадемо 
 у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло много), свуд сам сретао само људе који 
нац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се ср 
S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!. 
и <pb n="192" /><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна ноћисмо у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У  
 спустише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потеза 
 Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, 
<p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и власт аустриска, <pb n="58"  
штољ сребрњак за појасом.{S} Кад га, од Турака, не смије држати напријед, онда га поздраво држи 
сте, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија, и осу пуцати на нас.</p> <p>Живан, рањен 
тена у једној великој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, б 
на Марашу бијаше доста свијета — Срба и Турака.{S} Међу Србима се нахођаше и онај Сократ Једрен 
ј такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другуј 
је, кажу, било око 12.000 душа, већином Турака.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору,  
и и ти клањао, па си се, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мис 
јнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како кој 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је об 
да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Јуна 1389).</p> < 
је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вриј 
 црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!</p> <p>Доцније, наставља игуман: — п 
{S} Бива, ипак нејмаш рашта жалити оних Турака који су на Косову побједили"!...</p> <p>У том пр 
је уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Код Доње 
ерали, као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста 
тину, тек ја крста на се никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас,  
лу српске дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се за њима камењ 
/> <p>Чувши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њих, и врати их на траг.{S} Српска д 
 их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје воље враћени, гунђаху против Омера, 
ик Божји.{S} На Србе сам мрзио као и на Турке и на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме 
азисмо.{S} Идући даље, наиђосмо на неке Турке који товаре да се некуда селе.</p> <p>— Куд Бог д 
у припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’!{S} Турко хеј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је,  
 често понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’!{S} Турко хеј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик 
 по селима, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У тако 
оворе један исти језик, а <pb n="28" /> Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само <hi>једнов 
алост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: дана 
 рад поштено извршити своју дужност.{S} Турска власт није ништа учинила да његове <pb n="186" / 
/p> <p>Мене сада, вели духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што. 
Старца Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто,  
те у тамници, заборавићете како се буни турска царевина!</p> <pb n="221" /> <p>— Смилуј се, чес 
српске породице, само потурчене.</p> <p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, 
ају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то ли оружја 
итељ и добродушни старац измакли испред турске најезде, а људма оставили ову причу, да се шале  
нојевића, одакле је он, узмичући испред турске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у 
а Захумљу и Скендерији, па је, вели, од турске силе побјегао, овдје се настанио, ту преминуо, и 
 у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удо 
53" /> је да се прокрадемо између двије турске карауле, које су врло близу једна другој.{S} А к 
сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије старе буле.{S} Мл 
ивице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и од своје сјен 
зговарајући се.</p> <p>На један мах, из турске текије, Сократу иза леђа, пуче пушка, и Сократ с 
 Св. Арсенија, једнога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> С 
рије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већ 
18860_N1" /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb n="141" />  
ке дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјет 
27 априла 1595, Синан-Паша, заповједник турске војске.</p> <p>— Опет тужба на мога пређашњег је 
омисија, да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога  
 кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се:  
ао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је доста разбирао, само кад му је требало да ком 
н, и српски зна прилично, а тако исто и турски.{S} Заплетенију пак бесједу српску није могао од 
</hi>, <hi>католички фратар</hi>, и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младе 
е: говорити <hi>српски</hi>, и пити <hi>турски</hi>!{S} Њега је Омер много пута добро напојио у 
 да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а српским ријечма.</p> <p>Једном, с нек 
, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упит 
ћа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни 
тво из међународних одношаја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом кр 
рошица нова, постала највише са границе турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, с 
ао, само кад му је требало да кому пише турско писмо, писао га је турским словима а српским риј 
ма иђаху и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, на 
пча</hi>, за које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква д 
ного је путовао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаки 
аницу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих ђенерала, само да 
рим небом, провели десет дана, окружени турском стражом, која не да маћи се из обиљежена мјеста 
у страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском конзулу, те пријависмо своје путне исправе.{S}  
ши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <milestone unit="subSectio 
и, пратио, отпјева једну <pb n="155" /> турску пјесму, а млади Авди-Бег, јасним грлом својим, в 
едрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху  
је од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше промијенити!{S 
ли су их, послије од њих, наметнувши им турску власт и турску вјеру, ма да им бесједе не могоше 
аше своје земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај 
олике десетине година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> авт 
 <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза 
како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сада у Подгори 
има да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице,  
ник, већ се бијаше примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју 
" /> <p>Код Доње Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Сам 
туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, тихо клањају и мрдајући усн 
ореном мјесту и, гологлав, пио каву.{S} Турци су, по томе, држали да је одиста „ ђаур “, као шт 
мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, за 
, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p 
="213" /> чија је управо Македонија?{S} Турци веле:</p> <p>— Македонија је наша, јер је њу, ето 
ва.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 1485 године; а, на једно пола часа, 
 сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље 
pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове 
ради послије своје смрти!{S} Жива су га Турци гонили, <pb n="110" /> а мртву се ево приклањају  
раја једно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се  
ино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, 
лањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у  
ћом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у манаст 
ња — к Риму....</p> <p>Доцније, грунуше Турци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражиш 
иру доходе и Православни, и Католици, и Турци.{S} Сам Бег Љубовић, из Невесиња, сваке године, о 
урци на наше земље, и освојише их.{S} И Турци потражише својој вјери присталица; и нађоше их, к 
 а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су се догађали  
 а, по твојој памети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад ни 
а, какав обично носе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није  
ле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савезу, одвраћаху га од пута 
е, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе д 
литвено доба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p 
 Турака, а сада, како се многи никшићки Турци исељавају, и трговина опада.</p> <p>Калуђер Симеу 
ом, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме су били прави јунаци!....</p>  
ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Турци</hi> даље не пјевамо: оно даље пјевају Срби.</p>  
на Омера, него и многи други Зворничани Турци гледаху попријеко <pb n="39" /> овога младића Мус 
, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хам 
p>И разговор се прекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних б 
 /> даље, десно и лијево, сједе трговци Турци, Срби, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушав 
него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам 
а</hi>, коју поменух мало прије, и коју Турци зову <hi>Итифак</hi> (савез).{S} Томе савезу бија 
з пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p>— Све 
 Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је својом 
 Весео био! побједници Косовски били су Турци, а до јуче си и ти клањао, па си се, данас, одрек 
 Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, нег 
ао:</p> <p>— Косовски побједници бијаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв,  
сти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био 
 он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. —  
, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге бунтовне!{S} Турци га, з 
а што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац:  
е, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџ 
 вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаше казивати како је било у зн 
 кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље 
оше му тијело па, видјевши да је одиста Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <m 
/p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</p>  
к?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко би му могао за све вјеровати? вели Живан.</p 
ави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и ово 
ким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диже на оружје!{S} Дошао је ђаур, да на 
Хајде, не дангуби! повика један старији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разгово 
ојник.{S} Њима сад врло годи да се који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p> <p> 
одаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, назува  
, странци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немар 
ени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</ 
 У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је добро живио с господом официрима.{S} Он 
 учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати 
 говораху међу собом:</p> <p>— Није ово Турчин!{S} Влах је он; и име му је <hi>Панто</hi>!</p>  
Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни  
села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на плот.</p> <p>Старј 
>Бабину Мосту</hi> сретосмо два коњика, Турчина, који гоне три окована Србина.{S} Погледасмо их 
> (напријед)!</p> <p>Војници наступише; Турчина ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше  
вуда нигдје близу никака <pb n="251" /> Турчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају 
ако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу: <hi>Фа 
икаше:</p> <p>— Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?< 
 обрукао како Турчин никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу 
Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари 
ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору с 
но дијете.</p> <p>— Гдје Влах море бити Турчину страшан? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га у 
ву дао, него ли би пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су с 
— Руг је велики, кад ту ријеч рече Влах Турчину.</p> <p>— Прођите се ви залуднице!{S} А куда тр 
p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p> 
дем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у п 
 пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац родом, клече на кољена пред њега и љ 
дући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> < 
никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, или се притвараху, или одиста и мишљаху као ми, 
ведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Претресоше нас опет до голе душе.{S 
</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не се брини за коњ.{S} Напиј м 
ар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградских букварова и читанака 
а особито дуж Дрине, много говорило: да ће Србија, ђоја због Малог Зворника, завојштити на Босн 
 продужисмо пут потоком, надајући се да ће нас поток свести на Ибар који, свакојако, морамо при 
 у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</ 
и могли.</p> <p>Ми смо се још надали да ће нас Валија пустити, па нисмо ни мислили да бјежимо;  
о ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закрајинити, отишли српскому краљу, и стали под њ 
 кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје 
 већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће Турци и Острог заузети, посла, веле, перјаника у ман 
ћи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши 
 то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи <pb n="84" /> велики војни човје 
н смо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, богатиј 
ди, распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене д 
а су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528 
ијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да м 
n="21" /> Мелећа сама с Омером.{S} Онда ће мајка рећи своме сину:</p> <p>— Омере, срце моје! не 
p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће се малко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати 
 ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> 
из тога крвавога поља израста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити ш 
 постојбина, моја драга Босна, али која ће мене, овога пута, дочекати као злотвора!</p> <milest 
усте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти, брате, окренувши се к мени: — одм 
к нашег народног препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и леб 
та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, преживјети тешку болест данашњих својих пр 
p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb n="138" /> п 
} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што с 
ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле 
оп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан п 
/p> <p>Ту заћута за неколико минута, па ће наставити нижим гласом:</p> <p>— Омере, сине!{S} Наш 
а, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Рекавши то, Сми 
гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјего 
та.{S} Дуго диха, прибирајући снагу, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам т 
 с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар настати живот!</p> </div> <pb n="262" /> <div  
/> другом Мурату, или Мехмеду II!{S} Па ће, тада, кршну Македонију притиснути туђин, а домородн 
какву помоћ својој страдалој обитељи па ће, кроз који дан, да се врати на своје огњиште.</p> <p 
 Газда-Пајо се сели. . .{S} Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не глед 
p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својо 
ке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сј 
у рече да се за вечерас стрпи, а сјутра ће служити нарочиту службу за здравље болеснику.{S} Иби 
акаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели, бе 
иван домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> < 
о је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумјеше, и одмах запад 
Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> < 
 куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, 
ћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека 
, него док наиђемо на села српска, гдје ће бити добро и за вас и за мене.</p> <!-- preskočene s 
о, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гласник оне мисл 
пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће робовати!</p> <p>Мени и Живану нити вјешаше каке пре 
нде на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гд 
 лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што ј 
pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.</p 
<p>— Ва истину, нејма од тога ништа; не ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одг 
есте овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни онда, кад му  
 и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица 
ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p>Живан, Поп Перо, и Никодим бијаху 
 и надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гл 
 у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Ср 
муша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле год им траје тога видјела.{S} Пока 
 даљега разговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан,  
има не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселити: остаће са 
атска народа — Срба и Бугара!</p> <p>Не ће ли дати Бог, да буду још и посредник измирења између 
p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p 
а се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....< 
се искрадем.{S} Јер ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо с 
 као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских 
на седморице есхабија или пророка, који ће доћи да суде, кад буде кијамет (страшни суд).</p> <p 
>— Не можете; надамо се сватовима, који ће овдје пасти на конак.</p> <p>Изиђосмо већ на крај се 
и да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад 
зати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинит 
пским земљама може зар бити живота, али ће тај живот бити даћа на гробљу нашега народа од све т 
ече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви почем из Србије?</p> <p>— 
p>— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они  
а некад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао м 
— Како год нареди ваше господство, мени ће бити право, рекох ја; пошто сам већ смислио да тим п 
народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <pb n="214" /> д 
и понуде га: да се врати на траг, а они ће га, ради његове сигурности, допратити до Призрена, и 
а сина изгубила нека оде ту и ту — наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се некол 
а кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк 
p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд  
ш?</p> <p>— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако!{S} А гдје си ти, душо драга, ви 
 А Подгоричани су јунаци већ нема! рећи ће подругљиво један из оне гомиле пред дућаном, погледа 
ви прокопсали са својега јунаштва, рећи ће дућанџија Подгоричанин, <pb n="133" /> махнувши везо 
n="159" /> <p>— Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, ов 
е, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босн 
мија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — твоје су ријечи као сунце које освјетљује и 
ошевић је, беже, турски противник, рећи ће наш лаћман, осмјешкујући се: — за вас је боље да се  
ијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по ов 
 Ага, нас лијепо разговараш путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића,  
ти....</p> <p>— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све  
— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују?</p> <p>— Има их 
ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да траже за се ту веселу Македонију!</p> <p 
на, а обазнаће се можда још данас, дићи ће на те сав Зворник.{S} За то је боље да се раније укл 
смо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> 
на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј-Ага рећи:</p> <p>— Дина ти, беже, не одбиј му 
 <p>Лешкајући тако води на обали, Живан ће се окренути к мени, и рећи:</p> <p>— Море, Момире!{S 
 обали, као оно неки дан на Тари, Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p> 
радиши Бог даје махове!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће д 
 се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се 
а Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p 
} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо га?!..</p> <p>Из села Б. кренусмо с 
се неколико пута, само да се научи како ће се љепше поклонити изишавши пред старијега!{S} Он хв 
ти већој власти: како она нареди, онако ће бити....</p> <p>Ма да низами не бијаху задовољни ови 
он боље зна.{S} Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на 
, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, као и данас!...</p> <p>Сељаци се з 
аћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора.{S} 
 пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у гл 
идемо и ми за другима....</p> <p>— Тамо ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика 
ао би, рече Никола: — и тај начин ласно ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два н 
нде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у с 
што брбљати на сваком мјесту!</p> <p>То ће бити сав пријекор.</p> <milestone unit="subSection"  
 све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, прибирају 
ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, наро 
е селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, остати без народа, а Никши 
ријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша! 
се не буду срамили матере своје.{S} Њих ће благи српски дух испунити својом силом, ако им не ом 
к и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <milestone unit="subSect 
-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и гла 
ним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајору који, прочит 
ена, понудисмо му тврду Божју вјеру, да ћемо ићи мирно, само да нас одријеши.{S} И он се сажали 
ајте, да се на овом мјесту закунемо: да ћемо, по овој молитви, и радити докле год смо живи!</p> 
хотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијеп 
не знам, рећи ће наш другар Раде:—докле ћемо се ми овако ломити по овим врлетима?{S} Колико год 
о потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milestone unit=" 
l>Душманина свога да бијемо.</l> <l>Или ћемо и сад изгубити,</l> <l>Изгубити и славу и вјеру;</ 
<l>Изгубити и славу и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједити < 
о и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију 
ости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, 
<pb n="256" /> их не смијемо дати, него ћемо их опремити већој власти: како она нареди, онако ћ 
рани ријеке Лима.</p> <p>Берани су, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошље 
дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за пој 
е, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што 
ек тада домаћица рече:</p> <p>— Агнија, ћеро, дај послужи!</p> <p>На тај глас, из једне стаје д 
ви јунаци, али бројна сила надвали, и — ћесаровци освојише све, па и Зворник.</p> <p>Послије то 
ога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску властелу,  
/p> <p>— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста <hi>памтити</hi>, док сте год живи!... < 
<p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера  
у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Но 
> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му  
, који је жудан слободна ваздуха!{S} Ви ћете Копаоник ласно наћи.{S} Мени је тешко до њега допр 
рпске страже рече низамима:</p> <p>— Ви ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа 
у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p>— Како год нареди в 
ћ пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори  
Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се?</p> <p>— Није, него  
р-Аге</hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} 
рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као перце! ( 
дабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, даје  
</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опе 
ошаја, лепо ага!{S} А да ли се, по овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Б 
 како је на поље: кој да дојде, по овој ћијамет, да крадне твој коњ?...</p> <milestone unit="su 
 рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подб 
жељели, рече један од њих: — купити два ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћи 
 чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Некад дође те посједи на дућану свога добр 
им стиже Муј-Ага, и препазари с купцима ћирибаре.</p> <pb n="9" /> <p>Излазећи из дућана, стран 
 од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не браним! тромо прогово 
>латиницом</hi>; Никодим се потписа <hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене П 
н, у битци <pb n="164" /> на Велблужду (Ћостендилу) надби Мијаила који, изгубивши битку, изгуби 
да им трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Б 
сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блије 
 Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас 
мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па ће текар 
псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, 
) рече задовољно г. предстојник: — онда ћу те послати г. мајору!</p> </div> <pb n="55" /> <div  
од мене се не бојте!{S} Ако бјежите, ја ћу вам казати пут!</p> <p>— Ко си ти, по Богу, брате?</ 
 брини за коњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам 
Ако Милошевић одиста прихвати Босну, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Вид 
/p> <p>— Не бој се, Живане брате!{S} Ја ћу пливати с тобом!</p> <p>— Пусти, нека се прекине ова 
> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест го 
дмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику!  
 кућа сама: морам позаклапати одаје, па ћу доћи одмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, е 
, ја ћу крст на се а прасе преда се, па ћу опет бити Бег Видајић, а Трипко ће му сјећи баскије, 
<p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слушаш?{S} Противиш се? 
де до српске границе. </p> <p>— Одавдје ћу вам казати куд морете проћи, одговори он: — а водити 
х старјешина и другова.</p> <p>Најприје ћу поменути овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли м 
окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мном и ти, сине мој!{S 
и да, са провале међу нашим вјерама, не ћу смјети ни приступити Павиному оцу....{S} Тада би ми  
амџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женски рз, на светињу вјере, на б 
<p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: — одавно су 
 али... мањ да жив не будем, тако те не ћу наћи, гдје било да било! . . .</p> <p>— Омере?</p> < 
цу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете в 
ло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.</p> <p>Ђулији је доходио на ашиковање 
послије свега тога, питао сам се: да ли ћу кад наћи своју милу Паву?</p> <milestone unit="subSe 
нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубну 
 .</p> <p>— Омере?</p> <p>— Да!{S} Наћи ћу те!{S} То знај, и Омеровој ријечи вјеруј!</p> <p>Заг 
ш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, само док затворим све одаје...</p> <p>Д 
е с овим деветим дјететом.</p> <p>— Ово ћу дијете, рекла је она: — да оставим само Богу и Божиј 
есели се лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додад 
 па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су н 
p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> сво 
а рано мораш се мицати одавде.{S} За то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крш 
ја ли ће бити кратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хо 
, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјевојко, 
 се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n=" 
уче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор 
-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна 
њи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква је!</p> </div> <pb n="14 
p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се 
д, онда га поздраво држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и ож 
инка — Салцбург</hi>.{S} Из почетка смо ћутали и ослушкивали, да ко не наиђе.{S} Доцније, видећ 
а у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толики 
пскога плота, рече Рамо, послије малога ћутања, биће 7—8 сахата мјеста!</p> <p>Ми бијасмо веома 
/p> <p>Онај други странац који је дотле ћутао, сада срдито рече:</p> <p>— Зар ми од вас тражимо 
орије.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и они да  
зговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} Једнога дана 
ква пјесмица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?< 
и два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковачком округу — Краснићана и Гашана.</p> <p>И они 
прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својо 
, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им  
јша</hi>, и тамница <hi>Петковача</hi>, у којој је пошљедњи тамновао Петко Ковачевић, брат Стој 
же мјесто <hi>Манастир Косијерево</hi>, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Ар 
ане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије неколико  
 Свака је тамница необична кућа; а ова, у коју западосмо ми, некаква је кула са два боја.{S} До 
е порушеног манастира Ђурђевих Стубова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тр 
 и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Кад му је пало више лова, него  
S} Али се нађоше вјерни људи који њега, у пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у хар 
овим Николом провели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од  
 за сва околна мјеста.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мје 
по нешто више плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се може наћи по  
on" /> <p>Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се пре 
тјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако на 
п за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <h 
чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше. 
 по мјери, 87 метара виши од Копаоника, у Србији; послије ми рече, да запазим куд се која вода  
њи</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријек 
и су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се ја 
н и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници.{S} Даде му се нешто погледати н 
 за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи 
рака, тешко нам је било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико м 
ње, најпослије, додија Требјешанима па, у очи Ивања дне, 1804, њих двадесет и две породице оста 
нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb n="224" /> <p>Пошт 
данас.{S} Ено, онамо близу Нова Пазара, у једној пећини, стоји и данас разбој, сав од суха злат 
unit="subSection" /> <p>Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије 
ро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српске: све ће се раселит 
султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> <pb n="207" / 
 што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнаута.</p 
 докле он дође и оде!...</p> <p>Одиста, у тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врат 
<pb n="22" /> <p>Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад  
ренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски 
ен писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је болестан, или ја 
реко никшићкога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Острошког.{S} Два су 
рстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, као низ ждр 
гледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам видио женскога лица, које би  
 договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ;  
д невоље коју народ трпи кроз вијекове, у Македонији је, од некога доба, а на име одонда откада 
>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном 
жена није никад ни држао.{S} Мелећа је, у младости, била необично лијепа, али, пошто је деветор 
S} За то је прогнан из отаџбине, те је, у туђини, претрпио велике муке.{S} Најпослије, помоћу д 
рту заступао и Мехмед-Али-Паша који је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишл 
 n="209" /> а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, кој 
 се помиње, послије смрти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао  
 прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила 
ињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим 
 па тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, 
за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да смо ја и Живан путовали на бе 
 оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по мало раз 
с срећа лијепо послужи, да нас доцније, у вароши, на суду, заборави!</p> <p>Али, остављајући на 
ајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја, <pb n="263" /> може послу 
 Приђосмо ближе и видјесмо да записује, у десетостопним стиховима, ево ову молитву:</p> <quote> 
оју, <pb n="169" /> точи, без препреке, у доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бо 
еш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од највеће користи?</p> <p 
љедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.000 душа, већином Тур 
алено; настањено је Ибру на обје обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити  
поклонио се Светому Арсенију, и одавле, у име <pb n="101" /> Божје, иде даље.{S} Срећа му на пу 
е, били разоружали.{S} Остао је, дакле, у кући само са 30—40 војника који су се ондје затекли:  
 Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="su 
ији нијесам помињао ништа.{S} То су ме, у путу, научили добри људи.{S} Милио сам да ми се да па 
злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи.{S} Пред једнима бија 
 unit="subSection" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ 
алија разгледа све који сјеђаху с њиме, у колико се могаху видјети од силнога дуванскога дима.{ 
 другови пјеваху неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> <p> <hi> 
ију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову,  
пођосмо не знајући куда.</p> <p>Кад се, у неко зло доба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у н 
да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од м 
а то ћу те крстити брзо, онако како се, у нашему закону, крштава на невољи!</p> <p>— Би ли то м 
и се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубил 
 је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну н 
е у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви и по језику кољу као крвни 
у човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђа 
 враћајући се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред г 
p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриј 
нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p> <p>Било нам јо до зл 
аш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме  
путем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру 
нине; спустисмо се под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је м 
ubSection" /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасмо ни једнога сужња.{S}  
лирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобука.{S} Бија 
ни, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи т 
станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград, и још нека м 
а Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих  
олико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла.{S} Гроф 
зин је разглашавао вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје см 
огађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p> 
ез Срба!</p> <p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу 
збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио 
е Тузле би крвав бој.{S} Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. <hi>Муфт 
, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам прол 
из оне гомиле пред дућаном, погледавши, у исто вријеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ће 
рстим!{S} Па, како сам од рођења љевак, у оној забуни, појмих да се прекрстим лијевом руком!... 
скок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме  
. — Даље, прича нам како је неки јунак, у боју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, бр 
: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> <p>„Прелазим на ств 
оре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове,  
у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l 
дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је Биоград 
е године дана ја <pb n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!< 
а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве своје кривиц 
ло Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у битци <pb n="164" /> на Велблужду (Ћостендилу) надби  
д прича, да сваке године, на Видов Дан, у глуво доба ноћи, Ситница, Ибар, и Лаб, потеку крвљу,  
ле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам 
" /> које пуце на свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они  
амза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у з 
и; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато 
рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кренем се на пут.{S} Си 
не добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши 
адосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним напрезањем  
ем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и  
и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призренској околини, гдје Турци, особито петком, а Хр 
це које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова б 
гова, јечи да се брда разлежу.{S} Омер, у тузи својој, сишао низ <pb n="49" /> градину води на  
година, били сами своји, Турци и данас, у Беранима, трпе неку <pb n="146" /> автономију.{S} Так 
hi>, однекуда, има некакав стари ћивот, у ком је, прича се, почивало тијело Св. Саве.{S} Тахир- 
осподину среском!</p> <p>Та заповијест, у мало времена, би извршена.</p> <p>Јеремија, полазећи  
 договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.< 
{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тумарао сам врло 
Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и 
Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби, да саставе:{S} Православног, Католика, 
че, једу и одмарају се.</p> <p>По поду, у тријему, прострте су постећије за клањање, а у крају  
 па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад би 
јених мисли.{S} Бањој Луци, у Травнику, у Сарајеву, у Мостару, и свуда куд сам пролазио (а тума 
 Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27"  
мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна 
 добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим пор 
остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће ка 
7" /> <p>Калуђер ово доврши, а на пољу, у тамничној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и 
мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...</p> <p>Неописаним на 
е питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје и 
д ком смо синови сва тројица, отаџбину, у којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки 
а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом, био је <pb n="129" /> с 
hi>.</p> <p>Причаше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и 
еколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, 
ко, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шест 
p> <p>Приписујући ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице слуга Божији 
Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране.</p> <p>„Понизно молим тебе, драги побратиме,  
 јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и напишем оваку депешу:</p> <p>  
 јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине моје, народа 
<p>Телеграфиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад г 
ом га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пу 
ши су стари, бирземаниле, били крштени: у нашој кули, на тавану, биће зар и данас који лонац <p 
јаху Турци, али не бијаху твоји рођаци: у њих је друга крв, друга бесједа.{S} Твоји стари, твој 
и у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав народ.{S} Онде су наша богатства, онде  
гом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почетак нашег народног препорођ 
 у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први 
ровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан потврдно повла 
ани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точк 
} Горњи бој дигнут је високо над доњим; у њем је мање влаге, а више свјетлости; опођен је дебел 
којој се сви рађамо, живимо, и мријемо; у којој сваки своју вјеру вјерујемо, ту отаџбину заједн 
говори: „Није богато моје родно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиром 
рдио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потврдио повластице Д 
Душан потврдно повластице граду Котору; у Приштини је, он исти, године 1365, потврдио све раниј 
ме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не мор 
 жустро рече вођ, блијед <pb n="254" /> у лицу као крпа: — ово је низамски кер: за њим свакад д 
ће зар и данас који лонац <pb n="45" /> у ком су они варили свињетину, тек ја крста на се никад 
 који су стално боравили <pb n="176" /> у Призрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што  
мљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису.{S} Само рене:</p> <p>— О 
да га људи виде, те да се боје суда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n="222" /> и 
е; али ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним  
Нејма друге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>. 
од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Живан: — Турци оградили град 14 
 Бјелотрепића, досељеника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију 
калуђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распе 
 рођен је близу лијепога Дубровника.{S} У овом славном граду свршио је гимназију.</p> <pb n="11 
 варошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у в 
смрти, и неколико стихова из Корана.{S} У сриједи је сандук, окренут главом к западу, а покриве 
еми и намири.</p> <p>Кућа пространа.{S} У њој ноћује не само домаћин, са својом женом: него и с 
 почетак нашег народног препорођења.{S} У њима ће синови мојега народа наћи онај дух што се диж 
 тамници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не видјесмо га какав је, а јамачно није ни он н 
у управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари град <hi>Обод</hi>, пријестоница Иван 
/p> <p>Овај Павле родом је из Тешња.{S} У младости својој много је путовао по Јевропској и Азис 
черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добр 
 кући добра домаћина Манојла Ситара.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S 
појио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака,  
ез каштиге, или без оштра пријекора.{S} У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и ка 
и и ондје гдје не допиру очи њихове.{S} У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смиј 
ајвише са границе турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрвенијех.{S} Наход 
намирисмо као да смо код своје куће.{S} У то дођоше и домаћини, два брата:{S} Осман и Авдија.{S 
о шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас срећа лијепо послужи, да нас доцније, у в 
 од узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме Приштина је била важно мјесто, особито  
ле г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је  
 обале, у дубокој и тијесној долини.{S} У том мјесту море бити 80 — 100 кућа; неколико дућана,  
на лијева врата, и стаде пред двери.{S} У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној мал 
и, не измире, биће ископ за све три.{S} У они дан, браћо моја, у који ријечи: <hi>Мераба</hi>,  
и сила, којом је тешко заповиједати.{S} У министарском савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у с 
отац, старац већ слијеп од старости.{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за с 
а бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала им је слободу збора и дого 
кочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која <pb n="48" / 
ло по мало, покрила дебелим пухором.{S} У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Сам 
цу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају 
 ми опет причаше да је дуго боловао.{S} У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јере 
 Призрена до Ђакова прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, ка 
 што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад 
да од њих отимају оружје и муницију.{S} У таким нападима војни команданти су имали заповијест,  
), који је отворен према завјетарју.{S} У тријему, на оба му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрт 
ишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаше бимбаша који, заједно с кадијом,  
е зађе за гору, сутон паде на земљу.{S} У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и њего 
Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула која се зове <hi>Неб 
е већ <pb n="36" /> имао једну жену.{S} У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне. 
са сваке стране, разгледа Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуд 
јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све тумбе окренуло!{S} 
. Саву, вриједно је, и ово да знате:{S} У Турчина <hi>Тахир-Аге</hi>, однекуда, има некакав ста 
а, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки проповједник своје вјерне уводи на  
а!...{S} Ја ћу вас, рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати 
м!</p> <p>— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјероват 
а.</p> <p>— Имаш право, додаде Живан: — У нас је <hi>народ један, а три вјере; и језик нам је ј 
о.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: — у мало не страдасмо од ових ваших паса.</p> <p>— Не би  
ош одавно почивао је он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црногорске границе 
Никшић, а виђи Требјесу, наставља он: — У Никшићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјес 
ногошт је био град на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдј 
p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n="66" /> <p>—  
р много доцније, кад је већ одрастао: — у онај мах, и ако сам био дијете, моја ми је нена била  
 чорбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} 
 Честити Валија! одговори митрополит: — у пасошу им пише да јесу, а другојаче не могу ни ја зна 
нашљедство, вели он на другом мјесту: — у српским приповијеткама; у њима је сјеме, искра, почет 
дје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у име Бога — претрчите ову пољаницу!</p> <p>Он то рече  
и за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Примив 
 текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србију?</p> <milestone unit= 
 <p>— Онда, са срећом, буди <hi>Момир — у име Оца, Сина, и Светога Духа, Амин.</hi></p> <p>Пруж 
љке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он 
тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како к 
 браду, са свим покорно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске  
лију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi 
завољео Паву, он јој одговори:</p> <p>— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак  
по стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пушака.{S} Момци га разумје 
сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор,  
бојицу.</p> <p>— Куд путујете?</p> <p>— У Софију.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Имамо онамо р 
је само гађао.{S} Како је кула тврда, а у Арнаута није било топова: то се може рећи, да су пуца 
га не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у п 
а, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" 
ићу су живјели Срби вјере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и  
му, прострте су постећије за клањање, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањањ 
 тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам 
ци и пушаше.{S} Бијаше јако замишљен, а у лицу блијед, готово модар.{S} Призвавши к себи Омера, 
 ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак м 
ијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може чи 
анастир је мањи и њему је теже прићи; а у горњем је Свети Василије.</p> <p>Овом манастиру долаз 
вез одлучи: <hi>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, 
еколико дана, дође од командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ б 
ни малену и слабу, да будем прамен неба у бусену земље, да братим разбраћену вас ради браћу, и. 
Идући тако, у један мах, пропадосмо оба у неку дубоку јаму, у блато, у неко грање и камење!...< 
, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало на великом дуду пред кућом.{S}  
 како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без п 
 разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваћ 
 обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давнашње српске сусједе, 
био прије Св. Арсеније који сада почива у Косијереву?</p> <p>— Још одавно почивао је он, рече и 
ад се сњегови краве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мус 
окриви мајора, <pb n="69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад г 
 лебди над водама потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду с 
 нашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p>У капетана има једн 
ко:</p> <p>— Море нијесте ви знали Бега у младости његовој; није он био овака ћуталица.{S} Он ј 
је Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађени 
увши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно и 
 он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, тако брзо, да смо ми на 
бијела града Биограда,</l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дри 
, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, н 
узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање ја сам одговарао како тре 
оред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</ 
и!{S} Обузе ме нека милина, и нека туга у једно исто вријеме....</p> <p>Превалисмо преко планин 
м отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живимо светитељски; промучимо се за један дан, д 
прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смије свашто говорити.< 
још врло користан, додаде калуђер: — Да у Арнаута нема тога обичаја, још више би се крви лило м 
b n="161" /> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када  
и сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жене,  
х крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике пр 
су осули селити се некуда, те тако сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Гла 
икад не руча; једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван  
.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, и само рече: </p> <p>— О, дај Боже!</p> <milest 
и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашије 
орећи тако Раму, Барбаљо крадом погледа у нас, и кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио ка 
заносне, ове божанске дјетињарије: онда у српским земљама може зар бити живота, али ће тај живо 
 и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?< 
о на Босну и на Бошњаке. . .{S} Диље ја у Босни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окуп 
оје куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, 
., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С двојицом д 
утише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на рамену, бар ћу се, < 
мога пређашњег једновјерца, помислих ја у себи: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви  
гдје ријека Бистрица из сутјеске избија у раван, Пећ је тако под водом, да Бистрица, особито ка 
еница Ђаковац, који је прије био кадија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко одијело, 
је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пресуђује!...</p> <p>Не оста на 
у батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисли:</p>  
имају с њега по мало земље, ради лијека у многим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су 
 Острог заузети, посла, веле, перјаника у манастир к ондашњем испоснику, да дигне свеца, и да и 
} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће  
>Сва ова три записа зави Мелећина мајка у танку воштану крпицу, па тај завијутак смјести у злат 
, ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Б 
ти и осиротјели, грунуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјера 
: она се, од велике жалости, претворила у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њ 
н: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамн 
ћица, до нашега доласка, нешто мијесила у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару,  
ијаше разишао, и пошто се варош вратила у своју обичну тишину, зачу се с мунаре мујезин који вр 
кочила на површини, па тек онда бућнула у воду; али ни једна није могла доспјети Дрини на други 
евето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Бри 
 од својега народа, докле му није дошла у походе мила мајка.{S} Ево како о том пише сам: „Дође  
 лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к и 
једни Црногорци, желећи имати светитеља у својој земљи, договоре се с калуђерима да Св. Арсениј 
да мирно проћи.</p> <p>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с к 
едва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома  
> <p>— Коњ, рече он, вративши се к нама у кућу: — зобље као и да није путовао, а Турчин слатко  
 Лазо: —јесте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја  
ву довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, само очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по  
 су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> <p>Ту, на тијем јазлу 
е, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му  
њих и, готово нехотице, пусти се с њима у разговор.{S} Међу радинима бијаше неки Грбави Трипко, 
агано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали скот 
unit="subSection" /> <p>Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мисл 
 је варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема планинама:{S} Копривником и Паклено 
густа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Т 
и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој од Турака.</p> <p>Ми ст 
 Живан даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Д 
 да му је то име дано с великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, ал 
 у наћвама.</p> <p>Суварија одведе коња у једну кошару, да га распреми и намири.</p> <p>Кућа пр 
 тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље н 
о не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом годи како  
о нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који ј 
 и на друге забаве и весеља.{S} Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како <pb n= 
p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прим 
 као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и  
, али је, пусник, још далеко.{S} С виса у десно смотрисмо неко велико село коме води пут колово 
ајвећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболов 
 неминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Каза 
рама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! р 
 омили дух туђински.{S} Општа просвјета у нашим приповијеткама и пјесмама имаће нових замишљаја 
 још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај  
оговора.{S} Те тако, у један мах, неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља 
аху да су ради гостима.</p> <p>И одиста у ових људи, који према нама бише много бољи од својега 
арнаутском савезу, одвраћаху га од пута у Ђаково, а призренски мутесариф, Ћамил-Бег, Тетовац ро 
чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крштава се  
 Ево како о том пише сам: „Дође старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе пр 
Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде 
о што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хо 
узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо  
е: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво.{S} Пред је 
 бијаше на заходу, кад стигосмо на траг у Пећ.{S} Суварија нас дотјера правце мехћеми, и предад 
Радња им иде врло добро.</p> <p>„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати  
ени рекоше да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <p 
ма, па се, ето, никшићке аге селе некуд у бијели свијет.{S} Никшић ће сада, као Требјеса некад, 
исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.</p> <p>Задовољан толиком поштом, Гос 
о свршетку наука, није тражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Бос 
и журно Јеремија: — Копаоник је за Србе у Косову, као каква спасовна, високо дигнута застава, к 
 једнога дана, пренесу из Турске државе у своју.{S} За то дознаду <pb n="95" /> Срби Колашинци, 
рши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} Послије  
и често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар  
ме је дочекао лијепо; показао ми је све у оба манастира; отворио ми је и ковчег, те сам видио и 
узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски об 
 јер је вјеровала, као и све њене друге у Босни, да вјештице затиру малу дјецу, гдје год могу.{ 
ије жива.{S} Не прође много, а она паде у праву болест.{S} И тако је венула и губила се сваки д 
 неста у Зворнику Омера, као да пропаде у земљу.</p> <p>А ваља казати право, не само Бећир-Ага  
е провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је нем 
у!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се 
ражио ни службе у министра, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у н 
и:</p> <p>— Море, Момире!{S} Ти, одавде у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Ка 
и недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 Авгус 
ва прошао је мирно.{S} У Ђакову одсједе у кући Абдула-Бега Ђаковца који је, као башибозучки ком 
рпским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, под 
о језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су с 
их страна свијета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која 
послужи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198"  
е! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ј 
лту, баш до градских врата; а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари  
ко себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p 
анови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, те смјештала ове чл 
ијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кра 
Једном, с неким Зворничанима, Омер сиђе у Биоград.{S} Зворничани се врате, а он остане да дуже  
е досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коњаника, своје обичне прат 
!</p> <p>Суварија, намиривши коња, дође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не  
е старица у туђину да загрли сина; дође у прогонство — да нађе прогнаника, да му облакша јаде ј 
огледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутс 
дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S 
миче пред војском.</p> <p>Перјаник дође у манастир, и каже испоснику кнежеву заповијест.{S} Исп 
чим.</p> <p>Странцу, који први пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Разл 
b n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! побједници Косовски  
светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши  
estone unit="subSection" /> <p>Омер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стасит: к 
 да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, нај 
тећи српским сузама, кад би се све сузе у једно скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако  
b n="133" /> махнувши везом који му, је у рукама.</p> <p>Тој процјени подгоричкога јунаштва ја  
не боји Арнаута, једне сриједе, која је у Призрену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири п 
 скупиле, ни мало не сумњам!{S} Нама је у свако вријеме било тешко од правих Турака, тешко нам  
ма, и стаде слободно казивати: рашта је у овој несрећној тамници.</p> <p>— Ја сам, рече он: — к 
>Горње</hi> и <hi>Доње</hi>.{S} Град је у пољу Доњему.{S} У граду, прича ми Симеун, има кула ко 
вљу твојом, рече Омер плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чу 
Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, гов 
ећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{S} За то вријеме дао је с 
слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб 
о, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иза  
зију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По сврше 
еву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемач 
, Момир Видић, из Босне родом, дошао је у обитељ Косијерево, зажељео је и примио свето крштење, 
 важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли дубровачки п 
 Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјесту и, гологлав, пио ка 
ер је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету,  
 мјеста.{S} Враћајући се дома, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S 
ждере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си добра д 
укундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човј 
то је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и 
 међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спас 
ко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гро 
р који је, како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсени 
штину.</p> <p>— Сви смо вам сужњи овдје у Косову, <pb n="195" /> вели домаћица: — А суварија је 
р те к њему:</p> <p>— Ко је пуцао овдје у сред вароши?</p> <p>— Ја, нехотице, изметнух малу пуш 
ију.{S} Тако, причали су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђуј 
, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао по свим југословенским з 
есу је ни могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, че 
ивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>—  
7" /> <p>— О зидовима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златним или цр 
и!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто  
јелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!...</p> <p>Само се очима позд 
— Не мисли ништа, него да скачемо обоје у Дрину, рече неко иза његових леђа, и нечија рука спус 
н!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио но 
из ових оближњих села који имају рођаке у Србији.</p> <p>Турчин то не слуша, него наваљује на п 
мете.{S} Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику 
аде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“ 
Да те на промјену вјере не гоне прилике у којима си?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учин 
ћи.{S} Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих ви 
кроза сав онај свијет, прође поред куле у којој стоје жандари, пређе мостом на другу страну риј 
 ближе; али су, њему на помолу, букнуле у небеса високе планине, које су одбиле од мора толике  
ће наћи зрела мудрост и право родољубље у вођа та два народа, јер свађа и потпис од вођа а ника 
p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хи 
ати арнаутске поглавице, да бране земље у којима живе Арнаути.{S} У то име <pb n="172" /> дала  
 се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! р 
ах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она ће га пронијети поред <hi>Колашина</hi><pb  
и! <pb n="154" /> Други сви осташе доље у селу, а ми дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у ј 
е.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја  
натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од 
мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> <milestone unit="subSection" / 
и са мном и ти, сине мој!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад 
!{S} Почувај ме у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи:  
Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из 
, нити зараде у адвоката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{ 
ља, а и од православних које су грађене у доцнија времена.</p> <p>Живан пак, жудан да нађе кака 
ако опази, и дијете ће ми отети, и мене у прогон отјерати!</p> <p>Док смо се ми тако разговарал 
</p> <p>— Кости нијесу; оне су однесене у Брусу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да  
е један од њих био прејурио преко Дрине у Лозницу, али је то било више од страха него од праве  
ијељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се  
 као оцу својему!</p> <p>Предавши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих с 
та, само је мир редовно, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан  
нерази: њему као да се пресијече дихање у грлу; као да је сагледао каквога анђела с небеса!{S}  
тигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао каза 
hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да га видимо, с 
да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни.{S} Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера 
рошки као ћаба за Србе од све три вјере у овим крајевима.</p> <p>Духовник ме је дочекао лијепо; 
леже се по свим земљама српским; допире у све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и 
ва незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па  
таке намјере; али је Мелећа знала да се у Мухамедоваца не каже: <hi>„Жена је жељезна кошуља; ка 
е разлика између та два народа, и да се у свакога новога појаса поглед више диже и видик све ви 
lestone unit="subSection" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности;  
 одавно су под великим притиском, па се у том ни огледали нијесу; али Турци Подгоричани Бог ме  
даје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.</p> <p>Како д 
з даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, много говорило: да ћ 
о веће кад се о њему слуша, него кад се у њега гледа.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз  
 пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше  
о брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице  
 оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат (тријем), који 
е Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако високе муна 
Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака 
ија у Призрену, <pb n="181" /> обуче се у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно  
 тридесет с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Па 
 видећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници пре 
 се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријеко 
 <p>Велики стари никшићки град, који се у пјесмама пјева као град <hi>Оногошт</hi>, или <hi>Оно 
ругу страну ријеке Бистрице, и сакри се у неку кућу!...</p> <p>Сократ је, о трошку Мехмед-Али-П 
ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>—  
м гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један ве 
анове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он звјезданога неба;  
стависмо Ђурђеве Стубове, и вратисмо се у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће 
Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наиш 
жна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до годин 
нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије ма 
је зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, 
{S} У вече нам је дјед причао, да су се у њихову селу, за старих српских краљева и царева, копа 
, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде 
пријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до д 
а.{S} У један мах Рамо скрену с пута те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су 
/p> <p>Муј-Ага измаче, а два странца те у дућан!</p> <p>— Ми бисмо жељели, рече један од њих: — 
иш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и преноћити, а Никодим, нашљедник и г 
 <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо 
варити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете како се буни турска царевина!</ 
> <p>— Одмах, преда мном, да се вратите у Пећ! </p> <p>Ја показах наше пасоше.</p> <p>Не ће ни  
и веже свој режањ концем: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега ре 
S} За то, Јеремија и Живан да се спусте у село Н., кмету Миљану.{S} С њима ће и Агнија.{S} А ти 
(савез).{S} Томе савезу бијаше средиште у Призрену.{S} Да би савез био јачи, огласи он за Арнау 
ше.</p> <p>Први дан стигосмо на ноћиште у село <hi>Суогрло</hi> (Сухо Грло), које неки зову и < 
д мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, ку 
 пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Никодим остаје у свој 
има.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што пр 
нџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} Одавле до српскога плота,  
едног по једног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он по 
и, огласи он за Арнауте све Мухамедовце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босн 
> <p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људ 
ни ријеке Рибнице, малко даље од Мораче у коју се Рибница слијева.{S} У Подгорици су, рече ми Ж 
и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити суварију  
<hi>Муфтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="40" /> Пролетајући кроз 
и ме, као својега једновјерца, дочекаше у вјерску заједницу.</p> <p>Игуман је, по синотњој свој 
поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемогао: — Омере, ди 
 Имам, одговори Омер, а глас му дркташе у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>—  
раснићана и Гашана.</p> <p>И они осташе у кући Абдулиној, на своју несрећу, јер их њихови фисов 
тојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да  
бији; <pb n="237" /> а онамо даље, више у десно, Куршумлија је, гдје сам се ја родио, и гдје са 
м-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и однијеше.{S} Само Мехмед-Али-Паши одс 
ца; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, бр 
 каке пресуде о врат, нити нас изводише у варош.{S} Јамачно нијесу ни знали какву би нам кривиц 
 дођосмо овамо.</p> <p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо  
 који Турчин оџаковић, драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојник 
 <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући ником ни 
ише ме и, без икакве кривице, затворише у ову несрећну тамницу. </p> <p>— А рашта погибе Мехмед 
, а у доњи — веће.</p> <p>Нас затворише у доњи бој: већ сам тај почетак слути на зло!...</p> <m 
ураше из суднице, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p>  
ијиним људма, а они нас одмах затворише у онај дио тамнице, у који затварају омање кривце.</p>  
провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне 
аше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, која је била одређена да узме о 
ине права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу но 
им бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону 
и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари).{S} Пр 
ше велика ватра.{S} Послије нас зовнуше у трпезарију на вечеру.{S} Не бијаше нас много:{S} Игум 
6 маја 1237, био пренесен Свети Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <milest 
 да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на Косово.</p> <p>— А к 
еда Подгорицу.{S} У тој својој журби, и у оноликом мноштву свијета, некуда се изгуби, а нас тро 
ешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је с 
овце у Македонији, у Епиру, Тесалији, и у једном дијелу Босне.{S} Из свих тих крајева долазили  
а рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни риболови зову се <hi>бро 
 коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дођ 
е велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!. 
ом савјету на <pb n="175" /> Босфору, и у серашћеријату, било је људи који су завидјели Мехмед- 
ад; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао 
 Стамболу; ишао је у Загреб, у Пешту, и у Беч.{S} Знао је нешто мало њемачки; српски је говорио 
е нашла у великој бризи <pb n="15" /> и у велику страху.{S} Бринула се и за овај девети род срц 
ушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше до 
кола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих разл 
родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријанци 
..</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</p> <pb  
P18860_C5"> <head>V</head> <head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијине пресу 
ву мајке моје“ !...</p> <p>Вулић пише и у новине, те ватрено брани српску народност.{S} Из њего 
ј вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и 
 узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике које 
сте права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="75" 
едног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и њ 
ше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крв 
 може добити.{S} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, п 
ашној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен о 
ској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <pb n="31" /> п 
е на оружје.</p> <p>— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У т 
лико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рођен м 
ао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и у Стамбо 
чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је друго, а моје је друго. . .</ 
 <l>Душманина свога побједити </l> <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све т 
пскијех деспота.</p> <pb n="79" /> <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше  
би и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од  
 цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак њега у руку.</p> <p>То све сврши се, та 
с, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон... 
ени, одабере најљепших јабука, и остави у тај ћивот, па зими, <pb n="143" /> кад се ко разболи, 
азува своје јеменије, које сваки остави у тријему пред вратима, и одлази на своју страну.</p> < 
адио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погибији другови лијепо себе замијенише.{S} Кажу да ј 
полазак, а коњици се сачекавају, да сви у један мах појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну 
 су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и  
а заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти грозна киш 
али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су,  
за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p>Те разне људе из бијела свијета, виђа 
и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово ни један народ, био вели 
; па свака вјера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је коли 
ева долазили су, послије, одабрани људи у Призрен на договор.{S} Међу тим људима, бивало је и т 
ања дадох одговоре, рече:</p> <p>— Дођи у понедјељник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди  
а руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p> <pb n="182" /> <p>— Ето  
вели духовник даље: — турска власт држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме  
: режњеве пусте у котао, а сваки задржи у руци крај конца од својега режња.</p> <p>— Погле!{S}  
све кутиће српске; иде у дворове, слази у дубироге, и свуда кријепи слабе, подмлађује старе; св 
е загорчавају срца, али су они веселији у невољи него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни 
 у присојкињу гују.{S} Сад разбој стоји у пећини, и на њему спава у котур савијена гуја присојк 
> <p>Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ  
 диче својим гласовитим пјесницима, али у њих мало људи <pb n="120" /> пјева; у нас пјева сав н 
Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у другу одају!... </p> <milestone unit="subSection" />  
е, данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски  
историјске догађаје, који су се збивали у Приштини, у Дечанима, у Пећи, у Призрену, и на Косову 
а онога мученика, на правди Бога, свали у гроб; па још насрћеш на ову спасовну земљу?{S} Ово ти 
ило дано за време рата, они су задржали у рукама.{S} Осим тога, Порта је слала поједине таборе  
тнике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква н 
у ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div> <pb n="223" /> <div type="chapter 
 и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распустише, још тога дана, глас „да ће убити 
ом сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашин 
 <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у Приштину 
ом?</p> <p>— Та, знаш, зет Пајо се сели у Биоград, па ће теби, бој се, бити жао комшилука!{S} Р 
е није задржао, већ се из Тешња пресели у Зворник, да је ближе к Србији, куд, најпослије, и мис 
и сједећи, по вас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста докол 
м градом Котором, с којим су дотле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао сво 
рен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, није имао никакве помоћи; јер су њих Арнаути, 
За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да сврше каке важ 
ном Поп Перо: — Кад су се Срби доселили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије  
као људи који су своју главу већ турили у торбу.{S} Оста нам још један мали сахат мјеста; али т 
рављењу, даровао село Брчеле Св. Николи у Врањини; у Приштини је, године 1351, Стеван Душан пот 
="subSection" /> <p>С Ријеке смо прешли у Подгорицу, која је на лијевој страни ријеке Рибнице,  
b n="116" /> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једн 
олико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрст 
 облакша јаде јадној души.{S} Донесе ми у свом срцу, у својим ријечима и обичајима дух домовине 
 у једну стају до куће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма  
="115" /> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице с којом сам се не само 
Рамо пролажаше села једно за другим, ни у једно не свраћајући.{S} Ми, видећи то, мишљасмо: или  
жеље у најбољем смислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове ст 
мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} Надгледајући своје земљ 
 који се одавна није мијешао не само ни у каку буну, него ни у какве политичке разговоре.{S} На 
 прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе П 
p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</ 
/hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђакову, доста би јада задали Муширу, а камо ли што се 
за тога, оста готово пуста а Требјешани у Славеносрпском заборавише српски!</p> <p>— Штета што  
скога крвавога <pb n="206" /> боја мени у један мах дође у главу мисао:</p> <p>— Весео био! поб 
 починем, а ваља ми за те, гледећи мени у очи, и исправу написати.{S} Лака ви ноћ!</p> <p>— Лак 
!...</p> <p>Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видј 
су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима.{S} Оваке људе околина њихова, и 
ви савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа М 
акше путовати.</p> <p>Спустивши се Тари у долину, падосмо да се одморимо: ја и Живан под једну  
 сам дигао, и пришао к икони, која виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> 
p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћири 
шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се ок 
ржи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу д 
них шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су Турци добри људи; па ћете ви њих пре 
 ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4  
} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далмацију, Вулић затражи од својега владике право: да 
рече:</p> <p>— Онда ћемо ми дуго остати у Босни, кад се Бошњаци овако лијепо слажу!...</p> <p>— 
> <p>— Амиџа!{S} Ја даље не могу остати у Зворнику; од велике жалости, и од неких <pb n="56" /> 
данух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар би нам се онда срећа насмијала!</p> <mile 
 смо знали, да се не ћемо дуго находити у слободи.... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
ије вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше си 
 преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаути, који су на Србе веома љу 
 узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружницу, а мени рекоше да сјутра већ морам п 
 пут дође у ово мјесто, брзо мора пасти у очи ово двоје: <hi>Различитост монета</hi> које иду у 
 не само за неговање историске свијести у Срба, него су и предмет врло занимљивог проучавања за 
оштану крпицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p 
метли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под старост, овако потуцати 
тати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се 
епородих народу својему!“</p> <p>Живећи у Вјечитој Вароши, и разгледајући из близа наличе многи 
а сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...</p> <p>— А куд мисли Газда-Пајо?</p> <p>— Од 
х га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одг 
гибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Србију.{S} Отуда сам се вратио прије неколико мјесеца 
ли се оваким мислима: дотле је, из Пећи у манастир, на ознојену <pb n="167" /> коњу, дојурио су 
="194" /> <p>—- Два Срба тјерам из Пећи у Приштину Валији: моремо л’ ту ноћити?</p> <p>— Можете 
ена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнаутском савезу, од 
едан иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћ 
ај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно умор 
; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с црк 
страну.{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n 
ави, пустише нас некадашњи моји земљаци у падишину државу, коју ћу ја текар сада познати каква  
 у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Православни и Католици гл 
у, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.</p>  
<hi>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi> 
дсијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни  
} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води о 
Нуто нове бриге, рече Живан, погледавши у мене.</p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том до 
ри и закључа за собом.</p> <p>Напипавши у мраку крчаг, калуђер га натеже, те се напи воде; за т 
 док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли.{S} Бањој Луци, у Травни 
надола родом.{S} Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говор 
head>Завршетак</head> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни 
ок затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г 
 десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом стојаху 
реји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к пашину ск 
tone unit="subSection" /> <p>Преноћивши у Рожају, други дан се кренусмо, преко високих брда, по 
 се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на  
<p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту својега р 
кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједи 
де свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.</p> <milestone unit="subSec 
адоше једном суварији, да нас тјера пак у Приштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове му 
ставише своја огњишта и одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Сла 
{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и 
утско.</p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу 
 двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да м 
истини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу д 
родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дође у При 
ле били у завади.</p> <p>Војвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> <p>На исток од 
него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мје 
себе.</p> <p>Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја,  
ек, старац је жалио јако; некад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино,  
>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им  
тио прије неколико мјесеца, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без 
— Јест истина, ја сам Агнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага 
ати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншалах, на ћабу.{S} Пођи са мн 
е прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} А 
Из Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је т 
зле вјере ја не познајем; него познајем у свакој вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцег 
} Само се један Арапин вратио с оружјем у Призрен.{S} Од оних пак низама који су били у Ђакову, 
угати) од своје; драге воље да се пишем у војнике, и молићу: да ме пошљу куд даље од Зворника,  
е нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли 
та:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту војске, у којој ја држим да ћеш бити од нај 
ујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашњ 
 утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шт 
ету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оме 
а Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а н 
ео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да 
и да и људи који се готово само с Богом у молитви разговарају, имају некад потребу да се мало н 
е низама с оружјем и довољном муницијом у Плав и Гусиње, да тамо, божем, олакшају рад граничној 
н, испаде Агнија, са стражарском пушком у рукама, и викну:</p> <p>— Јест истина, ја сам Агнија, 
 момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:</p> <p>— Срећа ти на пут 
d> <head>Сужњи</head> <p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној  
, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не сл 
прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се вид 
 кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{S} Одакле сте?{S} Куда путујет 
е у Беране, а Поп Перо оста за неки дан у Никодима, па ће, послије, у Ругову.</p> <p>Макар да с 
 Живан и ја, нехотице, погледасмо један у другога!{S} Осим Паве, у свом вијеку, ја нијесам види 
главе стати, Омер се вратио кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра  
е кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти вода; а у 
ње очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао  
ина опада.</p> <p>Калуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <p 
ћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од ору 
а.{S} Под самим плотом, Јеремија, рањен у ногу, посрте; <pb n="255" /> Живан га прихвати, и пом 
ка каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи да је сам, нови сужањ поче г 
ијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја 
<p>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, к 
ојега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у р 
о кући доцкан у вече.{S} Одмах је легао у постељу намјеран да сјутра каже мајци, да се прође да 
од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бај 
срести с каквим обичајем, који је виђао у мјесту својега рођења!</p> <p>— Е, мој драги пријатељ 
 живот овдје, и да би радо и сам бјежао у Србију; али му је жао имаћа које нејма ком продати; а 
, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: али не могу од њега да се искрадем.{S} Јер ак 
ога друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су А 
S} Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} 
 си као Јерменин, још да ти је беса као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме 
>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у крешталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија ув 
ујете?{S} Рашта идете? и још, онако као у Пећи.</p> <p>Кад на сва питања одговорисмо, Валија ће 
 себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.</p> <p>Ми радо вјерујемо д 
лутина, по некој злој срећи, бијаше пао у немилост оцу својему.{S} За то је прогнан из отаџбине 
ла <pb n="203" /> да би, ње ради, остао у Косову довијека, али се и она с оцем спрема у Србију, 
једним се нијесам <pb n="115" /> пуштао у велике разговоре, ни у ближа познанства, осим тројице 
зак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p 
, тога ради, бијаше са сватовима отишао у село Бијело Поље по дјевојку.{S} У власти га заступаш 
>По свршетку гимназије, Вулић је отишао у Рим, те свршио богословију, и постао католички свјешт 
а му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада  
: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо ур 
се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме 
у намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштин 
једући, готово више гледа у карту, него у ћасу из које куса.</p> <p>За себе Иван прича ово:</p> 
љи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Ха 
уђује!...</p> <p>Не оста нам друго него у се и у своје кљусе па, у првој прилици, да бјежимо!</ 
о слади многоженство којега нејма много у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио < 
не, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да 
ке прилике које сам гледао, док сам био у војсци, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек  
мља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мис 
и, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док дијете спава, наднио би 
и ово: да му је име Никола; да се родио у Загорју (између Старе Планине и Дунава), да се је, на 
и Никодим Игуман.</p> <p>Живан се родио у једној већој вароши у војводовини.{S} Свршивши гимназ 
им породицама.{S} Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која им 
} Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанц 
 биће онај исти коме сам се ја поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи мн 
радио је лијепих пара.{S} Био се вратио у Тешањ, али се ондје није задржао, већ се из Тешња пре 
ине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путовао п 
д им се торба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S 
раније; она васкрсава обамрле.{S} И ако у нашега народа нестане ове заносне, ове божанске дјети 
 ми душа, да се отрујим ако нађеш овако у Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе 
ознато је, продужава наш духовник онако у мраку: — да је на Берлинском Конгресу Порту заступао  
велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве својега славнога земљака!</p> <p>— А П 
 се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— 
е, народа мојега.{S} Већ бијаше нестало у мене <pb n="118" /> српскога чувства, већ бијаше ишче 
јелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S 
 Особито миловаше казивати како је било у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине  
ију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад  
нога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi> 
му казасмо и своју намјеру: да не идемо у Бугарску, него у Србију.{S} Тада смо се још надали да 
едно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у Ђурђеве Стубове, у гости Никодиму.{S} Оданде пак ја и 
.{S} На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, и 
Никодиму.{S} Оданде пак ја и Живан ћемо у Пећ; Поп Перо ће у Ругову, међу најљуће Арнауте, а Ни 
руке, да се не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један  
ху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна 
 Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданде да изиђемо на К 
реко Косова, замолисмо Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је н 
тија не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у та 
оба, поче расвитати, ми видјесмо да смо у некој вртачи из које се, без дана, никако не би могли 
"subSection" /> <p>Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а  
о смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у једном присоју, спроћу старога града Клобу 
 оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мај 
ас.</p> <p>Живана и Јеремију смјестисмо у стражару, поред ватре: стражар Видојко, вјешт видар,  
, и стаде лајати.{S} За то се спустисмо у поток, и продужисмо пут потоком, надајући се да ће на 
 /><hi>Среброгрло</hi>.{S} Туна ноћисмо у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још 
алија пресуди, још једну ноћ преноћисмо у приштевској тамници, па нас онда, рано из јутра, потј 
под Иброво врело, и, у по дне, стигосмо у Рожај.</p> <p> <hi>Рожај</hi> је мјесто малено; наста 
вому Пазару.{S} Путујући тако, стигосмо у „Малену Бањску крај Косова“, гдје је некад сједио Бан 
Други дан, прешавши Митровицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, 
осмо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с д 
и осталој од Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варо 
<p>Први дан путовања, пред ноћ стигосмо у село <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често пут 
estone unit="subSection" /> <p>Стигосмо у Приштину.{S} Од Пећи до Приштине путовали смо којекак 
нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари никшићки град, који се у  
влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо у његову обитељ Ђурђеве Стубове, која је од Берана само 
дан, с једним вођем, Арнаутином, одосмо у <hi>Високе Дечане</hi>, о којима ми је Живан толико п 
м г. лаћман.</p> <p>Из ахара пријеђосмо у праву бегову кућу.{S} И ово је велика зграда босанско 
<p>Послије тога, ја и официр пријеђосмо у оџаклију да спавамо.</p> <p>Ватра је на огњишту горел 
="subSection" /> <p>Сјутра рано дођосмо у село Ј..., под самим Копаоником, испод карауле која с 
вори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до нашега  
се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да смо код с 
ји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S} Наш л 
унца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја и Жива 
ilestone unit="subSection" /> <p>Уђосмо у патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је 
</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у  
исмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а 
p> <pb n="102" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолим 
а ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.</p> <milestone unit="subSection" /> 
род, а одсада ће знати још боље.{S} Ено у првој поли XVI вијека (1528) Потурчењак Бошњак Мустаф 
Јужни Словени, рече журно Никола: — Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може чо 
ијао сам се од сваке руке; али, кад оно у Ђакову погибе Мехмед-Али-Паша: морао сам побјећи у Ср 
у своју на своје дланове; лактове побоо у кољена, и дао се у тужне, тужне мисли.{S} Не гледа он 
еко, без тумача и без рјечника, и скоро у сваком селу може се срести с каквим обичајем, који је 
Андријевицу, пошљедње црногорско мјесто у Васојевићима.</p> <p> <hi>Андријевица</hi> је варошиц 
и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је  
лаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепши је о 
ве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није камен 
а се види с рођацима, те за мене другар у путу не може бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црн 
<p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ја вас у Приштину Валији.{S} Он је старији: он боље зна.{S} Ка 
<pb n="153" /> петорицу другова, да нас у путу буде више.{S} Од тих другова, ваља поменути бар  
ју.{S} Тада смо се још надали да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— 
ко јако, да смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Послије м 
} Тамничар, не говорећи ништа, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамни 
би: па, за тим, гласно рекох: — И данас у Миљешеви нејма ништа?</p> <p>— Збиља! пресијече ме Ни 
ехнути и рећи:</p> <p>--- Јунаци, памет у главу!{S} Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!</ 
да су његова вјера?!</p> <p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и 
"subSection" /> <p>Оста Омер сам самцит у богату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Бегов 
ачинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се уз 
баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: 
илу, он побијаше и њихов глас и важност у народу.{S} Силнога Али-Пашу Сточевића-Ризванбеговића  
р Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" /> официр оде да обиђе страже: ост 
историје!{S} Живан бијаше особито вјешт у поучавању.{S} Најприје ми каза да је Жлијеб, по мјери 
ана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се 
, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српским <pb n="107" /> рукама, па се, ето, никшићке а 
 вјера, а у војсци је одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци своји 
одавно.{S} Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста.{S} Волео  
акових авлиских врата, опази неку журбу у авлији: <pb n="47" /> момци нешто везиваху, спремаху, 
у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака.{S} Али, кад бих год <pb n="85" /> мислима св 
уварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледо 
ку милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p> <p>Н 
е у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у кућу!</p> <p>— Какав ахар? продера се лаћман: — не ид 
затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон...{S} Није друге, дођох на ивицу.{S} Ваљаше  
амјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду  
е: <hi>Различитост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово  
 је са женом, да се <pb n="259" /> нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трго 
х, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Благородному  
 коме Арнаути, „на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и в 
 старјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мо 
смрти, онога Кореницу постави за кадију у Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!? 
ши у војводовини.{S} Свршивши гимназију у мјесту својега рођења, прешао је у Биоград, и изучио  
воје вјере, с поштовањем, смјесте сваку у свој олтар, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију шир 
ге бунтовне!{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> 
ју, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам уда 
Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане бра 
се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли су једно другом, да чек 
ку, кад дође у Приштину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомољ 
и али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна, али која  
Други дан, по доласку Мехмед-Али-Пашину у Ђаково, неки Кореница Ђаковац, који је прије био кади 
овена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана позваше пре 
то имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље?</p>  
у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S} Ни једни ни други нијесу нас видјели.</p 
 <p>Тешко је описати како је било Омеру у Зворнику, пошто и Пава оде.</p> <pb n="51" /> <p>Мјес 
е он, рече игуман: — у једном манастиру у Колашину, близу црногорске границе.{S} Сусједни Црног 
а, видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким  
е пустио да расту по вољи.{S} С тога су у њега веће обрве него у некога брци.{S} Сав је јако пр 
да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чув 
 тик, так!{S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</ 
иступити не смије овој бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то 
 је била покретач свему мисаоном животу у земљама српским.</p> <pb n="162" /> <p>Поред тога, та 
кле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре, рече: 
ва мјеста спазисмо Арнауте: једни иђаху у дрва, а други се спуштаху доље к Ибру у воденицу.{S}  
 Турака.</p> <p>Ми стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше  
 обрадовао кад је видио Мехмед-Али-Пашу у својој кући, јер је знао како о њему мисле Арнаути, п 
ра, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</p> <p>Симеун слеже раменима, погледа у небо, 
мер се врати к родитељима, и затјече их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вје 
/> <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну  
S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не  
 Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, О 
" /> <p>Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко 
 /> <p>Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих 
 манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех  
i>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S}  
бани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, продаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије 
Племић по лози; син богата оца; јединац у ојађених за толиком дјецом родитеља — Омер је свакад  
ихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако Валија у Приштини прихвата и — пр 
онако замишљен, и запео и окинуо обарач у пуној пушци!...</p> <p>Не прође много, а жандар те к  
стигосмо у Подгорицу у понедјељник, баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет 
ман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у М 
 ако нема стеге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђеник 
мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику находиш ти између вјере 
мало, па, с једнијем стражаром, да идеш у Куршумлију, нашем господину среском!</p> <p>Та запови 
ијед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, с 
ма ти се неки белај: бој се, иструнућеш у казаматима; него се одмах понуди да будеш војник.{S}  
питан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин 
љешевку крај које је манастир Миљешева (у који је из Трнова, 6 маја 1237, био пренесен Свети Са 
:id="SRP18860_C1"> <head>I</head> <head>У очиној кући</head> <p>Султанов Мушир, Сердар-Екрем, О 
:id="SRP18860_C5"> <head>V</head> <head>У се и у своје кљусе!</head> <p>До Приштине, до валијин 
l> <l>Ова књига у Босну поносну.</l> <l>У град Зворник, у крај воде Дрине.</l> <l>А на руке њег 
е она и с Трстом.</p> <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа 
ека жена из куће.</p> <pb n="250" /> <p>У тај мах два зељова, као два вука, рукнуше, и кидисаше 
ли и како осјећа.</p> <pb n="121" /> <p>У пошљедње вријеме Вулић путује по земљама гдје живе Ср 
, а ко за грм....</p> <pb n="257" /> <p>У тај мах из стражаре, гдје бјеху смјештени Јеремија и  
скочио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, 
ега у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p>У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза с 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Мостару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Никшићу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оној тамничкој соби, у коју нас затворише, не застасм 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У патријаршији и преноћисмо.{S} Други дан, с једним вођ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Пећ стигосмо за висока сунца.{S} Наши путни другови,  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У таким, и тима сличним, разговорима прођоше нам добре  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У тамници застасмо само једног сужња.{S} У мраку не вид 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Турака је обичај, кад пресуда постане извршна, да је  
 госте, за путнике и намјернике!</p> <p>У том говору, већ избисмо пред високу, лијепу, и простр 
 наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто с 
што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разговору, изиђосмо већ на планину Рогозну, и с 
говоре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасмо једнога од ређих гостију. 
веде кроза сву Босанску Крајину!</p> <p>У оваком свом јаду, некада бијесни Ризванбеговић викаше 
који су на Косову побједили"!...</p> <p>У том приђосмо к Тулби Муратовој.{S} То је мала, врло л 
, драге воље, пише у војнике!...</p> <p>У том Омера зовнуше г. предстојнику, који га, прво, исп 
одскакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни, а особито дуж Дрине, 
а — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Сердар-Екрем похвата 35 бегова 
своме сусједу од Беча Ћесару!...</p> <p>У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворник 
, које се зову <hi>подруми</hi>.</p> <p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путн 
!{S} Доња варош са свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа ш 
а српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечански, па је, по о 
међу сељацима, својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мј 
</p> <p>Ја само слегох раменима.</p> <p>У том дође кутњи старјешина Манојло, с осталим-задругар 
у добра домаћина, некога Ђокана.</p> <p>У Ђокана је још жив отац, старац већ слијеп од старости 
ких чувенијих босанских племића.</p> <p>У овој служби видио сам: колико страховита, колико опас 
колико чађавих турских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватов 
а је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p>  
 не да се посао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружи 
е „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> <p>У један мах, и Омер и Мехо прнуше као преплашене тице,  
овини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У гор 
хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати се у кућу домаћица, носећи у руци једну 
 послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од њега и писмо <pb n="261" /> у к 
раве, Пећ мора да је сва у води.</p> <p>У Пећи, рекоше нам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 
дају младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша 
во држи за леђима, под ћурчетом.</p> <p>У Павла Тешњака, који се подоцкан и оженио, има само је 
и криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У Приштини видјесмо да смо се варали; видјесмо да не по 
.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере, духовник прича да је овај Свети 
е!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У неко доба ноћи, пошто се они дневни свијет бијаше раз 
>Ми послушасмо пријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не остави <pb n="236" /> да ноћ 
 доњи, на оне који доље тамнују.</p> <p>У тај горњи бој затварају мање кривце, а у доњи — веће. 
ћи преко плота, на српску земљу.</p> <p>У тај тренут ока, са свим са супротне стране, из друге  
го је остави сину му Александру.</p> <p>У знак захвалности према Богу за толику милост, Стеван  
шта, баци нас у најдоњу тамницу.</p> <p>У пјесми се пјева да је тамница кућа необична.{S} И ту  
н, малко памука с мошти његових.</p> <p>У Острогу сам преноћио.</p> <p>У вече, послије вечере,  
, згодније мјесто за нову варош.</p> <p>У Никшићу је била доста жива трговина за Турака, а сада 
аху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску 
, а они у Ђакову — да га доврше?</p> <p>У другој поли Августа Мехмед-Али-Паша пређе из Призрена 
мбра 18....{S} Твој доброжелатељ</p> <p>у Андријевици <hi>Јаков Бакић</hi>, с. р.“</p> <milesto 
p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p> 
. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1886</p> </div> <p 
још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Бо 
оњ.{S} Напиј ми се винце, ја ћу наложим убави огањ, па да снијеш како аганче.{S} Сам видиш како 
е.{S} Глас, му је тих, али милозвучан и убедљив....</p> <p> <hi>Перо Вулић</hi> рођен је близу  
ом плоту.{S} Кад нам се приближише, ми, убезекнути, познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову шће 
p> <p>Доцније помријеше му дјеца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сл 
 Та зар нејма ни једнога Турчина, да ме убије: да ме смрћу избави од ове бруке?</p> <p>— Нејма! 
ах затвори неколике планове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је 
 <p>— Ох!{S} И издахну одмах....</p> <p>Убилац, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на 
асом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p> 
— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола кога су убили камењем!{S} С помоћу Божјом пишем запис:{S} Аранђ 
„на своју бесу“, примају у кућу и самог убилца својих <pb n="180" /> рођака, и вјерно га бране, 
 ништа учинила да његове <pb n="186" /> убилце каштигује, него још на пола године после Муширов 
> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p>  
 рече:</p> <p>— Немој се, ти коно, сада убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким  
ране пилиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је, беже, 
 распустише, још тога дана, глас „да ће убити и Мехмед-Али-Пашу, ако им не пусти затворене друг 
еким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу, довијао сам се од сваке рук 
ападачи спазише Абдула-Бега у згради, и убише га!</p> <p>Кад освану дан, а опсађеници се не пре 
 вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад постаче угар 
пркос свим бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ  
</p> <p>Не прође много, а мене и Живана уведоше пред њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упи 
ан мене и Живана изведоше из тамнице, и уведоше у собу гдје сједе неколики Турци ћатини (писари 
одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник мо 
же примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:</p> <p>—  
 кућа необична.{S} И ту пјесма ништа не увећава.{S} Свака је тамница необична кућа; а ова, у ко 
росиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од 
раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијаних очију; малих, танких брчића, и шиљаст 
ратова и ратних спремања, у Беранима је увијек била нека средина војничкој управи.{S} С тога је 
лицем, и рече;</p> <p>— На ово ћу ти се увијек потписати!</p> <p>— Бог ме, и ја, додаде Никодим 
 окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, 
мичи у село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или  
тљује и оживљује!</p> <p>И ја се клањам увијек таким мислима, додаде поп Перо.</p> <milestone u 
<hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале.{S} Прем 
чки!</p> <p>Иван је кратковид.{S} За то увијек носи наочаре; и, куд год иде, вуче неке књижурин 
.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијена је велика бијела чалма из које напред вири крат 
 свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник заметну на раме и понесе, 
 n="112" /> <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак, као трмку, перјаник 
> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега к 
а мирну трговачку варош.{S} Сами Пећани увјеравају <pb n="161" /> да ријетко прође дан, а да у  
, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби ишли Сердару Екрему, као не 
 бар ћу се, <pb n="72" /> својим очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> 
ијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту,  
, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви знате да се сада н 
са нека сваки проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која 
а се види каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!< 
у весели Бошњаци трпили од нас који смо уводили ред међу њих; нити ћу набрајати колико је пљесн 
Вас је послала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је ла 
ијатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће углед 
орисмо, нахранисмо, и напојисмо.</p> <p>Увријебавши домаћина на само, упитах га:</p> <p>— Како  
желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> <milestone unit="subS 
тару сам провео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одонуд 
е, одузимаше оружје од Бошњака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, која је била одређена  
страшна.{S} При свем том, ми нагазисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја 
а коња, и веза га за јасле; сад постаче угарке и наложи велику ватру, а на пољу се већ спусти х 
/p> <p>Барбаљо грми око ватре, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пић 
, окрете се к ватри те, божем, старкаше угарке.</p> <p>Суварија, права бекрија, чим опази тикву 
ано до под само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" /> 
екад, остати без народа, а Никшићани ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме ј 
рашчуло, да је, на Берлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Г 
ајстор Вита студени камен само отесао и угладио, па га је наслагао и извио, без икакве копрене, 
иђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угледавши домаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово  
иду ти људи.{S} Дијете је послуша; али, угледавши оне сељаке, трже се к матери и протепа:</p> < 
а, а не сам камен као дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме г 
 све од грма до грма, одмицали од Ибра, угледасмо пред собом Арнаутина, који подбира дивљу круш 
 на пут, и пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гони два <pb n="248" /> јунца пр 
 оно мјесто с кога смо пошли.{S} Одатле угледасмо пред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што  
ion" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те 
адам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако, народ не ће клонути....</p> <p 
Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће.{S} А докле та 
идећи њих, заврискаше и разбјегоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници претр 
е варош необичнога лица.{S} Настањена у углу, међу двјема планинама:{S} Копривником и Пакленом, 
би Колашинци, и не буде им право.{S} На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну 
малило.{S} За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику.{S} Сједнем и н 
p>У овом <hi>ахару</hi> добива дворбу и угодбу сваки путник и сваки намјерник, ма од куд ишао,  
, би ли се могао наћи какав начин да се угоде Срби и Бугари?</p> <p>— Могао би, рече Никола: —  
о му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједим на оним  
одговори дједо.</p> <p>Ту нас примише и угостише лијепо.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, ц 
 толико сватова, сви ће бити примљени и угошћени!</p> <p>Овај ахар босанских бегова за мене ниј 
ближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве завише у своје струке, и одниј 
 Иза тога, отворише се врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> 
unit="subSection" /> <p>Тада је већ био угушен отпор Бошњака Турака против окупације, и власт а 
ша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа 
ао дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цу 
о подераног одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевојка, те нас одбраниш 
тубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; <pb  
 тиче само један од ових Видајића, врло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, ко 
отребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркве.{S} Поврх то 
</p> <p>Није ми било криво: и вољео сам удаљити се од Зворника: али се нијесам могао домислити: 
т не рекоше ништа, него се, по команди, удаљише. </p> <p>Али вођ оне друге ерлиске потјере, кој 
јим очним <pb n="50" /> видом, да се не удам, докле год не дознам да си се ти <hi>оженио</hi> ! 
удбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога ве 
један другом исповједити своје потресе, удари на врата домаћин Јеремија; поздрави се с нама; сј 
" /> <pb n="137" /> <p>Из Подгорице смо ударили на Братоножиће, те смо дошли на Лијеву Ријеку.{ 
ократ се стровали на земљу: олово га је ударило <pb n="177" /> у лопатицу, па избило на сису.{S 
дра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, који бијаше на обали ријеке Тре 
смо се бојали скотрљаће нас у поток.{S} Ударисмо десно, онако насумце.{S} Послије много муке, и 
 села Б. кренусмо се други дан рано.{S} Ударисмо преко Рудина.{S} Свим путем смо трпјели велику 
 немила до недрага!...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; унутр 
 вама је свеједно, него слушајте куд да ударите!{S} Спустите се низ ову косу у долину на друм.< 
 на ниже зову <hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје  
име!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.</p> <p>Водоноша пак, не одговарајући  
ату овако:</p> <pb n="238" /> <p>— Срби ударише на Куршумлију великом силом, и нас истјераше из 
ед тамницом се зачу нека вика, свађа, и ударци.{S} Иза тога, отворише се врата, и заптије угура 
 све дрвенијех.{S} Находећи се овако на ударцу, мјесто је ово неколико пута спаљивано.{S} Данас 
без икакве копрене, тако да је, мислиш, удахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то ни 
/hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком стар 
а устезања и изговарања да је промукао, удеси струне и викну пјевати баш пјесму о боју на Косов 
, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ вед 
по неки душеван човјек <pb n="222" /> и удијели коју пару осуђенику за трошак до мјеста гдје ће 
вима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у варо 
е.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице онијех Турака који су изгинули на Косову (15 Ју 
мир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по  
yrl">Вурун Падишах хаинлари</foreign>! (Удрите цареве издајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на  
х прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у кој 
ка не стиже да одговори на то питање, а уђе Агнија, носећи нама ракију и каву.{S} Она прво приђ 
 ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окрену 
<milestone unit="subSection" /> <p>Омер уђе у двадесет прву годину.{S} Момак је то висок, стаси 
 цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотина коњаника, а за њима бијаше доста и пј 
 неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да уђемо! рече Вулић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као ч 
у?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи.{S} Уђите у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сј 
који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђите најприје у <hi>ахар</hi>, па ћете послије бегу у  
 нам отвори вратнице.</p> <p>Живан и ја уђосмо у кућу, к ватри: ту опазисмо да је домаћица, до  
p>Буле се склонише у један крај, док ми уђосмо у собу; а коње распремисмо и намирисмо као да см 
ка, стоји као каква варошица!</p> <p>Ми уђосмо у <hi>селамлук</hi>.{S} Ту нас дочека сам бег.{S 
исока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S} Ја 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Уђосмо у патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву  
 у кућу к ватри, да се огријете!</p> <p>Уђосмо; сједосмо.</p> <p>— Ми, снахо, речи ће Живан: —  
 увода.</p> <p>— Води ме к њему!</p> <p>Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто опр 
а сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, клечећи на кољенима, т 
 газити светињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то  
роврћена на вратима.{S} Некад су, кажу, ужизали ноћу и по једно кандиоце, ради освјетљења, а са 
м, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на кубету њеном, „да Призрен види кад 
о радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} Против својега обичаја,  
а потопским: примиће га у се, ако срцем ужљубе своју домовину, ако се не буду срамили матере св 
Бјелотрепића, одговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p 
ехмед-Али-Паша дође у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су 
{S} Турци га, за то, довуку у затвор а, уз пут до тамнице, истуку на мртво име!</p> <pb n="212" 
 је вода веома непријатна.{S} Гдје год, уз пут, заиштемо воде, износе нам млијека, пријесна <pb 
Овај твој пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за 
 Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и попријеко, без тумача и без рјечника, и скоро  
азе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — успењ 
Доњи је манастир приступнији и већи.{S} Уз њега је лијепа нова кућа за владику, друга је за кне 
а, јер се нешто оправља у манастиру.{S} Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох 
ш за Бугарску.{S} Још се договорисмо да уз пут, свратимо у Пећ, у Дечане, и у Призрен, па оданд 
снићана и Гашана добавили.{S} И тако је уз њега могло бити највише до 150 људи, који су се мора 
</p> <p>Већ од Бањске почесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, 
 најмилија Арнаутину пушка, пуна, стоји уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под ф 
ји је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гусле.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана  
тићи да га видимо, само ми га Живан тек уз гред помену.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црн 
трговац, пазарећи, подскакује као ћочек уз даире!...</p> <p>У оно вријеме кад се у свој Босни,  
.{S} За неколика дана, ја сам га познао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цетињски пр 
абрали: куд бисмо могли побјећи?</p> <p>Уз пут, опазивши да наш суварија „баца“ (пије) ракију,  
е ограђена никаквом оградом.{S} С поља, уза стубе, пење се у велики <pb n="61" /> и пространи х 
о се осмијехну и, приставивши два прста уза слијепо око, по војничком начину, рече:</p> <p>— Ра 
ирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога 
 има једна бена, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјер 
ко коњаника, своје обичне пратње, имаше уза се једнога Грка, по имену Сократа, телеграфисту за  
село Н. Тамо надгледај радине, и увијек уза се води од момака или Спасоја Зекавицу, или Ахмета  
ј пасош толико је колико да си, уз пут, узабрао један буков лист, и задјенуо га себи за њедра!< 
у путу: поразговарај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу п 
.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире се са својих вјера!</p> <p>—  
у.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у један мах, пропа 
у све потомци Бранковића Вука!</p> <p>— Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима 
а око толике своје дјеце, па готово све узалуд! </p> <p>Кад јој се нашло прво дјетенце, дозвала 
 али све то, послије моје погрјешке, би узалуд:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо 
о топова: то се може рећи, да су пуцали узалуд, докле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћи 
 <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с оваким с 
 Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд!{S} Момир не пушта гласа од себе.</p> <p>Срећним 
ечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку 
</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце, излазио је у варош, сједио на отвореном мјес 
е већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако х 
ља: све то ваља ставити под онај једини узвик: <hi>Тешко земљи <pb n="59" /> куда војска прође! 
опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе сна 
ићева:</p> <p>„Наш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се 
буде збирна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да к 
Тврдим да је Мухамед посланик Божји.{S} Уздајте се у њ: од њега вам је спас!“).</p> <p>С онако  
уге помоћи сем помоћи твоје!{S} У њу се уздам дан и ноћ.{S} А тип си највећи Бог!</hi>...</p> < 
потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на то ја: — да је се нама видјети у Нишу, текар 
хну.</p> <pb n="106" /> <p>— Што толико уздахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а ви 
есу</hi> па, изговоривши то име, дубоко уздахну.</p> <pb n="106" /> <p>— Што толико уздахну, чо 
ја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дубоко уздахну, и рече:</p> <p>— Ма!{S} Носите и ово!{S} Кад с 
е три окована Србина.{S} Погледасмо их, уздахнусмо о <pb n="204" /> слободи својој и њиховој, п 
и ће угинути у туђини!</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице 
!</p> <p>— Е, бива, баш имаш разлога да уздишеш; али ја све мислим да би паметни људи, само кад 
/> по говору да смо ми из оних крајева, узе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S 
..</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="241" /> <p>— 
столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, узе их, прецијепи на двоје, пусти на под, и погази ного 
тупаше бимбаша који, заједно с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати.{S} Не н 
исли коју Ђурђеви Стубови представљају, узе нам казивати: да је ове Ђурђеве Стубове зидао рођен 
н? пријекорно запита мајка.{S} Па ти га узе под пазухе, издиже до на прозор, рекавши му да глед 
н истрча пред Рама; прихвати му коња, и узе га поздрављати:</p> <p>— Добре ми дошаја, лепо ага! 
>Варошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} Н 
 писмо, промјери ме од главе до пете, и узе ме и сам питати: ко сам, одакле сам, од којих сам љ 
ао? вели Мелећа Омеру.</p> <p>Мехо први узе казивати да озго, путем низ Дрину, с товарним коњма 
ишина али кратка.</p> <p>Стари кајмакам узе нас питати, гледећи махом у мене:</p> <p>— Ко сте?{ 
уђер га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и на 
е је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њим 
/p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне во 
благослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хр 
мојему срцу нека друга сила, која би ме узела пријекорно питати:</p> <p>— Зар ти, сине гласовит 
о брзо, да смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са страж 
а, године 1392, он исти је, у Приштини, узео на се да плаћа Турцима неки данак, који је дотле М 
та.{S} Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, ок 
 ту?</p> <p>— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.</p> <p>— Води  
рчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, прод 
е да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко други, и гори и јачи од Милоша!... “</p> <p> 
азговора о дјевојци коју он не ће никад узети.</p> <pb n="38" /> <p>Кад би други дан, њега рано 
8 часова.</p> <p>Варош Приштина може од узети као средина Старој Србији.{S} У старо вријеме При 
ом видим прије поласка.{S} Нама не дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари  
с.{S} Лаћман ме за то прекори.{S} Ја се узех правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — 
ку, сабљу, бајонет, метке, и пантруташ) узеше на признаницу па ће га смјестити у државну оружни 
 на Маџаре.{S} Из пошљедње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! пом 
тише се, кроз градину, к Дрини.{S} Туна узеше „преводити бабу преко воде“, то јест, потезати се 
едно пола сахата.{S} Послије тога Турци узеше мртва Смаил-Агу и однијеше.{S} Стражари се вратиш 
е нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тог 
е креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше свете мошти, увише их у платно; па тај увијутак,  
i>„Да своје земље</hi> (а у своје земље узима Албанију, Стару Србију, Македонију, Епир, и Тесал 
к је сочно; а како се спари, баца се, и узима се друго јаковно“</hi>!...</p> <p>За то смисли да 
ише лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и 
ници, данас веома поштују гроб његов, и узимају с њега по мало земље, ради лијека у многим боле 
<p>„У своју радњу Момир и Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују  
ије.{S} Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од 
андарску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких чувенијих босанских племића.</ 
л-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тога бих бјежао у Србију: а 
дићи својега порода, не остави њу, и не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није  
цеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје од Мурат-Бега Соколовића.</p> <p>Бег Соколо 
Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! ве 
гих јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у своје руке; за свој т 
е.{S} Црногорци, не могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, видећи да ће 
стоница Ивана Црнојевића, одакле је он, узмичући испред турске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S 
авнашње српске сусједе, и да се, ако се узможе, позна с њиховим језиком и животом.</p> <p>То је 
ш се народ, вели он: — узвисио пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и н 
пјесмом; узор му је и сила у пјесми.{S} Узор се српски сија, и не ће нам га потамнити тмуша худ 
да се не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружа 
а бих био срећан када бих дочекао да се уједине само Срби, који су на три вјере поцијепани!</p> 
ових ваших паса.</p> <p>— Не би они вас ујели, него само тако јурну и налају, да кућа чује да д 
 xml:id="SRP18860_N2"> Ферман, којим је укинута пећска патријаршија, дан је 6 Ребиул - Ахира 11 
ога не вријеђа; да се, сваком приликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје ст 
 јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.</p> <miles 
 Зворник.{S} За то је боље да се раније уклониш одавдје.</p> <p>Нити је Омер имао навике погова 
 Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! гдје сте, не било вас!{S} Убите ј 
белим растовим подницама, које су добро уковане, али су једна од друге толико размакнуте да сва 
 узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што  
каква је кула са два боја.{S} Доњи бој, укопан у земљу, влажан је тако да му из зидова пишти во 
гим болестима!...</p> <p>Поред Мехмеда, укопана су и три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Ша 
Турчин, дигоше га и, по турском закону, укопаше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ето так 
х рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник  
то, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак.{S} У тај пар наиђ 
нас?</p> <p>Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако 
аше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она ј 
ушасмо историју свакога мјеста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разгледајући гр 
уком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p>— Пу 
ако се, сваки дан, бијем с овим гладним укућанима ове клете куће, рече калуђер, па настави свој 
е тешко описати је.{S} Свјетлост с поља улази само кроз једну рупицу, као волујско око, која је 
ас примаху сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја дра 
рно, рече:</p> <p>— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејм 
нина, који својим одијелом и држањем не улијева ништа весело у гледаоца.{S} Ево двије ријечи о  
 бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдрмисана тако облијем камењем да је невјешту ч 
пу погледу у природу преко кућа и преко улица.{S} Ту сједе, преду свилу, разговарају се, и шале 
ком гомилом свијета, пође по ђаковачким улицама, вичући:</p> <p>— <hi>Ко је Турчин, нек’ се диж 
рица, особито кад надође, тече варошким улицама као својим валама.{S} У прољеће, кад се сњегови 
ивцу о врат, па га онда жандари воде по улицама, да га људи виде, те да се боје суда!{S} У тако 
сломанских и 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи су сви оружани, као и они чо 
а, и вас дан је пројахивао кроз варошке улице.</p> <p>Пред полазак у Ђаково, два дана узастопце 
еку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке  
{S} Ја и Живан пак, разгледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160"  
е на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки људи те развади 
се из лова кући, Омер срете, у Муфтиној улици, гомилу српске дјеце која бјежи пред гомилом Тури 
е да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Г 
 смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом, наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод  
е јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним та 
 очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца:  
ј мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p 
нувши с главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске д 
чи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преграде.{S} Ка 
!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов с ловом 
инчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да очита молитву боному чеду 
вјеру своју, а мени, у тај мах, паде на ум Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: 
стоји до самога њега; стоји до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у он 
д, био велики био мали, нека не смеће с ума!{S} Али је права несрећа, не само за Србе него и за 
у брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба прегазити Ибар....</p> <p>М 
 <p>— Гонимо их доље к Дрини; и, ако не умакну, стјераћемо их у воду све до једнога!</p> <pb n= 
е мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по православном 
наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма умекшава срца; српско срце њежно осјећа.</p> <p>Наше је 
, а у крају је авдесхана, гдје се Турци умивају пред клањање.</p> <p>Из тријема иде се у разне  
у је воља.{S} Живан се покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Ц 
е запис.{S} Поп се стаде бранити, да не умије записа писати.</p> <p>— А ти дај дјетету молитву  
 пије, све му је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; као што ни  
до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се 
а попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде шт 
, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, 
ати један другому.{S} Овијех мука ја не умијем описати; узалуд бих и почињао!{S} Идући тако, у  
право 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати.{S} Могу казати: каке су јој очи, каке о 
мољац!</p> <p>Живан, међу тим, журно се умијеша да мене поправи, и поче се лијепо крстити, и го 
 они још врло рјечито говоре онима које умију видјети!</p> <p>У Ђурђевим Стубовима застасмо јед 
овјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану, или мајору, и сваком старијем.{S} Кад г 
наднио би се над његову бешику, и не би умио скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу 
и испричати тегобу овога пута?{S} Ко би умио описати: небројне пећине, литице, суновратне одсје 
 Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно.{S} Сл 
 није помогло ништа.{S} Мелећи су дјеца умирала, које прије а које послије, докле их није, црна 
е: —Дође вријеме да се растајемо.{S} Ја умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за  
 ово!{S} Кад се Бошњаци, луде главе, не умједоше, за времена, сложити с рајом и с Милошевићем,  
р, ако та два народа не буду смотрени и умјерени, они ће, својом свађом, прокрчити пут неком <p 
е им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећ 
 него други у весељу.{S} Досјетљиви су, умјетни су, доброћудни су, и милокрвни ти моји земљаци. 
а друга родна сјемена која је засијао у умове и у срца њихова.</p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аус 
на Србе веома љути.{S} Њих не можете ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест година одлежит 
ло, па сам заспао као послије највећега умора!...</p> </div> <pb n="100" /> <div type="chapter" 
ао најтајније стазе; ми смо ишли као да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и зв 
јаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити, и од страха.</p> <p>— Ено плота! ре 
ослободисмо оне студене воде.{S} Живан, уморан, сустао, паде на земљу и укну:</p> <p>— Турци! г 
напријед ка Копаонику! а?</p> <p>Живан, уморан, а доброћудан, само се осмијехну и, приставивши  
у тиквицу:</p> <p>— Ти си, ага, јамачно уморан, и жедан, рече она: — на мало воде, те <pb n="19 
оје се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цет 
пао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспиме одмах.{S} Али не с 
е ни да погледа.</p> <p>Велим му да смо уморни.</p> <p>Не слуша!</p> <p>Најпослије, молимо га,  
чној авлији, запијеваше пијетли.</p> <p>Уморни и дремовни, ми клонусмо на онај брлог по поду та 
мена, дознао је да му је стара мајка на умору, и преклиње га да јој дође.{S} За то је оставио с 
це, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас,  
.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у на 
е Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара 
арај ме у туђини, докле узаживим; а кад умрем, заклопи ми очи: укопај ме међу правовјернима, па 
а ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу молбу.. 
да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . .</p> <milestone un 
 измирише се отац и син.{S} И, кад отац умрије, син сједе на краљевски пријесто.</p> <p>Краљују 
} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац 
огатих села нигдје ни једнога; све сама умрла сиромаштина.</p> <p>На <hi>Бабину Мосту</hi> срет 
 четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло послије пола године.</p> <p>Нашло се друго дијете 
ињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије године дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа  
ао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло.{S} Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш оч 
 данас!...</p> <p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.< 
вршетак</head> <p>Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед.{S} Не прича више ни о себи 
кад Туркуше сломише босанске бегове, он умуче са свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза- 
 оштра.{S} Носи војничку <pb n="189" /> униформу, као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је  
на памет мисао: да се покрстим, и тијем уништим разлику која ме одваја од Павина рода Па, чим б 
епи слабе, подмлађује старе; свуда виче унуке да се сјећају дједова: свуд зове потомке да свете 
е врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ја сам мислио да 
а турску џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколики Турци на молитви.</p> <p>— Да 
н је тако да му из зидова пишти вода; а унутра је нечистоћа така да је тешко описати је.{S} Свј 
ува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> <pb n 
е и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{S} Жене, видећи њих, заврискаше и разбјегоше се 
очека на вратима своје авлије, и понуди унутра!</p> <p>— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо 
а се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога,  
i>.{S} Јер, одиста, њих не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов битни инт 
орба не провали.</p> <p>— А ко у Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан  
о слажу!...</p> <p>— Право ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, м 
сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечанска толико ј 
моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, 
 своје руке доље на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пац 
мамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици. 
но нијесу ни знали какву би нам кривицу уписали у пресуду!</p> </div> <pb n="223" /> <div type= 
> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли о 
ико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то?</p> <p>— Родио сам се међу Србима, 
 ли то тврда, промишљена твоја намјера, упита ме најпослије?</p> <p>— Са свим тврда, одговорих  
 да се пишем у војнике, па, најпослије, упита:</p> <p>— Пристајеш ли, да те ставим у ону врсту  
 мени.</p> <p>— А куд Бог да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни  
 како се види, од скора овдје у служби, упита: </p> <p>— Гдје је био прије Св. Арсеније који са 
гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</p> <pb n="207" /> <p>— О  
еде поред ватре и, окренувши се к жени, упита:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људ 
а убити од плача?</p> <p>— Зашто Смиљо, упита Омер неким молбаним гласом?</p> <p>— Та, знаш, зе 
у режање.</p> <p>— Гдје су људи, снахо, упита Живан домаћицу?</p> <p>— На раду су; сад ће доћи. 
он дубоко у улици.</p> <p>— Ако Бог да? упита Омер даље.</p> <p>— Газда-Пајо се сели. . .{S} Јо 
о немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу  
е закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Тешњаков момак Петр 
ама а ми к њему.</p> <p>— Куд путујете? упита нас он.</p> <p>— Не питај, брате драги; ноћисмо н 
де на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да товаримо, одговори  
 њега.</p> <p>— Одакле сте ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обој 
а како су те могли затворити на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам 
p>— А како је, љубаве ти, у Македонији? упита га Живан.</p> <p>— Као и свуд’ међу Јужним Словен 
1" /> <p>— Ти, рођаче, као да си Србин? упита га Живан.</p> <p>— Ко је то? трже се нови сужањ.< 
и <hi>оженио</hi> !...</p> <p>— Оженио? упита Омер заталасаним гласом:— Прије би ова Дрина поте 
вима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима  
 камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, 
ти.</p> <p>— Рашта се тако руже и бију? упита мој друг једнога Турчина Травничанина.</p> <p>— Р 
с, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам, али да почнем ма 
м коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За њега не м 
ога из све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна  
нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица в 
ако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најприје малко смигну раменима: — куд б 
еста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: — <hi>ми Тур 
рло негостољубиви.{S} И одиста гдје год упитасмо:</p> <p>— Можемо ли ноћити? одговараху:</p> <p 
лко окренути к Митрополиту Мелентију, и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за о 
нијих племена на Балканском Полуострву, упитаће Живан: — како мислиш, братства ти, о будућности 
ирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих  
on" /> <p>— Је ли Св. Сава и сада онде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</ 
о.</p> <p>Увријебавши домаћина на само, упитах га:</p> <p>— Како бисмо могли побјећи у Србију?  
p> <p>— А рашта погибе Мехмед-Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> 
драв кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево како: духни га доље у Тару; она 
6" /> <p>— Што толико уздахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требјесу, наста 
199" /> <p>— А зар и ти мислиш кретати? упитах ја.</p> <p>— Још од онога несрећнога дана; проду 
 некуда селе.</p> <p>— Куд Бог да тако? упитах ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најп 
орску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани, наставља онај и 
м дућаном нађох неколико људи, па и њих упитах; а кад ми и они одговорише да не знају, онда ја, 
н рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривиц 
> <pb n="178" /> <p>Мехмеда тај глас не уплаши; него још, да би показао да се не боји Арнаута,  
 друге путнике, па су се <pb n="188" /> упознали у нас, и да се нама од власти не може учинити  
 влашћу.{S} Други су се опет одликовали упорним јунаштвом.{S} И тако су се та, вјерама разбраће 
а је увијек била нека средина војничкој управи.{S} С тога је то село стекло малу тврђавицу, око 
била, је средина свој врховној црквеној управи; а некад је била покретач свему мисаоном животу  
 вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи.{S} Она се свакад, без и је 
јесмо да не познајемо ни паше ни њихово управљање.{S} Како год је Гусињац у Пећи започео, онако 
мо се надали слободи: мислили смо да ће управник — старији влашћу, разумнији памећу, богатији и 
знао уз дуж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пи 
n" /> <p>У Никшићу се пријавих мјесному управнику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и 
дигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! . . .</p> <milestone unit="subS 
е нас гонио брзо, него смо ишли лагано, управо онако како смо сами могли.</p> <p>Ми смо се још  
утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина притјече Лиму у долину, а не Лим Дрини.</ 
тити, па нисмо ни мислили да бјежимо; а управо нијесмо били ни разабрали: куд бисмо могли побје 
иком није јасно: <pb n="213" /> чија је управо Македонија?{S} Турци веле:</p> <p>— Македонија ј 
мо једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем описати 
p>— Један мој дјед или прадјед, не знам управо, давно је било, попио, за једно вече, аков вина  
 Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горња и доња.{S} У горњој је стари 
бори и додава:</l> <l>„Да је Омер образ упрљао“,</l> <l>Томе гребем и оца и мајку!</l> <l>Није  
се лов с ловом годи како зна, госа само упрте држи тврдо!</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ар....</p> <p>Ми послушасмо пријатељски упут.</p> <p>У Митровици нас заптија не остави <pb n="2 
, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упути ме у жандарску касарну.</p> <milestone unit="subS 
гледајући у Пећи улице, куће, и дућане, упутисмо се одмах к <pb n="160" /> патријаршији.{S} Пећ 
ко село коме води пут коловоз.{S} Ми се упутисмо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, је 
 једну долину која спада с Копаоника, и упутисмо се њоме.{S} Под једним дреном стадосмо те се с 
l>Три сте лица, а суштина једна:</l> <l>Упутите, омудрите Србе,</l> <l> <hi>Народ један али тро 
 и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <pb n="18" /> сина да поштује те три вј 
а.{S} У њега можете ноћити, и он ће вас упутити куд желите.{S} Срећан вам пут!...</p> <p>Рекавш 
едње године права узеше ме у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и а 
у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.</p> <p>У исто вријеме стиже од 
 <hi>Калуђерски Вис</hi>.</p> <p>Ту, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гр 
ју рад граничној комисији, а испод руке упућивала је Арнауте да на те низаме нападају, и да од  
.{S} Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вј 
и послушно постање;</l> <l>Ка јединству упућуј нас и ти,</l> <l>Нашем спасу, а својојзи слави!“ 
врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он 
имо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта т 
 затворим све одаје...</p> <p>Дошавши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г.  
одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не ћеш?{S} Не слуш 
ед! викну каплар: — пред нама да идеш у Уред, г. предстојнику!</p> <p>— Ићи ћу, људи Божји, сам 
<p>— Аман, честити Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој пасош толико је колико да си 
ман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево  
љник, у 9 сахата, прије по дне; а дотле уреди своје послове, ако каких имаш.</p> <p>Изишавши од 
т за Мелећом, и да своје имање понајлак уреди.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једном, п 
 црногорска државна пушкарница, коју је уредио српски официр Милутин, кога је амо био послао Кн 
 рекоше нам да очекнемо.</p> <p>Имајући уредне пасоше, ми све мишљасмо, да је то нека пометња,  
!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше набаве и највећи лупежи. 
 је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нереднике, ако сама нем 
угога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>С 
у Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, једнога лијепога јутра, з 
ире коња, њих двоје су се разговорили и урочили: да се састану у Нишу.{S} Ко прије дође, рекли  
да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му дошли 
, правилно стање у ком се људи питоме и усавршавају.{S} Рат је оправдан само кад се води да се  
 се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја са 
икну:</p> <p>— Стој!{S} Ко си?</p> <p>— Ускок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском  
донуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бијаше највише Срба  
ран, опорављен, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, 
>Казах му да сам родом из Босне, да сам ускок, и да желим пасош за Србију.</p> <p>Прође неколик 
примише под заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, 
н, пробудих се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под  
d="SRP18860_C3"> <head>III</head> <head>Ускок</head> <p>Други дан, одморан, опорављен, пробудих 
ли које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушку, сабљу, бајонет, метке, и па 
авно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним п 
ге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вје 
 границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бијаше  
.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, божем, књиге 
ћи на кољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотич 
<p>— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.</p> <p>Ми му одиста пре 
ни поток, продужава незнани пријатељ: — успењите се горе у гај; у гају окрените лијево на точак 
а!{S} Оно је славни врх на који се мора успети наша ватрена омладина.{S} Српска пјесма умекшава 
само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</p> <p>Само још Ци 
госмо брже, спустисмо се у долину: али, усред највеће журбе, морасмо стати, наишавши на два ору 
а Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се опет мрва неке ср 
нова грожђа са свим зрела, и леда — као усред зиме!{S} Зар то није за причу?!</p> <p>За то су с 
Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне.{S} Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупн 
риштину!{S} Ко се томе надао?!..</p> <p>Усред ове муке и невоље, бијаше и једна мрвица среће: н 
е покори сили која умије тако лијепо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет п 
на <hi>њихов</hi> начин; а Рим је жељео усрећити их на <hi>свој</hi> начин!{S} И <pb n="124" /> 
S} Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:</p> <p>— Мен 
јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а особито медено грьо 
246" /> при свему своме жалосном стању, уста се наша још могаху и нашалити.</p> <p>— Живане бра 
тража.</p> <pb n="98" /> <p>Игуман тада уста, и рече:</p> <p>— Ја, дјецо, идем да починем, а ва 
с ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone unit="subSect 
; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш добра!{S} Ејвала!{S} Е 
лио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Духовник Никодим</hi> игуман је по 
него да је жив створ, који је изишао из уста <pb n="166" /> побожнога краља кад је оно изговори 
n" /> <p>Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић; <pb n="96" />  
што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће 
е! викаху нам они: а кад та вика нас не устави, осуше пуцати за нама.{S} Под самим плотом, Јере 
у је слађе пиће; власник не умије да се устави на граници своје власти; као што ни трговац не м 
ражар Видојко, вјешт видар, скочи да им устави крв, и превије ране.{S} Агнија му помагаше.{S} Ј 
, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, к 
ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему срцу нека  
овицу, стигосмо у село К., у Косову.{S} Устависмо се пред једном кућом, која својом спољашношћу 
е <hi>Жлијеб</hi>.</p> <p>На Жлијебу се устависмо да се одморимо, и да се, оданде, нагледамо пр 
" /> <p>Први дан омркнусмо у селу Б., и устависмо се пред једном кућом, да замолимо за преноћиш 
ске побједе.{S} Црногорци, не могући га уставити, узмицаху пред већом силом.{S} Кнез Никола, ви 
уска а врло дубока.{S} То ме није могло уставити: ја сам препливавао Дрину код Зворника онамо и 
 Пржуљ очистио и повјешао.{S} Очи му се уставише <pb n="52" /> на малим пушкама које је носио к 
о која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{S} И та је вода веома непријатна. 
ране Јеремији и Живану.{S} Крв је одмах устављена; и рањеници су се малко повратили.{S} Старјеш 
жњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме!</p> <milestone unit="subSection" / 
</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, назува своје јеменије, које с 
ше Ђенерала Самарија. <hi>Муфтија</hi>, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез. <pb n="4 
ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је дотежала сера 
у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што 
рна људска рука, кад је никаква узда не устеже!{S} Та сила, уређена да држи ред, и да казни нер 
кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања и изговарања да је промукао, удеси струне и ви 
 то, старац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један  
се с мунаре мујезин који врло гласовито устресаше:</p> <p>— <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Ла еила 
же му се из наручја, као да га стријела устријели!{S} Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши 
је конгрес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Х 
у Босни све три наше вјере измирити <hi>уступивши свака</hi> прво мјесто <hi>осјећању народне ј 
.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана  
адесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и окрете  
каквим се је путем и начинима уводила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Беј 
о: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ја ове луде водим у Нови Пазар кај 
 добри људи; па ћете ви њих преварити и утећи, него ћу вас вратити у Нови Пазар, гдје су Арнаут 
ори неколике планове савеза, али убилац утече. (И данас је то па гласу разбојник који је застра 
ову своју нову срећу, у највећој мјери, утицају молитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза  
Мехмед је мислио да, преко Абдула-Сета, утиша Арнауте, докле посао на граници сврши; па послије 
У оџаклији настао густи мрак.{S} Све се утишало.{S} Само један попак у дувару, близу огњишта, з 
љах да ћу их својом мирноћом и слободом утишати; али јес, пси, ваљда зазирући од нашега смијешн 
 даље: — мутније би било да Дрина у Лим утони име своје, него Лим у Дрину; јер, управо, Дрина п 
 unit="subSection" /> <p>Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности; тада су 
 десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:</p> <p> 
, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза  
су нам људи ондје у мјесту, у беранском ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезов 
тикву, и стаде кркорити; докле тиква не ућута, не одујми је од уста.</p> <p>— Баш добра!{S} Баш 
грлише се, заплакаше се, ижљубише се и, ух — расташе се!....</p> <milestone unit="subSection" / 
етресоше <hi>све</hi>, <hi>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе  
 већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе не 
е, трже се к матери и протепа:</p> <p>— Ух!{S} Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руко 
 у <pb n="200" /> скоро, с Арнаутима не ухвати беса од мира, у Косову не ће остати ни куће српс 
 Дишери! проговори Валија.{S} Мене неко ухвати за рамена, и изгура на поље.{S} Други то исто уч 
азисмо; угазисмо 5-6 корака, и вода нас ухвати до пазуха.{S} Ја сам одрастао на Дрини; умијем п 
о.{S} Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши <pb n="65" /> се за своју просједу браду, са  
е, због нечега, и прибојавали; па су се ухватили за ту прилику да му дођу главе.{S} Ти људи, да 
су нас видјели.</p> <p>Не знајући пута, ухватисмо једну долину која спада с Копаоника, и упутис 
д и ја морам с вама; на траг не смијем: ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже 
итрн је близу, а српска граница далеко: ухватиће вас не може валити!{S} Већ од Митровице до Мал 
ам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише у ову неср 
јед)!</p> <p>Војници наступише; Турчина ухватише и склонише; врата иставише, и јурнуше унутра.{ 
трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: о 
подом официрима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој с 
ју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик Св. Саве, биће онај исти коме сам се ја поклонио 
, купио је у Биограду, и понио за своје ученике, неколике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хан 
 у превеликој бризи за својега јединца, учи га да никад никога не вријеђа; да се, сваком прилик 
ет, послије нас?...{S} Па — свака вјера учи људе на добро; зле вјере ја не познајем; него позна 
} Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...</p> <p>Кад ме оваке мисли спопадну,  
су криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што 
ак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примају да помажу оваке сир 
ле а туђу да нагрде, њих двоје су Омера учили да поштује све три <hi>„босанске вјере"</hi>.{S}  
оме смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни. 
војега режња.</p> <p>— Погле!{S} Погле! учини Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица  
 се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају до к 
ена, и изгура на поље.{S} Други то исто учини са Живаном.</p> <p>Опет нас затворише, али у друг 
двоје, пусти на под, и погази ногом.{S} Учинивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p 
оју дужност.{S} Турска власт није ништа учинила да његове <pb n="186" /> убилце каштигује, него 
ја, прави смо људи; нијесмо ником ништа учинили.{S} Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прек 
а велика срећа.{S} Е, али они то нијесу учинили, и нама данас не остаје ништа друго него да се  
?</p> <p>— Не; одавно сам смишљао то да учиним.{S} Само бих молио да се тај обред сврши брзо и  
мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује  
 се ми из Вишеграда па, на пољу Семећу, учинисмо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, ко 
малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и учинисмо.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="12 
ратка вијека.</p> <p>„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим  
и у нас, и да се нама од власти не може учинити никаква непријатност.</p> <p>И сами они ћатини, 
 просто.</p> <p>— Лијепо!{S} То се море учинити.{S} Сјутра рано мораш се мицати одавде.{S} За т 
ја виси у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљк 
е њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли ћу к 
каква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује слобо 
<p>— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...</p> <milest 
 што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S} Може бити да им је и договор био така 
 с лијеве стране, поставише се у ред, и учинише му почаст по војничком реду.{S} Али-Паша је чов 
ј бешици и дјетету у њој.</p> <p>Све је учињено како је рекао, али је и то дијете умрло послије 
 Планине и Дунава), да се је, најприје, учио у Биограду, па послије у Златном Прагу; да је путо 
p> <p>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и долине 
оката; него се дигне у Босну, и постане учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у  
 пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратког времена, дознао је да му ј 
вдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" /> ђацима оставио мног 
су туђина.{S} Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет. 
.{S} Од дужег времена станио се је, као учитељ, у Македонији, у вароши С. Овога љета походио је 
 учитељ у највећој босанској вароши.{S} Учитељевао је у том мјесту неколико година.{S} За то вр 
аједаред остави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} 
а оставио многи добар наук.{S} О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S}  
сада живи једна сестра.{S} Био је почео учити занат, наједаред остави мајстора и дућан па оде у 
и добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни у сну није сањао, да ја о 
<p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке 
асу, до десне пијевнице.{S} Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу.{S} За десном пијевницом  
жност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p>Ми пођипасмо  
, и Јевреји — пуна пунцита соба.</p> <p>Ушавши у собу, дубоко се поклонисмо, и приступисмо к па 
ј страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су  
та Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној 
p> <pb n="116" /> <p>Кад су Аустријанци ушли у Босну, и почели је уређивати на свој начин, они, 
надам се да њима ни длака с главе не ће фалити, кад их ти пропратиш кроз Арнауте на твоје гласн 
ном дјецом, неко од њих викни:</p> <p>— Фаљем Исус, Јосиме!</p> <p>На ту ријеч сва друга дјеца  
 и кидиса на онога који му је рекао:{S} Фаљен Исус!</p> <pb n="77" /> <p>Друга дјеца нагрнуше н 
ичанина.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се бију.</p> <p>— 
i>Мераба</hi>, <hi>Помоз Бог</hi> и <hi>Фаљен Исус </hi> буду пријатељске ријечи за поздраве, а 
ијело.{S} Међу гошћама бијаше и Аџемова Фата, велика превијуша и каћиперка.{S} С њом бијаше и с 
е се разиђоше, свака својој кући; оде и Фата с Мехом.{S} Оста <pb n="21" /> Мелећа сама с Омеро 
ко да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено: не зна 
хеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма другог Бога 
омаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и златом.{S} Пећ 
егоше се у углове, поклопивши се својим фереџама.{S} Војници претресоше <hi>све</hi>, <hi>све</ 
 је.</note> <note xml:id="SRP18860_N2"> Ферман, којим је укинута пећска патријаршија, дан је 6  
 Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год уло 
 стаде давати лекције из <pb n="119" /> философије и из језика онима који су та знања тражили.  
одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгорици заноћисмо.</p> <p>У н 
свом мундиру.{S} Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаш 
би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:</p> <p>--- Ј 
еђу нама са свим жив разговор.{S} Јер и фирер Симон не бијаше с нама.</p> <p>— Ја не знам, рећи 
и не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?</p> <p> 
ру за њима!</p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо ок 
> <p>Задовољан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек ре 
</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их 
ction" /> <p>Послије Фрића поменућу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за овога не бих умио каза 
јрам-Ага, главари два највећа арнаутска фиса (племена), у ђаковачком округу — Краснићана и Гаша 
бубнуло буботака, звизнуло камџија, или фиснуло сабљених тилућа; не ћу ређати насртања на женск 
улиној, на своју несрећу, јер их њихови фисови, одмах послије тога, огласише за <hi>муртаде</hi 
e="titlepage"> <p>2-га КЊИГА КОЛАРЧЕВОГ ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М 
</p> <p>Лаћман само викну:</p> <p>— <hi>Форверц</hi> (напријед)!</p> <p>Војници наступише; Турч 
 n="109" /> падне прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доходе и Православни, и Кат 
уцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p 
hi>Дрина</hi> послије ће ударити на <hi>Фочу</hi>, па на <hi>Горажде</hi> (гдје је. 1529. била, 
 Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и Французима то ништа не смета сјединити <pb n="216" /> с 
о имену Сократа, телеграфисту за депеше француске.</p> <p>Овај Сократ, родом из Једренета, бија 
Ено у Италији, у Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих разлика изме 
олитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су ми тебе те м 
hi>православни попа</hi>, <hi>католички фратар</hi>, и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица рад 
 даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико заузима за народност својих духовних 
ага и заштита!“</hi></p> <p>Сад дозваше фратра, те и он даде овај запис:</p> <p>— <hi><foreign  
и сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали; ево их у овој  
lestone unit="subSection" /> <p>Послије Фрића поменућу <hi>фирера Симона</hi>.</p> <p>Ни за ово 
јприје ћу поменути овдашњег лаћмана <hi>Фрића</hi>.{S} Да ли му је то име, или презиме — не зна 
коњ кулаш: кљусе као и друга кљусад.{S} Фрићо у друштву вели:</p> <p>— Кулаш нашега мајора љепш 
ао добро испослује.</p> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се  
ићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лез 
у нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс,  
69" /> и посла га у затвор.{S} Тада наш Фрићо осу грдити мајора.{S} Кад га један другар прекори 
то се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да 
— не знам; тек су га сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, д 
а од најбољега кмета босанскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ћ 
, кученце које води свуд уза се.</p> <p>Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капет 
ји ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се  
тарјешину.</p> <p>И господа се варају у Фрићу.{S} Мајор је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој  
су били наши стари, а нијесу били овака фукара, к’о ово ми данас.{S} Ено, онамо близу Нова Паза 
земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекал 
 у војнике, и упутише у Босну.</p> <p>— Ха! помислих ја у себи:-— и ако ћу носити пушку на раме 
окољаше своје земљаке ријечма:</p> <p>— Ха, Турци!{S} Ха, браћо моја!{S} Покажите се данас!{S}  
рза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо покорити се,  
ијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Морасмо поко 
итла камџијом, и брза језиком:</p> <p>— Хаде!{S} Хаде!{S} Хаде! као мећава кад дува.</p> <p>Мор 
oreign xml:lang="tr-Cyrl">Вурун Падишах хаинлари</foreign>! (Удрите цареве издајице!) </hi> Њих 
е се у велики <pb n="61" /> и пространи хајат (тријем), који је отворен према завјетарју.{S} У  
Како вам рече он, онако ће вам бити.{S} Хајд’!...</p> <p>Заптије, старјешини на миг, шчепаше на 
у смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> < 
<p>— Тамо ће вам бити теже....</p> <p>— Хајде, не дангуби! повика један старији Турчин оном што 
нух малу пушку, одговори Омер.</p> <p>— Хајде са мном у Уред?</p> <p>— Сад ћу доћи!</p> <p>— Не 
ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светог 
ем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита.</l> <pb n="25" /> <l>Ко не пита?{S} За ње 
-лах!{S} Ешхеду, Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма  
Мохамеду ресулулах!{S} Хајје алел фелах хајје, алел селах!“</foreign> („Нејма другог Бога, осим 
 цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него....</p> <p>— Не мисли ништа, него да ск 
екад би, сам у соби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало ди 
чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на но 
лече на кољена пред њега и љубећи му од хаљине скуте, мољаше <pb n="179" /> га да одгоди свој п 
усу, и онамо су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за 
е своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мал 
су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: а 
ајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, по 
р плачан, љубећи је у руку, и примајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! пр 
те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:</p> <p>— У тој су х 
пицу, па тај завијутак смјести у златну хамајлију, коју Мелећа намаче себи на врат.</p> <p>На т 
 стари.{S} На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од  
еме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет год 
, око по дне; да види како радини раде, Хамза заста посленике на ужини под, великом тополом.{S} 
ао много дуж ријеке <pb n="6" /> Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељ 
ог Малог Зворника, завојштити на Босну, Хамза-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, д 
р стиже да га прихвати, да га подигне — Хамза бијаше већ мртав: умрије, управо, и не зијенувши! 
ликом, уклања од свађе и зађевице.{S} А Хамза-Бег, са своје стране, мисли да се и до свађе може 
 кад му доносиш злато на ноге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Ч 
јна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павл 
свим: данас ко га види, помислио би: да Хамза-Бег уста има а језика нејма...</p> <milestone uni 
ти род срца свога; а и страховала је да Хамза-Бег, не могући с њом подићи својега порода, не ос 
ћа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гробове својих 
а само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје обичне суморности,  
м чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту.{S} Са своје ди 
.{S} Сав је јако просиједио.</p> <p>Кад Хамза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скуп 
не узме другу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа з 
шко, толико ока пшенична брашна да даје Хамза којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је  
 најљепшем мјесту.{S} Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, к 
lestone unit="subSection" /> <p>До куће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца П 
и, да нешто донесем!</p> <p>— Иди! рече Хамза, и пушаше даље.</p> <p>Муј-Ага измаче, а два стра 
да сједне:</p> <p>— Омере, дијете! поче Хамза, а језик му се једва креташе у вилицама: толико б 
е провео неколико несаних ноћи, сјеђаше Хамза <pb n="44" /> и на својој ћошци и пушаше.{S} Бија 
quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l 
један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим се бијаше подбочио.{S}  
олитава тројице слуга Божијих, Мелећа и Хамза старали су се, још од почетка, упутити својега <p 
{S} Једнога дана, послије по дне, сједи Хамза на дућану својега пријатеља и пуши, док ће му Муј 
 могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, жел 
д кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quo 
> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одговори Хамза: — да је крст од сто ока (те га ја не могу дићи)? 
ти.</p> <p>— Не браним! тромо проговори Хамза, и малко се окрете к странцима.</p> <p>Онај други 
ти је Омер имао навике поговарати, нити Хамза воље трпјети поговора.{S} Те тако, у један мах, н 
гату двору Видајићеву, на великом имању Хамза-Беговом: <pb n="46" /> свега имаше, свега изобилн 
их у новој муци и невољи.</p> <p>Старац Хамза-Бег није вјеровао да султан може овако пустити по 
у на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег Видајић: од њега је доста и оволико....</p> < 
ло удаљени рођак Махмудов, по имену <hi>Хамза-Бег</hi>, који се одавна није мијешао не само ни  
А ко га је посијао те се зелени?</l> <l>Хамза га је посијао, те се зелени:</l> <l>Мелећа се наз 
разбио са свим!...</p> <pb n="35" /> <p>Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању,  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег има само једну жену, по имену Мелећу (Анђелиј 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Хамза-Бег оста без своје добре Мелеће са сином Омером.{ 
е јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро пот 
 велику срећу својим родитељима.</p> <p>Хамза-Бегу и Мелећи сада су дани пролазили врло брзо, г 
којој сироти за дванаест година.</p> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> < 
p>Сељаци се згледаше, и умукоше.</p> <p>Хамза-Бег се послије тога, диже и оде.</p> <p>Сељаци су 
де, пуше, и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не г 
 и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али стари Чича Стијепо  
о овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела града Биограда,</l> <l 
 као мало дијете.</p> <p>Поред те туге, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} С 
 пута растјерао.{S} Овај Трипко, видећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце зап 
 и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с двојим вратима а ни једном со 
мо већ на планину Рогозну, и стигосмо у хан, на конак.</p> <p>Тај хан велика је кућерина, с дво 
ти, лагано, све на прстима, изиђосмо из хана у мрак.{S} Вјетар дува тако јако, да смо се бојали 
иђосмо на бријег, с кога, кроз отворена ханска врата, видјесмо како вјетар распирује ватру у ха 
питај, брате драги; ноћисмо на друму, у хану, па нам неки душман покраде коње, и ево довдје им  
олике књиге.{S} Тај товар спазили су, у хану, пеки услужни људи, и доказали Турцима да су то, б 
заспа као заклан; поспаше и сви други у хану.</p> <pb n="242" /> <p>На пољу пљушти грозна киша, 
ја не остави <pb n="236" /> да ноћимо у хану, него нас предаде власти, а власт нас стрпа у тамн 
 видјесмо како вјетар распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким ра 
 синчић јој Мехо, Омеров вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у пр 
е старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хи 
њи и друга стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>,  
шталице, вели Рамо и смијеши се.</p> <p>Ханџија уведе Рамова коња, и веза га за јасле; сад пост 
тем, рећи ће му Живан: — ако, довече, у ханџије буде добра пића, мораћеш примити од нас добру н 
знавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме стави у затвор, а  
служи.</p> <p>Јеремија, иза тога, оде у хар, да види суварију и коња његова.</p> <pb n="198" /> 
 себе.</p> <p>Иза тога, диже се и оде у хар коњу: онамо се спустио на сијено и заспао.</p> <p>Т 
— У ову одају немојте улазити: овдје је харем.{S} Турске ми вјере, овдје нејма ни бритвице а то 
ељку кроз коју се пушта јело из кујне у харем.</p> <p>И тако Омер видје Ђулију, разговора се с  
 бравама, резама и катанцима, уведоше у харем, ни кроз врата, нити кроз прозоре, већ кроз ону в 
е: <hi>селамлук</hi>, а ова друга — <hi>харемлук</hi>.</p> <p>Около су амбари, кошеви, коњушниц 
е и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на го 
висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златним или црним словима, исписан ј 
S} Претресоше нас опет до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре 
pb n="207" /> <p>— О зидовима висе неке хартије у рамовима.{S} На тим хартијама, лијепим златни 
 за њедра!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше  
 с кадијом, узе нас испитивати., и наше-хартије претресати.{S} Не нашавши ништа сумњиво, пусти  
ослов по закону твојему!</p> <p>Поп узе хартијицу и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранит 
 у дервишко одијело, објеси о врат неку хартију, крупно исписану, и с великом гомилом свијета,  
 мјеста, како је Милош распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасм 
е у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије малога устезања и изговарања да је прому 
мо одморак.{S} С нама је путовао Турчин Хасан, који је знао врло лијепо гудити и пјевати уз гус 
е лијепе доста; пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан.</hi> </p> <p>Кад би ти дошла овака депеша, и про 
„Амиџа!{S} Шаљи пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде ли ми велика невоља за паре,  
ста; шаљи паре одмах!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Телеграфиста, прочитавши ову депеш 
.{S} Сједећи и одмарајући се, замолисмо Хасана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шал 
</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за 
<p>Ево нас једном у Беранима, у равноме Хасу, срцу Васојевића, на десној страни ријеке Лима.</p 
ако ћемо право, село као и друга села у Хасу; али, за пошљедњих ратова и ратних спремања, у Бер 
 Гусињац помоли се на бијесну кулашасту хату.{S} Један Арнаутин води под њим коња, а други, за  
ше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџи-Омер-Ефендију, софту, Призренца родом.{S} На првом 
<p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за друг 
е, и оде да спава.</p> <p>Наш суварија, хвала му, задовољан добром вечером, а особито добром на 
скинути очију с њега!</p> <p>И Омер је, хвала Богу, напредовао како се само пожељети може.{S} С 
 пријесна <pb n="104" /> или кисела.{S} Хвала добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p 
Лиму у долину, а не Лим Дрини.</p> <p>— Хвала ти, Живане брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мно 
i> право ка <hi>Зворнику!</hi></p> <p>— Хвала ти за то, рекох ја: — али, ако мој поздрав дође д 
l> <l>А на руке његовојзи мајци.</l> <l>Хвала Богу самостворитељу!</l> <l>Селам теби, мила моја 
јега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У наше 
што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кула 
, подстиче угарке, да се боље свијетли; хвали вечеру а особито пиће.{S} Од свакога пића најприј 
командата наредба у којој се наш лаћман хвали „за вруће вршење службе “ баш у овом случају, а м 
оклонити изишавши пред старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали 
е нијесам могао домислити: како се може хвалити лаћман који онако, без икакве невоље, кињи и оз 
> <p>Највећа је трговина рибом, која се хвата у води Ријеци, и у Скадарском Језеру.{S} Главни р 
гледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Сутон се хвата, а ми те пред кућу.</p> <p>— Добар вече, домаћине 
мишљасмо, да је то нека пометња, да они хватају неке друге путнике, па су се <pb n="188" /> упо 
мало, Живане брате; још мало!{S} Ево се хватам за ракиту, и — спасени: смо!</p> <p>Одиста изиђо 
рство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му при 
нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну стају  
 логора, мрзе се као злотвори!</p> <p>— Хе, људи! кад Раде помену те вјере, рећи ће војник Лазо 
д се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али 
пружи, нека се окрене од њега.</p> <p>— Хе!{S} Хе! учини домаћица, и остави нас, па оде у једну 
р прекори за то, он се одсијече:</p> <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немог 
јеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’!{S} Турко хеј!“</hi> </p> <p>Суварија (коњик) који нас је, рад’ н 
ашини: — Од нас ни један није Бошњак ни Херцеговац а, по твојој памети, само су они прави Турци 
а, године 1850, савлада буну босанске и херцеговачке властеле која се тада, ваљда пошљедњи пут, 
онолико, колико други бегови босански и херцеговачки.{S} Истина је један од њих био прејурио пр 
мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би уск 
аде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херцеговина немају пасторака; њима су сва њихова дјеца  
и по који сиромашак ђак из Босне или из Херцеговине, који се учи о њихову трошку.{S} Кад примај 
 Живан редовно узимају момке из Босне и Херцеговине, и врло се радују кад могу, у својој служби 
ман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....</p> <p>Ова игуманова прича,  
одила и утврђивала нова власт у Босни и Херцеговини!</p> <p>Бејаше дошао ред да се узме оружје  
ашега мајора љепши је од свакога бега у Херцеговини!</p> <pb n="68" /> <p>У капетана има једна  
вјери злих људи!...{S} Ето, у Босни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и м 
зе нас питати: како је сада у Босни и у Херцеговини?{S} -Ја му испричах неколике прилике које с 
е права брука с тим вјерама у Босни и у Херцеговини!{S} Прије двије године дана ја <pb n="75" / 
ног, најгласовитије племиће у Босни и у Херцеговини; савлађујући њихову силу, он побијаше и њих 
 их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се, у тим земљама, браћа по крви  
рлинском Конгресу, углављено да Босну и Херцеговину притисне Аустрија, а Гусиње и Плав да припа 
ори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцеговину од Аустриске војске, Порта је гледала да, к 
, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске  
оже овако пустити поносну Босну и кршну Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у 
орбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговци, поцијепани на своје три вјере, на три логор 
цима неки данак, који је дотле Манастир Хиландар био дужан плаћати.</p> <p>Путнику, кад дође у  
 1365, потврдио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потврдио п 
ко сада у Подгорици једва може бити 5—6 хиљада душа.</p> <p>Главна је улица калдрмисана тако об 
ви, <pb n="109" /> падне прилога до пет хиљада форината!{S} Овом манастиру доходе и Православни 
рити да ми писмо пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде 
 ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јерменин, још да ти је б 
лак на ногама, брз на језику, окретан и хитар да ишчепрка пару из путничкога тобоца.{S} Он истр 
ислу.{S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!! 
ега обичаја, сједе и <pb n="10" /> он у хлад, код њих и, готово нехотице, пусти се с њима у раз 
и велику ватру, а на пољу се већ спусти хладна киша помијешана са сушњежицом.</p> <p>За вечеру  
 у гај; у гају окрените лијево на точак хладне воде, па од точка све путем слободно, правце кућ 
а иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говорећи ове 
недјељом и празником, излазе те сједе у хладу под великим липама и јабланима.</p> <p>15 Августа 
елики пацов био скочио на руку, да отме хљеб који духовник држи у руци, и по мало једе....</p>  
 он: — и сада ја овако диринџим за кору хљеба, а моје красно имаће у Косачици држи други....{S} 
 га натеже, те се напи воде; за тим узе хљебац и, разломивши га с тешком муком, даваше и нама п 
p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали 
 се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Б 
утури унутра крчаг воде, и један окорео хљебац.{S} Иза тога, трже се на траг, и врата затвори и 
 одселише се пак у Русију, гдје, на дан хода од Одесе, основаше село Славеносрпско.{S} Требјеса 
на до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
им рођеним очима:{S} С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташ 
е изазивало сузе на очи!</p> <p>Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мир 
чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој души прошла, јавио би се рој других мисл 
.</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну старац, хотећи још нешто рећи, али му приђе снаха, <pb n="193"  
 примакао к Тузли.{S} Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и  
дао каквога анђела с небеса!{S} Баш кад хоћасмо један другом исповједити своје потресе, удари н 
не и дјецу Абдула-Бегову; све пак друге хоћаху предати огњу.</p> <p>Ватра дође до куле, Мехмед- 
немаше никакве заједнице с низамима, не хоћаше се одбити, вичући:</p> <p>— Мени је украдена дје 
не! ва истину, лак као перце! (То јест: хоће да се креће!). </p> <pb n="112" /> <p>Одмах узеше  
 <p>— Е, Бога ми, синко, стани да виђу: хоће ли светац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у цркви 
м пливати као дивља пловка: али Живан — хоће да се удави!{S} За то се вратисмо на бријег.{S} Во 
дговори жена, и нешто се ужурба, као да хоће некога да склони од наших очију.</p> <pb n="194" / 
 момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта 
проповједник своје вјерне уводи на која хоће врата; а земљу, отаџбину своју, која их све рађа и 
је, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога дана, враћајући с 
омаћице, искрљешти на њу очи, као да је хоће погледом да прождере, а кад је прими, и омириса шт 
једној страни улице сами су котлари, те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на друго 
stone unit="subSection" /> <p>Већ сунце хоће да зађе, а ми угледасмо кућу Ситареву.</p> <p>Суто 
навезао се зликовац Смаил-Ага, из Р., и хоће, на силу, да ми је узме, и да је потурчи.{S} С тог 
а, кроза своје руке примиш, и, куд који хоће, пропратиш; и надам се да њима ни длака с главе не 
јера своје вјерне нека води у рај којим хоће путем; а земљу, отаџбину, која је колијевка свјем  
и у бризи, јер је неко разгласио: да он хоће да се покрсти.{S} Младић онда сједне и напише свој 
p>— Кад полази Газда-Пајо?</p> <p>— Ако хоће Бог, сјутра!</p> <milestone unit="subSection" /> < 
нуше на српска села у Косову, па лијепо хоће сада да нас затру, да растјерају.{S} Ако се, у <pb 
лаву и вјеру;</l> <l>Или ћемо, ако Алах хоће,</l> <l>Душманина свога побједити </l> <l>И у Босн 
 се не мијеша у друге рибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год 
о да изгубимо своју свијетлу будућност, хоћемо драговољно да постанемо робље новим завојевачима 
јући сваку своју мјестимичну особиницу, хоћемо да изгубимо своју свијетлу будућност, хоћемо дра 
о с главама, ми ћемо се текар запитати: хоћемо ли за пасошем — у Софију? или за срцем — у Србиј 
ви на миру?{S} Него ми слушамо друге, и хоћемо да се бијемо!{S} Сад је зло нама Арнаутима а, вј 
тада, у мало главу не одсјекоше; а, ако хоћемо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијес 
ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шће 
ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самога Пророка?{S} Зар ти је доте 
о из даље, рече он.</p> <p>— Мореш окле хоћеш, настави отац <pb n="131" /> Перо: — докони смо и 
Крштава се слуга Божји </hi>, какво име хоћеш да ти дам?</p> <p>— Досад сам био Омер, а одсад к 
се стари прославили бранећи ислам, а ти хоћеш њима леђа да окренеш; хоћеш да устанеш и на самог 
{S} Казао је Господар да те носимо, ако хоћеш; а ако нећеш, кроз двије уре, овдје ће бити Сулеј 
у своје руке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>—  
де у Зворник мореш послати поздрав кому хоћеш!</p> <p>— Како, Живане? упитах ја.</p> <p>— Ево к 
во им је још мало.{S} И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овог 
 хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не  
г да, ти Омере, упита Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге  
, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одговоре,  
и на правди? упита Живан.</p> <p>— То и хоћу да вам кажем; али морам почети малко из раније.{S} 
, учинити првом приликом.</p> <p>„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем 
p> <p>— Мени је украдена дјевојка, коју хоћу да узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Б 
це затиру малу дјецу, гдје год могу.{S} Хоџа је наредио те се дијете, још неокупано, измјерило  
године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi>Сачувај ме Боже од ђавола 
еме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни приступити не смије овој бешици и дјетету у  
<hi>католички фратар</hi>, и <hi>турски хоџа</hi>!{S} Сва тројица радују се весељу младенаца, б 
тип си највећи Бог!</hi>...</p> <p>Осим хоџа и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све  
 <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хоџа, и он је дао овакав <hi>вефк</hi> (запис):</p> <p> 
ана!</p> <pb n="14" /> <p>Петом дјетету хоџа је дао овај запис: — <hi>Нејма друге помоћи сем по 
ије године дана.</p> <p>Трећему дјетету хоџа даде овај запис:</p> <p>— <hi>Јемлиха, Меслина, Ме 
ји записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам увијек држала да су 
амоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађе бијели трн самац (који је никао  
> (запис).</p> <pb n="16" /> <p>Послије хоџе дозван би српски поп, и од њега потражише запис.{S 
ла ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру.{S} Они су ми своје молитве дали 
 јој се нашло прво дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од ка 
о се друго дијете.</p> <p>Мелећа замоли хоџу за какав други лијек.</p> <p>Хоџа нареди да се нађ 
г и <pb n="183" /> зидао за одбрану.{S} Хране и муниције имали су доста, али нису имали воде!</ 
мљу, отаџбину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе зајед 
 и записа ове ријечи:</p> <p>— <hi>Крст хранитељ все васељене, крст је.... и твоја снага и зашт 
у до Карпата, па сав тај простор Србин, Хрват, Бугарин, и Словенац може проћи, уз дуж и поприје 
а себе Иван прича ово:</p> <p>— Ја, сам Хрват и, по политичким мислима својим, припадам странци 
вора и говора, коликих има између Срба, Хрвата, Бугара и Словенаца: па Талијанима, Нијемцима, и 
"67" /> <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви г 
ле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују се сваком добру њ 
 својој једнини: наш би народ (и Срби и Хрвати) био миран, сложан, и напредан, те би нам опћа о 
раво да кажем, ја виђу да би ови Срби и Хрвати лијепо живјели, само кад би у њих свијест о наро 
 који отворено веле да су Срби а нијесу Хрвати, ма да ни Хрвате не мрзе, већ, напротив, радују  
м очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио док сам био 
а!</p> <p>Тако сам мислио док сам био у Хрватској: али, прешавши у Босну, брзо промијених мисли 
дашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врат 
ере Мухамедове, а у Требјеси Срби вјере Христове.{S} Први су били јачи и бројем, и богаством, и 
У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лиј 
 Живан.</p> <p>— О јунаштву Подгоричана Хришћана не ћу ти рећи ни зла ни добра, додаде Никодим: 
се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака.{S} Њега Срби зову на свадбе, н 
 зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, ш 
ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекрстим!{S} Па, како 
раво ти је рекао, упаде у ријеч Раде: — Хришћани и Мухамедовци у Босни, мрзе се као крвници; Пр 
 околини, гдје Турци, особито петком, а Хришћани недјељом и празником, излазе те сједе у хладу  
тим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их 
ли Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвил 
осни и у Херцеговини, право говорећ’, и Хришћани, и Кршћани, и ми Мусломани — народ смо са свим 
 у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говор 
 n="110" /> а мртву се ево приклањају и Хришћани и Турци!...</p> <p>Казујући догађаје који су с 
 Мехмед-Али-Пашну лијепо сарањен: многи Хришћани су га испратили до гроба, а ја сам га и опојао 
о како <pb n="26" /> се владају младићи Хришћани и Кршћани.</p> <p>У то вријеме у зворничком га 
ојаче не могу ни ја знати ко су.</p> <p>Хришћани смо.{S} Хришћани, поитах ја: — ево да се прекр 
и су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало.{S 
усломанина који се толико много дружи с Хришћанима.{S} Али, у овај мах, сви они имађаху много п 
сломани у Босни знају колико су своји с Хришћанима Бошњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, шт 
а Мухамедовци су и досад знали: да су с Хришћанима један народ, а одсада ће знати још боље.{S}  
 заштиту своје државе; бијах ускок међу Хришћанима који ме, као својега једновјерца, дочекаше у 
ступисмо рано из јутра.</p> <p>Вођ наш, Хришћанин, који нам је казивао пут, рече:</p> <p>— Уђит 
м другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче н 
е дају узети се: ти си Мухамедовац а ја Хришћанка!{S} Ко мари за наша срца?{S} Мој отац се сели 
ећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није раз 
ам, има на 4000 кућа мусломанских и 800 хришћанских.</p> <p>По улицама, по дућанима, људи су св 
 очи одвојити!{S} Ја нијесам васпитан у хришћанској вјери; нијесам, још у дјетињству, обикао ић 
донија је наша, јер ми њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p> <p>Бугари тврде:</p> < 
била је мудрија; Рим бијаше тврд, крут; Хришћанску вјеру Србима су нудили и она и он.{S} Само ј 
ер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше назорице за другима.</p> <p>— Они погана 
дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који, као хромац, трчаше наз 
ињства имао посла са псима, керовима, и хртима, па мишљах да ћу их својом мирноћом и слободом у 
коњиће за јахање; за Омерове соколове и хртове знао је и Травник и Сарајево, а одијело му је св 
 као и да није путовао, а Турчин слатко хрче у сијену.</p> <p>Находећи да је боље оставити сува 
ера, посади га на постељу, крај себе, и хтеде му нешто рећи, па се загуши плачем и сузама.</p>  
 куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у г 
и од нашега смијешно подераног одијела, хтедоше нас лијепо удавити, да не притрча жена и дјевој 
ође у кућу к ’нама, и сједе врло кисео: хтео би пити, а не ће да заиште.</p> <p>У тај мах врати 
а пређе из Призрена у Ђаково, одакле је хтио преко Пећи у Гусиње.{S} Неки Турци, противни арнау 
 кресну нам лијевом трепушом, као да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте м 
инивши то, погледа у нас, као да би нам хтио рећи:</p> <p>— Ето вам вашијех пасоша!...{S} Ја ћу 
заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји Арнаута, тек он не послуша 
уд ишао, ма које вјере био, и ма колико хтио задржавати се.{S} Њему, његову <pb n="62" /> коњу, 
шару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се режњеви не би 
је?</p> <p>— Нијесмо, снахо, него бисмо хтјели у Србију, али нас ево Турци гоне, као сужње, у П 
ки сија, и не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле 
не ће нам га потамнити тмуша худе злобе худих злобника; Срби не ће застранити, докле год им тра 
="79" /> <p>И у новије вријеме, кад оно Хусејин-Капетан (1831) иђаше с Бошњацима на Косово, про 
 Видајић</hi> који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султана: 
но мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника!... “</p> <p>По свршетк 
Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјеру за њима!</p> <p>— Разуми 
је, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бел 
 војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у битци <pb n="164" /> на Велб 
срећнога дана; продужава Јеремија: када Цар Лазар паде на Косову, Србима је зло и наопако.{S} П 
икну:</p> <p>— Вај! вај! вај!{S} Наш се цар само узалуд мучи!{S} Босна ће, а прије а послије, с 
> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пошто се овако промучи <pb n=" 
 србијанске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјести 
д на гласу, вели он: — у њему се је још Цар Немања веселио!{S} Ево видиш, овдје се може, једног 
или да сврше каке важне послове.</p> <p>Цар Урош, био је у Оногошту 22 Августа 1362; ту су му д 
е: — за вас је боље да се држите нашега цара!</p> <p>— Јутрос вељу и ја, да је боље, прихвати б 
то се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, до године 1766 <ref target="#SRP18860_N2"  
о....{S} Ево се приближисмо к <hi>Тулби Цара Мурата</hi>, кога је распорио Обилић.{S} Живан, мо 
ихову селу, за старих српских краљева и царева, копале руде, а особито сребро.</p> <p>— Е, моја 
рун Падишах хаинлари</foreign>! (Удрите цареве издајице!) </hi> Њих Арнаути дочекате на плотун  
не на правој мјери своје тековине!{S} И цареви су људи; и они, кад пођу да отимају земље и град 
 посланици, те се, пред њим, измирили с царевим градом Котором, с којим су дотле били у завади. 
о је да Бог сачува!{S} Зар је султанова царевина тако слаба, да ће је оборити неколико биоградс 
мници, заборавићете како се буни турска царевина!</p> <pb n="221" /> <p>— Смилуј се, честити Ва 
 сиромашки али пријатељски, а улазимо у царевину у којој је моја постојбина, моја драга Босна,  
ромучи <pb n="208" /> док нађе ријеч за цареву смрт, суварија додаде:</p> <p>— Море, хајде свој 
стао од „Босанског Витеза“, и прешао на цареву страну; а други су увјеравали, да су неки Срби и 
ослала Србија, или Маџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> < 
ћ</hi>, <pb n="5" /> који је онда држао цареву страну.</p> <p>Рођаци овога пошљедњега Видајића  
а тако наврстане посла, преко Србије, у Цариград, у заточење.</p> <p>Тај низ окованих бегова, к 
ете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао мале, изучене коњиће за јахање; за  
Или је Мехмеду дошла така заповијест из Цариграда, или је баш сам хтио показати, да се не боји  
ојвода Сандаљ у Оногошту је држао своју царину....</p> <p>На исток од Никшића, Симеун ми показа 
адужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго ј 
јету нејма;</l> <l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је за 
 <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и да су српски стари — царовали!</p> <p>Дивна т 
зговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је таке у свијету нејма;</l 
су падале не само јуначке главе, него и царске круне, заједно с главама, ми ћемо се текар запит 
 гласи:</p> <p>„Благородному Господину, Царско-Отоманском кајмекаму, Мурат-Аги Ганићу, у Беране 
орбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављу, де може се нико утепати без суда.{S} Ј 
јесто, особито за српскога краљевства и царства.</p> <p>У Приштини је боловао краљ Стеван Дечан 
која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> <p>— Хе!{S} Хе!!! узвикну 
ћница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од велике жалости, претворила у присој 
Босни, упаде у ријеч Раде: — да провали цару торбу?{S} Султан је немоћан; а Бошњаци и Херцеговц 
ажи што имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! рече Омер.</p> <p>— Збориш ли од збиље? 
 сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људск 
а зова заборавила листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си 
иковање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, позн 
аље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, познаје се који су људ 
и.{S} Моје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника!... “< 
ић, као роса млад, и <pb n="252" /> као цвијет лијеп.{S} Кажу да су из ове околине, и носе се к 
ијет знаци највиђенији.{S} По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим <hi>својта</hi 
о Арбанаси.{S} Рибу пак и сад лове сами Цеклињани, и лове је заједнички, па добит дијеле од при 
аше нам Ријечани да су, у почетку, само Цеклињани имали право трговати рибом, и сваким другим т 
воју предиону автономију од стамболских централистичких рефорама!</p> <p>Поносити Сердар-Екрем, 
 сам имао доста доколице да се нагледам Цетиња, и да га проучим.</p> <p>Странцу, који први пут  
nit="subSection" /> <pb n="127" /> <p>С Цетиња одемо прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово 
наћи ће га“, море се ласно помислити за Цетиње, кад се неколико дана посједи у локанди!</p> <p> 
ћи испред турске навале, прешао 1485 на Цетиње.{S} На Ободу је, у оно вријеме, била српска штам 
бова, у Васојевићима, близу Лима.{S} На Цетиње је дошао да тражи какву помоћ својој страдалој о 
.{S} За то је оставио службу и дошао на Цетиње за пасош.</p> <p>Ту смо се нас два познали и спр 
p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цетињски 
 познаници и пријатељи, кад ја дођох на Цетиње.{S} Ја се прво сретох са Живаном, а он ме позна  
on" /> <p>Цетињски Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, к 
ијестоници црногорској.</p> <p>Варошица Цетиње може имати 140—150 кућа.{S} Ту је кнежев двор, а 
ве држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад се о њему слуша, него кад се у 
уж и попријеко.</p> <p>Варошки управник цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Цетињски Манастир, и варошица Цетиње, настањени су на ј 
ца Цетиње, настањени су на једној ивици цетињскога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у 
барке.{S} Крајеви поља повили су се око Цетињскога Манастира, који и јесте први заметак данашњо 
ас дан, у „локанди“, или у којој другој цетињској крчми, ја сам имао доста доколице да се нагле 
е.{S} Неколике јевропске државе држе на Цетињу своје консуле.</p> <p>Цетиње је много веће кад с 
по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с једним се нијесам 
и да се пасош, какав ја тражим, само на Цетињу може добити.{S} За то наумих да одем и у пријест 
ске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дићи ће се и  
 На један мах зачуше се пуцњи пушака, и цигански бубњи и свирале.{S} И у варош уђе добра стотин 
ам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше нас питати:</p> <p>Ко смо;  
, завијајући и припаљујући неку чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тада ће Жив 
ијах на другој обали.{S} Вода се с мене циједи: на мени је велики терет: али морам измицати, бо 
та изиђосмо на бријег.{S} Вода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио 
/p> <p>— Шта говориш, човјече?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли је ко?</p> <p>-- К 
ечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p>— Један Срб, продужава Лазо: —наљ 
унака!...{S} Море, брате, ово је Косово цијела српска историја!</p> <p>— Како то мислиш, Живане 
удо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они су се крвили међу собом, па је прир 
млију великом силом, и нас истјераше из цијеле Косанице; мени, тада, у мало главу не одсјекоше; 
грьоце; али све то не би могло показати цијеле љепоте ове необичне дјевојке.{S} Ако сте кад, на 
 <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!</p> <p>Док су се Арнаути 
 своје обичне суморности, он би ипак по цијеле сахате проводио у соби гдје је Омер; некад, док  
је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова!</p> <pb n=" 
о.</p> <p>Старац, домаћин, рад гостима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{ 
n="263" /> може послужити као завршетак цијелој овој приповијетци.</p> <p>Писмо то гласи:</p> < 
е, Хамзу је гризла и несрећа која снађе цијелу Босну.{S} Сад је све озбиљније мислио да се сели 
 одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону.{S} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме < 
вим завојевачима!....</p> <p>— Ја веома цијеним те племените мисли, вели Живан: — и дај Боже да 
а што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још траже, да им трговац, пазарећи, подска 
х не двоји никака унутрашња разлика: не цијепа их никакав њихов битни интерес, већ те њихове дв 
не; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко прагова, као да се каке хале боре; него. 
 правдати.</p> <p>— Не био бити војник! цикну он: — у војсци ваља муж а не баба!...</p> <pb n=" 
ш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:</p> <p>— У хапс, па у гарнизон!</p> <p>Одмах ме  
х појашу.</p> <p>— Каква је оно војска? цикну лаћман: — да није ту какве пријеваре?</p> <p>— Не 
а толико да се препаднеш, никакав сине? цикну Фата својему синчићу.</p> <p>— Страсни су, нено:  
; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђер, и жустро стресе нешто са своје руке доље 
<p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н  
Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се к перјанику, опет проуњк 
ет виђу, рече, на ново, духовник.{S} И, цимнувши ћивот појаче, викну: — Ене! ва истину, лак као 
ута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара.{S} У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срб 
 старе српске историје.</p> <p>Само још Цинцари и Цигани ћуте; али, ако овако дуже потраје, дић 
стока.</p> <pb n="239" /> <p>Ханџија је Цинцарин; каже да се зове <hi>Барбаљо</hi>, и Живан мис 
S} Њему није ни у крај памети, да хитри Цинцарин жели видјети његове старјешине на кољу!!..</p> 
 а он остане да дуже гледа неки врашки „циркус“, у ком је било коња веома изучених.{S} Послије  
 отворио ми је и ковчег, те сам видио и цјеливао светитеља; том приликом даде ми, за спомен, ма 
уха, Амин.</hi></p> <p>Пружи ми крст те цјеливах, па се онда он са мном пољуби у образ, ја пак  
од само грло.{S} На глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" /> од преп 
бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двиј 
n="7" /> носи жуте местве, и по врх њих црвене јеменије с репићима на петама.</p> <p>Хамза је ч 
и и Бугари не смију свађати око једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој 
р свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!</hi></p> <p>— <hi>Госпо 
 види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква дечанска толико је лијепа, да је тешко од ње очи  
, брат Стојана Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата,  
 злоупотребе, казујући да се је садашња црква удаљила далеко од првобитне Христове цркве.{S} По 
рпски стари — царовали!</p> <p>Дивна та црква стојаће и сијати дуго још: она ће, јамачно, прежи 
оги свијет.</p> <p>О Тројичину дне, кад црква слави, <pb n="109" /> падне прилога до пет хиљада 
66 <ref target="#SRP18860_N2" />, та је црква била, столица српским патријарсима и, на тај начи 
вјерама, нека помажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, р 
поклонио у Манастиру Косијереву!</p> <p>Црква ова није на очи много лијепа; али је врло важна п 
од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; <pb n="147" /> као г 
губи се под сводовима и иза стубова ове цркве.</p> <p>Вулић и ја иђасмо за Никодимом, и слушасм 
рију свакога мјеста, свакога украса ове цркве.{S} Идући тако лагано, разгледајући грађевину, и  
ва удаљила далеко од првобитне Христове цркве.{S} Поврх тога, спремајући се да се врати у Далма 
 свим је нова.</p> <p>У Ријеци су двије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зим 
 <pb n="130" /> <p>У Подгорици су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у  
p> <p>— Занимљиво је постање ове лијепе цркве.{S} Краљевић Стеван, доцније прозвани Дечански, с 
 1389).</p> <p>Од Приштине до гласовите цркве Грачанице, како је Живан разабрао, нејма више нег 
 <p>Сврши се вечерња; ми се вратисмо из цркве у оџаклију, где већ буктијаше велика ватра.{S} По 
нијесам, још у дјетињству, обикао ићи у цркве, те се, на такав начин, нијесам ни свикао с цркве 
се, на такав начин, нијесам ни свикао с црквеним зградама и њиховим облицима; али ипак — што је 
ј начин, била, је средина свој врховној црквеној управи; а некад је била покретач свему мисаоно 
године 1365, потврдио све раније дарове цркви Хиландару; у Приштини је Вук Бранковић 1387, потв 
гледајући дивна платна, врата и прозоре цркви дечанској, одавали се оваким мислима: дотле је, и 
, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Василије Острошки као ћаб 
ледајући грађевинске облике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких богомољ 
им.{S} Кад се приближих <pb n="89" /> к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:</p> <p>— Стој! 
а, бијаше довео бонога синчића, и донио цркви воска, тамњана, и уља.{S} Он се моли игуману да о 
луђер Симеун, и три повелика ђака.{S} У цркви се већ бијаше смрачило.{S} Пред Христовим распеће 
м под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводови 
 Игуман Гервасије који из своје смјерне црквице виче: <hi>„За мир свему свијету"</hi>, па рекох 
еминовно, скиде капу, наже се с врата у црквицу, и викну:</p> <p>— О, Свети Василије!{S} Казао  
етац да се креће?</p> <p>Иза тога уђе у црквицу, приђе к ћивоту, цимну га малко и, окренувши се 
и њу просвјећујемо хришћанском вјером и црквом.</p> <p>Бугари тврде:</p> <p>— Македонија је наш 
им чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„О, једини Алах Мухамедов!</l> <l>И ти 
језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви 
ијед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву.{S} Он ми рече те стадох према иконостасу, до дес 
лико чувену и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је основалац њезин, Краљ Стеван, прозва 
а толику милост, Стеван озида ову дивну цркву у селу Дечанима, на славу Господу Сведржитељу!</p 
патријаршију, и одосмо разгледати стару цркву коју је, најприје, градио Свети Арсеније, ученик  
је прије а које послије, докле их није, црна мајка, осморо закопала!</p> <p>Кад је осјетила и д 
и. „Проклеше ме за ово, вели он: — људи црна одијела; али је клетва њихова немоћна према благос 
ко једнога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n="217" 
чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не би ускочио који ускок.</p> <pb n="67" />  
те ви, момчади? упита Паша.</p> <p>— Из Црне Горе, одговорих ја за обојицу.</p> <p>— Куд путује 
за путнике који долазе из Скадра или из Црне Горе.{S} И ми, по томе, ударисмо на контуманац, ко 
<pb n="140" /> <p>Ево нас на изласку из Црне Горе!{S} Остављамо камените голијети, и наступамо  
учава народу живот и обичаје.</p> <p>Из Црне Горе намјерава у Арнауте, да види и проучи те давн 
ца, посредница трговини између Скадра и Црне Горе.</p> <p>У Ријеци су управо двије вароши, горњ 
да постави нову границу између Турске и Црне Горе.</p> <p>Турској је ваљало дати кога од својих 
рговину Подгорица води с једним дијелом Црне Горе, са Зетом, с Арбанијом, и са Старом Србијом;  
ејман-Паша бијаше надрьо да пређе преко Црне Горе, више од обијести, него ради каке истинске по 
ну.</p> <p>Прије пошљедњега рата између Црне Горе и Турске, у Подгорици је, кажу, било око 12.0 
target="#SRP18860_N1" /> граница између Црне Горе и Турске, и поред ријеке Лима.{S} Ту смо, <pb 
е да сјутра већ морам поћ’ куд у дубину Црне Горе: на граници не смијем остати.</p> <pb n="91"  
} За то наумих да одем и у пријестоницу Црне Горе.</p> <p>Из Старога Оногошта, преко никшићкога 
 је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз онај црни поток, продужава незнани пријатељ: — успењите се г 
} На тим хартијама, лијепим златним или црним словима, исписан је Султанов родослов; забележен  
их.{S} Омер носи јевропско одијело, све црно, и закопчано до под само грло.{S} На глави му је у 
их <pb n="56" /> других јада, све ми је црно пред очима.{S} Узми, молим ти се, и моје имаће у с 
е <pb n="215" /> с Косова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега  
авија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n="7" /> носи жуте м 
стима, цијело вече прича нам о бојевима Црногораца с Турцима.{S} Особито миловаше казивати како 
ем и осушим.{S} Око мене се скупи доста Црногораца, и почеше ме запиткивати:{S} Ко сам?{S} Одаш 
ка: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске 
На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца.{S} Срби Колашинци припуцају и 
тци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху  
е и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.</p> <pb n="90" /> <p>— Добро дошао, сине! р 
но и врло лијепо.{S} Даље, на Ријеци је црногорска државна пушкарница, коју је уредио српски оф 
у црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.</p> <p>Трговину Подгорица води с једним диј 
 — у једном манастиру у Колашину, близу црногорске границе.{S} Сусједни Црногорци, желећи имати 
нова, постала највише са границе турско-црногорске.{S} У њој може бити тек 20—30 кућа, све дрве 
анске.{S} Ви знате да се сада наш Цар и црногорски Кнез лијепо живе, па сте само намјестили дол 
 Косијереву, гдје су ми казали да сједи црногорски гранични старјешина, кому ваља да се јавим.{ 
е Васојевиће; ту има телеграф: ту сједи црногорски <pb n="139" /> капетан, који нас не само лиј 
 свједочанство из међународних одношаја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја који владај 
/> <p>Стигосмо на Андријевицу, пошљедње црногорско мјесто у Васојевићима.</p> <p> <hi>Андријеви 
>С овим исправама у рукама, преобучен у црногорско одијело, у друштву с калуђером Симеуном, кре 
на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.</p> < 
има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му породица зимује.{S} Мјесто  
ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онам 
есте први заметак данашњој пријестоници црногорској.</p> <p>Варошица Цетиње може имати 140—150  
ок! одговорих ја.</p> <p>Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и  
 сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинац 
нога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја. 
ти, него ради каке истинске побједе.{S} Црногорци, не могући га уставити, узмицаху пред већом с 
сну трепушом лијевога ока: — нијесте ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе  
, близу црногорске границе.{S} Сусједни Црногорци, желећи имати светитеља у својој земљи, догов 
азивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и сједећи, по вас дан, у „ 
е шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнаути.{S} На пијаци видјесмо врло много л 
 се као двојаки ускок; бијах ускок међу Црногорцима који ме, као госта, примише под заштиту сво 
ехмед-Али-Паша иде на границу, да преда Црној Гори Плав и Гусиње.{S} Тај свој приједлог ти људи 
 оружје!{S} Дошао је ђаур, да нас преда Црној Гори!</hi></p> <p>Да су скочили сами мјештани у Ђ 
рес одлучио: да се Плав и Гусиње уступе Црној Гори.</p> <p>Не могавши сачувати Босну и Херцегов 
 које се не зна: припада ли Турској или Црној Гори.{S} За то још не плаћа никаква данка, докле  
же бољи бити.</p> <p>Ко није путовао по Црној Гори, томе се не могу описати тегобе које онамо и 
 Порта је гледала да, кроз Арнауте, бар Црној Гори не да Плав и Гусиње: а Арнаути <pb n="174" / 
 да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору.{S} Пусти ме да 
е Аустрија, а Гусиње и Плав да припадну Црној Гори: одмах је Порта, својим начинима, почела наг 
 град <hi>Обод</hi>, пријестоница Ивана Црнојевића, одакле је он, узмичући испред турске навале 
="127" /> <p>С Цетиња одемо прво на <hi>Црнојевића Ријеку</hi>.{S} Ово је мала варошица, посред 
сом мале пушке пећанке, револвер, и нож црнокорац; о рамену — пушку мартинку.{S} Око главе свак 
 му краја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијели 
 глави му је угасито црвен вес, с малом црном кићанком <pb n="23" /> од препредене свиле.{S} Да 
рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо сва мјест 
ка.{S} Али како је ово мјесто дошло под Црну Гору, Турци су осули селити се некуда, те тако сад 
 само намјестили долап: да прођете кроз Црну Гору, те да тако заметнете траг!...</p> <pb n="190 
тијем заповједи те ми донијеше ракије и црну каву.{S} Ту смо дуго сједили и разговарали које о  
епо да усрећава туђу земљу, и пријеђе у Црну Гору, гдје опет постане учитељ.</p> <p>Прије кратк 
 мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да п 
дних одношаја црногорско-турских, и као цртицу из обичаја који владају у овом крају.</p> <p>Пис 
— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцни 
и од ње — рече сам себи:</p> <p>— Добра цура!{S} Нека јој Алах сваку срећу даде; али није моја  
, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љепоте Павине ја не умијем 
то се вратисмо на бријег.{S} Вода с нас цури млазевима, а ми се журимо, тражећи <pb n="245" />  
 која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> <p>„Сва је прилика да је Моми 
— 100 кућа; неколико дућана, и неколико чађавих турских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљег 
 било од Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, 
до голе душе.{S} Хартије нам узеше све: чак и корице од папира за цигаре!{S} Иза тога стадоше н 
е крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати 
коликим стотинама босанских младића.{S} Чак им је, готово свијем, предао свој лијепи, свој читк 
амницу сужњима доста јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечер 
вао по Јевропској и Азиској Турској.{S} Чак је био и у мисирској војсци, под некаким јунаком <p 
уз дувар, на домаку своме господару.{S} Чак буле, под фереџама, носе револвере, везене срмом и  
 се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„биорску нахију,“</hi> која се пружа из 
тровице, или је из даље?</p> <p>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се 
{S} За јабуке рекоше нам да су донесене чак из Пећи!</p> <p>Живан, добро познат са старом истор 
угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну тамницу и мислећи  
и, по говору њихову, ја бих рекао да су чак од Митровице.{S} Пак се бојим да за њима не стигне  
"84" /> велики војни човјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Одмах се види да је Т 
тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугачак кожух од овче коже (неку врсту опаклиј 
 танком стубу, увијена је велика бијела чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више  
 човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за вечеру.{S} Без тога бисмо морали гладни с 
о преплашене тице, дојурише без душе на чардак, и падоше сваки својој мајци на крило.</p> <p>—  
 вршњак.</p> <p>Хануме се намјестише на чардаку, на лијепу погледу у природу преко кућа и преко 
о познати да није Хришћанин.</p> <p>Сва чаршија не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија 
вака ћуталица.{S} Он је, једном, насред чаршије, пред толиким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеш 
ви јунаци!....</p> <p>Сврнувши с главне чаршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене,  
/> да ријетко прође дан, а да у њиховој чаршији нико не погине; има, веле, дана када падне и по 
итост монета</hi> које иду у овој малој чаршији; и <hi>разни путници</hi>, готово са свих стран 
а дјеца нагрнуше на њега, и тако се, за час, начини на улици велика гужва!</p> <p>Скочише неки  
ше на коњу, и с керовима, који су их за час могли све исцијепати.</p> <p>Турићи, преко своје во 
у, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milestone unit="subSection" 
 Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову  
ом и вечером: виђао сам их готово сваки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињ 
 ја даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводов 
 као у Арнаутина, заспао бих мирно овај час?...</p> <p>— Сме уморни и ми, лепо ага!{S} Ће заспи 
изрена до манастира Св. Марка има један час хода.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
како је Живан разабрао, нејма више него час и по мјеста; али нас не пустише да је видимо!</p> < 
" /> у Призрену.{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на исто 
р распирује ватру у хану, који ми, мало час, остависмо.{S} Пођосмо неким равним бријегом, али н 
дмах.</p> <pb n="53" /> <p>Оде.{S} Мало час, ево их петорице.</p> <p>— Напријед! викну каплар:  
са, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" /> <p>То пољице има облик јагњеће 
еве Стубове, која је од Берана само 1/4 часа удаљена.</p> <p>Црква је ова на прекрасном мјесту; 
кога поља, које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb 
га све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрьало 8—10.000 добро оружаних Арнау 
 својој жељи.</p> <p>— Онда си од овога часа војник, заврши мајор и, са својим ордонанцем, упут 
дили град 1485 године; а, на једно пола часа, идући к сјеверу, у ставама међу Зетом и Морачом,  
и почеше пуцати.{S} И пуцали су два три-часа.{S} Па му опет послаше своје људе, оставивши му ро 
помоћи из Призрена и Приштине, заиска 6 часова времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест час 
, Рамадан Заскок, родом из села Љуме (6 часова на југозапад од Призрена), протрча кроза сав она 
и до Приштине путовали смо којекаких 18 часова.</p> <p>Варош Приштина може од узети као средина 
на, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеше пуц 
 данас, одрекао Турака?!..</p> <p>Али у часу ту мисао потисну друга мисао:</p> <p>— Косовски по 
текуће воде; него се једва нађе по која чатрња, то јест, јама у којој се уставља вода кишњица.{ 
{S} Од свакога пића најприје сам попије чашу па наслужи Раму говорећи:</p> <p>— Ево, Бог ми душ 
сме живи!{S} Кресну тренутном, и искапи чашу.</p> <p>Сиромах Рамо прима Барбаљине жеље у најбољ 
а смо ми на ново били сјели, и узели по чашу вина, кад се врати к нама официр са стража.</p> <p 
 Митровца!...</p> <p>Кад му наточи прву чашу вина, узе је за се, и овако наздрави:</p> <pb n="2 
рчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, стигох на Цетиње.</p> <milest 
 Острога, преко брда и провала, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек 
, дођем у Чево, које се у пјесми пјева „Чево равно", а оно је тек једно пољице које се море пре 
од Зворника онамо и на траг без одмора; чега бих се, дакле, овдје плашио?{S} А нијесам ни имао  
ге, може да се изметне баш у оно против чега је саздана.{S} И тада тешко побеђенику!{S} Тешко с 
ело па обуче свјетовно и, да би имао од чега живити, стаде давати лекције из <pb n="119" /> фил 
еца, па га уби жалост, те му није ни до чега; а још кад Туркуше сломише босанске бегове, он уму 
аћала свијем срцем својим.{S} Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...</p> <p>Сад се упе, те сл 
а умирем а ти остајеш.{S} Не жали мене, чедо моје; ја за самрт и јесам; него мислио себи што ос 
е хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је вјеровала, као 
<p>На тај начин, Мелећа је своје девето чедо ставила под једину заштиту припознатих служитеља Б 
копала!</p> <p>Кад је осјетила и девето чедо под појасом, Мелећа се нашла у великој бризи <pb n 
се моли игуману да очита молитву боному чеду његовому.</p> <p>Никодим му рече да се за вечерас  
:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона низама.{S 
/p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикну калуђ 
о прије дође, рекли су једно другом, да чека потоњега.</p> <p>— Е, мој драги Живане! узданух на 
ејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет виђу, рече,  
је у својој обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> <p>То реко 
свим очајнички врисну:</p> <p>— Живане! чекајте и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, 
е могу.{S} Бојим се Арнаута, који једва чекају да ми нађу каку закачку.{S} Поред тога, синоћ су 
у коњи осједлани; момци су готови; само чекају тебе.{S} Опреми се, јаши и, без обзира, измичи у 
е о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како Црногорци веле, „пашапорат“, и 
моја!{S} Покажите се данас!{S} Овај дан чекали смо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм о 
p> <p>— <hi>Предајем се Ђогу, и од њега чекам помоћи.{S} Од мене је само вефк </hi> (запис).</p 
 г. предстојник могне да га прими.{S} У чекаоници бијаше и један Зворничанин Турчин, који је до 
ши у Уред, жандари уведоше Омера у собу чекаоницу, докле г. предстојник могне да га прими.{S} У 
те хоће уши да заглуну од звеке њихових чекича, а на другој су кројачи, који кроје и шију црног 
н је средњега раста: смеђе косе: висока чела: плавих, увијек насмијаних очију; малих, танких бр 
лебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S} Племић по лози; син богата оца; јединац у  
 не зове Омера другојаче него: <hi>Омер Челебија</hi>.{S} А, право рећи, и био је челебија.{S}  
КЊИГА КОЛАРЧЕВОГ ФОНДА 2-га</p> <p>ОМЕР ЧЕЛЕБИЈА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У 
ојника, и с једним жандаром, прича Омер-Челебија, кога ћемо одсада дуго слушати: — одох г. мајо 
гу казати: каке су јој очи, каке обрве, чело, образи, нос, уста, зуби, брада, и бијело грло, а  
у, а покривен скупоцјеним покровима.{S} Чело главе, на малом танком стубу, увијена је велика би 
p>Говорећи тако, Рамо напипа прстима на челу обживак од ране коју је добио од Срба 1878.</p> <p 
а су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачикавати их да говоре с њиме.{S} Све се окре 
етињу домаћега прага, ја и не уђох међу чељад, која бјежи од нас.{S} Лаћман ме за то прекори.{S 
смо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што  
 и двије старе буле.{S} Младога турског чељадета нигдје не запазисмо.{S} Идући даље, наиђосмо н 
домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје око куће.</p> <p>Суварија, угле 
у смо дуго сједили и разговарали које о чем.</p> <p>По наредби за све ускоке, моје оружје (пушк 
но носе млађи образованији Турци, ни по чем другом не би се могло познати да није Хришћанин.</p 
вачки калауз, он заврши:</p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој 
никад није обрукао Турчина — одузе му и чемерни живот!...</p> <p>У Подрињу, око Зворника, Серда 
м!</p> <p>— Пусти, нека се прекине овај чемерни живот, рече он: — не гини ти, мене ради!</p> <p 
{S} Убите јадника, да даље не вуче овај чемерни живот!</p> <p>Сједох и ја!</p> <p>Неколико трен 
абу коњу, завијајући и припаљујући неку чемерну цигару, бијаше прилично иза нас изостао.{S} Тад 
вор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да склопи очи!...</p> <milesto 
и Живан преда нас, смијући се.</p> <p>— Чему се смијеш? упита га Никодим.</p> <p>— Казаћу вам,  
, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика.{S} Иван одмах расклопи своју ка 
ржавне једнине.</p> <p>— Лијепо то, али чему се смијеш? пита Никодим.</p> <p>— Идем ја улицом,  
еђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="103" /> како је други не 
ју на Дуги, скочио на леђа Мухамед-Бегу Ченгићу, брату Дед-Аге Ченгића, и заклао га; и <pb n="1 
Арнаута, па, у новије вријеме, чак и од Черкеза; али никад оволико муке нијесмо имали, колико т 
е ће се раселити: остаће сами Арнаути и Черкези....</p> <p>— То је зло, мој драги Јеремија!</p> 
видећи то, мишљасмо: или су сва та села черкеска, или нас наш пратилац вара.{S} У један мах Рам 
и тамо даље, пошто прођемо ова проклета черкеска села; овдје нам не би дали ништа, него док наи 
а, са свим са супротне стране, из друге честе, као стријела изби друга потјера од Турака ерлија 
Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо:</p> <p>— Помоз’ Бог, брате!</p> <p>— Бо 
, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Паша! имамо уредне пасоше?</p> <p>— Пасоше наба 
је врло добро!...</p> <p>— Смилујте се, честити....</p> <p>— Дишери! проговори Валија.{S} Мене  
ина!</p> <pb n="221" /> <p>— Смилуј се, честити Валија, прави смо људи; нијесмо ником ништа учи 
а је лаж!</p> <pb n="220" /> <p>— Аман, честити Валија! наш је пасош уредан!</p> <p>— Овај твој 
баве и највећи лупежи....</p> <p>—Аман, честити Паша!...</p> <p>— Доста!{S} Доста!{S} Послаћу ј 
етнете траг!...</p> <pb n="190" /> <p>— Честити Паша!{S} Нас су овдје претресли до голе душе: и 
} Јесу ли они од твога закона?</p> <p>— Честити Валија! одговори митрополит: — у пасошу им пише 
да благујемо до вијека!</p> <p>И одиста честити синови поносне Босне бише се као прави јунаци,  
зрен, дају удобни станови.{S} За то је, често, најбоље људе у вароши исељавала из њихових кућа, 
урчина, то није ништа; а Турци, Бог ме, често тумарају овуда.</p> <p>— Нуто нове бриге, рече Жи 
у се, с Тебе, разбратили,</l> <l>Лијућ’ често своје браће крвцу!</l> <l>„Саваоте, Боже од искон 
 три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.</p>  
ја, од низама, и од Арнаута, који онуда често пролазе: јер је оно њихов пут.</p> <p>Оздо, уз он 
 <hi>Биор</hi>.{S} Реџеп-Ага, који туда често путује, рече нам, да су Биорци људи врло негостољ 
аву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и другу.{S} Него 
} Помрчина бијаше тако густа, да смо се често морали држати за руке, да се не растанемо, и не и 
 да умора ни имали нијесмо, само смо се често обзирали и звјерали, као људи који су своју главу 
и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђал 
една другој.{S} А како се на тој линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу 
причу?!</p> <p>За то су српски владаоци често доходили у Оногошт, или да лове у околини, или да 
е почеше се сретати <pb n="201" /> тако често и тако жудно, као да су заједно расли, па су се с 
скала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а ре 
неке арнаутске пјесме, у којима се врло често понављају припјеви:</p> <p> <hi>„Турко мор’!{S} Т 
ја</hi> или <hi>Дукља</hi> који се врло често помиње у српској историји.{S} Не могосмо отићи да 
>Он сину не закраћује слободу: али врло често понавља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету к 
ст стотина путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и угошћ 
онако насумце.{S} Послије много муке, и честога падања, изиђосмо на бријег, с кога, кроз отворе 
ода се с нас циједи, а ми, брже боље, у честу, да нас не би ко видио!</p> <milestone unit="subS 
мо тим коловозом, али брзо стругнусмо у честу, јер зачусмо говор: неки људи превозе сијено, а г 
1" /> <p>Послије тога, ижљубисмо се сва четворица, као да се топрв онда побратимисмо.</p> <p>—  
Примивши пасоше, кренусмо се на пут сва четворица заједно.{S} Бијасмо се договорили да одемо у  
> <p>Хамза је рекао да се та мјера даје четвороструко.</p> <p>Али је то дијете умрло послије по 
 које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:</p> 
ијете није саставило три године.</p> <p>Четвртоме дјетету дао је хоџа овај запис:</p> <p>— <hi> 
јеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру: — хитар си као Грк, лукав си као Јермени 
очио који ускок.</p> <pb n="67" /> <p>У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и 
у знаменитој битци на Грахову.</p> <p>— Четири стотине Црногораца, вељаше он: — обилазећи око с 
јепо, пасоше нам визира одмах, и за сва четири наплати само пет фиорина таксе!</p> <p>У Подгори 
ену пазарни дан, изиде на коњу, само са четири пратиоца, и вас дан је пројахивао кроз варошке у 
p>Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја раз 
ичући се.</p> <pb n="159" /> <p>— Прије четири дана, рећи ће наш пратилац малко нижим гласом: — 
али се бојим срама!</p> <p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје в 
ом провели смо, послије тога, у затвору четири дана.{S} Пошто се је мало повратио од боја, више 
ш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој кући пр 
овео неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Г 
ака.{S} Мене уврстише у једну жандарску чету, која је била одређена да узме оружје од неколиких 
У чети бијаше највише Срба и Хрвата, па Чеха, Нијемаца, и Маџара; али су и ови сви говорили срп 
о још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!</p> <miles 
ји дим, али му рука на један мах висну, чибук паде на ћилим, и Хамза се извали на јастук којим  
арац се појми руком да принесе к устима чибук, да одбије који дим, али му рука на један мах вис 
мза иде улицом, увијек носи у руци дуги чибук са скупоцјеним такумом од жутога ћирибара.{S} Нек 
оди под њим коња, а други, за њим, носи чибук и наргилу: и оба су боса!{S} Тридесет Арнаута с п 
по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.</p> <p>У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бија 
-Бег, једнога дана, бијаше сазвао своје чивчије, да му сијеку баскије за неку зграду.{S} Изишав 
едавши домаћицу, викну:</p> <p>— Млада! чија је ово кућа?</p> <p>— Јеремије Бјелотрепића, одгов 
на.{S} Ником није јасно: <pb n="213" /> чија је управо Македонија?{S} Турци веле:</p> <p>— Маке 
литве дали; ево их у овој хамајлији!{S} Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам 
лаћа никаква данка, докле се не пресуди чије је.</note> <note xml:id="SRP18860_N2"> Ферман, кој 
.</p> <pb n="173" /> <p>Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за предсједника Хаџ 
угарке.</p> <p>Суварија, права бекрија, чим опази тикву у домаћице, искрљешти на њу очи, као да 
злику која ме одваја од Павина рода Па, чим бих се уставио на такој мисли, дигла би се у мојему 
за висока сунца.{S} Наши путни другови, чим уђосмо у варош, разиђоше се свак на своју страну.{S 
ли да ће нас у Приштини Валија пустити, чим нас саслуша....</p> <p>— Ласно је вама, браћо моја! 
, и дошао сам у патријаршију.{S} Турци, чим дођох, ухватише ме и, без икакве кривице, затворише 
 моја! рећи ће Јеремија: — ви сте сами: чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с овол 
очесмо пењати се уз планину Рогозну.{S} Чим се припесмо малко на висину, и видик се пред нама р 
 је жао имаћа које нејма ком продати; а чим би се кренуо, његове би све земље, без паре и динар 
а:</p> <p>— Да ли си ти, Стевка, нудила чим ове људе?</p> <p>Стевка не стиже да одговори на то  
ругу жену!{S} Душа ваља, никад Хамза ни чим није показао таке намјере; али је Мелећа знала да с 
 тебе, да заклопиш очи моје.{S} Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и  
ла добрим људма који радо нуде бар оним чим могу!</p> <p>Стигосмо у Никшић.</p> <p>Велики стари 
 га је морао бранити од Арнаута.</p> <p>Чим је Мехмед стигао у Ђаково, дошли су му „на добродош 
нске облике овој старој цркви, казиваше чиме се разликује од католичких богомоља, а и од правос 
аутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не 
ама бране пилиће: босански бези нејмају чиме убити ни бијесна кучка!...</p> <p>— Милошевић је,  
оже </l> <l>Добрим дјел’ма, братољубним чин’ма,</l> <l>Кроза сваку вјеру оли цркву!...</l> <l>„ 
униформу, као и друге паше ђенералскога чина.{S} Он је родом из Гусиња.{S} Арнаути га јако пошт 
и, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су га се, због нечега, и прибојавали; па  
ну, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и гранични официр Нер 
јепљене су, кремене су, те с тога ми се чине као она рапава лица која се бјелилом догоне да, бо 
 господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не с 
 па ће тек рећи:</p> <p>— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока?{S} Боље у потјер 
славни и Католици гледе се попријеко и, чини ми се, да Католици, осим вјере, и не <pb n="78" /> 
ајмакам лукаво се осмијехну; Валија то, чини ми се, и не видје; а митрополит слеже раменима, и  
ам још један мали сахат мјеста; али то, чини ми се, бијаше страшније од свега дотадашњега бјежа 
гином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!</p> <milestone unit="s 
{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља под ногама!{S} Сва 
нце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица, јер је  
: укопај ме међу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити 
а, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баница</h 
 Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, она кл 
де.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу  
ово:</p> <p>— Омере, моје дијете!{S} Не чини ником никаква зијана; а догоди ли се да ком што уч 
 да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би ли се  
 <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста  
ахнуо у њега живу душу.{S} И сада ти се чини да то није каменити склоп, који је срезала Витина  
 пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! а на моје очи никак 
у виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} Игуман, погледав 
, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослуј 
 узе иза иконе киту босиљка, умочи је у чинију хладне воде, покропи ме три пута у накрст, говор 
 и њихових записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и сумо 
еграфи казивали су много, врло много, и чинили су много!...</p> <p>Распитујући, на ком би се мј 
 — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још  
 ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...</p> <p>И овдје, на црногорск 
ким људма, настави Живан: — ово се може чинити дјетињарија; али и нека је дјетињарија, тек је о 
ца, вељаше он: — обилазећи око стијена, чињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази  
а <pb n="248" /> јунца преко ливаде.{S} Чињаше нам се да је Србин, па му још из честе викнусмо: 
иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим 
даље нијесам памтио ништа!{S} У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима  
чалма из које напред вири кратка црвена чипка.{S} Више главе и испод ногу, стоје по двије велик 
" /> својим очима, увјерити да је Босна чиста <hi>хрватска</hi> земља!</p> <p>Тако сам мислио д 
јестива и пића.{S} Чак нам даде и двије чисте свијеће за видјело при вечери.{S} Е, Бог му плати 
да припоји очи своје за очи Агнијине и, чисто, момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је о 
илић.{S} Живан, мотрећи десно и лијево, чисто очима прождираше предмете мимо које пролажасмо.{S 
е <hi>Омер</hi>.{S} Срећна његова мајка чисто се поврати и подмлади, дојећи и негујући својега  
 држах, сјећајући се Паве, али Живан се чисто пренерази: њему као да се пресијече дихање у грлу 
ало само неколико минута; али то бијаше чисто поље.{S} Ноге нам клецаху од умора а, може бити,  
поредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима иђаху и двије ст 
дета, осим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, н 
одно мјесто; у њему нејма изобиља.; али чистоћа реси и покрива сиромаштво.{S} Моји земљаци није 
рђавицу, око које се, послије, начинила читава варошица.{S} Беранци воде трговину највише с Пећ 
За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p>К беговој 
борити неколико биоградских букварова и читанака?....</p> <pb n="211" /> <p>— Ти, рођаче, као д 
 да може читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послије неких молитава које је читао Симеун н 
и; српски је говорио као најбољи Србин: читао <pb n="24" /> је и писао српски: а и турски је до 
итања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу,  
олини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, п 
 свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.</p> <p>Послије тајнога читања, и послије неких  
готово свијем, предао свој лијепи, свој читки рукопис, а да и не помињем многа друга родна сјем 
мзиним <pb n="11" /> ријечма; али стари Чича Стијепо настави овако:</p> <p>— Море нијесте ви зн 
авала из њихових кућа, те смјештала ове чланове савеза, који су долазили са стране.{S} Познату  
е бити да им је и договор био такав: да чланови савеза у Призрену посао попну, а они у Ђакову — 
у Призрен, Турци се ужурбаше, а особито чланови Арнаутскога Савеза, који су стално боравили <pb 
везу за састанке.</p> <pb n="173" /> <p>Чланови савеза, чим се састаше, одмах изабраше себи за  
ји је застрашио и варош и села).</p> <p>Чланови савеза, остали у слободи, распустише, још тога  
чим, не знам чиме, натрунио неким њеним члановима, који ме у мало не убише.{S} Да сачувам главу 
p>Турска власт је настојавала да се тим члановима савеза, кад долазе у Призрен, дају удобни ста 
наутски пешкир.</p> <p>Ни смо поред тих чобана пролазили не осврћући се, а они су стојали, и на 
аоца.{S} Ево двије ријечи о одијелу тих чобана:{S} Сваки носи узане сукнене чакшире: дугачак ко 
оре погинути.{S} Овдје царују арнаутски чобани, који за Бога не знају, а људској се власти смиј 
ућанима, људи су сви оружани, као и они чобани које виђасмо у планини.{S} Трговац у дућану, про 
ш пратилац малко нижим гласом: — ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли 
оша, да нас проведе до саме границе.{S} Чобанин је знао најтајније стазе; ми смо ишли као да ум 
, и од страха.</p> <p>— Ено плота! рече чобанин, вођ наш, показујући руком српску границу и срп 
нади да се скоро опет састанемо.</p> <p>Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, в 
оже брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанина, који својим одијелом и држањем не улијева ниш 
у, по упуту Ситареву, погодисмо једнога чобанина, за десет гроша, да нас проведе до саме границ 
атлиска сабља?{S} Па, мјесто ње, тражиш чобанску батину?...</p> <p>Пошто би ова холуја у мојој  
езбели.{S} Рамо-Ага!{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у те 
{S} Со тебе и рђаво човек постане добро човек!</p> <p>— Море, Барбаљо, у тебе језик лети као у  
 није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати 
Како што се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно 
такнувши ватру, домаћица рече:</p> <p>— Човјек ми је на раду; али ће сад доћи.{S} Нијесте л’ ви 
о су сарањене.{S} Ту су само хаљине, да човјек помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чу 
05" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мило слушати га.</p> <p>— Море, Оног 
намо имају путници.{S} Вас дуги дан иде човјек, па нигдје не стане на земљу, нити на траву: већ 
Њемачкој, па и у самој Француској, може човјек наћи толиких истих разлика између мјеста и мјест 
е с репићима на петама.</p> <p>Хамза је човјек врло космат: али браду и брке добро поткресује,  
 и по мало разговарају.</p> <p>Хамза је човјек веома ћутљив; готово никад ништа и не говори.{S} 
 њим је омален писаћи сто.{S} Валија је човјек сув, у лицу блијед, и веома невесео: или је боле 
очаст по војничком реду.{S} Али-Паша је човјек средњега раста; сиједе браде и бркова; а може му 
>— Он је чак из Пећи.</p> <p>— Какав је човјек?</p> <p>— Види се да је добар, али је Турчин; ко 
же: <hi>„Жена је жељезна кошуља; кад је човјек једном обуче, само је смрт може од њега раставит 
лије, и мисли пријећи.</p> <p>Тешњак је човјек већ стар, крезав, висок, сув, али још крепак, и  
великога брзања у говору.{S} Барбаљо је човјек крупан, већ просијед, али лак на ногама, брз на  
њиховим језиком и животом.</p> <p>То је човјек висока раста, сув, кошчат, смеђ; нарави бујне, б 
не оклијевајте; ово је Жлијеб!{S} Овдје човјек, на сваком кораку, море погинути.{S} Овдје царуј 
дно пољице које се море претрчати да се човјек и не умори!</p> <p>С Чева, преко села Ћеклића, с 
аки час: али, по опријезности каквој се човјек тек на Цетињу може, како ваља, научити, ни с јед 
једна мрвица среће: наш суварија бијаше човјек стар, а коњ му лијен, па, с тога, није нас гонио 
једва креташе у вилицама: толико бијаше човјек изнемогао: — Омере, дијете!{S} Алах се расрдио н 
и смо у двор бегу П....ћу.{S} То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, 
љи пут к Србији, к Дунаву!{S} Мислио би човјек да нешто и њих, као ово мене, притеже к Србији!. 
о народу и о његовим невољама мислио би човјек да му живи огањ сијева из уста....</p> <p> <hi>Д 
> <p>У истини.{S} Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би  
 некад изићи <pb n="84" /> велики војни човјек!{S} Неки су чак говорили:</p> <p>— Бадава!{S} Од 
а сви звали само <hi>Фрићо</hi>.{S} Тај човјек бијаше скапао да се удвори, да се умили капетану 
, а он се у мало не заплака!</p> <p>Тај човјек посла нам један велики хљебац и чанак сира за ве 
 је једном казао:</p> <p>— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!</p> <p>Не лези враже, дође 
уда!{S} У такој прилици по неки душеван човјек <pb n="222" /> и удијели коју пару осуђенику за  
ократ, родом из Једренета, бијаше диван човјек у сваком погледу.</p> <p>Кад Мехмед-Али-Паша дођ 
а, синоћ су овуда прошла двојица; један човјек средовјечан, и један младић, као роса млад, и <p 
о школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је пак много путовао по православном свиј 
е питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?</p> <p>„Прелази 
пољашношћу показиваше да јој је домаћин човјек имућан, ма да се нико од чељади не виђаше нигдје 
лић.</p> <p>— Моремо; прихватих ја, као човјек код своје куће, заборавивши да сам данас и ја у  
ко се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова з 
 тамницу.{S} На Бога и ту се деси добар човјек, који је славио Свету Петку, па донесе у тамницу 
ху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госпоштину ни 
 ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, к 
асмо траг, а овдје га загубисмо.</p> <p>Човјек се насмија.</p> <p>— Мени се чини, рече он: — да 
 и нас!</p> <p>И из јељака испадоше два човјека, бјежећи, као и ми, правце к српском плоту.{S}  
врата, и заптије угураше к нама једнога човјека каљава и чак крвава.</p> <p>Затворен у мрачну т 
орштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врст 
ознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.</p> <p>— У биљака има више знакова за разликов 
— ови су чобани, овдје у Жлијебу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не 
 пођосмо даље.{S} Идући тако, угледасмо човјека који гони два <pb n="248" /> јунца преко ливаде 
S} О, сан је велики добротвор, кад може човјеку, и у оваку јаду и чемеру, бар за који час, да с 
е“.</p> <p>Како да захвалим овом добром човјеку?!{S} Оваквима се свака вјера може подичити!</p> 
тељу онда причало, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављ 
> <p>Предавши имање у руке тако поштену човјеку, прича Омер даље: — јавих се, у понедјељник, г. 
ана тако облијем камењем да је невјешту човјеку тешко ићи њоме.{S} На једној страни улице сами  
нско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени малену и слабу, да будем  
<pb n="106" /> <p>— Што толико уздахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Никшић, а виђи Требје 
 продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човјече?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p>— А купи ли  
а узмем за се.{S} И она је ту!</p> <p>— Човјече Божји! вели му старјешина српске страже: — сам  
аршије у једну споредну улицу, сретосмо чопор лијене, и чисто одјевене турске дјеце, а за њима  
 а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорбаџи - Барбаљо, одговара му Рамо: — у царском здрављ 
ђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широ 
аја, <hi>јазлуци</hi> су, застрти црном чохом и оивичени јастуцима који су ишарани бијелим шара 
и могли наћи: ваша кривица није у вашем чпагу, него у вашој глави!</p> <p>— На Бога, честити Па 
 прста уза слијепо око.</p> <p>— Вољно! чу се глас задовољнога фирера.{S} За тим се сам саже, н 
котур савијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!! 
 а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја не будем каке поруке и 
.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулб 
лика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе, не б 
мајући хамајлију!</p> <p>— Нека те Алах чува, радости моја! прошапта Мелећа.. и... издахну!..</ 
друм.</p> <pb n="249" /> <p>Ту се добро чувајте од заптија, од низама, и од Арнаута, који онуда 
тројевјеран</hi>,</l> <l>Земљу своју да чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</ 
ер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су  
 напредан и снажан народ; а ми, ревњиво чувајући сваку своју мјестимичну особиницу, хоћемо да и 
uote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљу за седам дана!...</p> <p>И све то није  
="88" /> својега затвора, оружан као да чувам стражу, а не као да бјежим!{S} Од стијене до стиј 
о, ту отаџбину заједнички да љубимо, да чувамо, да дворимо као срећни синови своју милу мајку!{ 
и и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту јед 
азно.{S} Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: 
линији често пребјегава у Србију, то су чувари свуда на опрезу.{S} Готово без престанка пролазе 
вијена гуја присојкиња, која га чува: и чуваће га, докле год се царство опет не врати!!..</p> < 
S} Кад се оно склопи, и поче радити она чувена <hi>Арнаутска Лига</hi>, ја сам нечим, не знам ч 
роду него туђему.“</p> <p>Послије тога, чувени Велики Везир Мехмед-Соколовић (1546 —1579), Срби 
ла одређена да узме оружје од неколиких чувенијих босанских племића.</p> <p>У овој служби видио 
ће Хамза-Бегове прва је кућа богатога и чувенога трговца Павла Тешњака.</p> <p>Овај Павле родом 
кога поља, дођох под Острог, у манастир чувенога свеца Василија Острошког.{S} Два су острошка м 
демо, па одмах одосмо разгледати толико чувену и толико поштовану Дечанску цркву, по којој је о 
i>Оногоште</hi>, на једној је главици у чувену пољу никшићкоме.{S} Два су никшићка поља: <hi>Го 
 нестало у мене <pb n="118" /> српскога чувства, већ бијаше ишчезнуо српски дух, али дође она м 
ужбу за здравље болеснику.{S} Ибиш-Ага, чувши то, оде да смјести дијете у ћелију, гдје ће и пре 
кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разгова 
ачно није ни он нас могао познати; али, чувши наш говор, и по њему познавши ко смо, приђе к нам 
ће светац да се креће!</p> <p>Перјаник, чувши такав одговор, а знајући да је зло неминовно, ски 
 Пећи?</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, д 
Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијел 
пристао да буде таст Турчину!{S} За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и О 
е љуте.</p> <p>Мој другар, родом Маџар, чувши то, грохотом се насмија, и рече:</p> <p>— Онда ће 
ду све до једнога!</p> <pb n="30" /> <p>Чувши то, Омер окрете коња, стиже Туриће, привика на њи 
гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њојзи!{S} Об 
амет бијаше до суда, као од суда, овога чуда Босна, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би  
те је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и сам 
о, ту преминуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије свој 
их је удесно гађати.{S} То бијаше један чудан призор: ноћ ведра, мјесечина као дан, а пушке гро 
осподу да се помолимо"!...</hi> </p> <p>Чудан призор, тако ми Бога!{S} Игуман који је мало приј 
е, оданде, нагледамо природних љепота и чудеса.{S} Са Жлијеба се види сва раван између Пећи и Ђ 
добрим домаћинима?{S} А још више смо се чудили: да ово малено село Биор има чак и своју <hi>„би 
оћисмо врло лијепо.{S} Други дан смо се чудили: откуд тако ружан глас овако добрим домаћинима?{ 
а, диже и оде.</p> <p>Сељаци су се јако чудили Хамзиним <pb n="11" /> ријечма; али стари Чича С 
, и на Косову!...</p> <p>Ја сам се јако чудио диоби вода:{S} Јадранско им је море много ближе;  
 Муј-Ага?</p> <p>— Хоћу (немој ми се ни чудити ни ругати) од своје; драге воље да се пишем у во 
 да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случаја!{S} Усред ове наше муке и невоље, нађе се 
у својих груди.</p> <pb n="135" /> <p>— Чудна ли је ова тајнена тишина! прошапта Перо.</p> <p>— 
, и вјерује да су љековите!...</p> <p>— Чудна ствар! рече Поп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило,  
 с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се д 
<p>А Омер опет у себи мишљаше:</p> <p>— Чудних слијепаца!{S} Љуте се и бију за ријеч, која ваља 
ци говораху:</p> <p>— Јесте овај Турчин чудноват човјек!{S} Не ће да прекине своју немарну госп 
p> <p>— Србин, вели тај горштак у некој чудној фигури: — личи на човјека који лови рибу, и што  
е Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворни 
на ведру дану, имајући пред очима овако чудну панораму, <pb n="158" /> ми бисмо дуго сједјели;  
 рода: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>По 
ни не могу остати, ни гледати очима ово чудо (окупацију).{S} Идем у Стамбол, а оданле ћу, иншал 
 таки злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијеков 
срдит, рекох:</p> <p>— Баш је за велико чудо да јуначки Подгоричани тако у мртве забораве своје 
едали су Срби, и нису могли начудити се чуду, дотле невиђеному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што та 
уће.{S} Оставши сами у кући Живан и ја, чуђасмо се да у оволикој кући нејма другога чељадета, о 
ик, г. мајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпосли 
ома изучених.{S} Послије неколико дана, чује Омер да су му родитељи у бризи, јер је неко разгла 
 него само тако јурну и налају, да кућа чује да долази јабанац.{S} Ако нема овуда нигдје близу  
еба; не осјећа ноћне тајнене тишине; не чује јека дринских вода, које се цијепају преко прагова 
ску стражару: — за сад је све глуво; не чује се нигдје жива душа!{S} Одмор’те се мало па — у им 
ти:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Да чујем! одговорих ја.</p> <p>— Одавле је теби правије по 
и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као Бог, ’валимо г 
 његове старјешине на кољу!!..</p> <p>— Чујеш ханџија! рећи ће Рамо, пошто искапи четврту литру 
 Живан ће опет мене голицнути:</p> <p>— Чујеш, Момире!</p> <p>— Да чујем! одговорих ја.</p> <p> 
 и желе им срећу!...</p> <p>„Вриједи да чујеш још нешто за ове младе трговце.</p> <p>„У своју р 
 био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, ефе 
Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.</p> <p>Фрић 
санскога!</p> <p>Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ри 
ају из пушака, те се заметне бој.{S} То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.</p> <p> 
/> <p>Мелећа пак, и онако одавно слаба, чујући да Хамза намјерава ићи из Босне, и оставити гроб 
одине, славио је као да му је остала од чукун-дједа!</p> <p>— Е, па +слава још није пропала, ка 
а да си ми, ти вјеро мојих прадједова и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанск 
 свилено платно.{S} Кад је, несрећница, чула да је на Косову пало српско царство: она се, од ве 
је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Бег насмијао, чу 
авник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Б 
S} Колико год сам официра <pb n="74" /> чуо да говоре о овом послу, сви веле да је „окупација"  
оп Перо.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што 
насмију.</p> <p>Ево приче коју оно вече чух:</p> <p>За пошљедњега рата, Сулејман-Паша бијаше на 
Југ-Богдана, а данас је ту једна турска џамија, и једна текија.{S} То је једино мјесто, у призр 
 Ковачевића.{S} Има једна црква и једна џамија.{S} Варош је, за пошљедњега рата, јако порушена. 
и Муратовој.{S} То је мала, врло лијепа џамија с полумјесецом на врху.{S} Около су зграде гдје  
 је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, дворова, мостова, и других каменитих грађевина, 
ажу, нек благосиљају и црква, и миса, и џамија!...</p> <p>— Никодиме, брате, рећи ће Живан: — т 
 одлази на своју страну.</p> <p>Послије џамије, одосмо турском конзулу, те пријависмо своје пут 
тину, најприје падну у очи многе турске џамије.{S} Прича се да су те богомоље зидале удовице он 
и су готово сви из реда.</p> <p>С једне џамије Арнаути нападачи спазише Абдула-Бега у згради, и 
Турчин сврши молитву, устаје, излази из џамије, назува своје јеменије, које сваки остави у триј 
а.{S} Заузели су били све околне куће и џамије, и сва друга висока мјеста, с којих је удесно га 
 а некад оде у велику кавану, до Барјак-Џамије, у коју долазе стари Турци те сједе, пуше, и по  
е куће, заборавивши да сам данас и ја у џамији туђин.</p> <p>Уђосмо са свим лагано.{S} Турци, к 
ан иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију.{S} И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћан 
...</p> <p>Мало даље ударисмо на турску џамију: бијаше молитвено доба; унутра се виђаху неколик 
у долазили са стране.{S} Познату Барјак-Џамију, за коју се прича да је била део Душанових Дворо 
ше, море, лакше! продера се суварија, и џаракну коња те нас стиже; тако нам не даде довршити св 
жана Арнаутина.{S} Сакрисмо се за један џбун, док они прођоше....</p> <p>Стигосмо Ибру на обалу 
ти, те мотре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српск 
тре.</p> <p>Прокрадајући се од џбуна до џбуна, дођосмо на један пропланак.{S} До српскога плота 
>— Живане брате, рекох ја: — ти си учио џеографију; ти познајеш врхове планинама, и долине вода 
Вулић.</p> <p>— Кад се, на такав начин, џигерица обари, они онда сједну ручати сваки свој режањ 
едном, на вашару, купили сваки по режањ џигерице, и хтјели то обарити за ручак; али, да им се р 
ја; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје.{S} Њим обавија доње хаљетк 
 ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ <p 
 је прошао и доста свијета: слазио је у Шабац и у Биоград; бивао је у Сарајеву, у Једренету, и  
<p>— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи. 
је, окрете к отворену прозору и, као од шале, напери на једнога голуба у јату, које се сунчало  
езде, а људма оставили ову причу, да се шале њих помињући.</p> <p>Из Острога, преко брда и пров 
у сједе, преду свилу, разговарају се, и шале се по босанском обичају.</p> <pb n="19" /> <p>Омер 
се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина изгубила  
м коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, послије мало 
да!...</p> <p>Тако смо се разговарали и шалили одмарајући се.</p> <milestone unit="subSection"  
ио све непријатности и, некада, више се шалио од нас све тројице!...</p> <milestone unit="subSe 
брате!{S} Ти мене учиш и кад се са мном шалиш и разговараш.</p> <p>— Теке, брате, разбијам бриг 
акар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову суморност много пута растјерао.{S} Овај  
о вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех, него за вјеровање.</p> <p>Најпослије каз 
 пе остане од поште!{S} Хиљаду поздрава шаље ти вазда</p> <p>„Твој</p> <p>„Раде Путник“</p> </d 
е године, о Св. Тројици, или доноси или шаље лијеп прилог овој цркви.</p> <p>И тако је Свети Ва 
елам теби, мила моја нено!</l> <l>Селам шаљем и милом бабајку.</l> <l>И по двору, великом и мал 
по двору, великом и малом.</l> <l>Селам шаљем нашем коншилуку:</l> <l>Ко год за ме хаје и упита 
оз Арнауте на твоје гласно име!</p> <p>„Шаљем ти од срца поздрав!</p> <p>Септембра 18....{S} Тв 
 њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјешице прон 
епешу:</p> <p> <hi>„Марве лијепе доста; шаљи паре одмах!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p 
фисаћу ти овако:</p> <p> <hi>„Амиџа!{S} Шаљи пара!</hi> </p> <p> <hi>Хасан“.</hi> </p> <p>Буде  
инима бијаше неки Грбави Трипко, велики шаљивац, коме су Турци обично праштали, макар што да ре 
е толико развеселио, да нам је причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му 
случају, а мене, „за млакост у служби“, шаљу у Мостар!...</p> <p>Није ми било криво: и вољео са 
х; нити ћу набрајати колико је пљеснуло шамара, колико је бубнуло буботака, звизнуло камџија, и 
кав сте ви трговац?</p> <p>— Остави га! шану му на ухо другар: — Ово је Турчин, и још Хамза-Бег 
фицирима.{S} Он се наже Омеру на ухо, и шану му:</p> <p>— Спрема ти се неки белај: бој се, истр 
 иза нас изостао.{S} Тада ће Живан мени шанути:</p> <p>— Чини ми се, Момире, да ми гори земља п 
 говораше, на пољу се зачу нека журба и шапат:</p> <p>— Ето Господара Паше!</p> <p>Изиђосмо и м 
Перо.</p> <p>— У Турака је тако, додаде шапатом Никодим.</p> <p>Како који Турчин сврши молитву, 
лада и необично лијепа.{S} Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети 
дећи да нејма ни од куд никога, почесмо шаптати најпре тихо, на послије све јаче и јаче док се, 
ге!</p> <p>А Хамза, оставши с Муј-Агом, шапће сам у себи:</p> <p>— Чудни су људи ови јабанци!{S 
 стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо!{S} Па 
ољенима, тихо клањају и мрдајући уснама шапћу ријечи молитвене, а рукама се лагано дотичу своји 
 ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.</p> <p>Омер 
но се плаве призренске планине, које је Шара својим висом све надвисила.</p> <p>С овога мјеста  
ичени јастуцима који су ишарани бијелим шарама, а сваки има у средини Соломуново слово ✡.</p> < 
ројица иђасмо разгледајући људе, њихово шарено одијело, и њихово куповање и продавање.{S} Најед 
а те у село П...во, к добрим домаћинима Шарковићима, који су славили Свету Петку:{S} Ту се лије 
три му друга у погибији:{S} Абдула-Бег, Шаћир-Ага, и Барјам-Ага...</p> <p>Мене сада, вели духов 
ле су ови изнутра гађали све у месо.{S} Шаћир-Ага и Барјам-Ага, знајући арнаутски обичај, изази 
у Ђаково, дошли су му „на добродошлицу“ Шаћир-Ага и Бајрам-Ага, главари два највећа арнаутска ф 
поодсијецају главе; али најближи рођаци Шаћир-Агини и Барјам-Агини уграбише их, онако мртве зав 
ослу, сви веле да је „окупација" зло; а Швабо опет држи ове кршеве, и још зида куле и градиће п 
ибе, и тај гргеч хоће да га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну вел 
 Херцеговину; није вјеровао ни да ће се Швабо скрасити у овим земљама, па сада, кад видје што с 
ека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам.{S} Тој дјеци у сусрет иђаше дје 
а, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар.{S} Шездесет и пет година могао је имати, као једну.{S} Он  
м на врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутр 
идећи Хамзу овако добре воље, ни пет ли шест, него правце запита:</p> <p>— Збиља, Беже, ако неш 
 најмилијему госту.{S} И да дође пет до шест стотина путника у један мах, као што често бива то 
бу, убили човјека, у кога су нашли само шест гроша!</p> <p>Нас не дирнуше.{S} У планини нас сре 
 ни умолити, нити преварити.{S} А пошто шест година одлежите у тамници, заборавићете како се бу 
лови зову се <hi>бродови</hi>, и има их шест на број, али су најчувенији: <hi>Рањ</hi>, <hi>Боз 
рече даље Валија: — у тамницу на равних шест година!{S} Али вас не ћу слати у Анадол: онамо су  
времена, да се промисли.</p> <p>Кад тих шест часова прође, а он из куле не изиђе, Арнаути почеш 
рни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокрилати Серафим пред пријестолом Бога на висини го 
 ућумету суду ништа се не пресуђује без шесторице кнезова Срба.</p> <milestone unit="subSection 
гранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим.{S} Мустафа је тако до 
и сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так!{S} 
огњишта, зриче своју обичну пјесмицу, и шеталица од сахата редовно чини: тик, так; тик, так; ти 
људи.{S} За то наш мајор одреди Лаћмана Шецка, с читавом четом војника, на бегову кућу.</p> <p> 
родаје своју робу: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрч 
а, а на другој су кројачи, који кроје и шију црногорско одијело, и оне мале капице црногорске.< 
/p> <p>— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.</p> <p>—  
ни, и укочисмо се престрављени.{S} Иван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашен 
е по њима?</p> <p>— Пијаница, рече Иван Шилер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је дост 
 пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како <p 
 једно вече, аков вина које се зове <hi>шилер</hi>, па му је, од тога доба, остало презиме <hi> 
} Име му је <hi>Иван</hi> а презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <pb n="71" /> <p>За ово своје презиме И 
му је, од тога доба, остало презиме <hi>Шилер</hi>!</p> <p>Наши официри, Нијемци или обикли на  
и да је Турчин рођен за војника!</p> <p>Шилер само вељаше:</p> <p>— Омере, лијепа је ствар знањ 
ubSection" /> <pb n="83" /> <p>Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук.{S} На прилику, ми п 
а.</p> <p>Ово рекох, сјећајући се Ивана Шилера, и оних његових разговора, док бијах у војсци.</ 
о ме бијаше многих њих, а највише Ивана Шилера, од којега сам научио много, врло много!{S} Тегл 
вдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе м 
смијаних очију; малих, танких брчића, и шиљасте, прићосаве браде.{S} Глас, му је тих, али милоз 
бјежим!{S} Од стијене до стијене, поред шиљбока, спустих се Требишњици на обалу.{S} Вода бијаше 
 Ено онијех Влаха!</p> <p>Тада га мајка шину руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од  
сваку жељу своју.{S} Кад је био дијете, шипарац, дјетић, отац му је пак из Цариграда поручивао  
вијест о народној <hi>једнини</hi> била шира од вјерске <hi>раздвојице</hi>.{S} Јер, одиста, њи 
ик цетињски призва ме, и узе испитивати шире и пипавије од онога у Никшићу.{S} На свако питање  
ојаса поглед више диже и видик све више шири!...{S} Њима ваља много, много путовати по земљама  
 које може имати у дужину 3/4 часа, а у ширину мало гдје да прелази 1/4 часа.</p> <pb n="113" / 
ве боје.{S} Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама <pb n= 
атељу! рече Живан: — твоје је срце врло широко, твоје око гледа врло далеко; а ја бих био срећа 
, <pb n="73" /> а све олтаре да покрију широком свијешћу о народној својој једнини: наш би наро 
мо ми одавно!{S} Данас су на рају врата широм отворена.{S} Гинимо овдје јуначки, да у рају живи 
се на њега с војском зет његов, Мијаило Шишмановић, цар бугарски.{S} Стеван, у битци <pb n="164 
ије цркве: стара и нова; а има и лијепа школа.{S} Ту је зимњи двор црногорскога кнеза, гдје му  
и су двије цркве: стара и нова; а има и школа која је смјештена у једној великој згради осталој 
је у Биоград, и изучио права на Великој Школи.{S} По свршетку наука, није тражио ни службе у ми 
: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим <pb n="27" /> ђацима  
ише плаће!</p> <p>„Осим тога, у мјесној школи, свакад <pb n="266" /> се може наћи по који сиром 
а своје огњиште.</p> <p>Никодим је мало школован, али је од природе врло уман човјек; пошто је  
тави мајстора и дућан па оде учитељу, у школу.{S} Сад чујемо да је владика!{S} Е!{S} Ко ће као  
сам устао из мртвих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb n="260" /> 
већ толико јаки и вјешти да им је многа шкриља по неколико пута одскочила на површини, па тек о 
еко воде“, то јест, потезати се глатким шкрињама преко ријеке.{S} Оба бијаху већ толико јаки и  
тај мах, звекир на вратима клопну, кључ шкрипну, врата се малко отшкринуше, и тамничар утури ун 
ужних Словена.{S} Треба....</p> <p>Кључ шкрипну у брави, врата се отворише, и мене и Живана поз 
м, лила се као из кабла.{S} Ми смо више шљапкали водиним коритом, него што смо табали сувим пут 
баш у пазарни дан.{S} У варош се бијаше шљегао силни свијет.{S} Ту се мјешају Црногорци и Арнау 
ских каваница.</p> <p>У варош се бијаше шљегао силни свијет, да дочека сватове из Бијела Поља.{ 
Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећскога све што може нос 
ијече, и да се забоде дјетињој бешици у шљеме.</p> <p>— Ни једна каменица, вељаше хоџа: — ни пр 
па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади људи, понекад се малко 
 прста.{S} Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му ј 
 купи ли је ко?</p> <p>-- Купи је један Шокац.{S} И, одмах друге године, славио је као да му је 
е бију?</p> <p>— Том ријечи поздрављају Шокци један другога; али ако им ту ријеч рече Влах, мис 
не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје ср 
рчина Травничанина.</p> <p>— Рекао Влах Шокцу: <hi>Фаљен Исус</hi>! одговори он: — За то се биј 
Паша вас је испитивао; и он вели да сте шпијуни; а он своје сусједе и госте познаје врло добро! 
Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Србија, или Маџарска, да уво 
 докле ти не поручим!</p> <p>— За Бога, шта је то тако изненада?</p> <p>— Ништа!{S} Твоја дјети 
шевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко, мислиш, одгов 
нику, који ме стаде испитивати: ко сам, шта сам, и куд намјеравам?</p> <pb n="108" /> <p>Казах  
о дјетенце, дозвала је хоџу, и упитала: шта да чини да своје чедо сачува од каменица вјештица,  
а што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме?{S} Нађе ли Паву, за коју је толико  
и упитати:</p> <p>— Деспот-Ефендија!{S} Шта велиш ти за ове људе?{S} Јесу ли они од твога закон 
мире, и да се Срби и Бугари не крве.{S} Шта се чини теби, који живиш међу једнима и другима, би 
 Омер-Паша: — криви су њихови стари.{S} Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово 
коју је толико претурио преко главе?{S} Шта би од Живана, од Агније, и од других?</p> <p>Узалуд 
м само Богу и Божијим служитељима, па — шта буде!</p> <p>Кад се дијете нашло, дозван је прво хо 
мо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том напријед ка Копаонику! а?</p 
у) и, лијепо, продао на добош!</p> <p>— Шта говориш, човјече?</p> <p>— Цијела је истина!</p> <p 
ишта учинили.{S} Гриота је....</p> <p>— Шта?{S} Гриота? прекиде нас Валија: — И Гази-Али-Паша в 
ик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у Тулби, упита Живан нашега пратиоца?</ 
ре.{S} Омеру срде закуца брже.</p> <p>— Шта је ово сад? упита он сам себе.</p> <p>У тај мах Теш 
момак, не могаше да се откине.</p> <p>— Шта је ово сада? питао сам ја сам себе.</p> <p>Тај дан  
 се за њима камењем и дрвећем.</p> <p>— Шта је то? упита Омер хромога Хасу Хаџи-Риџалова који,  
е сваки својој мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица. 
омак Петроније изиде на улицу.</p> <p>— Шта ви то радите? упита га Омер.</p> <p>— Спремамо да т 
д тога доба, живила само за Омера.{S} А шта да се рече за Хамза-Бега?{S} Не напуштајући своје о 
 потписа <hi>ћирилицом</hi>.</p> <p>— А шта велиш ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и  
авио би се рој других мисли:</p> <p>— А шта ти, Омере, и знаш у својој вјери?{S} Каку разлику н 
мајци на крило.</p> <p>— Шта је?{S} Ода шта си се препао? пита жустра Аџемовица.</p> <p>— Да ни 
ата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, бива, рече он: 
кајмакаму.</p> <pb n="240" /> <p>Он зна шта ће с њима.{S} А ово су људи добри!</p> <p>— Безбели 
си одиста Бошњак!{S} Пустићу депешу; па шта буде...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Посл 
 сам, одакле сам, од којих сам људи, са шта хоћу у војнике и, кад му на сва питања дадох одгово 
 игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.</p> <p>Међу тим сунце зађе за гору, сутон па 
рчила, и пошла за Аџема, и сада виђе ли шта чини? „<hi>Најела се гладница, па мисли да је баниц 
> <p>Било нам јо до зла Бога тешко, али шта да радимо?{S} Сила Бога не моли!{S} И, чудна случај 
гнија, и ако сам у овом одијелу!{S} Али шта тражиш ти, крвниче Смаил-Ага?{S} Зар оцу мојему пот 
ти крај: ето, док се одмарамо, ти мотри шта је иза мене, а ја ћу — шта је иза тебе!{S} По том н 
горе Србима....{S} Ено, да вам је знати шта чини од Срба, овуд’ по селима, сам мој буљубаша, он 
>све</hi>!{S} Ух, гроза ме је и причати шта су радили!{S} Лаћман узе завиривати у чељад, и зачи 
рекиде.</p> <p>Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху м 
ад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни 
</p> <p>— Ми смо! одговори Живан, чувши шта пита духовника.</p> <p>— Одмах, преда мном, да се в 
> <p>— Мени се чини, рече он: — да знам шта сте ви изгубили?{S} Доста таких путника пролази ову 
нде, упитах ја, који дотле нијесам знао шта је с њим било?</p> <p>— Није; однио га је, и спалио 
и се за мир!</p> <pb n="94" /> <p>Макар шта говорили пријатељи рата, само је мир редовно, прави 
еро.</p> <p>Мени нешто би мило, кад чух шта ради тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми  
 ће бити Сулејман-Паша, па ти боље знаш шта те онда чека!</p> <p>— Стани синко, стани; да опет  
сова, колико је од Црнога Мора близу до Штајерских гора, и од Мора Сињега близу до Карпата, па  
парија из које се јавила на свијет прва штампана српска књига!{S} Доња варош са свим је нова.</ 
ражде</hi> (гдје је. 1529. била, српска штампарија), па на <hi>Вишеград</hi>, <hi>Рогачицу</hi> 
На Ободу је, у оно вријеме, била српска штампарија из које се јавила на свијет прва штампана ср 
и Сава, и у ком је још 1544 била српска штампарија). </p> <milestone unit="subSection" /> <p>—  
Ђ. МИЛИЋЕВИЋ</p> <p>У БИОГРАДУ</p> <p>У ШТАМПАРИЈИ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1886</p> </div> <pb  
ћирибара, ено од оних горе!{S} И показа штапом какве ћирибаре жели купити.</p> <p>— Не браним!  
<p>Онда су једни говорили, да Омер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одуст 
веносрпском заборавише српски!</p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још  
расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није сва штета ту, настави Симеун: — Ево је данас Никшић у српск 
навља:</p> <p>— Плати, и преплати сваку штету коју учиниш, само не остај ни с ким у омрази!...< 
n="86" /> ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере?{S} Није ли ти бабо река 
hi>Ђурђеве <pb n="148" /> Стубове</hi>, што су Рашци на извору, близу Нова Пазара.</p> <p>Вулић 
аш?</p> <pb n="81" /> <p>— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!</p> <p>И пруживши прст на с 
 ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Саве....</p>  
затворио <pb n="37" /> да није видјела, што оно ријеч, сунца ни мјесеца.</p> <p>Ето с тога Омер 
p> <p>Старјешина погледа по стражарима, што је значило:</p> <p>— У бусије!{S} Сад ће доћи до пу 
оје воље враћени, гунђаху против Омера, што брани „ Влахе" (Србе), као да су његова вјера?!</p> 
све три вјере!</p> <p>„Кад их ко упита, што тако раде, одговарају овако:</p> <p>— Босна и Херце 
о гробове толике дјеце своје, сиротица, што оно веле, премрије жива.{S} Не прође много, а она п 
а, сам мој буљубаша, она клета Туркуша, што га видјесте дољ’ на караули!</p> <p>У таком разгово 
 је много у њих једнине.{S} Несрећа је, што они још не опажају да су све њихове разлике врло ма 
ита за недолазак на, позив па, послије, што је пуцао у вароши?</p> <p>На завршетку, као форме р 
!</p> <p>Иза тога, разгрну оне хартије, што лежаху на столу пред њиме и, нашавши наше пасоше, у 
и до његовога ума, срца, и крепке воље, што све треба да се види у оних који народ воде.{S} Ово 
канова домаћица, и прихвати га за раме, што му је знак, да у кући има неко, пред ким се не смиј 
шњацима?</p> <p>— Која је добит, Иване, што знају, рећи ће Вукац: — кад то дјелима не показују? 
мо за Србе него и за све Јужне Словене, што они још не виде колико је много у њих једнине.{S} Н 
жељу, одговориће му она:</p> <p>— Море, што ћу ти ја?{S} Ти једну жену већ имаш?</p> <p>— Дјево 
, Боже од искона,</l> <l>Свети Крјепки, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Ду 
о су се Омер и Мехо и смијали и срдили, што ни један не може „да преведе бабу“ преко Дрине.</p> 
и, што нам Оца каза, </l> <l>Несамртни, што нас тјешиш, Душе!</l> <l>Три сте лица, а суштина је 
људи који су завидјели Мехмед-Али-Паши, што је тако брзо дошао до муширскога чина, а можда су г 
ким Турцима, рекао: „Вала, цар гријеши, што не да Босну Коџа-Милошу; њу ће му, бели, узет’ неко 
једлог ти људи подупираху разлогом тим, што Мехмед-Али-Паша најбоље познаје онамо мјеста и мјеш 
етих колико је мој раметли-бабо срећан, што бар остави кости у својој земљи, а могао се, под ст 
 гори земља под ногама!{S} Сваки бусен, што овдје ногама згазимо, залила је крв или Обилића, ил 
ијесмо имали; али нам је било врло жао, што нас омећу на нашем путу...</p> <milestone unit="sub 
 никада нијесам турио...{S} Али, синко, што је бивало некад прије нас, зашто не би могло бити о 
и ћете вјеровати да је мени врло тешко, што се ово догађа на коншилуку; али, ето, сами видите д 
у одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ни 
 тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и овим словима записује српска бесједа, одговори 
јерење; али га није могао одбити за то, што би тиме погазио обичај, по коме Арнаути, „на своју  
тске силе!{S} Њима је помагало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, кој 
сим ове жене, а све је уређено и чисто, што оно веле, меда да лазнеш!</p> <p>Суварија, намиривш 
<p>— Двадесет и четири сахата у затвор, што се усуђујеш говорити гдје ваља слушати! рече он, и  
</p> <p>Ми бијасмо веома захвални Раму, што нам каза гдје је српска граница, и колико је до ње. 
ијечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега нејма много у Б 
на, бели, не би дочекала!...{S} Тек.... што би — би!</p> <pb n="64" /> <p>Слушао сам, да се је  
ајору.</p> <p>Г. мајор се нешто чуђаше: што је мени да се пишем у војнике, па, најпослије, упит 
аде:</p> <p>— Море, хајде својим путем; што ти треба и то да знаш?!..</p> <milestone unit="subS 
д догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је о овому мјесту писано, па човјек прича да је мил 
минуо, и посветио се.{S} И гле чуда!{S} Што није могао за живота, то ради послије своје смрти!{ 
ета, који се могу да виде у локанди.{S} Што се, у шали, за неко мјесто рече: која је мајка сина 
ретворило у тамницу, готово у пакао.{S} Што је год за њега некад било радост, сада му је изазив 
ред собом поље, кроз које тече Ибар.{S} Што могосмо брже, спустисмо се у долину: али, усред нај 
вецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?</p> <p>У том сукобу, докле су све 
зградама и њиховим облицима; али ипак — што је лијепо — лијепо!{S} Видио сам доста џамија, двор 
то све то гледа својим очима; и другу — што може мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што дога 
н овдје осјећаше двије радости: једну — што све то гледа својим очима; и другу — што може мени  
дубоко уздахну.</p> <pb n="106" /> <p>— Што толико уздахну, човјече? упитах ја.</p> <p>— Виђи Н 
ну раменима: — куд буде ксмет!</p> <p>— Што остављате своје мјесто, своје имаће?</p> <pb n="134 
распорио Мурата, Хасан преста.</p> <p>— Што не каза шта би даље? упитасмо га ми.</p> <p>— Е, би 
уке; за свој труд тражи колико хоћеш, а што преко тога претече, слаћеш мени.</p> <p>— А куд Бог 
урским словима</hi>.</p> <p>— Гле!{S} А што тако? упита даље Перо?</p> <p>— За то, што се и ови 
али су се често још од дјетињства.{S} А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се ви 
езе једну црногорску капицу.</p> <p>— А што да нијесу? упитах ја.</p> <p>— Јунаци Подгоричани,  
лијепој мјесечини, нас неколико другова што смо патролирали дуж границе, сјеђасмо у засједи, у  
, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.< 
пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њим 
ан: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.</p> <p 
ј обитељи да, како сам рече, „чека Бога што спасава од малодушности! “</p> <p>То рекосмо, то и  
у исто вријеме, <pb n="132" /> на онога што сједи на ћепенку, и везе једну црногорску капицу.</ 
војим друговима, и погледајући на онога што везе: — једном, на вашару, купили сваки по режањ џи 
воје кривице, већ <pb n="170" /> с тога што се турске старјешине, од неког доба, плаше и од сво 
Рама да свратимо у које српско село, да што год једемо (а права нам је намјера била да разберем 
ину своју, која их све рађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као 
ађа и храни, за што не љубе једнако, за што је не дворе заједнички, као срећни синови мајку сво 
е причао и шаљиве приче, на прилику, за што вуци арлучу?{S} Ово му бијаше више за шалу и смијех 
ту"</hi>, па рекох у себи:</p> <p>—- За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљ 
 тај Турчин, ма да не умијем казати: за што ми то би мило.</p> <p>— Још ниже, продужава Живан с 
овај ћијамет, мучиш за ови рсузи!{S} За што ги не потепаш, Бог ти душа?</p> <p>Говорећи тако Ра 
емо право, тако нам је и требало.{S} За што ми нијесмо одмах, како смо видјели да ће се закраји 
За што се ови људи не обавијесте?{S} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац  
и, као срећни синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде! 
ле невиђеному!</p> <pb n="3" /> <p>— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Ом 
 имали, колико трпимо сада.</p> <p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже св 
ну руком по образу и цикну:</p> <p>— За што укћеш од рђаковића Влаха к....н сине? реци:</p> <p> 
ји ти ништа нијесу криви!</p> <p>— А за што, нено, Меха учи његова мајка, да пљује на Влахе?</p 
то <hi>ја</hi> не пјевам!</p> <p>— А за што <hi>ти</hi> то не пјеваш?</p> <pb n="81" /> <p>— За 
не би с њима кусурали....</p> <p>— А за што их шаљеш баш преко Србије?</p> <p>— За то, да пјеши 
к помисли и тијело је ту.</p> <p>— А за што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мј 
очека сам бег.{S} Наш лаћман му каза за што смо дошли.{S} Зелен у лицу, као гуштер, бег је дава 
т држи у овој тамници, а сама не зна за што.{S} Каже ми да ме чува од Арнаута, а боји се да ја  
<p>Ко смо; одакле смо; куда идемо, и за што?{S} Написавши све наше одговоре, рекоше нам да очек 
д.{S} То нам каза Рамо који, не знам за што, воли овога старога српскога витеза.</p> <p>Већ од  
p>— За што то баш сада?</p> <p>— Ево за што:{S} Србија диже своје Арнауте из Пусте Ријеке, из К 
ињаху се Турцима све нова и нова војска што придолази на њих. — Даље, прича нам како је неки ју 
оби, видјевши какав њен хаљетак, или ма што њезино, бризнуо плакати као мало дијете.</p> <p>Пор 
о се све тумбе окренуло!{S} Сам Бог зна што ће бити најпослије!..{S} Заста.{S} Дуго диха, приби 
ти гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице. 
илер: — кад се дочепа пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пић 
м свакад долази патрола.{S} Бјеж’те, па што год да Бог!{S} Сад и ја морам с вама; на траг не см 
и по овом његовом одговору:</p> <p>— Па што се враћаш, рече му једном Живан: — кад ти је манаст 
 да прождере, а кад је прими, и омириса што је у њој, рече: -</p> <p>— Ејвала, млада!{S} Ти си  
пском заборавише српски!</p> <p>— Штета што се народ тако расипа, рекох ја.</p> <p>— Још није с 
и су људи ови јабанци!{S} Није им доста што им се даје добра роба по умјерену цијену; него још  
ке дјеце која бјежи пред гомилом Турића што трче за српчићима, потежући се за њима камењем и др 
те ви Црногорци, нити сте од Црногораца што.{S} Ви сте уводе маџарске или србијанске.{S} Ви зна 
мајка бјеше ми мрзна као каква каменица што се прича да једе живе људе!...</p> <milestone unit= 
 <p>Хе мој драги!{S} Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..</p> <p>И наш Фрићо брзо нап 
еђу правовјернима, па онда чини од себе што знаш!{S} Ти се мореш и у Босну вратити; твоје је др 
 ти си сунце моје, рај мој!{S} Све, све што ми је досада могло бити радост, знаш да сам изгубио 
аџарска, да уводите цареву земљу; а све што говорите пријесна је лаж!</p> <pb n="220" /> <p>— А 
гло из округа ђаковачког и пећскога све што може носити оружје.{S} За 24 часа, у Ђаково се скрь 
записа, Мелећа је, у невољи, чинила све што је од кога чула.</p> <p>Једном се и суморни Хамза-Б 
алуђер Симеун, рођен у околини, зна све што се кад догађало, а и читао је <pb n="105" /> што је 
е од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби дома 
н хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора  
зишавши пред старијега!{S} Он хвали све што старији раде, хвали све што говоре, хвали им све шт 
аде, хвали све што говоре, хвали им све што имају.{S} У нашега мајора има коњ кулаш: кљусе као  
ен у лицу, као гуштер, бег је давао све што је имао од оружја.{S} Пружајући пошљедњу пушку, дуб 
На Косову је, за отаџбину, изгинуло све што је било вриједно да се помиње, послије смрти на Кос 
есео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?</p> <p>— Не, 
p>— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: <hi>хоџа, поп, и фратар</hi>.{S} Ја сам 
).</p> <p>Владика не само да му не даде што је тражио, него, видећи да се фратор Перо толико за 
ати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Нико 
</p> <p>Ето за то уздишем.{S} Жао ме је што се српско племе тако узајмице затире, и затире се с 
у причу:</p> <p>— Мехмед-Али-Паша видје што га чека.{S} За то позва из Призрена два батаљона ни 
сити у овим земљама, па сада, кад видје што се зби, идаше сиромах, као риба отрована.{S} Сада о 
наута.</p> <p>Мехмед-Али-Паша већ видје што га чека; па за то....{S} Ух! враг ти матери! — цикн 
врло важна по својој историји, по ономе што се у њој, и кроз њу, догађало.{S} Од Цара Душана, д 
 наша не само по језику, него и по томе што живи успоменама из старе српске историје.</p> <p>Са 
разне собе, које су застрте и нагиздане што се љепше може.</p> <p>Доље под тријемом, при земљи, 
 разбраћену вас ради браћу, и.... да се што прије састанем са лијепом својом Павом!...</p> <p>Д 
јесту.{S} Овдје сада ваља грабити да се што више види и упамти.</p> <pb n="165" /> <p>А црква д 
е мени <pb n="157" /> да покаже гдје се што догађало!{S} На тај начин, ја сам, овога пута, и пр 
 мјештане.{S} Мехмед, не досјећајући се што му се спрема, дође у Призрен.{S} Осим неколико коња 
ова и чукундједова!{S} Ви обје удружите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачк 
ужите што је у које божанско, а отурите што је у које слабачко, човјечанско, па помозите мени м 
ехо, макар да је дрктао од страха, рече што му заповједи мајка....</p> <p>Пред ноћ, гошће се ра 
вих, текар да живим.{S} Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга <pb n="260" /> Живана, и што н 
гало само то, што је кућа била тврда, и што је до куће била кула, коју је Абдула-Бег и <pb n="1 
мојега доброга <pb n="260" /> Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...</p> 
а за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до прије неколике десетине година, б 
је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му другу — замиловаће и др 
ри: — личи на човјека који лови рибу, и што год улови ставља, по врсти лова, у одјелите преград 
смо смјели један пред другим говорити и што би се тицало главе.</p> <p>Вриједи испричати макар  
; ја за самрт и јесам; него мислио себи што остајеш.{S} У Зворнику, у свој Босни, ето се све ту 
аше у грлу.</p> <pb n="54" /> <p>— Кажи што имаш!</p> <p>— Желим се уписати цару у војнике! реч 
 доста би јада задали Муширу, а камо ли што се, на тај позив, шљегло из округа ђаковачког и пећ 
 чим се пустите, можете куд хоћете: али што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb 
: мајстор, на ћепенку, шије хаљину, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и но 
одара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља!{S} Људи оваки, као Тешњак, не сретај 
p> <p>— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одис 
, повратити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косова ниче пјесма која буди и кр 
ста сила која ће, ако Бог да, повратити што је изгубљено, накнадити што је пропуштено; из Косов 
> <p>Само се очима поздрависмо, грабећи што прије да пријеђемо преко плота; али се клети низами 
к бијаше са свим добар!</p> <p>Свршивши што имађасмо с влашћу, ми, заједно с Никодимом, одосмо  
>Кад би ти дошла овака депеша, и продај што од мога имаћа, па ми новаца нађи и пошљи! </p> <pb  
тина арнаутских глава!</p> <p>За то пак што се Мехмед-Али-Паша држао и пао јуначки, Арнаути, и  
врху.{S} Около су зграде гдје живи Шеик што чува тај султанов гроб.</p> <p>— Шта има унутра, у  
не бију с Арнаутима.</p> <p>То је узрок што су Арнаути могли по цијеле баталионе разоружавати!< 
ом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.</p> <p>Жива 
да би хтио казати:</p> <p>— Ово говорим што морам, а ви сте моји пријатељи!</p> <p>— Јок, чорба 
ам се њихових ријечи; мислио сам о овом што учиних, и, послије свега тога, питао сам се: да ли  
м никаква зијана; а догоди ли се да ком што учиниш, одмах плаћај!</p> <p>Он сину не закраћује с 
оји је, у рату 1870, командовао војском што је на Црну Гору ишла преко Гусиња; те су њему онамо 
јем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене ће се угледати други, и, тако,  
нгуби! повика један старији Турчин оном што говораше са мном, и тако нам се разговор прекиде.</ 
ах: може бити извјештавали су се о оном што сам о себи казивао.</p> <p>Чекајући пасош или, како 
а чувају слошки,</l> <l>Заједнички, к’о што једно јесу;</l> <l>А к рају се приступати може </l> 
томе, држали да је одиста „ ђаур “, као што се већ говорило за њега: али му не учинише ништа.{S 
</p> <p>— Два сужња на правди Бога, као што и ти велиш да си!</p> <p>Примакосмо се ми к њему, и 
} За што не одвоје земљу од небеса, као што је њих и творац одијелио?{S} У небеса нека сваки пр 
а Косову.{S} И пјевао је редом све, као што пјевају и Срби.{S} Али дошавши до онога мјеста, как 
е поумљајте, одговори он: — све је, као што видиш, голо поље; Вучитрн је близу, а српска границ 
и право, не само Бећир-Ага који је, као што видјесмо, имао рашта срдити се на Омера, него и мно 
 таквих, који и не знају арнаутски, као што је, на прилику, гусињски Али-Бег, који је Србин од  
ана да нам коју пјесму отпјева или, као што се у шали рече, да нам кога посијече.{S} Хасан, пос 
!{S} А да су, богдице, они паметни, као што, по несрећи, нијесу, па да своје вјере, с поштовање 
аклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други.{S} С игуманом сјеђаше и грани 
 ако нешто Милошевић пријеђе Дрину, као што се говори, шта ћеш онда ти?</p> <p>— Зар ти, Трипко 
селили у ове данашње земље пали су, као што знате, међу двије средине просвјетне и политичке, к 
о шест стотина путника у један мах, као што често бива толико сватова, сви ће бити примљени и у 
ојој вјери присталица; и нађоше их, као што знате, највише у Босни и у Херцеговини.{S} Данас се 
 се устави на граници своје власти; као што ни трговац не може да стане на правој мјери своје т 
иком није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дј 
it="subSection" /> <pb n="22" /> <p>Као што рекох, Мелећа, у превеликој бризи за својега јединц 
</p> <p>Приступисмо к ахару.</p> <p>Као што рекох, то је зграда велика, висока, подигнута од зе 
руго.{S} На сва питања ја сам одговарао што краће, очекујући +згоду да игуману, насамо, кажем с 
шњаке у том., па и сами Арнаути.{S} Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима:{S} С 
<pb n="91" /> <p>Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам  
заборавио, а оно вам и не треба.{S} Ово што трпим, у овој необичној кући, не трпим ни с какве с 
мињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се надам оном што ће бити!{S} На мене 
раде.{S} Кад му је пало више лова, него што је имао преграда, он узима гргеча у уста, да му се  
а засијаће она сјајем много већим, него што је био онај пламен, који се ужизао свако вече на ку 
смо више шљапкали водиним коритом, него што смо табали сувим путем.{S} Помрчина бијаше тако гус 
га удави!{S} А Швабо не ради тако, него што год улови трпа у једну велику торбу, па нека се лов 
Али-Паша? упитах ја више случајно, него што ми је то требало.</p> <p>— О његовој погибији могу  
вила листати, и ова ружица цвасти: него што он Омер заборавио Паву....{S} Та ти си душа моја; т 
у, па ће опет почети:</p> <p>— Пре него што умрем, остављам ти пошљедњу препоруку, пошљедњу мол 
идје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</p> <p>— Кад полази Газда-Пајо 
: ти си Лех, а ја сам Бошњак: није чудо што сваки воли свом народу него туђему.“</p> <p>Послије 
 злослути вели Иван: — Није никако чудо што се мрзе Хришћани и Мухамедовци: цијеле вијекове они 
b n="75" /> сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!</p> <p>— Кажи, кажи 
јети, да је Али-Паша Гусињац погријешио што је нас, ни криве ни дужне, овако заробио.</p> <p>У  
 и остао без игдје-ичега?</p> <p>— Како што се враћам? одговори Никодим: — Човјек ваља да ради  
 се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо знали, да се не ћемо дуго нах 
, па нас опет затворише у тамницу; само што нас сада метнуше на горњи бој.</p> <p>Ту преноћисмо 
дућност.</p> <p>Журили смо се да видимо што више, да се науживамо што потпуније, као да смо зна 
на земљу.</p> <p>Ми се упесмо да видимо што је, и дознасмо да му је велики пацов био скочио на  
асти смију!</p> <p>Пођосмо!{S} Ишли смо што се може брже.{S} Наилазили смо на по некога чобанин 
 ухватиће ме!...</p> <p>Ми се пожурисмо што могосмо брже.</p> <p>Кад бијасмо спроћу онога јељак 
ом трепушом, али Омер то не видје једно што је већ био мрак, а друго што бијаше јако узбуђен.</ 
ти на Косову је, у један дан, изгубљено што је један цијели народ текао за пуних седам вијекова 
о, као о неком особитом човјеку.{S} Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, 
 Битољу, баш као да га награђује за оно што је радио!?</p> <p>Мехмед-Али-Паша, и његови у погиб 
вори Никодим: — Човјек ваља да ради оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S}  
д:{S} Турци већ посумњаше да смо ми оно што велимо да смо.</p> <p>Валија и кајмакам примакоше ј 
е а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...</p> <pb n="29" /> <p>Једнога дана, вр 
ади оно што му је дужност, а не тек оно што му је угодност.{S} Моја пак дужност јесте: да сједи 
сједим на оним зидинама, да помињем оно што је било, да оплакујем ово што је сада, и да се нада 
очекују згодну прилику.{S} Оно вече, по што сам ја заспао, и пошто су Јеремија и суварија отишл 
ја.</p> <p>— Бива, одговори упитани, по што најприје малко смигну раменима: — куд буде ксмет!</ 
али нису имали воде!</p> <p>Арнаути, по што их се прибрало колико су жељели, пошаљу неколико св 
не растанемо, и не изгубимо у мраку, по што се гласно нијесмо смјели јављати један другому.{S}  
побјећи у Србију? </p> <p>— Овдје ни по што и не поумљајте, одговори он: — све је, као што види 
ети, само су они прави Турци!</p> <p>По што га је обрукао како Турчин никад није обрукао Турчин 
ја слушале су нас, и двориле.</p> <p>По што вечерасмо, и пошто пописмо малко више вина, наши се 
 ти? упитаће мене Поп Перо.</p> <p>— То што и ви, одговорих ја, и своје име записах <hi>турским 
рви и по језику кољу као крвници, за то што су их вјере разбратиле и закрвиле!</p> <p>Да су се  
синови мајку своју?{S} За што?{S} За то што, сиромаси, очи имају а очима не виде!...{S} Ваља св 
ајка, да пљује на Влахе?</p> <p>— За то што јој толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једн 
 што тај чувар стоји ту?</p> <p>— За то што је на том мјесту један цар.... издахнуо.{S} Па, пош 
највише с Пећанцима.</p> <p>Ваљда за то што је ово мјесто на граници, и што су Васојевићи, до п 
мер-Паша штеди Махмудове Видајиће за то што је Махмуд први одустао од „Босанског Витеза“, и пре 
ања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер  
вакој ноћи; а ја и мој Живан, баш за то што нам се мили живјети, лагано, све на прстима, изиђос 
ворио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет.{S} По говору, по језику, п 
и и Живану рече:</p> <p>— Ви нијесте то што велите да сте: ви сте шпијуни.{S} Вас је послала Ср 
це, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице.{S} Војници, као млади  
ц, коме су Турци обично праштали, макар што да рече, јер је својом лијепом шалом и њихову сумор 
о главе.</p> <p>Вриједи испричати макар што год из наших многих разговора, колико тек да се вид 
оје је родно мјесто један српски цвијет што дивно цавти поред српскога Дубровника!... “</p> <p> 
 пуна суда, не зна што му је доста, већ што више пије, све му је слађе пиће; власник не умије д 
ије ратосиљати!{S} Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често.{S} Доведи му 
ђу да отимају земље и градове, не знају што је доста, докле год им се торба не провали.</p> <p> 
 и врло тешко.{S} Он много криви Србију што је, прогнањем својих Арнаута, дигла против Срба све 
{S} Бијаше-се приближио час, да отпочну што су наумили.</p> <p>Призрену на истоку, поред ријеке 
неколика мјесеца, па ме уврстише у чету што чува херцеговачку границу да одонуд, из Црне Горе,  
 у прочељу трпезарије.</p> <p>Ја учиних што ми рече.</p> <p>Он узе иза иконе киту босиљка, умоч 
а ће синови мојега народа наћи онај дух што се диже и лебди над водама потопским: примиће га у  
, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!</p> <p>А нико од њих ни 
 форме ради, рече:</p> <p>— Имаш ли још што да кажеш?</p> <p>— Имам, одговори Омер, а глас му д 
им грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или гори, ил’ га 
а, јуче, гледао својијем очима.</p> <p>„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одг 
наставља Живан: — и питам:{S} Зна ли ко штогод за Стевана Немању?{S} И нико не зна ништа; ама б 
дашта бјежим?{S} Куд мислим?{S} И много штошта друго.{S} На сва питања ја сам одговарао што кра 
, или што друго, а у обојице за појасом штрче мале пушке и нож, дуга пак мартинка, најмилија Ар 
i>Колашина</hi><pb n="138" /> па на <hi>Шћепан-Поље</hi>, гдје се она и Пива састају, те се ода 
и, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.</p> 
ного у Босни.{S} Од тога доба, своју је шћер тако затворио <pb n="37" /> да није видјела, што о 
ека, дође и рече:</p> <p>— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми 
познасмо Јеремију Бјелотрепића и његову шћер Агнију, обоје у мушком сељачком одијелу!...</p> <p 
што ћу ја с оволиким имаћем, са женом и шћерју?</p> <pb n="199" /> <p>— А зар и ти мислиш крета 
гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом.{S} Њих двоје су, чини ми се, једно пре 
ком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да 
не лепоте.{S} Ето така вам је Тешњакова шћи!</p> <p>Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно 
ника из Косова.{S} У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.</ 
ји се подоцкан и оженио, има само једна шћи, по имену Пава.{S} Цури је управо 17 година.{S} Љеп 
 толико доноси памет!{S} Сама је рођена шћи једнога сељака из села Дивича, па се потурчила, и п 
{S} Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком.{S} За то су је и звали.</p> <p>Ј 
днога црвенога веса, или око какве црне шубаре на међи својој: него, напротив, <pb n="217" /> с 
е Бањске и Рогозне мјеста су брдовита и шумовита: тамо гледајте да умакнете, па вам само треба  
дотле; и када смо угледали брда обрасла шумом, а дотле смо гледали саме голијети.</p> <p>Даље,  
 ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му 
!...</p> <p>Заптије, старјешини на миг, шчепаше нас за рамена, и изгураше из суднице, па нас оп 
 stranice 225-234 u originalu (greška u numeraciji) --> <pb n="235" /> <p>Говорећи тако, Рамо п 
l> <l>Или гори, ил’ га чума мори?</l> </quote> <p>Чувши ту пјесму, сјетих се Босне и свега у њо 
l>Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?</l> </quote> <pb n="33" /> <p>На тај глас, из Хамза-Бегове ба 
 <l>Па не бригај за Омера свога!“</l> </quote> <p>Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједоч 
<l>Тешко нама са вјерама двјема!“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ није било 
l>Нашем спасу, а својојзи слави!“</l> </quote> <p>Поп Перо, прочитавши гласно тај запис, овесел 
l>Нек’ се знаде, е смо царовали!“</l> </quote> <p>И одиста се познаје да је задужбина царска, и 
елећа се назобала, срце је боли!“</l> </quote> <p>То су пјевале оне жене које су чувале породиљ 
 <l>И у Босну вратити се славно!“</l> </quote> <p>— Зар све то не свједочи да Мусломани у Босни 
> <p>„Причање је души посластица“</p> </quote> <p>Његуш</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> 
> <pb n="ii" /> <div type="titlepage"> <quote> <p>„Причање је души посластица“</p> </quote> <p> 
 градине струјаше оваква пјесмица:</p> <quote> <l>„Видајићу! у Босни пашићу!</l> <l>Ил’ ме прос 
жујући се Косову, на глас пјевали:</p> <quote> <l>„Наши стари на Пољу Косову</l> <l>Изгубише ст 
Бегове баште одазва се овај одјек:</p> <quote> <l>„Просићу те; не долази сама!</l> <l>Знаш ми б 
ожнога краља кад је оно изговорио:</p> <quote> <l>„Нек’ се знаде царска задужбина,</l> <l>Да је 
пише својој мајци ево овако писмо:</p> <quote> <l>„Од Омера Хамзинога сина,</l> <l>Из бијела гр 
топним стиховима, ево ову молитву:</p> <quote> <l>„Вишњи Боже, васељене Творче!</l> <l>Тебе сла 
смијао, чувши у харему ову пјесму:</p> <quote> <l>„Ој, на дијелу, на голему, боб се зелени!</l> 
и-Бег, јасним грлом својим, викну:</p> <quote> <l>„Што ’но ми се Травник замаглио?</l> <l>Или г